Jakšić, Đura - PROZA
Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest! Čiča Marko jednom rukom otvori vrata, pa onda lagano, s najvećom pažnjom, položi siromaha na njegovu
džari... a sada Nemci... krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam čisto uplašeno gledala kroz prozor.
Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju. Žena ovoga kuvara, domaćica od te kuće, utrča u sobu, diže me, plašljivo gledajući u ljutitoga gospodina;
Obradović, Dositej - BASNE
„Čemerna mi |tvoja pomoć”, — počne se tužiti na kupinu, — „bolje bi mi bilo da sam pala nego što sam od tebe pomoći iskala. Meni kukavnoj! Kako si me osakatila!” „Ko ti je kriv?“ odgovori kupina.
28 Lisica i lav Lisica prvi red sretši lava, tako se užasnula da mal' nije mrtva pala. Vtori krat ustraši se, no ne tako kao pre. A treći raz toliko se oslobodi da pristupi i s njim poznanstvo učini.
treći i četvrti dan dolazi derviš na izvor, noseći punu glavu takovih krepkih dokazatelstva što su mu preko noć na um pala, protiv kojih uzdaše se da neće moći drugi ni usta otvoriti. Nema onoga!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva. Nema soli, brašna, gasa, voska. U Užice natisnula vojska. Ljudska lica došla kao zgure.
bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Aganlija — kom je u deo pala sokolska nahija — pošalje u Azbukovicu i pokupi arače. Azbukovica je bila malićana Hadži-bega iz Srebrnice, koji pošlje
(Ali kakvo jadno vino! Crveno, istina, ali na dno pala kao neka sreš; i na dnu po 2—3 dramajlije; kad ti hoće da donese, a birtaš uzmućka, te se zacrveni, a od vinskoga
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A to je zauvar. — Zauvar, jakako! — odgovori Milun čisto radostan što mu je pala na um tako spekulativna misao. — Pa onda znaš ti — nastavi dalje — da on opravlja kace, gradi što god zatreba od
— odgovori Radojka još tiše. — Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat. Ovako obučena, kao što me vidiš, pala sam va krevet, pa plakala, plakala — mišljah, oči ću isplakati. Tako me savlada san, te zaspah. Utom ti zovnu...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4. U KOLU Varnica je pala vrlo zgodno: i gde treba i kako treba. Sve do toga trenutka Lazar se kolebao; sad je bio rešen...
Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...
— Onda, Devo, idi i javi Nogiću da ga čekamo na Žuravi... Pa se okrete pošto Deva ode: — Nekako Žurava mi na srce pala — nastavi — još od mog prvog megdana... To je mesto dušu dalo!... A šta rade kod kuće, babo? — okrete se ocu.
Devojku je oblilo rumenilo. Ona sagla glavu, oborila oči zemlji, pa se lepo videla senka dugih trepavica što je pala po onim rumenim obrazima. Beše zaboravio da joj pusti ruku. Osećao je raj držeći njenu ruku u svojoj.
Ozlojeđenje na obe strane... Pala tama od neba do zemlje. Nije tama od boga poslana, Već od silna praha i olova! Surep unese Stanka u šarampov...
Dučić, Jovan - PESME
I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.
No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači. Kô duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i
Kako su pune redom bezdane, I kako kobni glasi ćutanja. PESMA Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim. Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim.
Tako ravnodušna, mirna, ti si stala Izmeđ sveg i mene; sa strahom da ne bi Senka sumnje na te, kao porok, pala — Da nisi nad svačim, i cilj sama sebi.
mi kao oči u nomada, Zvezda očajanja u kojim je sjala; I velika suza koja iz njih pada, Ne poznade nikad zemlju gde je pala.
Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče.
Gospodin Oliver, to carevo oko, I Preljub, mač carev, javiše visoko Da je Tesalija sva pala za veče. A molbu za Carstvo kad Patrijarh reče, Dvorana zablista kao suncem cela: Na ramenu Care drži Arhangela.
Znaće da je samo ona zemlja svetla Gde nikad još nije pala suza srama; Gde su deca na mač ime oca metla Što živi u himni i u molitvama.
Jer je otadžbina samo ono kuda Naš znoj padne gde je krv očeva pala; I plod blagosloven rađa samo gruda Gde su mač zahrđan deca iskopala.
Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine. Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju. Davno je pala rosa, već se i istok rumeni, a pop još ne zaspa. I kad ču gdje pred njegovu kuću staše kola, ustade i iziđe napolje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Moj Proko — nastavlja Gliša, a glava mu pala od žalosti na grudi, — da je sreće da ti menikana ovako piješ za spokoj duše, a ne ja tebikana!
Kazala je da je visok, lep k’o »fire«, a brkove da ima male i malo bradice; kosa lepa, smeđa, pala na ramena onako omladinski, a razdeljena po sredi onako bogoslovski, a kad govori što, a on gleda u zemlju.
o zemlju, i dok se on osvestio i digao, ona je komotno mogla skočiti u bunar, da nije, srećom, baš pred samim bunarom pala u nesvest.
— Bože, gospodin’ Pero, baš ste vi... baš je ova sadašnja mládež! Svaka joj se ženska dopada... — Ta ne, al’ verujte, pala mi na pamet ona pesma: »U Milice duge trepavice«... Pa ona njena zbunjenost... idealna Srpkinja! Pa tek ona stidljivost...
— pozdravljaju ga njegovi, gđa Persa, Pera, pa i sama Melanija, koja se opora vila od lake nesvestice, u koju je maločas pala kad je videla pop-Spiru u kolima u kojima će joj se papa voziti. — ’Ajd’, u ime božje!
levču, i frau Gabriela izlete iz kola tako lako k’o kakav lak perjan jastuk, i tako postade nevina žrtva ranije mržnje. Pala je jadnica i dočekala se na zemlju prilično nepristojno. »Pazi frajle, kako đavòli!
Tako se zasmejala da je formalno pala gosp. perzekutoru u krilo, a ovaj je, k’o jedan fini i izobražen čovek, zadržao da i ona ne ispadne iz kola.
« s takvim glasom i izrazom na licu kao da joj je najveća gusenica pala za vrat, i pusti se naglo iz kola, pa ode kao oparena s opuštenim rukama, kao kad mokrih ruku čovek traži peškir.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Stid je bilo. Jedino, kad bi on došao na groblje ona se uvek nalazila oko njega, usluživala ga samo da bi mu pala u oči te da se on seti nje i kaže joj ako je što od vladike došlo. Ali od vladike ne dolazilo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ona opasna, bezumna odluka koja mu je pala na um i koju je doneo posle primljenog naređenja da ide za osmatrača na crkvi, umirivala ga je donekle i on je čak
sam pomislila da te mogu izgubiti, ja sam uvek pred sobom gledala strašan bezdan, crn, užasno mračan ponor u koji bi pala, iz koga nikad više ne bi izašla. S tobom ja sam sva u suncu, bez tebe samo pakao i smrt i jauk i mrak.
Afrika
Prvo vreme, dok nije pala noć, ja sam mogao lakše crtati no pre. Sada sam imao samo dva pagajera. Terao je najpre samo onaj ispred mene; jedan
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala. Na krovu broda trgovci Kaze otvorili čitave dućane kožnih jastuka, pribora za kafu, novčanika, dogleda i satova.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORIJE 11. BIVŠI i PETAR JANjA: Što mi kvariš špekulacija? PETAR: Gospodaru, pala nam šupa i ubila konje. JANjA: Što, more, što? PETAR: Mrtvi konji, nema više pomoći JANjA: Kirije imon! Ubiem si! (Trči.
JANjA: (Neći da ti čue, prokletu veru!) Gospodar notarius, nećite malo da vidite kako je pala šupu? MIŠIĆ: Malo posle izići ću da vidim taj nesrećni slučaj. PETAR: Ajde, gospodaru, čekaju ljudi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala. Kad je ispraznio šaku kukuruza, počeo je da im stresa duvana i smejao se živini, začuđenoj čime je nebo hrani.
Božič je, međutim, pritrčao ćerci, zgrabivši je za ruku, grubo, pa je natera da se izvinjava. Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade.
Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina. Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav, pun čvoruga, kao prilepljenih slepih miševa.
Kuća Kopšina, najzad, bila je tu, sedma, pored crkve, po redu. Na vrata kuće bila je pala senka grečeske crkve, koja je bila blizu.
U čudnovatoj igri sna, dovoljno je bilo da malo zahladi u Beču – jer je te noći bila pala kiša – pa da sanja gorski vazduh planina svoje Servije. Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima.
A čuo je i za mlinara, u obližnjoj varoši, sa kojim je bila, u brašnu, prvi put, pala. Isakoviči su bili ušli u vojsku, u Belgradu, koji je bio nemecki, i nisu prema Austriji, s početka, osećali nikakvu
Svetlost je pala na njeno lice i Isakovič skoro urliknu. Video je svoju Bečliku. Beč jeste bio makrokosmos, za ono doba, ali je svet
Da li im je Vasilije pokazao neko pismeno od Rusa? – Bajevič uzviknu, ljutito: šta će im pisma? Reč je pala. To je veza. Tako što se, bez sramote, ne prekida!
Njene zelene oči bile su svetle od radosti. Pala je na Pavla – koji je bio zastao u ulazu, da se raspita, jesu li mu bratenci, gore, u sobi.
Naučila je nemecki, govorila kao Bečlika, bila je i raskalašna, ali, ni sa jednim svojim udvaračem, više nije pala. Prijateljicama je imala običaj da kaže: da čeka onog pravoga! Koji će doći izdaleka.
Kad je gospoža Montenuovo skočila sa postelje, pa je i ona skočila, gospoža Evdokija imala je nesvesticu, od koje je pala, ali koja je, posle, bila tako lepa, prijatna, divna.
Bila bi pala, da joj muž nije pritrčao, da je pridrži. Petar i njegova žena još su dugo stajali, tako, na ulici, zagledani u mali
Teodosije - ŽITIJA
koji je imao crkvu Svetoga Simeona Bogoprimca, koji je bio razoren najezdom gusara, i crkva je krajnje zapuštena pala. Ovo spomenuše prepodobnima iguman i bratija Vatopeda.
Kada je pala noć, sam ostade u crkvi sa raslabljenim, i nikome ne dopusti da priđe k njima nego se sam trudio da posluži bolnome.
A sluge kraljeve i sviju velmoža, čuvši da je pala množina grada, svi trčahu da ga uzmu i svi koliko im beše potrebno uzimahu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ipak u bitoljskoj kotlini još znaju srpske kralske pesme i očuvali su uspomenu o Kosovskom boju gde je pala krvnina do kolena. Ova se je uspomena održala čak i u Prespi.
Inače se u masi zna samo da je na Kosovu pala „krvnina do kolena“, bez ičega više. U celini sve je manje tragova srpske istorijske svesti što se više silazi u
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— upita onaj ćoravi miš. U mišjoj skupštini nastade ledena tišina kao da je na nju pala sjenka nekakvoga ogromnog mačka. Niko se nije javljao za taj posao.
Šta ti treba? Mačak Tošo trže se tako obradovan kao da mu je najveća slanina pala na glavu: — Tu li si, vjerni druže! Molim te, brzo ovamo, pa primakni slaninu meni ili mene slanini.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Radi tako po kućama i izdržava se. RINA: Ali, gospodine, ostavite se vi Savete Tomić; kakva vam je sad Saveta pala na pamet?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam znao šta da mu kažem, iako bi najpametnije bilo reći da je knjiga pala tek onako. On bi to progutao. Takvi kao on u stanju su da progutaju i bodljikaviju ribu, ali meni se nije dalo da
- Ta knjiga je namerno pala! - rekao sam. - Ti si lud! - viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje
Ja ću se prijaviti kao mornar. Šta bi ti mogla da budeš, Rašida? - Ništa. Nisam pala s Marsa da se prijavljujem! Kad budemo na pučini, neće moći da me vrate. - A ako dobiješ morsku bolest? - Isključeno.
Zatim mi je na pamet pala Rašida, malo sam se začudio što je nema, a onda sam zadremao. Čuo sam brodove u snu, pisak vozova, šumno, divno
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Držali su je za najlepšu. Kada je Šamika kojekud ženidbe radi bludeo, bila je još dete. Kad dorasla, pala je u oči jednom mladom laćmanu, varoškom sinu, i htela za njega poći. Otac ne da.
Juca baci žalostan pogled na brata, digne ruke, oči ukočene, počne se nijati, i sruši se. Pala je u nesvest. Brat viče za pomoć, svi se skupe, polivaju je, pod nos joj daju aromatične stvari; dignu je, metnu je u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sećala još cele te ljubavne noći, oseti da bi mogla začas i da je zaboravi, tako da joj više nikad ni na pamet ne bi pala. Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti.
V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA Dok je gospoža Dafina pala šaka svome deveru, dotle je Vuk Isakovič, sa svojim ljudima, bio počeo da se penje u Štajersku.
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.“³ Tada, kada pop čitanjem molitve osveti i blagosilja vodu, dete dobija prvo, privremeno ime (koje mu služi do
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u svoja gradska odela, u predelu gde im je poznat jedino automobil, a ta blistava limena sprava izgleda kao da je pala s neke druge planete među maslačke i paprat. A, eto, automobilom se dalje ne može!
fotografije, Nina je duboko verovala da bi, da se nađe u sličnoj situaciji, nešto sigurno preduzela: potrčala bi bar i pala pokošena rafalom, grebala, ugrizla bi ubicu, iskopala mu noktima oči, ili bi svezana pojurila ka prvom zidu i
— Da vidimo jesu li vas povredili? Svlačio je lagano ovlaš zakopčanu Nininu odeću, kao što otac svlači kćer koja je pala u parku igrajući se loptom. Prepusti mu se, uživajući u bezbednosti koja je izbijala iz vrhova njegovih prstiju.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Imam li pravo? MLADOŽENjA: Ja se vrlo radujem da je na mene ta kocka pala. Idem odma spravljati što treba. PROVODADžIJA: Oho! Stani malo, momče!
