Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И гледам како тај храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
већа, После речи које све знаше да плене, При пламену двеју догорелих свећа Откри љубавника у ложници жене. Отад госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио
Африка
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јеси л’ се кадког купао у мору? — Колико пута, па ми није ништ’ фалило. — Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. — Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На брзину је научио како се „чита“ вријеме, па отад мало-мало а он вирне у справицу и свечано Објави: — Толико и толико сати, а наћи ће се и нека минутица кусура.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом, ишла — с метлом брезовом. . . . . . .
Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам!
Идем свијетом на четири стране, слушам Уну и видим Хашане. Отад, ево, мину пола вијека, све спорије откуцаје бројим, искри иње, примиче се вече, а ја опет покрај Уне стојим.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
учинише те се дете за часак умири и обећа оцу да ће мирно чекати Док он оде и купи му све оно што му је обећао. Отад журно изађе из собе, а дете остаде опет само. »Шта је ово ?
а она весело маше ручицом и смеје се гласно својим невиним, анђелским смехом, гледајући необичне, љубавне тетине очи. Отад јој је, својим вазда озбиљним, натмуреним погледом ретко привлачио пажњу. Он је нигда није помиловао.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. — Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате.
јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и ђердана И плавог цвећа с бледа чела. И отад владаш ти, без брáна, Пространим царством снова моји’, Сказаљка Вечног где лагана Часове општег мира броји.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ти си сељачки син. Срамота је да носиш швапске крпе. Нису оне ни здраве. И срце и памет се покваре у њима“, рекао је отад убеђено и претећи. А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића.
Николи бескућнику перем и крпим кошуље, поштујем га као да ми је отад. Крвнички је терала надничаре и слуге. У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб.
„Није те срамота, мајка си ми, а у грех и несрећу ме гураш“, муцала је збуњена и уплашена. Мој отад је мокрим конопцем тукао голу, имао је и право, помислила је, и рекла: „Ако ми још једаред то поменеш, у мојој кући
Ђорђе подиже очи ка оцу, ништа не пита, не тражи, не моли, само их показује, јер, као чини му се, отад жели да их види.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако се измири'мо и отад, фала Богу, лепо! — Све је у интенсивном лечењу — даје своје завршно мишљење учитељ, па се после разговор наставља у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
“Не бој се, рече, за снове зле. Када мру у сну, на дану живе.” Од људског срца да л' има слабости веће? Отад чекам црне снове, али немам среће. ИВ За бол и љубав душа ми зна, У њој кајања никад не беху.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од жеље за њом. Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба.
Петровић, Растко - АФРИКА
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Несрећна љубав беше свему весник! Истина, отад даде ми се згода, Те политичар постадох и песник, Велики песник свога малог рода; Сад благостању не надам се вишем, С
Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми био. Твој живот рàд мени беше. И ти ћеш умрети сада, Јер ја сам чаробни лептир, а ти си чаура био.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у радњи, а фијокаре опет нема без газда-Гавре, те тако, постепено, морајући као и ми сви, баш је и заволела мужа, и отад рађала само мушку и лепу децу, а она сама, како које дете, све лепша, све млађа, све гипкија.
се пренеразила кад је видела Мирка, примила поклон хладно, шкљоцнула добро бравом кад је нежељеног госта испратила. Отад, у време бербе долазе по два човека с лествицама и сепетима, и носе сав залутали род газдама.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
а час излазио, једнога дана, кад му је то досадило, пријави се власти и затражи званично уверење да је паметан, те се отад Бертолд, имајући такво уверење, буса у груди тврдећи да је једини човек у Србији коме је званично признато да је
— Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој прилици, имали често прилике да размишљате?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И отад сам се купао у певању Мора у ком звездани и млечни натапају се трази, Прождирући зелене азуре где, у посмртном пливању
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“. Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно