Црњански, Милош - Сеобе 2
Блештала је пред њиховим очима. Река, широка, разливена, отицала је, мирно, испод Кијева, а бескрајна раван, на левој обали, била се скоро сасвим осушила.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је отицала.
У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду. Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче.
Госпожа Дафина нађена је, онесвесла у мраку, лежећи у локви крви. Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше.
Тада се пред њима видела, јасно, шумна река што је отицала, лагано ваљајући и вртећи пањеве и грање, пребацујући их каткад на другу обалу, где су то Французи дочекивали пуцањем
Није чула ни шум реке што је отицала, под том кућом, свом мирисном од брашна, шум који је у почетку узнемиравао, а доцније успављивао, као и шум воденица,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници ваде своје завоје и превијају једне, другима подвезују руке да им не би отицала крв. иза једне стене лежао је на леђима један наш пешак, готово дете, са великом раном на челу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак. Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Усправна, као слап воде. Поред ње што је отицала у ледину, јабука је гранама била обешена о лук неба, са кога ретко падају црвљиве јабуке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И даље је трговао, са добитком: још га је све хтело, али он за то више није марио; у себи, био је пуст. Док је отицала она година 1808, смирена, често је, у разговору, остајао са Карађорђем. Били су заједно и 1.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и недељама тело госпоже Дафине умирати поред прозора изнад воде, и из њега ће нестајати, отицати живот (из њега је „отицала крв и никакве јој бабице не помогоше”) паралелно са отицањем широке и жуте реке.
и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је отицала”.
У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. - Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду“.
Није чула ни шум реке што је отицала, под том кућом [... ]. 384 И још један краћи навод: „Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.