Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ... Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ.
Срце ми је лисно дрво, А песме га цветом ресе; Један поглед, један осмеј Увек који цветак стресе. Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом.