Jakšić, Đura - PROZA
Ali sve prođe, a ja ostadoh sama!... A u meni, u toj večitoj samoći mojoj, ništa drugo ne osta, samo jedan san, tužna uspomena, nemile slike iz davne prošlosti...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vešalima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; beži iz svojih šuma Kopaonik, na drenovu
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Znaš, hvala bogu, koju! Što biješ onako đake? Prođoh danas onuda, a ono vrisak, vrisak — rekoh, niko ne osta živ! — Treba ošinuti obešenjake. Htedoše da mi pomore onoliku živinu... Načinili čitavu epidemiju!...
— Jes̓, jes̓ i kmeta da zovnemo — i složiše se njih dva i odoše da ih zovnu, a Đuko osta osmejkujući se zadovoljan što mu tako slavno ide posao za rukom.
Svatovi digoše graju oko njega. Dok ti đavo nanese jednog s loncem vina — pa pljus njemu na glavu! Osta i ono i bubanj kao u uvaljano. Utom Sreji pukoše obe žice. On poteže ono ćemane te u korov!
« Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za sobom. Dokle je trajalo to uzimanje za protokol — valjda će znati sam
tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću, devedest godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras! A on to izusti, a Strahinja poteže obe puške te gru! gru!...
Tek ako je sad stigao na njivu... Miona brzo uze torbicu od Dušanke, zagleda šta je spremljeno, pa ode žurno. Dušanka osta pred kućom — gledeći začuđeno za svojom majkom. Njiva iza laza nema više od dana oranja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali mu ne pođe za rukom. Stanko se već nadao tome kolaču. Leva noga, koju Lazar htede podbiti, osta čvrsto pripijena za zemlju... On mirno sačeka da se Lazar navije na njegovu levu ruku, pa da ga onda najedared odbaci...
Ispade Lazar iz njegovih ruku kao neki trupac i breči o ledinu, a on osta dupke... Diže se duga u nebo. Što je Stanko sad uradio, bilo je junački.
On ciknu, ciknu kao guja pod kamenom... I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže... Osta nešto strašno u grudima njegovim, nešto što zija kao ala nenasita — osta osveta...
Osta nešto strašno u grudima njegovim, nešto što zija kao ala nenasita — osta osveta... Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav! On se reši u goru, ali najpre da ubije Lazara...
I, čudnovato! Od toga časa on beše drugi čovek. Niko više nije mogao raskvarti nameru njegovu. To osta kao u kamen urezano... Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva...
Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja! Ovo vrijedi roba iz tamnice!
—reče harambaša i pogleda Stanka. Stanko se grozničavo nasmeja. Htede nešto reći, ali na osmejku osta... Iako je došao u hajduke, iako je znao da kao hajduk mora krv nrolevati, opet mu ovo dođe nenadano, najednaput...
Sima ne umede čak ni sakriti radosti što se otrese tako lako Alekse, nego prosto pobeže. Aleksa saže glavu i osta na mestu kao ukopan!... Zatim priđe k sovri, pa se surva na nju i zaroni glavu u ruke. Crne misli razdiraše mu dušu.
Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop. I izide, pa ode, a i ne okrenu se... Aleksa osta kao stanac kamen. On ne umede više pi govoriti, ni misliti.
— Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim... Turci mi pobiše sve — osta mi samo majka i nješto nejači. Ostasmo: oni da jaduju, a ja da krvim!... — A znaš bar po imenu svoga dušmanina?
— Pa, šta mi radiš, Ivo? - Hvala bogu, aga. — Kako su na domu? — Bogu hvala. — Šta mi Lazo radi? — Dobro je. Osta tamo kod kuće, teše neke paoce i lotre... A šta bi i mogao raditi na ovakom vremenu, kad nikud maći ne možeš?
Ivan okupi kmeta da ostane, ali ovaj ne htede za živu glavu posle popa ostati, nego se i on pozdravi... Ivan osta sam. Neki ga stid obujmio. Sad mu se učinilo da je odista nepošteno što je onako Turčinu o popu i kmetu kazao...
Dučić, Jovan - PESME
I zašto ne osta tvoja knjiga mala Kô grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskrvnula nije Ni bezbožna grdnja, ni
S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I pogledam na put koji osta za mnom? Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda?
Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom, Jedan, samo jedan!
Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova Što ne osta više od negdašnjih snova Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija? OPSENA Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i plave — Da sva budu jedna suza otrovana.
Znam iz tvoje vene da teku sva mora, Znam od tvoga daha da prolista šuma — A osta nedozvan na vapaj svog stvora: Sreća našeg srca i kob našeg uma. PESME SMRTI I Jedino si koje nismo izmislili!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ne bi pokupljena veresija i „mi” se razortačismo, pa ja s majkom dođoh tetki u Beograd i pođoh dalje u školu, a on osta u N.
Žena mu umre, i on osta s jednim ženskim detetom sam u svetu. Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni
Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru. Na otvorena kuhinjska vrata bukti vatra crvenim plamenom i liže gvozdenjak i verige
Nesreća je to što ona, i kad uđe u kuću Đenadićevu, osta maznica, kao što je i u oca bila. Ona zna sve najbolje! Uvek mora biti na njenu! Neće da radi što joj se kaže.
Đeda se diže, oturi guber, prekrsti se, podavi noge poda se, pa osta sam u mraku, sedeći na krevetu i preturajući svakojake misli. Drugi petli zapevaše. Đeda usta i pođe na bunar.
Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče.
Kad ašov izvisi gomilu zemlje više popadije, mahnu pop rukom na nas, i mi odosmo njegovoj kući, a on osta sam na grobu. Sjedili smo može biti jedno po sahata. Mićo iznio rakije u bardaku, pa služi vinskom čašom.
Ne pozdravi se on ni s kim, već, povodeći se, uđe u sobu gdje je dijete bilo. Reče ženama da iziđu, a sam osta neko vrijeme kod djeteta. Čudno da dijete, čim osjeti njegovu bradu na svojem obrazu, zaćuta i zaspa.
Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom.
Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho drvo, i na srce mu pade tuga. Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je obrvala.
Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov.
Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo. Pokloni se malo put popa, pa osta sjedeći na krevetu. — A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
da u kujni naloži vatru, u velikom kotlu ugreje vode i sve ostalo spremi što je potrebno za kupanje mrtvaca, a ona osta u velikoj, gostinskoj sobi da je rasprema, namešta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić pokuša da se opet nasmeje ali njegovo lice sa zgrčenim, oštrim i kao munja izlomnjenim nosem, osta vojnički ozbiljno. On prekrsti ruke i čvrstim korakom pođe po sobi.
II. Kad je prestao dvoboj baterija, Hristić, uklješten i raskrečen usred nekog oštrog kamenja, osta još neko vreme na osmatračnici.
Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor.
Zubi su mu cvokotali. Ali ona divna, pakosna i vitka zmija osta mirna, izazivačka: — Udri! Misliš li da je meni teško preći preko puta?
Ali konj zastade i ošinut snažno tesakom po sapima uzjoguni se još više i osta kao ukopan. Tada čovek izvadi iz nedara neki dugački, prljavi peškir pa životinji, na kojoj je drhtao svaki nerv, zaveza
A sutra dan borba ponova uze velike razmere, pa i pored toga, onaj vis, kao neka grdna mračna tvrđava od crnog stenja, osta uporan i zadugo nepristupačan, napadnim odelenjima odreda. I tako su prolazili časovi.
I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde... A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Begej je bio pušten u gradske rovove i bio je pun kreketa žaba, noću. Od reke mu osta samo staro, špansko, ime i rascvetani vrbaci.
htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se ote i u njihovim rukama osta samo njegova, napudrovana, perika. „Majku ti šokačku“, derali su se, „čekaj da ti dovedemo perikmahera.
U Martonošu ostade kapetan Lazar Vuič, kome je žena, tih dana, rodila, po drugi put, blizance. Sa njim osta i lajtnant Ivan Žegarac, koji je bio pao s konja, to leto, i skrhao nogu.
Neko vreme, kao omađijan zalaskom Sunca, Isakovič osta tako, izdignut, u sedlu, okrenut prošlosti. Sunce, koje je zalazilo tog dana u Karpatima, u vedrom nebu, probudilo je,
Teodosije - ŽITIJA
A blagodat duha Svetoga i predanu im svetu zapovest osta vi Hristos, Sin Božji i Bog, i svetima koji će doći posle njih, i do sada je ne oduze.
blagoslov i sa milošću njima Tiho davaše, i ne samo nštima nego i u svi ma svetim mestima, i u Lavri Svetoga Save, i u osta lim manastirima, kao i na prvom dolasku, tako i opet došavši, takođe još više razdeli u njima milošću u Bogu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sve devojke smeju se. Već su ga i spevale. „Svi se momci oženiše, Šamika osta sam.” Šamika opet pravi posete, pripoveda svud gde je bio i šta je radio, i to sve iskreno.
Matavulj, Simo - USKOK
Naših i Primoraca više od polovine vratiše se kućama. Što nas osta, zalijetali smo se češće u Dubrovačko, te se čarkali i plijenili.
Kad stigoše na vrh, na granicu Katunske i Riječke nahije, Janko osta kao opčinjen zbog neslućene ljepote i pitomine, koja se većma isticaše prema surovoj cetinjskoj okolini.
Krstinja i Joke otidoše na pokajanje, a Milica sama osta pored Janka, običaj i inače ne bješe da djevojke idu. Jankova glava blijeda, pod zamršenom kosom, prema slaboj
Pošto knez leže, Joke i Milica otidoše u pregradak, a stara osta kraj ranjenika. Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula.
— Primiče se zora, a tada je vazda bolesniku najgore! Knez, koji se međutim bješe osvijestio, otpravi ženske i osta sâm s Jankom. Ujutru knez i žene otidoše opet na pokajanje. Medik i pristav stigoše u ručano doba.
A ja ti u tvome domu što manje trebao! Knez uđe u kuću, a medik, zadovoljan, osta pušeći. Bješe to čovjek omalen, sredovječan, širokih leđa i riđih brkova.
Milićević, Vuk - Bespuće
On osta sam i sa njezinim posljednjim riječima koje se usjekoše u njegov mozak, izazivajući riječi i prizore, vraćajući ponovo u nje
Radičević, Branko - PESME
Divni mesta vide dosta, Divna beu, al' ne dugo, Nigde dugo ja ne osta, Jer sve traži nešto drugo. Pa tako se levo, desno Po svijetu lupam, Sve je usko, sve je tesno, Da l' ću što da
“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja.
Ja je zgleda, zatreso se lako, Ja je gleda, ali se ne mako, Planu srce baš u živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom suzom zasuzilo oko, Bože veli, o nebo visoko — Kažu Boga tamo na nebesi, Al' se nebo
od istoka pirnu, Pa zaparu, pa sunce otpirnu, Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata, Draga braćo, od suvoga zlata.
Mašiše se neba i oblaka, A on osta kao klada kaka. Malko leža, pa s' onda pomače, Pa još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa
“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao?
“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao? Ali ništa, šat još docne nije“, Te polako dvorima se vije.
Svako skoči, pred Turke pohita, Sretosmo se, pa se pokrvismo, Izgibosmo, ljuto s' izranismo, Bez rane nas ne osta jednoga, Svaki bratski branio je svoga, I sam Rajko u boj se nagnao, I on rane u ruku dopao — To su, brate, to su
“ Tale ode — osta bojna vika, Osta za njim od pušaka cika, Daleko je već junak umakô — Što će Hajka kukavica jako?
“ Tale ode — osta bojna vika, Osta za njim od pušaka cika, Daleko je već junak umakô — Što će Hajka kukavica jako?
Što počini nekoliko tića, A još veće što za dugo nije, Već od skora, od Đurđeva dana, Pa već kakvih osta dvora pustih, Kakvih aga nestanulo s glasa!
njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od pre.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila.
I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke. Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene.
U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na usnama. Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka...