MUŽ: Vidim kako si vospitana. ŽENA: Već, kakvom sam mužu pala u ruke, zaboraviću i ono malo što sam znala. MUŽ: Kamo sreće. ŽENA: Dabogme, ti bi jošt želio da umrem.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Siroti miš koji jadikuje nad sudbinom svoga roda: Draga mi je majka na prevari pala, Najela se sira pa se otrovala.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava naša pala je kao žertva besomučne navale turske. GAVRILOVIĆ: Zbog nas sami i naše nesloge.
To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo. Ali ko će protiv ludosti! ŠERBULIĆ: Evo Nađ Pala; dobro bi bilo da ga na svoju ruku privedemo. ŽUTILOV: To je konzervativac. ŠERBULIĆ: Tim bolje. 6.
O, nebo! SMRDIĆ: Ima važniji novina. ZELENIĆKA: Ništa nema važnijega od srpske pobjede. SMRDIĆ: Pala Pešta. SVI: Šta, šta?
Madžari odlaze. ŽUTILOV: Dakle zacelo? MILČIKA: Eno puna pijaca ljudi. Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže. LEPRŠIĆ: Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove!
Ko može trpiti madžarske protokole u vojvodini srpskoj. NANČIKA: A šta ćemo s onom obligacijom kod Nađ Pala? ŽUTILOV: Ja sam ti kazao da je madžarski jezik kasirat. Sve što je njime pisato, ništa ne važi. 3.
SMRDIĆ: Vi ste i tako mađaron, vi možete ostati. ŠERBULIĆ: Kako bi bilo da zovemo Nađ Pala? ŽUTILOV: Vi znate šta je bilo s Nađ Palom, i da nam on ne može oprostiti.
SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo! SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi. ŠERBULIĆ: Pravo, dajte ga! ZELENIĆKA: Gdi je barjak? Bez barjaka ne može se vojevati!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kada je 1865. Matica srpska došla u ruke mladih, pala je i poslednja brana novom pravopisu. Od kraja šezdesetih godina nov pravopis je opšti pravopis srpske književnosti, i
Sremac, Stevan - PROZA
« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.
Ali i pored svega, on je morao u taj par nešto premišljati. Možda mu je pala na pamet ta fatalna okolnost što je on doneo baš ćurana sa furune; a to je već mogao, i da nije čovek baš mnogo
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo rekla pa noža spopala, U srce se živo udarila, Pa kraj dragog na zemljicu pala, — I ubi se od teške žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!
Kadikad samo, kad nojca pritisne, Otvara prozor, uza zid se tisne, Na ruku čilu klonula mu glava, Na grudi pala ta kosa ubava.
Al' ne dade moma laka, Stupi nazad tri koraka. 29. Jer odozgo od fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
Pod srdašcem svojim nela, Na svom krilu odnjijala, Svojom verom opasala, Kojuno je suncu dala, Na grudi mu verna pala.
Itra munja brata ima doma, Ta na nebu strahovita groma, Ali ona i na zemlju pala, Pa mi i tu jednog izabrala. Grom sileno strelicom poteže, Al' Mileta ništ' mu ne uspreže.
Tako jutro, take okoline. Ko tu ne bi skakô od miline? Nebo vedro, zelena gorica, Sunce sjaje, a pala rosica, Puno rose: drvo, cvet, grmenje — Sjaje rosa kô drago kamenje.
Dragog prati, pa mu 'vako zbori: „Ajde, dragi, Turkom zajam plati, Pa se dragoj zdrav, veseo vrati; Kad sam mlada pala od junaka, I da grlim oću ja junaka.“ „Zbogom!“... „Zbogom!“... Oni se rastaše...
Al' što Ajka nama radi mlada? Kula... izba... svud uždene sveće. Ajka sedi, s mesta se ne kreće, Na dušeka pala je svilena, Rekao bi da je od kamena, Ruke bele pale joj u krilo, A oko se bistro ukočilo; Ona muči, pa preda se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To je već bio jasan znak da je država pala na najniže grane. — E, moj dorate, dok je spalo na to da ti kola izvlačiš iz blata, ne valja nam rabota — uzdisao je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sunce mu grejaše baš u lice, a kapa mu pala, te se strulja, mrka kosa osvetljena leluja še. Pojasi mu se raspasali; opanak spao pa ga udara po nozi i sapliće;
I ona ih prskaše. Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa se razbarušila, jelek popustio... Jedva dišući, sva zažarena, vrela, prskaše ona drugarice, koje bežahu ispred
Brada ovalna, a tamni joj i rumeni obrazi odskočili od stegnute šamije, kosa joj se izvukla i pala po čelu čak do mrkih joj i krupnih, vlažnih očiju. Stoji. Čeka da se nasmejem, ali ja neću, no ćutim i čupkam lišće.
— I pođoh. Ona napreže svu snagu. Nije smela da se odvoji od grane za koju se držala, jer izgledaše da bi pala. Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve. Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću!
U to se beše sva unela. Kao da beše pala u neki zanos, šta li? Onako otvorenih usta kao da je gutala sve što dolažaše sa svadbe: i mesečinu, i noć, i sve, sve..
Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava. Još samo sneg što ne pada. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam put.
I zato ona sada nije pred njih ni izlazila. U kujni s majkom one su razgovarale i posle otišle. Uto i noć beše pala. Mati joj uđe i ma da je znala da ona neće, opet reda radi, upita je: — Da zapalimo sveću? — Neka — odbi je ona.
U tom napolju već je bio jak mrak, drveće počelo da šušti kao masa, a ona, kako je bila pala na sanduk, tako i ostala, dok nisu sveću uneli i jedva je probudili, trgli od zanosa.
ona osetila dodir muževljeva koščata tela uza svoje, da je, pošto je uzalud pokušala da se izvije iz njegova naručja, pala i, zagnjurivši lice u svoje kose, trpeći, proplakala. Dalje? Ništa ne zna do kad se u zoru probudila i skočila.
Ništa više nije se čulo od nje iz sobe. Majka joj je cele noći obigravala, molila, plakala, naposletku, obrvana snom, pala do praga sobnjeg i zaspala.
Kostić, Laza - PESME
Al' umesto lišća vela jedna se je ruža svela, pa je pala, pa se rascvetala posred srca moga vrela; al' od te će ruže mene vrelo srce da uvene.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko huke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.
A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji, pa ćeš je onda naći.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom? KUM: Šta je bilo; pala od muke u bolest, i eno je sad leži na astalu. Ja mislim da počnem tamo od ponedeljnika, možda ću se oprostiti bede.
ANICA: Kažem vam, ja neću dekumente. ADVOKAT: Imamo exempla da je mlogo puta parѕ trіumphanѕ pala i reeksekvirata bila. Tako može i kod vas biti, slučaj je kuriozan, razumete li, ija sam počinjem sumnjati...
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti. PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala. STEVAN: Vidiš kako ne znaš šta govoriš!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Reklo bi se da sam najzaposlenija mlada dama u gradu. Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“.
