Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову
џари... а сада Немци... крв нам ис...пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор.
Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу. Жена овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина;
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Чемерна ми |твоја помоћ”, — почне се тужити на купину, — „боље би ми било да сам пала него што сам од тебе помоћи искала. Мени кукавној! Како си ме осакатила!” „Ко ти је крив?“ одговори купина.
28 Лисица и лав Лисица први ред сретши лава, тако се ужаснула да мал' није мртва пала. Втори крат устраши се, но не тако као пре. А трећи раз толико се ослободи да приступи и с њим познанство учини.
трећи и четврти дан долази дервиш на извор, носећи пуну главу такових крепких доказателства што су му преко ноћ на ум пала, против којих уздаше се да неће моћи други ни уста отворити. Нема онога!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре.
буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Аганлија — ком је у део пала соколска нахија — пошаље у Азбуковицу и покупи араче. Азбуковица је била малићана Хаџи-бега из Сребрнице, који пошље
(Али какво јадно вино! Црвено, истина, али на дно пала као нека среш; и на дну по 2—3 драмајлије; кад ти хоће да донесе, а бирташ узмућка, те се зацрвени, а од винскога
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А то је заувар. — Заувар, јакако! — одговори Милун чисто радостан што му је пала на ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље — да он оправља каце, гради што год затреба од
— одговори Радојка још тише. — Тата ми не да живети!... Ушла сам у овај пусти вајат. Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплакати. Тако ме савлада сан, те заспах. Утом ти зовну...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба. Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...
Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... Па се окрете пошто Дева оде: — Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана... То је место душу дало!... А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу.
Девојку је облило руменило. Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. Беше заборавио да јој пусти руку. Осећао је рај држећи њену руку у својој.
Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И младост моја није више знала За дане страсти и трзања њина: У моју душу њена сен је пала, Бледа и хладна, као месечина.
Но сенка што мрачи Мраморно јој чело, нико неће знати Откуда је пала и шта она значи. Кô душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и
Како су пуне редом бездане, И како кобни гласи ћутања. ПЕСМА Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим. Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим.
Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала — Да ниси над свачим, и циљ сама себи.
ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.
Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.
Господин Оливер, то царево око, И Прељуб, мач царев, јавише високо Да је Тесалија сва пала за вече. А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела.
Знаће да је само она земља светла Где никад још није пала суза срама; Где су деца на мач име оца метла Што живи у химни и у молитвама.
Јер је отаџбина само оно куда Наш зној падне где је крв очева пала; И плод благословен рађа само груда Где су мач захрђан деца ископала.
Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дубоко поп уздахну и завали се у постељу. Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа. И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Мој Проко — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!
Казала је да је висок, леп к’о »фире«, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што, а он гледа у земљу.
о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест.
— Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада... — Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: »У Милице дуге трепавице«... Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост...
— поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опора вила од лаке несвестице, у коју је малочас пала кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити. — ’Ајд’, у име божје!
левчу, и фрау Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње. Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. »Пази фрајле, како ђавòли!
Тако се засмејала да је формално пала госп. перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао да и она не испадне из кола.
« с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола, па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Стид је било. Једино, кад би он дошао на гробље она се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и каже јој ако је што од владике дошло. Али од владике не долазило.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она опасна, безумна одлука која му је пала на ум и коју је донео после примљеног наређења да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак
сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла. С тобом ја сам сва у сунцу, без тебе само пакао и смрт и јаук и мрак.
Африка
Прво време, док није пала ноћ, ја сам могао лакше цртати но пре. Сада сам имао само два пагајера. Терао је најпре само онај испред мене; један
“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа.
Погађам хоће ли ме моторни чамац пренети до брода, пошто је ноћ већ одавно пала. На крову брода трговци Казе отворили читаве дућане кожних јастука, прибора за кафу, новчаника, догледа и сатова.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација? ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си! (Трчи.
ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу? МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала. Кад је испразнио шаку кукуруза, почео је да им стреса дувана и смејао се живини, зачуђеној чиме је небо храни.
Божич је, међутим, притрчао ћерци, зграбивши је за руку, грубо, па је натера да се извињава. Била је од бола пала на колена, поред оца. Девојке, у њеним годинама, каткад – рече – не знају шта раде.
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као прилепљених слепих мишева.
Кућа Копшина, најзад, била је ту, седма, поред цркве, по реду. На врата куће била је пала сенка греческе цркве, која је била близу.
У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје Сервије. Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима.
А чуо је и за млинара, у оближњој вароши, са којим је била, у брашну, први пут, пала. Исаковичи су били ушли у војску, у Белграду, који је био немецки, и нису према Аустрији, с почетка, осећали никакву
Светлост је пала на њено лице и Исакович скоро урликну. Видео је своју Бечлику. Беч јесте био макрокосмос, за оно доба, али је свет
Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса? – Бајевич узвикну, љутито: шта ће им писма? Реч је пала. То је веза. Тако што се, без срамоте, не прекида!
Њене зелене очи биле су светле од радости. Пала је на Павла – који је био застао у улазу, да се распита, јесу ли му братенци, горе, у соби.
Научила је немецки, говорила као Бечлика, била је и раскалашна, али, ни са једним својим удварачем, више није пала. Пријатељицама је имала обичај да каже: да чека оног правога! Који ће доћи издалека.
Кад је госпожа Монтенуово скочила са постеље, па је и она скочила, госпожа Евдокија имала је несвестицу, од које је пала, али која је, после, била тако лепа, пријатна, дивна.
Била би пала, да јој муж није притрчао, да је придржи. Петар и његова жена још су дуго стајали, тако, на улици, загледани у мали
Теодосије - ЖИТИЈА
који је имао цркву Светога Симеона Богопримца, који је био разорен најездом гусара, и црква је крајње запуштена пала. Ово споменуше преподобнима игуман и братија Ватопеда.
Када је пала ноћ, сам остаде у цркви са раслабљеним, и никоме не допусти да приђе к њима него се сам трудио да послужи болноме.
А слуге краљеве и свију велможа, чувши да је пала множина града, сви трчаху да га узму и сви колико им беше потребно узимаху.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак у битољској котлини још знају српске кралске песме и очували су успомену о Косовском боју где је пала крвнина до колена. Ова се је успомена одржала чак и у Преспи.
Иначе се у маси зна само да је на Косову пала „крвнина до колена“, без ичега више. У целини све је мање трагова српске историјске свести што се више силази у
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— упита онај ћорави миш. У мишјој скупштини настаде ледена тишина као да је на њу пала сјенка некаквога огромног мачка. Нико се није јављао за тај посао.
Шта ти треба? Мачак Тошо трже се тако обрадован као да му је највећа сланина пала на главу: — Ту ли си, вјерни друже! Молим те, брзо овамо, па примакни сланину мени или мене сланини.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ради тако по кућама и издржава се. РИНА: Али, господине, оставите се ви Савете Томић; каква вам је сад Савета пала на памет?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам знао шта да му кажем, иако би најпаметније било рећи да је књига пала тек онако. Он би то прогутао. Такви као он у стању су да прогутају и бодљикавију рибу, али мени се није дало да
- Та књига је намерно пала! - рекао сам. - Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје
Ја ћу се пријавити као морнар. Шта би ти могла да будеш, Рашида? - Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено.
Затим ми је на памет пала Рашида, мало сам се зачудио што је нема, а онда сам задремао. Чуо сам бродове у сну, писак возова, шумно, дивно
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Држали су је за најлепшу. Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете. Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи. Отац не да.
Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се. Пала је у несвест. Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у
Црњански, Милош - Сеобе 1
сећала још целе те љубавне ноћи, осети да би могла зачас и да је заборави, тако да јој више никад ни на памет не би пала. Особито ако би јој се муж изненада вратио. Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости.
В ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА Док је госпожа Дафина пала шака своме деверу, дотле је Вук Исакович, са својим људима, био почео да се пење у Штајерску.
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он тада каже: „Нашло се дјетенце... дошао сам по зламење“ или овако: „Жена да простите пала у сламу.“³ Тада, када поп читањем молитве освети и благосиља воду, дете добија прво, привремено име (које му служи до
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у своја градска одела, у пределу где им је познат једино аутомобил, а та блистава лимена справа изгледа као да је пала с неке друге планете међу маслачке и папрат. А, ето, аутомобилом се даље не може!
фотографије, Нина је дубоко веровала да би, да се нађе у сличној ситуацији, нешто сигурно предузела: потрчала би бар и пала покошена рафалом, гребала, угризла би убицу, ископала му ноктима очи, или би свезана појурила ка првом зиду и
— Да видимо јесу ли вас повредили? Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку играјући се лоптом. Препусти му се, уживајући у безбедности која је избијала из врхова његових прстију.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Имам ли право? МЛАДОЖЕЊА: Ја се врло радујем да је на мене та коцка пала. Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо! Стани мало, момче!
МУЖ: Видим како си воспитана. ЖЕНА: Већ, каквом сам мужу пала у руке, заборавићу и оно мало што сам знала. МУЖ: Камо среће. ЖЕНА: Дабогме, ти би јошт желио да умрем.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сироти миш који јадикује над судбином свога рода: Драга ми је мајка на превари пала, Најела се сира па се отровала.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге.