Kostić, Laza - PESME
” OBJESEN Ostarelo leto bolno, opada mu kosa gusta, drvlje suho i nevoljno, i što osta lišća pusta sve je velo, neveselo.
LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se
Vije se u okrugu, seća mi slabu moć na ljubav i na tugu, na sunce i na noć. Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad.
Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva Valadila. Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina.
Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara! — oh al' evo što je vida, što je skida!
” „Zar u tebi moja kosa? u tebi mi oči zar? pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sad carević pusti koplje, ali se ono predvoji a zmaju ništa ne učini. Tako carević saktisa sve oružje i osta goloruk, a zmaj se zasmija pa pođe pravo k njemu. Sad se carević lati svirale pa stade svirati.
Sve živo naokolo zaigra a zmaj pisnu i stade se tresti i brzo smanjivati dok od njega ne osta samo koliko mehurak koji poče od zemlje odskakati.
Onda ustadoše, potražiše i nađoše tivtiza, pa ga svega istrgaše. Tako tivtiz svrši svoj tivtiski život, a džomet osta u poštenju i bogatstvu živeći sretno do duboke starosti.
Zato ne uzajmljuj nikada zla, jer će ti se kad tad opet vratiti! To reče sveti Savo pa ga nestane, a čojek osta premišljajući o pravdi i o onome što je vidio. NOVAC DUŠOGUBAC Išao neki čovek putem, pa udari kroz jednu šumu.
— i tako dalje. Ali vojnik osta pri svojoj: tako ili nikako! Kad car viđe da ga ne može odvratiti od namjere, dade mu što je tražio i otpušta ga od
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!“ Šušteći šumom jež meri put, kroz granje mesec svetli mu žut.
Jeseni svake ždralovi, eto, putuju na jug da traže leto.“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?
Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj vidim, proleće tamo švrlja.
Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu. Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga. Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku.
kola, promiču ljeskari, traka puta u beskraj se vije, idem, kažu, na velike škole, u čudesni košmar gimnazije. Osta pašnjak i jaganjci brojni i curica, drugar nerazdvojni.
Krenuh svijetom u dalji neznane i ponesoh u srcu Hašane. Osta tako, Uni poklonjena, prva pjesma, moja prva tajna, i u srce preseli se kradom Uno moja, pjesmo zavičajna.
dana, ispod krošnje drage, zauvijek se raziđosmo, druže, po svijetu, k'o rakova djeca, sa bajkama, rđavim oružjem. Osta orah, u sumračja mlaka šumi laži malog čarobnjaka.
Zamukoše sobe internata i u njima smicalice Bačke, osta pusta cesta za Pritoku gdje smo krali orahe seljačke. Osta Murat, poslastičar stari i njegovi kolači „brdari“.
Zamukoše sobe internata i u njima smicalice Bačke, osta pusta cesta za Pritoku gdje smo krali orahe seljačke. Osta Murat, poslastičar stari i njegovi kolači „brdari“. A drugovi! Kome prvom prići, dok okolo spomenari kruže?
A sa kim se pozdraviti neću? Zašto mi se oči rosom pune. Osta Zora, moja ljubav tajna, u kućici, s druge strane Une. I tamo sam lunjao, oprezan, zbunjen, trapav, kao da sam vezan.
Oborismo trošnu zgradu znanja, osvetnički, do zadnjega ugla, osta natpis preko cijele table: „Dolje globus i zemaljska kugla!“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
“ — Doviđenja, gospodine! Ja sam spreman da ga sprečim ako pokuša da ustane; ali on osta sedeći, gledajući pažljivo u ruku koju mi pruža. Bio je na putu i da mi ne da ruku, toliko ga je nešto na njoj zanimalo.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I kada je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu oduzeše Carsku slavu i slobodu, Krepka volja opet osta, I to njemu beše dosta.
PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin. I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam ne znam da kažem; pola mi imena osta na prsima majke, pola na okoreloj usni diva.
Spusti se niže od svojih usta sam sobom se potopi i davi ne zna se dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo
pokaže znake opadanja i tarabe se izvrnu u blato i krenu same da se penju jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj
kući osvrće se u kožuhu gde je smok na putevima veliki promet oni koji prolaze nisu gladni sirot je onaj koji osta na svom mestu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nesvesno smo pritiskivali ušne školjke. Ogromni komadi zemlje su odletali u vazduh, naposletku osta crn stub dima kao nadgrobni spomenik.
Neki zaostaju, sigurno su ranjeni, jedan pade... pokušava da se digne, opet pade na leđa i osta nepomičan. Ali ostali odmiču, već su blizu obale i naglo se strmoglaviše u reku. Stroj se izgubi...
izvučena i poslednja kara, slučajno se okretoh i, među pogaženim i posečenim kukuruzima one njive, ugledah starca kako osta sam, kao neki istruleli panj stoletnoga hrasta. Zamakosmo preko vrha i pođosmo padinom, ka reci.
I taman opališe poslednji metak, tada Trailo raspali busenom zemlje Jankulja, pomoćnika nišandžije, koji se samo zanese i osta zbunjen na topu. Povikaše vojnici da se skloni u zaklon, i jedan ga svuče kao vreću u rupu.
— Kako? — Pa tako, digni se. Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš. Ona se polako pridiže, i osta sedeći na krevetu. — Hajde, skini bluzu. — Joj, pa kako ću... zar ne može vako? — Ne može...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 112. Dva Cvijeta u bostanu rasla: Plavi zubul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doljane, Osta kada u bostanu sama. Poručuje zumbul sa Doljana: “Dušo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir.
Ne bacamo decu u zvezdan beskraj. Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta. Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje! Jedino lepo, čisto i verno.
To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni sahraniti mirno u nebesa ne da, sjaj, što mi još osta, pod bolnim očnim kapcima! Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video? I njoj me mati dojila, od prvoga plača?
Zar me nije kiša mutna, marta i aprila, uvela u bolnu zbrku igračaka sitnih? Pa šta mi dobro osta, od svih tih toplih krila, što su me nad Frušku bacala, sa ravni žitnih?