Jedanput je, naime, Mišelinu pala na pamet sumanuta ideja da napadnemo sa društvom te šeširnjake. Ma nismo još čestito ni seli, priđe nam jedan
“ — oni me pogledaju kao da sam s Marsa pala i samo promrmljaju: „Ih, bre, Anči, dokle ćeš da se grebeš?“ A kada poplavim od besa, onda oni kažu, kao, vadeći se:
(Komešanje u razredu). Šta oni ovde uče, dame i gospodo? O starom Njutnu kome je jabuka pala na glavu, o onom, kako se ono zvaše, koji je tvrdio da se zemlja okreće, o onom plejboju — Arhimedu, koji nije izlazio
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo! Gospodin baron, možete li to otrpiti? ALEKSA: Ot bezumnih mora se svašta terpiti.
Iz očiju mu viri baronstvo. Moja draga, nećete postići ono što ste naumili; na mene je jednu pala ta sreća da budem gospoja od Golić.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U tu sam zemlju i ja navrnȏ tražeći jednom zlaćano zrno, snađe me udes hud. Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud.
Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom tugom: „Umorila se starina moja. Kad je počeo, ko će da pamti,
Tek Žući mudrost na pamet pala: „Prodavali smo uz potok zjala!“ Drugari stari mlinu se žure, tamo gde deda spavaše tvrdo, kad, evo čuda, na
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
grobu šalim se dobićeš ti nebesko ordenje o najviša iskro iz najtvrđeg kamena senka ti je do Petrograda pala odazvao si se aleksandrijskom glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i
svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada presuda još nije pala Kartaroši da vas nešto pitam ima li za mene mesta za stolom hoću da igram čak i bez veselja možda je i milost koju
svoj pedalj širi do velikih hvati i hvala knjizi što se sa sobom voli u dubini ali dubina nigde nije na svoje dno pala nego se otvara i svaki list za sebe plamti i govori svako je hvaljenje sebi hvala najbolja je reč što je na svojoj
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Tako, palo mi na pamet. Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica. TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde.
Zar niste videli kako pade u nesvest? GINA: Čudna mi čuda, i ja bih pala u nesvest da sam sve nasledila. MIĆA: Ja sam potpuno uveren da ona ništa nije znala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zatim je komandir I drugom vodu dao elemente, ali izvršna komanda još nije pala. Ona pešačka kolona nastupa, već je čelom svojim na ivici šume.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se zamisli i ne dođe ni do kakva rešenja. Zna samo da je nekako zažmurila, zanela se, opila... i pala u propast. Posle je nastupila odvratnost prema svemu, gnušala se sama sebe i svega...
Kad se Gojko nađe na ulici, dahnu slobodno, pa okrete žurno, pravo ka Brezovcu. XV Pala vlada ! zahori se po varošima i palankama, pa lagano dođe odjek toga glasa i u sela.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Zmaje čeka đevojčicu, Čeka danas, čeka sjutra; Puče zmaje na kamenu Čekajući đevojčicu. — 33. Pala magla u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S
bila, Gdjeno stoje groši i dukati; A u jutru kafa u fildžanu, Ne bi li me u kafi popio, Ne bi li mu na srdašce pala, Da ja vidim svoga nevjernika. 115. Tužna jadna, da sam voda ladna!
203. Devojko moja! Napoj mi konja. — Ne mogu bosa, Pala je rosa Konju do samara, Meni do đerdana; Konju do nosa, Meni do pasa. 204.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Kurvetino! SOFIJA: Pustite me! GINA: Šta si se ostrvio odjednom? BLAGOJE: Krv mi je pala na oči! TOMANIJA: Našla si koga ćeš da kitiš cvećem! Sodomistu! BLAGOJE: Jesi li se za njega toliko kupala?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na žaru lomača jadra su buktala, ropska vam mirisna tela bludnim su vriskom nudeći se gola pala, vijajući se oko mača. Mostovi tanki zlatili se i sjali, ko meseci na reci sa neba pali.
Nek moje vino polije ovaj čaršav beo, da ne vidim na njemu njeno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred njim na kolena. A on joj se smejao besno, lagano, banaćanski.
Mislite li da je kralja Nikole propaganda popustila zato što nas poštuju; naše mrtve, naše žrtve? Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće naći para. Da je našla, videli biste. Druge su našle. Bugari pomalo uspevaju.
Kad sam, prvi put, ušao u Parlamenat, pala je Legova vlada. Predsednik, vrlo elegantan, klanjao se na sve strane. Siromah, mislio je da je sve njega radi.
Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Crno je nebo, ni zvezde nema— U grozničavom bunilu drema Planeta stara: Greh na njoj teška krila odmara... Tama je pala...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava. Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa.
u gustu razbarušenu kosu, kao da bi hteo počupati te vlasi, kao da bi sa tim iščupao iz korena i svu muku što mu je pala na dušu pa ga davi, sažiže...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto! Što se meni ne učini da je pala saksija!
Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto! Što se meni ne učini da je pala saksija! DANICA: (gunđa): A, već...
DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto! Što se meni ne učini da je pala saksija! DANICA: (gunđa): A, već... PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti!
DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija... a on mlad čovek! DANICA: Znam, al' ovo je drugo! PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Čitao Sreta pa zadremao (jer se duh može umoriti kao i telo), a knjiga mu ispala iz ruku pa pala ili u krevet ili pod krevet.
Nekim čudnim udesom pala je pre, biće boga mi tako desetak godina, u ovo selo, kao jesenjim vetrom ponet i bačen uveo listak.
A Sreta je tim lakše pristao da se ne pošlje depeša i brzo se utešio jer mu je odmah pala na pamet jedna lepa ideja, koju ako izvede odužiće se lepo i svesti i savesti svojoj.
Poslednja monarhija, taj anahronizam u Novom Svetu, pala je pod udarcima svesnog brazilijanskog radeničkog staleža, zato kliknimo: »Večna pamjat!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A eto, ni od korova nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! Možda se okliznula, pa pala... Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala!
Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
se koja od mreža što su već u upotrebi kod ribara preustroji tako da se ne može zamršivati na dubinama i da, ma kako pala na morsko dno, kesa joj uvek ostane razjapljena.
u dubinama, preustroji tako da se ne zamršuje, ne izokreće i ne prevrće na velikim dubinama i da joj, ma kako ona pala na morsko dno, kesa što guta ribu neprestano ostaje razjapljena.
Kad zvonce javi da je mreža pala na dno mora, brod se počne kretati unapred određenom brzinom, a kabl se ponovo počne odmotavati i spuštati u more.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MUSTAJ-KADIJA Ne plač', majko, dilber-Fatimu: udata je, ne ukopata; ruža s struka nije pala svog, no u bostan prenešena svoj. Fatimu će Suljo držati kako oči svoje u glavi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
on od nje doznao za njih, jer po njoj, ceo je svet morao znati za njih, nego kako bi tolikim svojim pričanjem ona Arnautinu pala u oči, te da posle on, kad odnese i isporuči pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on će onda,
rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu je bila kolija pala, te on ostao go u košulji i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u dvorištu, nego, otvarajući krila, a od
rečima, psovkom, krkljanjem, koje je za svakoga bilo nerazumljivo, ali za Sofku ovamo, u sobici, koja beše od straha pala u postelju i pokrila se jorganom, sasvim jasno, razumljivo... — Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre!
I cele bi noći tako, dok ne bi izjutra, savladana i izmučena, pala u dubok grozničav san, te bi se i sutra ceo dan gubila u vatri i zanosu.