То је плод слободе. Да и нису ни уводили, те би боље било. Али ко ће против лудости! ШЕРБУЛИЋ: Ево Нађ Пала; добро би било да га на своју руку приведемо. ЖУТИЛОВ: То је конзервативац. ШЕРБУЛИЋ: Тим боље. 6.
О, небо! СМРДИЋ: Има важнији новина. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа нема важнијега од српске побједе. СМРДИЋ: Пала Пешта. СВИ: Шта, шта?
Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело? МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже. ЛЕПРШИЋ: На ноге, Србљи браћо, Слобода зове!
Ко може трпити маџарске протоколе у војводини српској. НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала? ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи. 3.
СМРДИЋ: Ви сте и тако мађарон, ви можете остати. ШЕРБУЛИЋ: Како би било да зовемо Нађ Пала? ЖУТИЛОВ: Ви знате шта је било с Нађ Палом, и да нам он не може опростити.
СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само! СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га! ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак? Без барјака не може се војевати!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је 1865. Матица српска дошла у руке младих, пала је и последња брана новом правопису. Од краја шездесетих година нов правопис је општи правопис српске књижевности, и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Од то доба једнако лепо живе. Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.
Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати. Можда му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рекла па ножа спопала, У срце се живо ударила, Па крај драгог на земљицу пала, — И уби се од тешке жалости, Ал' што знаде, Боже ми опрости!
Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се тисне, На руку чилу клонула му глава, На груди пала та коса убава.
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет људи, А људи су чудне ћуди. 30.
Под срдашцем својим нела, На свом крилу одњијала, Својом вером опасала, Којуно је сунцу дала, На груди му верна пала.
Итра муња брата има дома, Та на небу страховита грома, Али она и на земљу пала, Па ми и ту једног изабрала. Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже.
Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине? Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење.
Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој здрав, весео врати; Кад сам млада пала од јунака, И да грлим оћу ја јунака.“ „Збогом!“... „Збогом!“... Они се расташе...
Ал' што Ајка нама ради млада? Кула... изба... свуд уждене свеће. Ајка седи, с места се не креће, На душека пала је свилена, Рекао би да је од камена, Руке беле пале јој у крило, А око се бистро укочило; Она мучи, па преда се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То је већ био јасан знак да је држава пала на најниже гране. — Е, мој дорате, док је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце му грејаше баш у лице, а капа му пала, те се струља, мрка коса осветљена лелуја ше. Појаси му се распасали; опанак спао па га удара по нози и саплиће;
И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се разбарушила, јелек попустио... Једва дишући, сва зажарена, врела, прскаше она другарице, које бежаху испред
Брада овална, а тамни јој и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој и крупних, влажних очију. Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће.
— И пођох. Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала. Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу!
У то се беше сва унела. Као да беше пала у неки занос, шта ли? Онако отворених уста као да је гутала све што долажаше са свадбе: и месечину, и ноћ, и све, све..
Без њега се није могло ништа, а камо ли слава. Ако га посао задржи, по неколико момака шаљу за њ. И пођемо. Магла пала, земља влажна, мрка, каљава. Још само снег што не пада. Напред иде шегрт, носи фењер, осветљава нам пут.
И зато она сада није пред њих ни излазила. У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле. Уто и ноћ беше пала. Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради, упита је: — Да запалимо свећу? — Нека — одби је она.
У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је пробудили, тргли од заноса.
она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала. Даље? Ништа не зна до кад се у зору пробудила и скочила.
Ништа више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' уместо лишћа вела једна се је ружа свела, па је пала, па се расцветала посред срца мога врела; ал' од те ће руже мене врело срце да увене.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико хуке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота.
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Па шта је после било с бабом? КУМ: Шта је било; пала од муке у болест, и ено је сад лежи на асталу. Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде.
АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе. АДВОКАТ: Имамо еxемпла да је млого пута парѕ тріумпханѕ пала и реексеквирата била. Тако може и код вас бити, случај је куриозан, разумете ли, ија сам почињем сумњати...
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти. ПЕРСИДА: Да је наша госпођа пала том Срети у шаке, знам да би се одавно укрочала. СТЕВАН: Видиш како не знаш шта говориш!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду. Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“.
Једанпут је, наиме, Мишелину пала на памет суманута идеја да нападнемо са друштвом те шеширњаке. Ма нисмо још честито ни сели, приђе нам један
“ — они ме погледају као да сам с Марса пала и само промрмљају: „Их, бре, Анчи, докле ћеш да се гребеш?“ А када поплавим од беса, онда они кажу, као, вадећи се:
(Комешање у разреду). Шта они овде уче, даме и господо? О старом Њутну коме је јабука пала на главу, о оном, како се оно зваше, који је тврдио да се земља окреће, о оном плејбоју — Архимеду, који није излазио
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: О, зољо, кад се јошт смејати можеш! Тешко, тешко мени, али тешко и овој доброј девојки, у какве је руке пала! МИТА: А, ово је много! Господин барон, можете ли то отрпити? АЛЕКСА: От безумних мора се свашта терпити.