Našao sam velike, prazne zidove. Najbolje stvari odnesoše Talijani. Jedva osta nekoliko lepih, zelenih i modrih, Bordona.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A gazda osta na mestu, gledajući dugo za njim, a potom se vrati u kuću da razmišlja o onom što mu je sluga rekao. „To je on govorio
MAGDALENA Svrši se najzad krvava drama... Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih ljudi i žena— Ona, grešnica, Magdalena. Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pera se beše toliko zadubio u Vizantiju, da mu ovo pitanje, i ako ga je čuo, ne osta u svesti. On usvoji poslednje reči, te na osnovu njih poče misliti dalje. »Posle Arkadija... nema Luksemburške dinastije.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Krastavac, poput puža golaća, Na dalek put je krenuo, ali Vreža, pripeta na obali, Ne dade mu u svet da ode: Osta, zauvek kraj hladne vode Beličast debeo, na rosnoj vreži Ka daljinama zalud da teži.
Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P.
Praznu kasu do vrha su ispunile moje suze... Tri parice, sve tri bušne, jedna bela, dve kalajne — Sve što osta od države, od budžeta i blagajne.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O prokleta kosovska večero, kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije; sâm da Miloš osta na srijedi sa njegova oba pobratima, te bi Srbin danas Srbom bio!
careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju dobio đe su carstvo sablje dijelile, te mu tragu osta za gospodstvo“. Raspali se Mićunović Vuče, pa se Hamzi poprimače blizu: „Kakvo Vlaše, krmska poturice!
“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čekaću ja! — poče se pravdati odlazeći. Mati ga otprati do kapije, a Sofka osta u kujni perući šolje. Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto
— Eto! — odgovori joj mati i uđe. Sofka osta, da ponovo zaključa i zatvori kapiju, slušajući kako Magda trči ispred matere, da tamo pre nje stigne i u kujni
Ali u samoj crkvi joj bi bolje. Valjda što | ona vreva i svirka presta, a ona, odvedena pred dveri, osta sasvim sama. Tada prvi put u životu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu
kratku čohanu koliju i sa srećnim, obrijanim i svetlim licem sa podbratkom i ustima, koja su mu igrala od radosti, osta samo u svilenom mintanu. Svež, jak, sa novom raskopčanom ogrlicom oko vrata u novim čohanim čakširama.
I držeći jednom rukom alata za uzdu, a drugom uzengiju, pognut osta čekajući. Za malo, pa se ču škripa sobnjih vrata i teški koraci u kujni i njegov uobičajeni pri polasku govor, naredbe,
Sluga za to vreme otrča do kapije, otvori je, i osta da drži razjapljena krila. Tomča, pošto se dobro uvi, oseti na konju sigurno, utopljeno, uze dizgine i, prekrstivši se, a
— Zbogom! — Srećan ti put! — otpozdravi ga Sofka i osta svetleći, dok se on, odudarajući od alata, i nijajući se na njemu sigurno, jako, ne izgubi na kapiji.
Pandurović, Sima - PESME
Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A mlađeg raniše Nikšići lani, te umrije od rana.“ „Hej grehote. Osta li bar djece od sinova?“ „Osta muško dijete od starijega: našlo se tri mjeseca po smrti očevoj. Glejte serdara.
A mlađeg raniše Nikšići lani, te umrije od rana.“ „Hej grehote. Osta li bar djece od sinova?“ „Osta muško dijete od starijega: našlo se tri mjeseca po smrti očevoj. Glejte serdara. Velike li derte na srcu nosi!
nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko koljena i osta tako ne mičući se, malo zinutijem ustima i gledajući netrepimice u oganj.
Zatijem onaj prvi potaknu badnjake, pa pošto ostali to učiniše, posjedaše svi oko ognjišta. Milica osta stojeći, držeći visoko luč.
bi dosta što čistom, bijelom plaštanicom pokriše tragove stopica Božinih po zemlji, no zasuše sve, brda i dolove, da ne osta nigdje, ni u prisoju ni u zavjetrini, gole zemlje, koliko bi dlanom pokrio.
Đakon skide kapu pa stade iza Vladike. Vladika se pokloni i prekrsti tri puta, pa osta nekoliko trenutaka moleći se šapatom. Kad svrši molitvi, upitaće đakona: „Zar se još arhimandrit nije digao?
Na to i prekidoše. Sunce već naglo bješe za goru. Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide. Otaševa družina ponese Mišana i Janka.
On se napregnu da joj odgovori, ali ga snaga izdade i oči mu se skloniše. Rumen mu s lica iščeznu, ali mu na njemu osta kao neka vedra povlaka, otprilike kao mrtvacu koji se zadovoljan sa svijetom rastao. Stana se prepade.
I osta tako nekoliko trenutaka, držeći luč u ruci. „Bože moj! dobri moj Bože!“ reče cura. U taj prosti uzvik nagomilalo se mn
Krivac osta na sredini. Zvono jednako zvonjaše. Vladika skide kamilavku, ljudi prekrstiše ruke pobožno. „Marko Jokov, jesi li sve
“ odgovori Janko. Stana stade preda nj. Ćaše da mu nešto reče, pa se zar splela, ili nemaše šta da mu reče ele osta kao nijema.
Ta nagla promjena vidjela, prenu ih, te ona otevši mu se iz zagrljaja, utrča kao košuta. On osta, držeći još ruke raširene, pa kad ona uđe u kuću, diže oči k nebu pa mu kazivaše nemuštijem jezikom pjesmu što mu je u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ođeven kao cvijet. Ođeo se kao kaćun. Okitio se kao gora listom. Opravio se kao lipa u proleće. Osta jedan kao panj u lazinu. Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna. Pući će kao nenačet kesten (u vatri).
Svaka krava svoje tele liže. Svaka muka ima svoje vr’jeme, A sramota osta za vijeka. Svaki Marko radi naopako, A naš Marko zlo i naopako. Svakom vjetru jedra ne otvaraj.
s kolima u jarak, gde se bio sklonio nesrećan čovek, — koji pod skrhanim kolima nađe svoju smrt, a srećan čovek osta netaknut. Od suđenja se ne može uteći.
