Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bleštala je pred njihovim očima. Reka, široka, razlivena, oticala je, mirno, ispod Kijeva, a beskrajna ravan, na levoj obali, bila se skoro sasvim osušila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala.
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu. Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče.
Gospoža Dafina nađena je, onesvesla u mraku, ležeći u lokvi krvi. Od nje je dve nedelje oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše.
Tada se pred njima videla, jasno, šumna reka što je oticala, lagano valjajući i vrteći panjeve i granje, prebacujući ih katkad na drugu obalu, gde su to Francuzi dočekivali pucanjem
Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom, svom mirisnom od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ispred kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po kojoj patke ceo dan batrgahu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici vade svoje zavoje i previjaju jedne, drugima podvezuju ruke da im ne bi oticala krv. iza jedne stene ležao je na leđima jedan naš pešak, gotovo dete, sa velikom ranom na čelu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SERBIA Isplivah na groblju, u nesvesti, kao modar rak. Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uspravna, kao slap vode. Pored nje što je oticala u ledinu, jabuka je granama bila obešena o luk neba, sa koga retko padaju crvljive jabuke.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I dalje je trgovao, sa dobitkom: još ga je sve htelo, ali on za to više nije mario; u sebi, bio je pust. Dok je oticala ona godina 1808, smirena, često je, u razgovoru, ostajao sa Karađorđem. Bili su zajedno i 1.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i nedeljama telo gospože Dafine umirati pored prozora iznad vode, i iz njega će nestajati, oticati život (iz njega je „oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše”) paralelno sa oticanjem široke i žute reke.
i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala”.
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu“.
Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom [... ]. 384 I još jedan kraći navod: „Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali, ipak, izvadi dvadeset dinara, dade joj ljutito i iziđe iz kuće. Padala je sitna kiša, a po drumu oticala prljava voda. Vojnici su bili gotovo bosi.