Из очију му вири баронство. Моја драга, нећете постићи оно што сте наумили; на мене је једну пала та срећа да будем госпоја од Голић.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд.
Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом тугом: „Уморила се старина моја. Кад је почео, ко ће да памти,
Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо, кад, ево чуда, на
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
гробу шалим се добићеш ти небеско ордење о највиша искро из најтврђег камена сенка ти је до Петрограда пала одазвао си се александријском гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше не стоје памте се чак и
своју срећу кује ал не бесте покорни ни сопственом знању спремите се за туризам по паклу мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља можда је и милост коју
свој педаљ шири до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако је хваљење себи хвала најбоља је реч што је на својој
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет. Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица. ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде.
Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила. МИЋА: Ја сам потпуно уверен да она ништа није знала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Затим је командир И другом воду дао елементе, али извршна команда још није пала. Она пешачка колона наступа, већ је челом својим на ивици шуме.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се замисли и не дође ни до каква решења. Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...
Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу. XВ Пала влада ! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С
била, Гдјено стоје гроши и дукати; А у јутру кафа у филџану, Не би ли ме у кафи попио, Не би ли му на срдашце пала, Да ја видим свога невјерника. 115. Тужна јадна, да сам вода ладна!
203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме! ГИНА: Шта си се острвио одједном? БЛАГОЈЕ: Крв ми је пала на очи! ТОМАНИЈА: Нашла си кога ћеш да китиш цвећем! Содомисту! БЛАГОЈЕ: Јеси ли се за њега толико купала?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На жару ломача јадра су буктала, ропска вам мирисна тела блудним су вриском нудећи се гола пала, вијајући се око мача. Мостови танки златили се и сјали, ко месеци на реци са неба пали.
Нек моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледо лице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена. А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански.
Мислите ли да је краља Николе пропаганда попустила зато што нас поштују; наше мртве, наше жртве? Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле. Бугари помало успевају.
Кад сам, први пут, ушао у Парламенат, пала је Легова влада. Председник, врло елегантан, клањао се на све стране. Сиромах, мислио је да је све њега ради.
Ти, међутим, сјаш, и сад, кроз сан мој тавни, кроз безброј суза наших, вечан, у мрак, и прах. Крв твоја ко роса пала је на равни, ко некад, да хлади толиких самртнички дах.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара... Тама је пала...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава. Подигоше га двојица, изнеше на траву, огрејану сунцем, и изврнуше га на леђа.
у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је пала на душу па га дави, сажиже...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Ама, немој ти мени: „Боже, мајка! Нећу да те видим тамо кад немаш посла, па то! ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија!
Нећу да те видим тамо кад немаш посла, па то! ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ...
ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти!
ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.
Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.
А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој.
Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ето, ни од корова нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! Можда се оклизнула, па пала... Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала!
Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се која од мрежа што су већ у употреби код рибара преустроји тако да се не може замршивати на дубинама и да, ма како пала на морско дно, кеса јој увек остане разјапљена.
у дубинама, преустроји тако да се не замршује, не изокреће и не преврће на великим дубинама и да јој, ма како она пала на морско дно, кеса што гута рибу непрестано остаје разјапљена.
Кад звонце јави да је мрежа пала на дно мора, брод се почне кретати унапред одређеном брзином, а кабл се поново почне одмотавати и спуштати у море.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МУСТАЈ-КАДИЈА Не плач', мајко, дилбер-Фатиму: удата је, не укопата; ружа с струка није пала свог, но у бостан пренешена свој. Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда,
руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде | у дворишту, него, отварајући крила, а од
речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво... — Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!
И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.
Иди, чедо. Остави га, Софке! Иди, иди од њега! — Ништа, нано. Ништа. Сама сам пала и сама се убила — забашурује Софка. — Ох, како: сама? Све сам чула, синко. Иди, иди, спасавај се. Убиће те.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
„О, куку!! куку!!“ певали су петли. Тéшко; и срце бол ужасни чупа; Оловна слутња на душу је пала. Душа је празна!
те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.
А овако, моћна биће ми и сêн. Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав.
Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор Сломљена срца, пала уверења; Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Ви сте судбине нечитаних строфа, Згажених ружа, прећутаних рâна,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Када је једанпут човек легао да спава, медвед је остао да га брани од мува. Једна мува пала је човеку на главу, а медвед, да би је отклонио од свог пријатеља, дохвати стену и убије и муву и човека.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико уке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јево видиш, како. Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.