I tako od tada ova visoravan dobi ime „Ponikve“. VIŠEGRADSKA ĆUPRIJA (Osta kao ćuprija na Višegradu). O postanju ove poslovice ovako se pripovijeda: Kad majstori ćupriju dovrše, onda uveče onu
Neimar učini, i kad udari sjekirom u ono što mu je rečeno, a nešto iz mraka poviče: „Osta! kako danas tako i do vijeka“. I voda onaj čas udari natrag i ćuprija ostale do današnjega dana.
u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti. Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist k’o srebro.
(Šivaća igla) 117 — Sve ima, a govora nema? (Slika) 118 — Sve po kući izgore, a kuća osta? (Lula na kojoj se puši duvan) 119 — Sve sam polje pozobala, još se nisam nazobala?
Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ! (Carevi iziđu napolje).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
105. Sam lončić u polju vri. 106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110.
doma pjevajući i lubardajući, i tu ih časti pićem i jestivom, pa najposlije svaki svojoj kući, a on sa svojom mladom osta, i već Bog zna šta je od njih bilo, a sad se spominjalo. 24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA.
uzjaše, pa ode na vojsku, a trgovac u vodenicu pa umjesi opornicu i popreće u vatru pa čeka, dok se ispeče, te ruča i osta čuvati vodenicu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne, Nipošto, jer se bojim da se ne usladim u novce i u spokojstvo, pak osta[h] tu do groba. Kako sam dalje putovao i u poželjena mesta došao i što sam tu radio, za ovo vidite sami, ljubimi moj, da
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bija je kod krune na ručku i razgovara se s njom... Kada Francezi zabraniše naš s(veti), red, on osta sam u manastiru za 8 godina a redovnici se razbižahu po župah...
U jednome susritu rečeni ajduci odsikoše mu desno uvo i osta bez uva do smrati...“ U naše doba ima desetak kuća Jerkovića, ali se već od poodavna dijele na tri grane, koje se
Fra-Vice (1774, † 1793, ††1835), onaj kojemu su „ajduci odsikli desno uvo i koji osta bez uva do smrti“, bio je Brzokus. A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?).
— Vrime je leći! Pak ustade i nagnu se put Stipana. Stipan uhvati za ramena od mantije i povuče k sebi, te fratar osta u pantalam’, prsluku i goloruk. Takav se činjaše mnogo deblji i kao njeko drugo čeljade.
Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca. Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako! po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee!
A kazaće ti Grgo di je česma. A sad laku noć! — Brne se zatvori. Grgo osta još malo da pouči dijete, pa otide. Bakonja se hitno prekrsti, duhnu u svijeću i odmah zaspa kao zaklan.
Kad prispje vrijeme berbi, svi se iz manastira raziđoše preko vode, osim gvardijana, Škorance i Balegana. Bakonja osta četiri nedjelje sa stricem u vinogradima, i svijem seljacima omilje i njegovo se ime razglasi i dalje od župa sv. Frane.
Najzad osta svak pri svome mišljenju. Sutradan dođe majstor Lovrić. Bijaše to čačurak, ali žilav i okretan, dugačkijeh crnijeh
Ali kad njih dvojica dođoše, Bakonja već spavaše. Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on. U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji. — Diži se, Ive!...
dio bogoslovske nauke, i kako se glasno moljaše bogu u svojoj ćeliji, tako da se ispred manastira moglo čuti, to osta kao istina.
Oni ga uvjeravahu da je to snio, a da se kandilo ugasilo kad otvoriše vrata. Tetka posla sve, pa osta s njim dokle ovaj ne zaspa. Drugi pokušaj Tetkin i Srdarov ispade smiješan. Bilo je početkom septembra.
Osim toga, oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti njihovu tajnu, kad ona osta skrivena od matere (Jelka nemađaše ni oca ni braće, no dvije mlađe sestre), od susjeda i pastira.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Minuše kraj njih ko trun: dvor po dvor I vrt Alhambre sa vodama i klupama. Al tek im osta ko u dubu čvor Pusti Aragon, ispečen, sav u rupama.
Ćosić, Dobrica - KORENI
kolena i, šišteći, nasuše mu rakije u uši. Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom. Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije.
Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika ispadoše iz sedla, jednome osta noga u uzengiji; seljak koji je zažalio što je pečat mali pođe da pomogne vojniku, da mu izvuče nogu iz uzengije, ali
ispod godina kuljnu preostala snaga, ruke iščupaše kolac iz plota, on ga zari u sneg pred sobom, poguri se napred i osta tako zagledan kroz dve bitke u sebi u jednu kukavičku pogibiju.
Ona ga prati očima, s pobedničkim osmehom, dok joj iz nagnutog ibrika ističe rakija. Mlaz rakije iz ibrika osta mu u svesti — oštro, bleštavo sečivo na suncu. Koso zariveno u gnjecavo sivilo. I kao žalost što se rakija prosipa.
A da lije baš sin? reče glasno. Ako ne bude sin, onda... Opruži se na stomak i pritište lice na dlanove. Tako osta, plašeći se niskog sunca. Lakše mu je u žućkastoj tmini prignječenih zenica. Moje je! Moje!
Svanulo je. Iza jasenova donji rub neba pripaljuje sunce. Jedna tanka i nežna zraka osta na Đorđevom licu. On zažmuri i seti se da čeka da mu otac nešto kaže. Trže glavu: kao da čuje plač. Još više smalaksa.
Pravi kuću, miš. I oženiće se sada nekom udovicom. Mnogo ih osta u ovom pomoru. Dugo ću stajati na obali. Pre mnogo godina tu sam ja po mladom ledu prešao reku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet, Prevari se soko sivi, čarom obuzet. Osta soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za
A golupče begat' stade, nepoznat joj lik. Perje mu je sagorelo milujući plam: Milujući u tri duše, osta soko sam! L. Kostić XXXVII BRIGA MATERINA Užeži, ćerko, kandilo! Potpali žuta tamjana!
Moje tice male, jadni sirotani, Prošli su me davno moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan miris uvela bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj.
Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta... Još jedan dan samo hteli bi svom snagom! Jedan, samo jedan!...
