Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— dodade jedan. — Baš onda na Vrh Prevoja potukotše se... Lomi se, lomi, lomi... rekao bih, sve će u sodom! Dok se otište ona sila planinom. Išli su sutradan ljudi te gledali... Sve grmlje poizvaljivano... — Ojađeno se biju te hale pred tučom.
U hitnji i zabuni zakači Radojka, na pakost, ono bure, te se otište niza stranu, tutnjeći i udarajući đa o drvo đa o kamen. — Ih, šta učini, bolan! — reče Ćebo. — Izbudi čeljad!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kapetan skoči; sablja mu se otište n sa zveketom lupi o zemlju. I Blagoje se trže: — Nećeš, bre! — reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa.
Radičević, Branko - PESME
“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže, otište i zavi, Pa izbu, kuću, ta pesma zatrese, Iz kuće jošte daleko ote se.
s' sunce da joj opet granu, Pa oko vrata lati ga beloga, Pa ljubi, grli suđenika svoga, Iz oka još joj suza se otište, Što jad joj dotle u srdašcu stište.
Takom šuplje ispod neba, A baština boljem treba!'“ 54. „Al' ni ovo moje drago Od meneka ne otište: 'Šta je otac, šta je blago? Tebe moje srce ište. Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55.
„Molim, gospo, tako nete!“ Ali gospa i na silu Ćaše ćerci i polete: Dvaputa se gnjevna stište, Dvaputa je on otište. 127. Sada teke gospa sevnu, Podboči se, jao, brate! Kad opruži jezu gnjevnu: „Pa vi meni, vi ne date?
poteru za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka Ne otište lađa laka. Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo. I nojca se već primače, I svak u dom svoj zamače.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ne brigaj... Trči! odgovori mu Stojan, mlatajući rukama uplašeno. Gojko obode konja i kad prolete kroz vratnice i otište se niz sokake, oseti samo kako mu vetar šiba i fijuče pored ušiju... Šta je ovo... zašto on ide ?...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Đakon skide kapu, pročeša se po glavi, zatabanja nogama, napući usta, pa uzdahnuvši duboko otište se i on k njima. Tamo zateče ovaj razgovor: „Znao sam ja, znao brata ti Radoja.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: I nije — i milo mi je. To znači: i žao mi je Što te onako crna sudbina Iz Venecije zlobno otište. LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala.
— Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova! Šta sam zgrešila te me otište Iz raja mog — iz Venecije?... Ah, Đurđe!... Đurđe!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa odatle otište dorata i oćera poljem pred svatov’ma. Zdravo došla u Prolog planinu, na busiju prvu udarila, na busiju Kune Hasan-age; g
Pak odatle otište dorata dok na drugu udari busiju, na busiju Šarac-Mahmut-age; pred Mariju ispadoše Turci, pa govori Šarac Mahmut-aga: „
I odatle otište dorata, zdravo prođe sve busije redom, ode pravo u kršne Kotare. A kad dođe mlada u Kotare ka bijeloj kuli Smiljanića, u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti jedanput, nesrećom, sluči se caru preko mora iti, a on se ne zgodi onde. Galija se otište, on posle stiže. Rika i rika da se vrate po njega uzeti k sebi.
Ne dade mi ulesti. I opet se pokusih ući, i daleko od onih vrata nešto kano vetar otište me i samosama ostah stojeći mi u ženskoj priprati.