А ни ти: само си чуо Туп пад, за леђима, труо (И знао си шта пад крије). О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу. Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркала вунена черга. Беше то друге зиме њиховог брака.
Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео своје лице с дугом
А ви, луди, пијте колико хоћете и шта хоћете. Ико, на мој рачун!“ У Тишини, иза келнераја, џезва је пала на шафољ за прање чаша, а кафански прозори уздрхтали су од вике.
„Високе је држала главу и презирала сиротињу. А сада је пала на ниско грање.“ Сви су они тако говорили. Док је Ђорђе није истерао из куће, веровала је да је воле.
како је он, Аћим, кад је пошла преко мостића на обалу, одједном почео да јој ломи крста као курјак грмље; умало није пала у Мораву. „Викнула сам Луки: заустави воденицу! Он були у мене и чуди се шта ми је.
Не може и не сме. А звезде су још ниже сишле, све ће попадати, изгореће неорано поле. И она је звезда пала кад је умрло дете. Како је могао онолико да мучи Адама? Колена му се ломе, и он се, згрчен, свали на траву.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуд девојчица у мочвари? Да се није из локвања родила? С неба пала? Пљуштала су питања радозналаца, али одговора није било.
Чу одскакање лопте о бетон, радосни смех победника, па љутњу пораженог. А онда, наједном, као да је с неба пала, улете лопта кроз прозор. Дечак, који је трчао за њом, чучну и загледа се у дубину. — Па, овде има неког?
На сва питања старица је, осмехујући се, слегала раменима и настављала да живи вечито сама као да је пала с неба. Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би?
Дечаци са острва били су модри од удараца, али дошљацима није успело да ухвате ниједног лептира. Тако је и ноћ пала, а лептири су нестали. — Отишли су у Вилину пећину на спавање! — рекле су мајке, а дечаци су одахнули.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене собом одзвала! Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре.
Бр. Радичевић XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме; Седа му је пала брада По кафтану зеленоме. Негда, негда, ове очи Жеравке су живе биле Сад у снегу од обрва Жеравке су угасиле.
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража
И моја младост није више знала За ведре страсти и чезнућа њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна,
Но сенка што мрачи Мраморно јој чело - нико неће знати Откуда је пала и шта она значи. К'о душа јесени, кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и
Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара. Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На опширне небесне равнине иштем владу да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Поћи ћу - тако сам одлучио - право у Кротон. Ево ме већ овде. Пала је ноћ. Цела варош спава дубоким сном праведника, јер је њен васпитач Питагора, својим личним примером моралне чистоте
Затрештала је као да је пала са високог торња и пред нама се распрштала. Мора да је имала на својој површини какву неправилност, какво удубљење, па
Обична једна појава, но не за једног Њутна. „Услед чега је ова јабука пала?“ запита се он. „Због тога што на њу делује сила теже која јој даје убрзање, наперено ка центру земље“.
Тог незаборавног дана пала ми је у део част да на свечаној седници Академије одржим своје предавање о промени ваздуха дисањем.
„Како то?“ „Мој пут око света био је чедо случајности, јер три дана пре но што је одлука о њему пала, нисам имао ни појма, а камоли намеру о том путовању.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад је одлука пала опет се и још како развеселих; само сад са пуно разлога, као што сам се доцније уверио, јер ме овај пут до Вујановца
врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви с правом и с неописаним ужасом очекивали.
Међутим, онога дана кад је она неизбежна одлука о избору најбољег и најлековитијег ваздуха пала на Липолист, оно заиста здраво, богато и живописно село у Мачви, Илија Васић, пре него што се покори, постави, један
— Ето, видите ли сад да сте глуви — завршава Икета. — Каква болница? Ни на ум ми није пала болница. — Та оставите — љути се Шљивић.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наравно, о томе није никад пала ни једна једина отворена ријеч, али се осјећало да је то за дједа један од оних муклих болова који стално тиште и који
Примјећивао сам како је ономе што се у говору поиграва привјеском на ланцу сата пала на врх фризуре над челом некаква ситна пахуљица, и како је он неопазице подноси, излажући даље своје разлоге с
Понекад као тежину камене плоче. * Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми око.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље. Тако и било. Што рекоше, то и учинише.
Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију пала глава ма̓м доље. Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже.
Сунце је лијепо сјало, а кад погледају наниже, испод стијене се нешто бијели баш кô памук. То је била пала магла наниже од њих. Док ће ти један Боровичанин рећи другима: — Бога вам, братјо, гледајте доли испод нас памука!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
будућност, срећа сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова дошла, јер си ту и мрети хтела.
Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала. Иначе свуд пусто, свуд нигде никога, Само преко лишћа ноћ је уздах слала. Под прозором застах.
И ја остављам видик стар, без мена, Велику сенку што је пала на сан Бола и среће, на шум река јасан, На лишће, жеље и траг успомена.
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала, Бујну косу кад пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад
пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Идеја о конструисању аутомата који би поткрепио моју теорију давно ми је пала на памет, али сам на њој почео активно да радим тек 1893. године када сам почео истраживања у радиотехници.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када је већ ностало јасно да је тражење посла безнадежно, пала ми је на памет једна нова идеја. Уместо да се крећем мање-више без циља, да бих се угрејао и изближе упознао са
Али о томе касније. Већ приликом првих мојих посета библиотеци Куперове уније, пала ми је у очи једна велика слика која је била тамо окачена.
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.
читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба. А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче.
- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.
читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с неба. А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче.
казао оно што ћу сада поновити, а што сам већ једном написао у овој књизи: “Реците мајци да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.
Али је општа ситуација на панчевачком збору била сасвим другачија од оне на конференцији у Београду. У Панчеву је пала примедба из које би се могло закључити да је Америка земља материјализма.
- Пошто су? - упитао је поново Грин. Рекао сам му цифру која ми је пала на памет, а онда је он, без трунке оклевања, упитао да ли бих узео половину суме у новцу а половину у деоницама.
Ћипико, Иво - Приповетке
При вечери, преко залогаја, ненадно дође му Морача пред очи, и, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!” и прекрсти се, осјетивши страсно нападање гријеха прама Морачиној разблудној младости.
Озго зачује Морачин ход босих ногу и шуштање одијела. И, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се. „Боже, ослободи!” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може. Затвори врата и журно попе се уза стубе.
У његовој машти био је то један велики простран град пун тајних гласова и облика; стога он је, пре него би пала ноћ, журио у њ.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– лирике износи се упечатљива слика оне магле за коју невеста, при прстеновању, с приметном језом каже да јој је пала на главу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Сви су глупи на оца! (Имитира је.) „Зашто га зову?” Па не зову га, ваљда, да им насађује квочке; него, чула си, пала влада и сад има нова да се састави. ДАРА: Па да ви не мислите...? ЖИВКА: Шта мислим?
Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити. ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест... знам како ти је!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла. Омамљен њеном лепотом, Аранђел је осетио први пут да сем обичног постоји и
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија.
Шта је песник кад написô, То је прво теби читô. Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад’ му је одлануло, — Па због тога теби хвала! Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу.
у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице! (АНЧА донесе ватру, и почне кадити.) ФЕМА: Ах, Анчице, како ми је зло, подузима ме мука.
ФЕМА: Господин филозоф, а зашто сам ја отоич пала у несвест? Зашто сам толико компламента правила? Зашто сам ја по три сата намештала уста на огледалу?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Шта то значи, господо? То је скандал, скандал... Официри су поскакали. Једна столица је пала. Суви потпоручник Мија зграбио је шареног ”Метаксу”. — Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш...
Командант станице је узбуђен трчао, јер су рампе биле џаковима заузете. Кад је ноћ пала, војници се распевали. Добили су двоструку порцију рума.
Јаруга их није много штитила од граната, које су често фијукале и ломиле дебеле храстове. Када је дубоко ноћ пала престала је и топовска ватра. Уморни војници утонули су у сан. Само су руке грчевито стискале оружје уз себе.
Као да је правдао своје сувишно пијење. И тако је прошао цео дан. Потом када је ноћ пала, задувани ордонанс дојурио је и предао мали коверат мајору.
Вода се доносила издалека. Прошао је дан као и ранији, и пала је ноћ. Жбуње је на месечини поцрнело. Тада се јаче осећао задах од лешева.
Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло. Свако је у њему осећао будући делић себе. На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас.
пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и заповест је пала. — Напред. Подупирући се кривим тисовим штапом, мајор Љуба пошао је и сам напред са својим малим штабом.
Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку.
Сусед је био миран и непомичан. Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто као и слама крај њега. Бректање мотора.
Увече је био жагор око кујни где се пушили казани са јелом. Када је пала ноћ, над шаторима се разлегала отегнута песма. Напред на рововима су пушке клепетале.
Све је било весело и тужно. И потом је све одједном полудело, и магла је пала по свему. Жена је лежала на осушеној трави радосна, и груди надражених мирисом смреке, врискала је као срна у
Настала је страшна граја. Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио. На вратима се указала војничка патрола.
Петровић, Растко - АФРИКА
Прво време, док није пала ноћ, ја сам могао лакше цртати но пре. Сада сам имао само два пагајера. Терао је најпре само онај испред мене; један
“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа.