I zašto ne osta tvoja knjiga mala K'o grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskvrnila nije Ni bezbožna grdnja ni bestidna
I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih... CXLVIII 2 Od toga časa, u grud'ma mi planu Nov plamen koji tako slatko žeže, Od
moje da oplaču snove: Jer tebe večnost u zagrljaj zove I smrt bolji ti svet otvara, druže; Dok meni ovaj zemni život osta, S utehe malo, i očaja dosta. Što ću bez ljubičica!
I daj da u krilo to položim usko Ovo ludo srce što prestaje biti, Što ga vihor strasti vekovima pljusk'o, Al' što osta časno, naivno k'o i ti. V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA...
Bog je dig'o stare vitezove naše Što za rod umreše u oružja zveci; Njina trošna tela na Kosovu paše, Al' Duh njihov osta u njihovoj deci!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ja bih voli da sam vječno osta u sna mirnoj vladi i naručju, sa svom svojom svijetlom družinom, nego đe sam na svijet iziša da umnožim gordost
Svi mirovi s opširna prostora k pogibiji vječnoj odlećeše; jedan samo što nevredim osta po nekakvoj slijepoj sudbini, na kome se gordi prestol visi protivnika moga užasnoga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Četiri godine bio je Aristoteles učitelj Aleksandrov. Kad ovaj posta punoletan, osta Aristoteles još tri godine na kraljevskom dvoru u Peli.
- Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje.
Često su satima govorili o gospođici Storej. Njutn zabatali svoje naučne radove, a njegova rasprava o računu fluksija osta nedovršena u fioci pisaćeg stola.
a u kojem me nazvaše udovicom nedužno osuđenog građanina Lavoazijea, vraćen mi je sav njegov posed i imanje, ali on osta za uvek izgubljen“. „Taj nenaknadiv gubitak nanesen je ne samo Vama, već i nauci“. „To je Lagranž vrlo lepo izrazio.
Neopisana radoznalost zablesnu u njihovim očima, i sama stara majka ne osta pošteđena od nje. „Treba mi“, rekoh im, „za takvu igru pet batova i kožna lopta“.
- Eto, vidite, dragi moj, ja sam čovek bez ikakvih duhovnih sposobnosti“. Pogledah ga začuđeno, no on osta pri svome.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bez svake volje za razgovor, moj uvređeni drug i ja pokušasmo da spavamo. Ali pokušaj ovaj, bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer one tri prilike koje prvo uđoše i po svoj prilici behu studenti, otpočeše vrlo zanimljiv razgovor, koji
Umro je u ropstvu. Ćoravo, naletelo, pa zarobljeno. — A pop Mijailo? — On ti je crk'o od gripa, posle rata. Osta mlada popadija. Pa se zacereka i cmoknu u prste. — Šta ti je pobratime? — šapnuh zgranut ovim odgovorima.
— Resimiću, ej Resimiću, druže! On zastaje i žmirka za kolonom. — Eno osta kujnsko kazanče: vrati se, ponesi ga, boga ti.
ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam da sričeš o-s, n-o-s, os, nos, a tvoj čiča osta bos zbog tvojih križulja, tablica i sunđera. Moraš, nije vajde, na zanat.
I stavljen pod redovni vojni sud svoga puka, on osta u zatvoru sve dok topovi na frontu ne oglasiše početak novog krvavljenja.
I štricka pljuvačkom na popa. Pa se posle tri plotuna svi razilaze. I Resula, koji se hvalio da je pokopao puk, osta nezakopan, srozan niz drvo oljušteno od kuršuma, raširenih ruku, čupave kosurine, zamućenih očiju i raskopčanih čakšira.
to je svakog moglo snaći. A po podacima sve će se uzeti u obzir i sve samo od tebe zavisi. A kad Petronije Svilar osta nepomičan i nem i posle svih nagovaranja, ona obrijana, debela i glavata ljudina pobesni.
Onda Svilar skide kaput i osta u košulji. Na grudima niže desne sise, i obema rukama sa kojih su spali iskaišani rukavi njegove sive radničke košulje,
Ali ona osta pri svome i ja sam morao doći da me vidi. Kakva umiljatost, kakva nežnost, kakva osećanja! Šta je meni bilo da posumnjam?
Ja podigoh stvari poispadale iz kufera i rasturene po prašini, pa, pošto bacih novac kočijašu koji osta da podiže kola psujući nas obojicu, olučih pešice u svome pravcu.
Za njim ode artiljerija. Uopšte, produženo je nastupanje za protivnikom, koji se povlačio. Divizijski štab osta tu, na izlasku iz Ferizovića. Major Ilija Petrović osta s nama. Ja se odvojih nešto ustranu. Suze mi same udariše.
Divizijski štab osta tu, na izlasku iz Ferizovića. Major Ilija Petrović osta s nama. Ja se odvojih nešto ustranu. Suze mi same udariše. Zar je to rat, zar je to polje časti, mislio sam u sebi?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa za njom zakoturaše stijenu. Leti baba, leti stijena, dok odjednom dolje u bezdan bub, osta zauvijek. Sada on rahat uze prsten pa dođe blizu Stambola i zanoći u jednoj kahvici.
može više, a od one njegove sile sva djeca razlećeše se kud koje, neko na pantu, neko napolje kroz badžu, ele nijedno ne osta u mlinu.
Ja sam tebi dobra, jer si me nahranio u nuždi i spasao život, zato me dobro poslušaj i bićeš srećan. Lija osta, a on ode.
Siromah vezirović osta golijeh nokata na ledini. Pošto se prene iz nesvijesti, promisli se kuda će i kako će, te opet starome majstoru.
Jok vala, sluga se ne dade ni osoliti, no osta pri svojoj: neće, te neće. Sada ti se moj vezirović obradova, pa potrča da kaže ocu kako je našao ̓nakoga slugu kao
što bijaše onu mrvu hljeba ugrabio ona druga dva oči iskopaše, pa ih nestade, a slijep i kan̓ ti kad ne vidi kuda će, osta na istome mjestu.
Vezirović pristade, te tu zanoćiše, pa pošto večera, leže da spava, a sluga osta čuvajući. Kada bi oko ponoći, zamuti se jezero, a iz jezera skoči aždaha pa pođe put vezirovića da ga udavi.
izleće, a nemade kad iznijeti kabanice, već pogleda gore, a kokoš pusti kusturu, pa babi izbije jedno oko, i tako baba osta ćorava do vijeka svoga. JARAC ŽIVODERAC Bio starac i baba, pa imali dva sina i dvije snahe.
Nasmija se car Nasradinovoj mudrosti, lijepo ga obdari i otpusti. I otada osta riječ: razumjeli se kô Francuz i Nasradin. CIGANIN I CAR Ciganin se prijavi caru za poslužnika kod konja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — To izgleda romatično, Možda i jest — ko bi znao! Ali pesma osta pesma, — Ma je niko ne čitao. »Otadžbina« 1892. PORODIČNA SLIKA (Od Anast.
Prođe l’ i Mart ludo, a srećica tvoja Još se ne pojavlja, osta gde i bila, Tada, brate dragi, — ono čudno jeste, Ali šta ćeš — tad’ se nadaj od Aprila.
Je l’ se time đubre Izgubilo? — Nije. Buđanovo osta isto Ubrljano i nečisto Kâ što beše prije. Zato nije dosta: đubre Krenut’ samo sa svog praga — Daleko ga iznet’
Miljković, Branko - PESME
III Sam u snu svome — ko će da me spasi! od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama.
Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne može da je zameni. Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni.
O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim prolećem.
GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću?
Vatra koja te vidi biće skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore.
te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA PESMA Ne verovati i dalje osta greh Još nam crtaju šibom po leđima raj Najzad je vreme da prasnemo u smeh Mokreći na svoje rane i njihov sjaj Od
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A možda ga i ja poznajem, te bih ti umio nešto o njemu pričati... STANA: Bolje da osta večno nekršten! Al’ šta ćeš? Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Strelci uđoše u šumu, penjući ce uz kosu. Bataljon u četnim kolonama prileže u poljani i tu osta. Baterija iđaše napred.
Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa. Pogledam, krvi beše malo, ali zato veliko parče mozga izašlo na
Vojska osta da prenoći u šumi po položajima, gde je danju bila razmeštana. U veče se razlože velike i česte vatre po svoj šumovitoj
Trčim, a srce bije da iskoči. Kapa mi osta na jednom trnu, a ja trčim gologlav i zasušenim grlom vičem »ura« i žurno u trku punim pibodijevaču, ali ruka drhti i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pripucala je i neprijateljska artiljerija. Pešaci kao zastrašeno stado rasturiše se na suprotne strane. Poljana osta pusta. I naša i njihova artiljerija, kao po dogovoru, gađale su protivničke rovove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
veselu zoru i crvên večera vedrog, Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom čoveku, satanin osta porod!
Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom čoveku, satanin osta porod!
— Zablenem se, odgovor osta u usti. — Evo ti — prva mi reče, — mog voća, dobro je, plati. — Ako si rad da kupiš, sve sama je ruža kod mene, —
” Braće stopam, mnogi putnik sledi I grobove braće redom gledi. Na prvog, što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali se moja snaga salomi, klonuše ruke, a svijest mi mrče, ne osta do glasa da ti poruku njegovu iskaže: bjež’, gospodaru, sa svijetlom gospođom, bjež’!... Jaoh, vode!... e, umori me žeđ!
KNEZ ĐURĐE: Zato vas pozvah, Bojeva davnih saučesnici, Da okušamo snagom poslednjom, Što u staračkoj osta desnici, Divijoj sili gladnog Turčina Umesit krvav zalogaj... ČETVRTI SERDAR: Kneže!
Bojić, Milutin - PESME
— — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna? Zar i ti morade rasvetljena biti? Aj, u nedra tvoja mračna i beskrajna Sav bol svoga ništa najslađe je skriti.
Jakšić, Đura - PESME
Moje tice male, jadni sirotani! Prošli su me davno moji lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan miris uvelog bosiljka, Jedna teška rana, težak uzdisaj. Na Liparu 1866. PONOĆ ...
Nastasijević, Momčilo - PESME
(Jedini budan među pospalim kulučarima, dođe usred njih) O, jadni moji, spite na miru, sna malo to vam od Boga osta, kad sve uskratih! Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni?
Kod žive tebe narodom kad zla ote se reč, strašni spomen tvoj osta na veke!... U zidine proklete vremena zagrišće zub, i tvrdi u prah će kamen, i temeljima svaki trag; al’ ime
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zar, kad dođu naša braća, pusto da nađu? Da nema ko da ih dočeka... vino, rakiju... da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje. [Materi veli:] — Hajde ti! Dosta. Ne možeš sve da poneseš.
Kad ona uđe, on diže glavu. Na njeno »dobro veče« osta pognut nad tevterom, nabrana čela i nekako gorko, suvo ukočenih očiju.
— Ne. — Ali posle, kao da se predomisli, brzo dodade: — Dobro, zovi ga. I, baciv naočare na tevter, osta da čeka, gleda kako majka mu, već ispunjena strahom, naslućujući šta će između njega i njenoga Mike da bude, odlazi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Radili smo svi, a najviše oni brat ča je u Americi. Ma ko će odolit'; brata uzeli u militar, osta otac sam. Ča se je s gospodarim pogodilo, valjalo je i nasilu krčit', ako ne, valja namiriti „prazno za puno”.
— I za me bi bilo bolje... odgovori zamišljeno Ivo. — Nisam nikada zadovoljan pošao iz sela... — Ti bi sad osta doma, — ljutio se otac, — sad kad sam za te... — i tu ga stade prava vika.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Od gradske kapije svete Već triput odbiše oni krvave Budine čete. U mnogoljudnome gradu još jedan kladenac osta, Al' voda nečista beše, pa i nje ne beše dosta.
11. Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima. I severac kleti Ne duše više. Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sručiše se u jarugu... Omače se i konj. Ali se zaustavi negde na polovini, pokuša da se digne, opet pade i osta ležeći. Za njim drugi, ali ga zadrža samar, diže se i osta stojeći. Vojnici silaze na kolenima, da ih izvedu.