Idi, čedo. Ostavi ga, Sofke! Idi, idi od njega! — Ništa, nano. Ništa. Sama sam pala i sama se ubila — zabašuruje Sofka. — Oh, kako: sama? Sve sam čula, sinko. Idi, idi, spasavaj se. Ubiće te.
Pandurović, Sima - PESME
„O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna!
te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala, Ognjišta i kuće, i nejač, i žene, I čija crvena, topla krv je pala Po zemljama što su suzom zalivene.
je još zanosno sjala Mladost i ljubav, i polet, i snaga, Na moju radost, zadovoljstva draga Neka je čudna senka uvek pala.
A ovako, moćna biće mi i sên. Pa ipak ću ti nešto tiho reći, — Prvu reč što ikad od mene je pala: Znaj da ljubav treba našoj zemnoj sreći; I ja sam, zbilja, jednom za nju znala. A malo sreće, to je život sav.
Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Što u te dane, uz nemirni šumor Proletnjeg lišća, padate na umor Slomljena srca, pala uverenja; Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Vi ste sudbine nečitanih strofa, Zgaženih ruža, prećutanih râna,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kada je jedanput čovek legao da spava, medved je ostao da ga brani od muva. Jedna muva pala je čoveku na glavu, a medved, da bi je otklonio od svog prijatelja, dohvati stenu i ubije i muvu i čoveka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A sluga odgovori: „Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji, pa ćeš je onda naći.
jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko uke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jevo vidiš, kako. Priteklo mi je pet barila od lanjskoga, a cina mu je bila pala prid trganje, te ti ga ja smišaj s novim; a novoga sam naša trinaest barila, te ti ja sve uspi u onu bačvu; a ona bačva
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid? Samo je budila mir.
A ni ti: samo si čuo Tup pad, za leđima, truo (I znao si šta pad krije). O bolje da si kud bilo Pošao i da je pala Ko druge — zemlji u krilo. Ovako: o tvojoj niti Živeće teška i mala Toliko koliko i ti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju. Kesa je meko pala na krevet, a cijukavu larmu zlata brzo je usrkala vunena čerga. Beše to druge zime njihovog braka.
Truba je cičala i frktala, svi vetrovi na zemlji protinjali se kroz njen pisak, dva žara letela su na njega i pala preko noža u luku Posle, kad je svanulo, on je na svetloj dramliji urivenoj ispod čela video svoje lice s dugom
A vi, ludi, pijte koliko hoćete i šta hoćete. Iko, na moj račun!“ U Tišini, iza kelneraja, džezva je pala na šafolj za pranje čaša, a kafanski prozori uzdrhtali su od vike.
„Visoke je držala glavu i prezirala sirotinju. A sada je pala na nisko granje.“ Svi su oni tako govorili. Dok je Đorđe nije isterao iz kuće, verovala je da je vole.
kako je on, Aćim, kad je pošla preko mostića na obalu, odjednom počeo da joj lomi krsta kao kurjak grmlje; umalo nije pala u Moravu. „Viknula sam Luki: zaustavi vodenicu! On buli u mene i čudi se šta mi je.
Ne može i ne sme. A zvezde su još niže sišle, sve će popadati, izgoreće neorano pole. I ona je zvezda pala kad je umrlo dete. Kako je mogao onoliko da muči Adama? Kolena mu se lome, i on se, zgrčen, svali na travu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Otkud devojčica u močvari? Da se nije iz lokvanja rodila? S neba pala? Pljuštala su pitanja radoznalaca, ali odgovora nije bilo.
Ču odskakanje lopte o beton, radosni smeh pobednika, pa ljutnju poraženog. A onda, najednom, kao da je s neba pala, ulete lopta kroz prozor. Dečak, koji je trčao za njom, čučnu i zagleda se u dubinu. — Pa, ovde ima nekog?
Na sva pitanja starica je, osmehujući se, slegala ramenima i nastavljala da živi večito sama kao da je pala s neba. Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi?
Dečaci sa ostrva bili su modri od udaraca, ali došljacima nije uspelo da uhvate nijednog leptira. Tako je i noć pala, a leptiri su nestali. — Otišli su u Vilinu pećinu na spavanje! — rekle su majke, a dečaci su odahnuli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem polegli, Tuga bi moja u more pala Al' bi i mene sobom odzvala! L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre.
Br. Radičević XXXIV LEM-EDIM Samac sedi star Lem-Edim Na jastuku svilenome; Seda mu je pala brada Po kaftanu zelenome. Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile.
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje: To straža
I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna,
No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači. K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i
Crno je nebo; ni zvezde nema; U grozničavom bunilu drema Planeta stara; Greh na njoj teška krila odmara. Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Na opširne nebesne ravnine ištem vladu da podijelimo i nebesa pala vozdvignemo, prvi zakon da prirodi damo, nek se svaki sa vrhovnom vlašću na svom nebu gordi i veliča!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Poći ću - tako sam odlučio - pravo u Kroton. Evo me već ovde. Pala je noć. Cela varoš spava dubokim snom pravednika, jer je njen vaspitač Pitagora, svojim ličnim primerom moralne čistote
Zatreštala je kao da je pala sa visokog tornja i pred nama se rasprštala. Mora da je imala na svojoj površini kakvu nepravilnost, kakvo udubljenje, pa
Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on. „Zbog toga što na nju deluje sila teže koja joj daje ubrzanje, napereno ka centru zemlje“.
Tog nezaboravnog dana pala mi je u deo čast da na svečanoj sednici Akademije održim svoje predavanje o promeni vazduha disanjem.
„Kako to?“ „Moj put oko sveta bio je čedo slučajnosti, jer tri dana pre no što je odluka o njemu pala, nisam imao ni pojma, a kamoli nameru o tom putovanju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad je odluka pala opet se i još kako razveselih; samo sad sa puno razloga, kao što sam se docnije uverio, jer me ovaj put do Vujanovca
vrlo snažnih gutljaja, kojima, po mom mišljenju, jedino ima i da zahvali što još odmah, posle onih užasnih reči, nije pala u nesvest, kao što smo svi s pravom i s neopisanim užasom očekivali.
Međutim, onoga dana kad je ona neizbežna odluka o izboru najboljeg i najlekovitijeg vazduha pala na Lipolist, ono zaista zdravo, bogato i živopisno selo u Mačvi, Ilija Vasić, pre nego što se pokori, postavi, jedan
— Eto, vidite li sad da ste gluvi — završava Iketa. — Kakva bolnica? Ni na um mi nije pala bolnica. — Ta ostavite — ljuti se Šljivić.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Naravno, o tome nije nikad pala ni jedna jedina otvorena riječ, ali se osjećalo da je to za djeda jedan od onih muklih bolova koji stalno tište i koji
Primjećivao sam kako je onome što se u govoru poigrava privjeskom na lancu sata pala na vrh frizure nad čelom nekakva sitna pahuljica, i kako je on neopazice podnosi, izlažući dalje svoje razloge s
Ponekad kao težinu kamene ploče. * Dugo me muči uzana pruga sunca koja se probila kroz procjep zastora, pala kao tanki svjetlosni prut na moje uzglavlje i ranjava mi oko.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A sluga odgovori: — Dolazile su, i ona što je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakneš gornji klin na donji, pa ćeš je onda naći.
je, dogovore se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno titra, pa makar sa sve triju pala glava dolje. Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše.