Погађам хоће ли ме моторни чамац пренети до брода, пошто је ноћ већ одавно пала. На крову брода трговци Казе отворили читаве дућане кожних јастука, прибора за кафу, новчаника, догледа и сатова.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати. Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао.
на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Јер откако је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад се увек скрити, Је ли, моје лане, па знадеш га и ти!
Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја!
XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим
Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама. XXXИИ Иза горе сунце ниче, Па на гробљу дрва злати; Роса пала на цветиће, Па их учи мирисати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Њихово спремање трајало је кратко време. Натоварили су ранчеве на леђа, напунили пушке. Пала је команда: „Излази!“ Појавили су се изван ровова и застали у клечећем ставу. Били су неми.
Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима.
Пера се са тешком муком придиже. Коса му је пала на чело, а лице му се опустило. Поводећи се приђе Фјодору. — Мило ми је... Сава Савић.
Онако помућен, чистио сам земљу што је приликом експлозије пала на сто. — Питате, колико је одстојање? — Ах, да! — подсети ме наједном.
Ни да чује... Каже, чекајте, да извршимо јуриш на овај мерзер... — Дозволите, господине капетане: наредба је пала у незгодно време.
А тамо млади, здрави људи шетају римским улицама, као да смо у времену мира. То је била појединост која ми је одмах пала у очи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам
Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче. У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче.
све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала. пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних.
Мркаља В. Недић пише: „На гдекоји неразговетни стих... последњих песама пала је тренутна тама Мркаљеве свести.” — Да је Сако хипокористикон песникова имена љубазно ме је обавестио др В.
Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити. Од дремања сви устајте, Сложно српске руке дајте, Војевати ми нећемо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Одмах сам рекâ неће добра бит!... П’ онда и јучер на ноћ, веле пастири, да је једна звијезда пала?... Чија ли ће бит?... Жље, господару, жље!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта: — Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Појмићеш, но доцкан, шта остаје трајно. (1917) XXXВ Гуслари, где сте? Стег наш је развијен И крв је пала и гробље је свеже, Синови храбри литицама леже А народ цео у црно завијен. Гуслари, где сте?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Шта то? МИЛИСАВ: Причам господин-Жики како се капетан јутрос препао. ВИЋА: Кукавица! Ето, молим вас, људи, пала му у руке једна крупна ствар, могли би најмање петнаест њих да ухапсимо, а он не сме. А где је он, бога вам?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Међеде и вуке! Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала! Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
XИВ И то па то, и све то. На кужне међе пречиста буде, кад стала. Нечисти кап чедно се откинула и пала. С месецем то тихо тек измили сетна будала. И то па то, и све то.
На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио. Видим пала тела и крв рањеника. Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Хајде, већ Грделица пала. Ено по селима већ се виђају Срби. Он не одговара. Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Онда је један јелен својим роговима пребаци на другу обалу, и где је девојка пала, ту је никла б. Од те б. чобани начине свирале, и из њих се после једнако чуло: »Спремај (девојко) дарове« (Софрић,
О томе се прича и једна етиолошка скаска. Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест.
Ћипико, Иво - Пауци
Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ... А њихови обгрљени животи горе и у
И паде му на ум: Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке... Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.
Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу. Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка
Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала. Горе усијана сунчева кугла, доле усијани крш, свуда разбојници.
путељци до ње не воде, изгубљена у овом зеленом вртлогу чекала је на нас тројицу као девица на чији трбух још није пала мушка шапа.
Све је то било у реду. Дотле је све ишло како ваља. А онда ми је пала на памет једна будалаштина која је смањила учинак мога лова.
Што год бих урадио, ситно или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и горки укус пораза би ми опекао непца. Зар да погинем због ње? Да паднем са литице и размрскам главу?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Векови су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује, То стража
Он подиже руку десну, (на груди му лева пала) Па говори стражи својој, што се збила крај машала: „Отманова мрска децо, мрак нека ми тело крије, Ал' дух мој ће тек
Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па ми рече: „Можемо ићи,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења,
Њена путања имала би у нашем моделу полупречник од сто четрдесет четири метра, па би пала сасвим изван граница мога врта, а залазила би и у сам Дунав.
Путања Нептунова имала би у нашем моделу пречник од две стотине двадесет и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од његове обале удаљила више од сто педесет метара.
Наслов дела је „Филозофие натуралис приципиа математика.“ Мени је пала у део велика част да вам о њему поднесем свој извештај.
Ту карту опремио је Гале за своје посматрање. Пала је јасна звездана ноћ. Високо над хоризонтом оцртавао се Козорог.
XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен. На траву, џбуње и дрвеће мога врта пала је као нека сенка туге; и небо изгледа замишљено, а Дунав снужден.