Za njim drugi, ali ga zadrža samar, diže se i osta stojeći. Vojnici silaze na kolenima, da ih izvedu. Konji su već za strašeni, izdužuju samo vratove, a nogama se odupiru.
Jedan se srećom dohvati za točak. Onih dvadeset zategoše konopac i top osta viseći zajedno sa onim vojnikom. „Drži“, „Ne daj“, „Spasavaj“, „U pomoć“, „Jaoj, braćo“ — zavikaše i oni koji su bili
Petrović, Rastko - PESME
On osta tu nem, ne usuđujući se prezreti Ni opsovati stvarnost ovu krvnu, ni dići na mene ruku. Ni spustiti pogled svoj, premda
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Kada se budem udavala, na ovoj stolici krunisaće me za Caricu! — reče Princeza i sede na stolicu, ali na njoj ne osta dugo. Dvorani, doglavnici, pa i kraljević—verenik više nisu klicali: — Gle, kako je lepa Princeza!
Šantić, Aleksa - PESME
28 Zemlja dugo tvrda i nehatna osta, No maj cvetni dođe, pa izdašna posta: I sve kliče. sve se smeje i veseli, Samo moje srce smejanja ne želi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car s' udari rukom po kolenu: „Jaoj mene do boga miloga! Nadmudrismo i nadjunačismo, pak nam osta cura na sramotu!“ Kad to začu Miloš Vojinović, on otide caru čestitome: „Je l' slobodno, care gospodine, da ja poznam
Otidoše kićeni svatovi, odvedoše lijepu đevojku; osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga. Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko,
Već te moje oči ne viđele! Kako si me danas prepanuo, nikada te poželeti neću!“ Ode Marko uz kršno primorje, osta Bogdan ukraj vinograda.
Kako bi ga živa dočekao kad od mrtve glave poigravaš?“ Car mu dade tri tovara blaga. Ode Marko bijelu Prilipu, osta Musa uvrh Kačanika. 32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN Slavu slavi Kraljeviću Marko, slavu slavi svetoga Đorđija.
Pa okrenu konja doratasta, osta jadan Marko gledajući. Svakojako misli i premišlja: da bi mu se kazivao Marko, hoće njega Ture pogubiti, jer ne ima
Što rekoše, to i učiniše: otidoše Bogdanovu dvoru; Bogdan ode k ljubi u timare, Mitar osta dvoru na pendžeru, da on sluša što će besjediti.
rala i volove: sve se na jad slomi u svatove u široko polje pod Žabljaka; a čobani stada ostaviše, devet stada osta na jednome: sve se slomi u široko polje gospodaru jutros na veselje.
Nu rasturi to veselje tvoje, moj ujače, Crnojević-Ivo! E smo našu zemlju opustili, slomila se zemlja u svatove, osta zemlja pusta na krajini, zemlja naša strašna od Turaka, od Turaka preko vode sinje.
Javnu mu se Starina Novače: „Be aferim, dijete Grujica! dok sam i ja tvoga doba bio, mogao sam tako udariti“. Osta Huso nogom kopajući, ode Grujo brdom pjevajući, i on dođe svojemu Novaku; sa stricem se u obraz poljubi, a svog oca u
Ode Rade preko gore čarne, Novak osta pod jelom zelenom a sa svoja dva nejaka sina. No da vidiš deli-Radivoja! Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća
Kad opazi dilber Ikonija, zatvori se mlada u riznicu; Grujo osta na bijeloj kuli čekajući pašu brđanina. Malo bilo, zadugo ne bilo, eto paše uz bijelu kulu, pred njim ide Milutine
A Alija ne reče riječi, već od zemlje na noge skočio, pa posjede debela dorata, oćera ga pravo na Cetinju. Osman-aga osta na Udbini, pa on knjigu na kolenu piše, te je šale na Hercegovinu — na koleno Šarac-Mahmut-agi i do njega
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DOBRA LOZA Svu lepotu izgubi — vrli koren osta mu čestit, s rodom nasporan! Svirajka mu se zdruzga, — ali majstorija sviranju u njemu osta!
Svirajka mu se zdruzga, — ali majstorija sviranju u njemu osta! Posahnuše zaperci, — dobra loza ne uvenu! POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona
Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ... U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja. SREBRNI MAJDAN Onako da smatramo o svemu, tako ka oni što no zlatne i srebrne majdane kopaju.
Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu. Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako padne šaka im
So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon. KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI Jednoga od svoje im vojske smotr(i) s poganskom mađamskom ženom gde se u
Te so toga i ime mu se Finees prozva, od naglosti njegove. I spomen mu osta. KAKO JE UČINIO DAVID Budavši on vrlo žedan, u gradu vode ne bi, a naokolo opsela je bila neprijateljska vojska.
»Gde ću — reče — ja da lijem ljudsku krv! aratos bilo takvog pića!« Osta kod vode željan. GORKA VODA Kad su pustinjom Izrailji žedni putovali, jedva neku vodu, imenom merru nađoše.
u jednu vruću banju iz ledene vode go da se onde spari, kako mu se ružno i zdesi onde: taki se smalaksa sa smućnjom... Osta ih u ledu trideset i devet.
Jednim časom zgodi mu se, ode u toplicu kupati se — osta za rugobu, omahniti i obraz mu se promeni. I toliko vremena se luta, pretuca ružen i bijen po ulica i po bunjišti go,
A lav suzno gleda na samoga cara. Reče car junakom te ubiše zmiju, glavu joj odsekoše, i jedva je odmotaše s lava. Osta lav izlomljen ležeći dokle oni po lovu hodiše.
Hodeći kroz trsku lav ubode se u nogu; zašika mu se parez u šapu i osta. Što da čini, sam ne umi izvaditi? A znadijaše lav za onoga Savu pustinjaka; ode k njemu, sčuljio se dole, umiljato
Pak napuni im tovare žitom i odoše. Jedan osta izmeđ njih u svezi pod stražom. I što se oni putem preplašeni razgovarahu među se?