Nama je djeci to jako žao, te se dogovorismo da te za to upitamo, pa makar sa sve triju pala glava ma̓m dolje. Otac se naljuti na to, skoči, prihvati pušku sa zida, a sin, kad to vidje, pobježe.
Sunce je lijepo sjalo, a kad pogledaju naniže, ispod stijene se nešto bijeli baš kô pamuk. To je bila pala magla naniže od njih. Dok će ti jedan Borovičanin reći drugima: — Boga vam, bratjo, gledajte doli ispod nas pamuka!
Petković, Vladislav Dis - PESME
budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.
Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah.
I ja ostavljam vidik star, bez mena, Veliku senku što je pala na san Bola i sreće, na šum reka jasan, Na lišće, želje i trag uspomena.
Da li ti je kadgod na um mis'o pala, Bujnu kosu kad prgavo sama splećeš, Kad u vrtu bereš ružu što je cvala, Ružu bereš i na grudi svoje mećeš, Kad
puno pošte, I ti prsti, i te ruke — da l' si znala, Kol'ku radost meni nose i milošte — Da li ti je kadgod na um mis'o pala?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ideja o konstruisanju automata koji bi potkrepio moju teoriju davno mi je pala na pamet, ali sam na njoj počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada je već nostalo jasno da je traženje posla beznadežno, pala mi je na pamet jedna nova ideja. Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže upoznao sa
Ali o tome kasnije. Već prilikom prvih mojih poseta biblioteci Kuperove unije, pala mi je u oči jedna velika slika koja je bila tamo okačena.
- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.
čitao apostole; ono je mlin sa kupastim trščanim krovom sa koga si jednom skinuo metalnu zvezdu misleći da je pala s neba. A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče.
- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.
čitao apostole; ono je mlin sa kupastim trščanim krovom sa koga si jednom skinuo metalnu zvezdu misleći da je pala s neba. A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče.
kazao ono što ću sada ponoviti, a što sam već jednom napisao u ovoj knjizi: “Recite majci da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.
Ali je opšta situacija na pančevačkom zboru bila sasvim drugačija od one na konferenciji u Beogradu. U Pančevu je pala primedba iz koje bi se moglo zaključiti da je Amerika zemlja materijalizma.
- Pošto su? - upitao je ponovo Grin. Rekao sam mu cifru koja mi je pala na pamet, a onda je on, bez trunke oklevanja, upitao da li bih uzeo polovinu sume u novcu a polovinu u deonicama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pri večeri, preko zalogaja, nenadno dođe mu Morača pred oči, i, kao da mu je kaplja hladne vode na ćelavu glavu pala, strese se. „Bože, oslobodi!” i prekrsti se, osjetivši strasno napadanje grijeha prama Moračinoj razbludnoj mladosti.
Ozgo začuje Moračin hod bosih nogu i šuštanje odijela. I, kao da mu je kaplja hladne vode na ćelavu glavu pala, strese se. „Bože, oslobodi!” I htjede preći preko praga, ali čisto ne može. Zatvori vrata i žurno pope se uza stube.
U njegovoj mašti bio je to jedan veliki prostran grad pun tajnih glasova i oblika; stoga on je, pre nego bi pala noć, žurio u nj.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
– lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom jezom kaže da joj je pala na glavu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Svi su glupi na oca! (Imitira je.) „Zašto ga zovu?” Pa ne zovu ga, valjda, da im nasađuje kvočke; nego, čula si, pala vlada i sad ima nova da se sastavi. DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim?
Zadaviću ga, razumeš li, evo ovim ću ga rukama zadaviti. VASA: De, de, de! Opet si pala u vatru. ŽIVKA: Pa kako da ne padnem u vatru, nego u šta hoćeš da padnem? VASA: Ono jest... znam kako ti je!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Gospoža Dafina je, odmah posle preljube s deverom, pala u postelju, i iz nje se više nije digla. Omamljen njenom lepotom, Aranđel je osetio prvi put da sem običnog postoji i
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na pijaci lepoj stadoh, Gde j’ zavesa juče pala Sa statue Petefija.
Šta je pesnik kad napisô, To je prvo tebi čitô. Njegova je mnoga suza Na tihe ti grudi pala, I tad’ mu je odlanulo, — Pa zbog toga tebi hvala! Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu.
u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige i
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Niste li ga sami vašom rukom ubili kad je izeo kobasicu? FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka.
FEMA: Gospodin filozof, a zašto sam ja otoič pala u nesvest? Zašto sam toliko komplamenta pravila? Zašto sam ja po tri sata nameštala usta na ogledalu?
Miljković, Branko - PESME
DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Šta to znači, gospodo? To je skandal, skandal... Oficiri su poskakali. Jedna stolica je pala. Suvi potporučnik Mija zgrabio je šarenog ”Metaksu”. — Bezobrazluk. Ne daju ti ni da piješ...
Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete. Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma.
Jaruga ih nije mnogo štitila od granata, koje su često fijukale i lomile debele hrastove. Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe.
Kao da je pravdao svoje suvišno pijenje. I tako je prošao ceo dan. Potom kada je noć pala, zaduvani ordonans dojurio je i predao mali koverat majoru.
Voda se donosila izdaleka. Prošao je dan kao i raniji, i pala je noć. Žbunje je na mesečini pocrnelo. Tada se jače osećao zadah od leševa.
Smrad je bio težak, i hvatao kao zločinac za grlo. Svako je u njemu osećao budući delić sebe. Na sve je pala noć i poderani pokrov lišća. Bilo je tiho i čulo se kako negde dale ko, daleko zavija usamljeni pas.
put zazvrjao, major je pobledeo, pa pocrveneo, ađutant je nervozno pogledao na vojnike pod sobom, i zapovest je pala. — Napred. Podupirući se krivim tisovim štapom, major Ljuba pošao je i sam napred sa svojim malim štabom.
Tu je prvo sklonište ranjenih. Donose ih često. Tamna je noć pala. Šapću se komande. Nestade kolone, ali se dva-tri streljačka stroja duga i tanka stvoriše u mraku.
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora.
Uveče je bio žagor oko kujni gde se pušili kazani sa jelom. Kada je pala noć, nad šatorima se razlegala otegnuta pesma. Napred na rovovima su puške klepetale.
Sve je bilo veselo i tužno. I potom je sve odjednom poludelo, i magla je pala po svemu. Žena je ležala na osušenoj travi radosna, i grudi nadraženih mirisom smreke, vriskala je kao srna u
Nastala je strašna graja. Ranjeni je zvao u pomoć, i hvatao za krvavu glavu, zavesa je pala, parter se komešao i praznio. Na vratima se ukazala vojnička patrola.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prvo vreme, dok nije pala noć, ja sam mogao lakše crtati no pre. Sada sam imao samo dva pagajera. Terao je najpre samo onaj ispred mene; jedan
“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.
