Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hajd̓ tako pravo — na kamen stao! — reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u dubravi, a već dalje lako mu je. Kad se malo poodmori... stići će ponajlak.
« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove... Dok ti se navali njemu nešto va leđa, pa sve teže, teže... hoće da ga zavali natrag.
Mrdne malo da se strese, aja — još gore priteže! — Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša.
« viču oni. Aja — on ode kao oparen u kancelariju; samo tek tresnuše vrata za njim. Sava i Nikola posedaše, Simica ošinu mrkova, i opet se otkotrljaše nasipom Simičine kočije, a u njima putnici gotovo oplakali od smeha.
Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!... Ognjan poruča, pa se diže te prihvati opet ralo i ošinu volove... Miona stoji i gledi sina kako kao petlić opskakuje, tegleći za ručicu i navijajući ralom čas na jednu čas
Zar ne vidiš da ćeš se preturiti u tu jarugu? To reče, pa ljutito ošinu konja. Stigoše i do klinačkog druma. Vidi se već i kuća popova. Sad će dole k Banji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Peci cicvaru, bre! — dreknu on i zamahnu binjedžijskom, trostrukom kandžijom, te je ošinu. Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Turčinu, pa onim drvenim tučkom što je beli luk maločas njime tucala —
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
blato i kišu (koja je tako svesrdno padala kao da su bar nedelju dana i dodolama i litijama molili boga za nju) — ošinu konje, i potera upravo u popov sokak pred pop-Spirinu kuću.
Prenu se iz misli Pera Tocilov, zadenu ugašenu lulu u čizmu, navuče kabanicu, pa ošinu konje. Ostade za njima za tili čas i vašarište i groblje i dudara, i uhvatiše se glavnoga puta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je iskočio iz kola, stajao za trenut začuđen, zatim je video kako konjušar ošinu konje, i kako ekipaž odjuri. Pomisli da je sve, pijano. Ušao je u kuću kao da se sa nekog groblja vraćao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi. U kosi je prut rascepio kožu, ali vrlo kratko, tako da se na čelu javi samo tanki mlaz krvi.
Dobošari počeše da lupaju. Za trenut širom otvorenih očiju, stade, u tom ga drugi ošinu posred lica, tako da usne prepukoše i da krv šiknu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Poslije službe izlaze iz crkve. Ko je podmetnuo šibu, taj je i digne, pa nosi kući. Sa ovom šibom ošinu djete po tri puta, a govore: ,Ustaj lijeni na goljeni!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Na! Pa sad! — marš! — Viknu on i ošinu konje tako silno da kola poleteše odbaciv Dimitriju daleko od sebe. — Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa. Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka. Munja koja suvo ošinu nebo pokaza odjednom sve obale jezera do najvećih preciznosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Nema ništa... samo konopci. — Pih, slavu im njinu, zato su i propali! Krsta ljutito ošinu svoga dešnjaka. Onda se priseti, i okrete se: — Ponesi i te konopce, makar štogod.
— Sigurno ima mrtvih — dodade i ošinu konja, kao da bi želeo što pre tamo da stigne. Ja sam, naprotiv, zatezao dizgine.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest...
lice se odjedared kao iznenadi, začudi, obuze ga smrtno bledilo... Kamdžija ga opet ošinu preko lica, pa treća preko leđa... Gojko pojuri k vratima, ali ga pisar dočepa za rame. — Stoj, smrdibubo!...
To je... onogaj... ne da se reći... Ljubicu udari nešto po glavi, te joj se odjednom sasvim smrče, ošinu je nekakva oštra, ubistvena struja po srcu, i ona se povede... Ne, ne... treba stajati treba izdržati do kraja...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Naravno da se pri tako velikom preduzeću ovo mora računati u sitnice: jednu ženu ošinu trn po levom oku, te je privila vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice, pa ramlje i jauče; jedan starac se
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A-a!... razvuče Živko i veselo pođe sa decom ka izlasku. Kad posedaše na kola i kočijaš ošinu konje, Živko se prekrsti i uzviknu : — E presede mi kraj stare godine! Ali neka, samo neka nova bude srećnija!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Drugo čudo, što ona ne zastade, niti se obrnu u polasku. A najveće čudo što repom ne ošinu. „Odagna je Đurađ odjednom. Ove godine baš se pokaza da je pravi proljetni svetac!“ govorilo se. Ele ljeto ogranu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ta-ako!! — veli Brne, pak brzo dohvati sa police onaj prutić kojim ga je obično sinovac češao po leđima i njim ga ošinu. — Ta-ako, magare od magareta! Počeja si se već gospoditi, a!? Da te ja budim, je li?...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošle godine kupio u Beogradu i poklonio
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti. Ova je reč ošinu preko srca kao munja; zadrhta sva, pa, ne znajući šta bi mu rekla, skoči s trave, dohvati obramicu s rubinama i zaturi
Mladić, koji je silazio s kola i raspitivao u mehanama, namesti se na prednje sedište, ošinu bičem i kola pojuriše. Trebalo je na svaki način da stignu kaluđera, jer kad se za njim zatvore manastirska vrata, onda
Trže se, kao da ga munja ošinu... Stade da mu se razviđava pred očima, spade ona težina s glave... lepo vidi i razume... »Ovo je raka za mene...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Napokon se usmjeli: — A gdje vam je oni sveti Nikola? — upita ga. „Mrse” ga ošinu okom da je Ivo oborio oči, pa zagunđa: — Lako je za nj!... Da bi onako za očevu vam dušu!... Nastade tajac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene. Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja.
Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa. Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem. Udarih ga pesnicom. Nešto se na putu isprečilo. Konj preskoči. Već sam negde oko polovine baterije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kako viđe i okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
Kako viđe i okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
sablje, zavi komat u vezeni jagluk da joj bilu ruku ne obrani, pa obleće i otud i otud, čuva glavu Turčin-Vlah-Alije, a ošinu gospodara svoga, gospodara Strahinića bana, povrh glave po čekrk-čelenci i po njeg'vu bijelu kauku; presječe mu