Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I gledam kako taj hrast, otad oluje, šumni bog, bog kome sunce izgreva iz krune, osviće u nekom zimskom jutru kao naramak drva kraj furune.
Dučić, Jovan - PESME
veća, Posle reči koje sve znaše da plene, Pri plamenu dveju dogorelih sveća Otkri ljubavnika u ložnici žene. Otad gospar Sabo snuždeno korača, Po Stradunu koji žagori u tmuši: Kod kuće je ljuta obesio mača, A na ulici je obesio
Afrika
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jesi l’ se kadkog kupao u moru? — Koliko puta, pa mi nije ništ’ falilo. — No, ja sam nesrećan otad, još i to dete da mi propadne u moru. — Je si l’ ti samo njemu poslao novaca, nemaj brige.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na brzinu je naučio kako se „čita“ vrijeme, pa otad malo-malo a on virne u spravicu i svečano Objavi: — Toliko i toliko sati, a naći će se i neka minutica kusura.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još priča kaže: stazama tajnim vrati se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod braće bila, pečurki išla po poslu svom, išla — s metlom brezovom. . . . . . .
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!
Idem svijetom na četiri strane, slušam Unu i vidim Hašane. Otad, evo, minu pola vijeka, sve sporije otkucaje brojim, iskri inje, primiče se veče, a ja opet pokraj Une stojim.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
učiniše te se dete za časak umiri i obeća ocu da će mirno čekati Dok on ode i kupi mu sve ono što mu je obećao. Otad žurno izađe iz sobe, a dete ostade opet samo. »Šta je ovo ?
a ona veselo maše ručicom i smeje se glasno svojim nevinim, anđelskim smehom, gledajući neobične, ljubavne tetine oči. Otad joj je, svojim vazda ozbiljnim, natmurenim pogledom retko privlačio pažnju. On je nigda nije pomilovao.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ama, prosti me, palio sam prangije kad je ono vladika ovud prolazio, pa ih jako nabijao, a zaboravio da zinem, pa sam otad ka’ malo tvrd na ušima. — Je l’ se ko još otimao za kmetstvo? — poviče Sreta. — Jok, brate.
jer ga je iskusio jedno triput kad je još »vo vremja ono« kapetanovao neki dežmekast kapetan sa crnim solufima — pa otad pamti dobro taj paragraf. — Ja sam ga tuj zapisaja i zarezaja, ete taj paragraf! — veli ćir Đorđe i pokaza čelo.
Pandurović, Sima - PESME
Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka Večnog gde lagana Časove opšteg mira broji.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Otad je, čoveče, prošlo pedeset godina! Kome da potanko ispričam? U Đeneralštabu, a nema Đeneralštaba! U Ministarstvu, a
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe. Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći. A ujutru, rano, iz mehane ga najpre poveo u magazu žitarskog trgovca Vasića.
Nikoli beskućniku perem i krpim košulje, poštujem ga kao da mi je otad. Krvnički je terala nadničare i sluge. U vino i rakiju koje su oni pili, sipala vodu. Od buđavog brašna mesila im hleb.
„Nije te sramota, majka si mi, a u greh i nesreću me guraš“, mucala je zbunjena i uplašena. Moj otad je mokrim konopcem tukao golu, imao je i pravo, pomislila je, i rekla: „Ako mi još jedared to pomeneš, u mojoj kući
Đorđe podiže oči ka ocu, ništa ne pita, ne traži, ne moli, samo ih pokazuje, jer, kao čini mu se, otad želi da ih vidi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo! — Sve je u intensivnom lečenju — daje svoje završno mišljenje učitelj, pa se posle razgovor nastavlja u
Petković, Vladislav Dis - PESME
“Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće? Otad čekam crne snove, ali nemam sreće. IV Za bol i ljubav duša mi zna, U njoj kajanja nikad ne behu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
I ne samo da sam je savladao već sam je iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan, kao prema čačkanju zuba.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nesrećna ljubav beše svemu vesnik! Istina, otad dade mi se zgoda, Te političar postadoh i pesnik, Veliki pesnik svoga malog roda; Sad blagostanju ne nadam se višem, S
Zaklonjen, u tišini, Tvoj svetli duhovni pogled otad je draži mi bio. Tvoj život ràd meni beše. I ti ćeš umreti sada, Jer ja sam čarobni leptir, a ti si čaura bio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
u radnji, a fijokare opet nema bez gazda-Gavre, te tako, postepeno, morajući kao i mi svi, baš je i zavolela muža, i otad rađala samo mušku i lepu decu, a ona sama, kako koje dete, sve lepša, sve mlađa, sve gipkija.
se prenerazila kad je videla Mirka, primila poklon hladno, škljocnula dobro bravom kad je neželjenog gosta ispratila. Otad, u vreme berbe dolaze po dva čoveka s lestvicama i sepetima, i nose sav zalutali rod gazdama.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
a čas izlazio, jednoga dana, kad mu je to dosadilo, prijavi se vlasti i zatraži zvanično uverenje da je pametan, te se otad Bertold, imajući takvo uverenje, busa u grudi tvrdeći da je jedini čovek u Srbiji kome je zvanično priznato da je
— Nisam ni tada. — Zašto? — Pa bila sam mlada i lepa. — Sasvim, sasvim! Ali, gospa-Leno, otad je prošlo mnogo vremena; prošla je i mladost i lepota i vi ste, po svoj prilici, imali često prilike da razmišljate?
Petrović, Rastko - PESME
I otad sam se kupao u pevanju Mora u kom zvezdani i mlečni natapaju se trazi, Proždirući zelene azure gde, u posmrtnom plivanju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ima otad sedam godinica, već ovuda nijesam prošao“. Istom oni u besjedi bjehu, dok se pramen zapođede tame vinogradu uz ravno