Pogađam hoće li me motorni čamac preneti do broda, pošto je noć već odavno pala. Na krovu broda trgovci Kaze otvorili čitave dućane kožnih jastuka, pribora za kafu, novčanika, dogleda i satova.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Borba je jednako trajala. Turci su pripremali treći juriš; đeneral ustade i poče hodati. Skoči i Vladan, beše mu pala na um »velika« i »spasonosna« misao.
na licu kao neka sustala misao koja je, posle uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar umora i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Jer otkako je sreća njima zacvetala, Nikad nisu usta još na usta pala, A poljubac prvi rad se uvek skriti, Je li, moje lane, pa znadeš ga i ti!
Tražim lica svoje dece, Što su rano u grob pala, — Spojila se, —- a kroza njih Smeši s’ sestra moja mala. Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja!
XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim
Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama. XXXII Iza gore sunce niče, Pa na groblju drva zlati; Rosa pala na cvetiće, Pa ih uči mirisati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Njihovo spremanje trajalo je kratko vreme. Natovarili su rančeve na leđa, napunili puške. Pala je komanda: „Izlazi!“ Pojavili su se izvan rovova i zastali u klečećem stavu. Bili su nemi.
On je pojahao konja i na čelu odreda pošao u pravcu naših mrtvih. Tada je pala komanda: — Pozdrav nadesno! Poslednji pozdrav mrtvim drugovima.
Pera se sa teškom mukom pridiže. Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić.
Onako pomućen, čistio sam zemlju što je prilikom eksplozije pala na sto. — Pitate, koliko je odstojanje? — Ah, da! — podseti me najednom.
Ni da čuje... Kaže, čekajte, da izvršimo juriš na ovaj merzer... — Dozvolite, gospodine kapetane: naredba je pala u nezgodno vreme.
A tamo mladi, zdravi ljudi šetaju rimskim ulicama, kao da smo u vremenu mira. To je bila pojedinost koja mi je odmah pala u oči.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam
Kocka pala, kocka zlobna, Na pečalno Cvet-devojče. U momcima srce bije Na koga će sreća pasti Da g’ poljubi Cvet-devojče.
sve nadežde. Jerbo je sada nauka pala, a na mjesto nje bogatstva stala. propalo zlato, zgaženo v blato ljudej umnih. ljudej umnih.
Mrkalja V. Nedić piše: „Na gdekoji nerazgovetni stih... poslednjih pesama pala je trenutna tama Mrkaljeve svesti.” — Da je Sako hipokoristikon pesnikova imena ljubazno me je obavestio dr V.
Nesloga nas Turkom dala, Nje radi nam slava pala! Sloga će nas uzvisiti, Prvu slavu povratiti. Od dremanja svi ustajte, Složno srpske ruke dajte, Vojevati mi nećemo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!... KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno.
Bojić, Milutin - PESME
Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno. (1917) XXXV Guslari, gde ste? Steg naš je razvijen I krv je pala i groblje je sveže, Sinovi hrabri liticama leže A narod ceo u crno zavijen. Guslari, gde ste?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
VIĆA: Šta to? MILISAV: Pričam gospodin-Žiki kako se kapetan jutros prepao. VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih da uhapsimo, a on ne sme. A gde je on, boga vam?
Jakšić, Đura - PESME
Međede i vuke! Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala! Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci...
Nastasijević, Momčilo - PESME
XIV I to pa to, i sve to. Na kužne međe prečista bude, kad stala. Nečisti kap čedno se otkinula i pala. S mesecem to tiho tek izmili setna budala. I to pa to, i sve to.
Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan. Tvoj luk, Jonatane, nikad nije promašio. Vidim pala tela i krv ranjenika. Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Hajde, već Grdelica pala. Eno po selima već se viđaju Srbi. On ne odgovara. Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Onda je jedan jelen svojim rogovima prebaci na drugu obalu, i gde je devojka pala, tu je nikla b. Od te b. čobani načine svirale, i iz njih se posle jednako čulo: »Spremaj (devojko) darove« (Sofrić,
O tome se priča i jedna etiološka skaska. Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod uzima za pričest.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nad sve, dokle oko dopire, pala je duboka, snježana, zimnja noć, čista, bijela, neoskvrnuta kao Prečista djevica! ... A njihovi obgrljeni životi gore i u
I pade mu na um: Da ga ubijem, što bi tada bilo? — I na to pitanje koleba u mislima. — Da ga ubijem, ne bi zemlja pala u njegove ruke... Pa? — Predaću se sudu, i sud me neće osuditi.
Pa, ako bi pogdjekad iz usta kojega starijeg čovjeka pala riječ o nerodici i drugim nevoljama, mlađarija bi bezbrižno prekinula takove razgovore: „Briga nas, dok se bude moglo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu. Strah me odjednom obuzima, gušim se, nedostaje mi vazduha, ustajem iz kreveta i odlazim ka
Vasilije Sunce prži. Gori kamenjar. Slatkasti zadah lešina u raspadanju. Kiša već dva meseca nije pala. Gore usijana sunčeva kugla, dole usijani krš, svuda razbojnici.
puteljci do nje ne vode, izgubljena u ovom zelenom vrtlogu čekala je na nas trojicu kao devica na čiji trbuh još nije pala muška šapa.
Sve je to bilo u redu. Dotle je sve išlo kako valja. A onda mi je pala na pamet jedna budalaština koja je smanjila učinak moga lova.
Što god bih uradio, sitno ili krupno, valjano ili traljavo, namah bi senka one proklete stene i njezinih sedam hrastova, pala preko moga dela i gorki ukus poraza bi mi opekao nepca. Zar da poginem zbog nje? Da padnem sa litice i razmrskam glavu?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Vekovi su prošli i vremena duga, Mnoga carstva pala, a mnoga se digla; Ali moja sumnja, kô i moja tuga, Još nikako nije svome kraju stigla.
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje, To straža
On podiže ruku desnu, (na grudi mu leva pala) Pa govori straži svojoj, što se zbila kraj mašala: „Otmanova mrska deco, mrak neka mi telo krije, Al' duh moj će tek
Plakala dugo i dugo ga zvala, Doklen i sama u grob nije pala? 10. Bog bi to znao! Novembarsko veče Padaše tiho kao magla tavna, Kad moj kočijaš dođe, pa mi reče: „Možemo ići,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja,
Njena putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od sto četrdeset četiri metra, pa bi pala sasvim izvan granica moga vrta, a zalazila bi i u sam Dunav.
Putanja Neptunova imala bi u našem modelu prečnik od dve stotine dvadeset i pet metara, pa bi dobrim delom pala u Dunav, ali se ne bi od njegove obale udaljila više od sto pedeset metara.
Naslov dela je „Filozofie naturalis pricipia matematika.“ Meni je pala u deo velika čast da vam o njemu podnesem svoj izveštaj.
Tu kartu opremio je Gale za svoje posmatranje. Pala je jasna zvezdana noć. Visoko nad horizontom ocrtavao se Kozorog.
XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA Dalj Došla je jesen. Na travu, džbunje i drveće moga vrta pala je kao neka senka tuge; i nebo izgleda zamišljeno, a Dunav snužden.
Te se pojave odigravaju po neminovnim zakonima nebeske mehanike divne ćerke muze Uranije. Meni je pala u deo velika čast da tu otmenu damu uvedem, ruku pod ruku, u carstvo geologije. XXV GRAC.