Те се појаве одигравају по неминовним законима небеске механике дивне ћерке музе Ураније. Мени је пала у део велика част да ту отмену даму уведем, руку под руку, у царство геологије. XXВ ГРАЦ.
Сат васионе откуцава нове векове. На Земљи је завладала потпуна тама. Температура доњих слојева њене атмосфере пала је испод 360 гради; притисак је, још увек 200 атмосфера.
Тек када је температура оног слоја пала испод 364 града, падоше прве капи кише на Земљу. Тим настаде јача циркулација у атмосфери и њено брже хлађење, а услед
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она виде себе одједаред у плавој хаљини с чипкама, у финим ципелама, и осети сасвим стварно како јој растресена коса пала по врату, додирује јој образе, оквирујући јој лице и чинећи га мањим. Слика се шири.
— Месец дана после тога разговора госпа Пава је пала и сломила ногу, лежала два месеца, и остала рома. Кад су се сви у кући измирили и научили на штаку, Васа је пребачен у
У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила, господин прото!
Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не
Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи. Пала је мртва низ грану, лака, сува, равна црној земљи. Ипак људи узму да брину о погребу.
— Узбуђеним гласом је шаптао: — Ја сам, знаш, као пљувачка: где је пала, ту остаје; свако је обилази, и метла је обилази. — И оставио је малу немилосрдно не питајући, не марећи, како је њој.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито да испере своје љубимче.
реч да се њоме, сећам се, правдала и оправдала преда мном и једна млада девојка, која је — обратно моме случају — пала, а по свима правилима није требала пасти.
Она додуше није пала на матури, већ на ономе испиту пред који живот тако често ставља младе девојке, али и она је за своје оправдање
* Ми нисмо били начисто да није ко од нас украо и, рецимо, прогутао та два слова; да ли нису можда пала са учитељевог стола те их фамулуз почистио и бацио на ђубре, или их можда учитељ држи закључане у фиоци па неће да нам
остала нам је заједно са алвом, бозом и долдрмом од Турака и играла се на тај начин што би један од нас, на кога би пала коцка, повио се а остали га прескакали, старајући се да га не додирну ногама нити којим другим делом тела.
, или ове речи: ендем, дину, саракатину, саракатика, така, елен, белен, буф! На кога би пала последња реч: буф, тај би морао заузети Турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке
И на кога би пала ова последња реч, Артаксерксес, тај је морао повити леђа а ми смо га остали прескакали, и том приликом изговорили ова
И таква једна стрина и са таквим навикама пала ми је у кућу баш кад сам се спремао за поновни испит из математике и кад ми је глава врила од разних синуса, косинуса,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хук је све јачи... Гррр-у-у... проломи се негде у близини. Сваки хвали Бога што на њега није пала бомба. Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице...
Дошли су сада људи... Планине су почеле стењати под силним теретом. Људи су земљу разрили. Столетна дрвета су пала. Стене су почеле прскати. Ваздух се проламао од хуке. Понори су јекнули.
— Не вреди му ништа. Ухватиће га за време ручка, као и мене. Моја температура била је све нижа, и после шест дана пала је на нормалу. Али седмога дана, ујутру, гледа ме Коста смешећи се, и вели: — А, ти си... а, друже... а, Кинез!
— Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг. — Сад ми је пала секира у мед. Једном да размрсимо и тај кајмакчалански чвор.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет. Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“,
као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке. Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“.
Онде ј' пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена, до стремена и Ао узенђије, а јунаку до свилена паса, — онде су ти сва три
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим постајало, разболе
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим постајало, разболе се млада Павловица, боловала девет годин’ дана: кроз
“ То је Павле љубу послушао: привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц плива, а за
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц плива, а за њиме злаћена колевка, на колевци соко, тица сива, у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Полетје облак прашине на све стране као да је бомба пала. — Ето, сад ћу добити батине! Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха.
— О, па ово није баш тако страшно. Само се земља мало затресла. И планина у даљини поскочила је увис и опет пала натраг, а није се разбила! Како ли је дивна ствар скакање, знају дјечаци шта је добро!
Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат! — Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми.
— Још су ту, не можемо изићи. Други пут је, добровољно, пошла у извиђање Луња. Напољу је већ била пала ноћ, али је неустрашива дјевојчица ипак изишла напоље, довукла се до самог логора Тепсије и ту открила читаву гомилу
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Запевала он песму коју је већ толико пута певала Зони кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију. — Ела, Васке, запој!... Жâлна сам, — жалну ми песну запој!...
И, зачудо, па некако баш и изгледа на коловођу! Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!... На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара лева шапа му на леђима, а