Sat vasione otkucava nove vekove. Na Zemlji je zavladala potpuna tama. Temperatura donjih slojeva njene atmosfere pala je ispod 360 gradi; pritisak je, još uvek 200 atmosfera.
Tek kada je temperatura onog sloja pala ispod 364 grada, padoše prve kapi kiše na Zemlju. Tim nastade jača cirkulacija u atmosferi i njeno brže hlađenje, a usled
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ona vide sebe odjedared u plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim stvarno kako joj rastresena kosa pala po vratu, dodiruje joj obraze, okvirujući joj lice i čineći ga manjim. Slika se širi.
— Mesec dana posle toga razgovora gospa Pava je pala i slomila nogu, ležala dva meseca, i ostala roma. Kad su se svi u kući izmirili i naučili na štaku, Vasa je prebačen u
U crkvu je prestala ići. Prota došao da je poseti, i da zapita što je nema, da nije pala u greh da na Boga žali. — Kako bih na Boga žalila, gospodin proto!
Kapetan!... To je valjda bio kapetan u komšiluku, pa pala taraba, a ti onda veliš: e, sad i mi imamo kapetana. Za frau Rozu se govorilo po varošici da je cicija koja đavolu ne
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu.
— Uzbuđenim glasom je šaptao: — Ja sam, znaš, kao pljuvačka: gde je pala, tu ostaje; svako je obilazi, i metla je obilazi. — I ostavio je malu nemilosrdno ne pitajući, ne mareći, kako je njoj.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
gospođe Vujićke, prema kojoj sam pudlici osećao neku naročitu odvratnost, namazao tako mastilom da je gospođa Vujićka pala u nesvest i godinu dana nije mogla čestito da ispere svoje ljubimče.
reč da se njome, sećam se, pravdala i opravdala preda mnom i jedna mlada devojka, koja je — obratno mome slučaju — pala, a po svima pravilima nije trebala pasti.
Ona doduše nije pala na maturi, već na onome ispitu pred koji život tako često stavlja mlade devojke, ali i ona je za svoje opravdanje
* Mi nismo bili načisto da nije ko od nas ukrao i, recimo, progutao ta dva slova; da li nisu možda pala sa učiteljevog stola te ih famuluz počistio i bacio na đubre, ili ih možda učitelj drži zaključane u fioci pa neće da nam
ostala nam je zajedno sa alvom, bozom i doldrmom od Turaka i igrala se na taj način što bi jedan od nas, na koga bi pala kocka, povio se a ostali ga preskakali, starajući se da ga ne dodirnu nogama niti kojim drugim delom tela.
, ili ove reči: endem, dinu, sarakatinu, sarakatika, taka, elen, belen, buf! Na koga bi pala poslednja reč: buf, taj bi morao zauzeti Tursku pozu a mi ga ostali preskakali, izgovarajući pri svakom skoku opet neke
I na koga bi pala ova poslednja reč, Artakserkses, taj je morao poviti leđa a mi smo ga ostali preskakali, i tom prilikom izgovorili ova
I takva jedna strina i sa takvim navikama pala mi je u kuću baš kad sam se spremao za ponovni ispit iz matematike i kad mi je glava vrila od raznih sinusa, kosinusa,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Huk je sve jači... Grrr-u-u... prolomi se negde u blizini. Svaki hvali Boga što na njega nije pala bomba. Ali, evo, vraća se... Šestari kao ptica grabljivica nad nama... Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice...
Došli su sada ljudi... Planine su počele stenjati pod silnim teretom. Ljudi su zemlju razrili. Stoletna drveta su pala. Stene su počele prskati. Vazduh se prolamao od huke. Ponori su jeknuli.
— Ne vredi mu ništa. Uhvatiće ga za vreme ručka, kao i mene. Moja temperatura bila je sve niža, i posle šest dana pala je na normalu. Ali sedmoga dana, ujutru, gleda me Kosta smešeći se, i veli: — A, ti si... a, druže... a, Kinez!
— Vi, gospodine kapetane, izigravate baš ozbiljno predsednika — veli smešeći se Predrag. — Sad mi je pala sekira u med. Jednom da razmrsimo i taj kajmakčalanski čvor.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako je koja na zemlju pala pretvarala se u krupan i crven makov cvet. Ubrzo se čitavo polje oko mladićeve kuće crvenelo kao da ga je zahvatio neki
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake“; „da ti imaš krila sokolova, pak da padneš iz neba vedroga, perje mesa ne bi iznijelo“,
kao čarna gora, sve barjaci kao i oblaci, a čadori kao i snjegovi; da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake. Murat pao na Mazgit na polje, uvatio i Lab i Sitnicu“.
Onde j' pala krvca od junaka ta dobrome konju do stremena, do stremena i Ao uzenđije, a junaku do svilena pasa, — onde su ti sva tri
Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste smilje i bosilje; đe je ona sama sobom pala, onđe se je crkva sagradila. Malo vreme zatim postajalo, razbole
Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste smilje i bosilje; đe je ona sama sobom pala, onđe se je crkva sagradila. Malo vreme zatim postajalo, razbole se mlada Pavlovica, bolovala devet godin’ dana: kroz
“ To je Pavle ljubu poslušao: priveza je konjma za repove, pa je odbi niz polje široko. Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste trnje i koprive; đe je ona sama sobom pala, jezero se onđe provalilo: po jezeru vranac konjic pliva, a za
Đe je od nje kaplja krvi pala, onđe raste trnje i koprive; đe je ona sama sobom pala, jezero se onđe provalilo: po jezeru vranac konjic pliva, a za njime zlaćena kolevka, na kolevci soko, tica siva, u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poletje oblak prašine na sve strane kao da je bomba pala. — Eto, sad ću dobiti batine! Učitelj kihnu od silne prašine i uhvati se za katedru od zagrcnutog smijeha.
— O, pa ovo nije baš tako strašno. Samo se zemlja malo zatresla. I planina u daljini poskočila je uvis i opet pala natrag, a nije se razbila! Kako li je divna stvar skakanje, znaju dječaci šta je dobro!
Pećina odjeknu kao da neko lupi daskom o dasku. — Što se sad smiješ? — Aha-ha, pa to ti je kaplja s tavanice pala za vrat! — Ma ne može biti! — dahnu s olakšanjem Lazar i pipnu se za „ubodeno“mjesto. — E jest, vjere mi.
— Još su tu, ne možemo izići. Drugi put je, dobrovoljno, pošla u izviđanje Lunja. Napolju je već bila pala noć, ali je neustrašiva djevojčica ipak izišla napolje, dovukla se do samog logora Tepsije i tu otkrila čitavu gomilu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zapevala on pesmu koju je već toliko puta pevala Zoni kad god bi ovu ophrvali slatki osećaji i tužne misli i ona pala u melanholiju. — Ela, Vaske, zapoj!... Žâlna sam, — žalnu mi pesnu zapoj!...
I, začudo, pa nekako baš i izgleda na kolovođu! Ili se to, možda, samo oči navikle, pa izgleda tako!... Na desno rame pala mu duga tanka kićanka od nakrivljena fesa, a na levo rame isplazio jezik, pa mu landara leva šapa mu na leđima, a