Jakšić, Đura - PROZA
smo otišli pred crkvu, ceo narod je pogledao u njega, a nije samo jedna devojka uzdahnula: oh, kad bi joj on u sreću pao!... Jedan od skupljenih momaka izvadi iza pojasa svoju dugačku vrulu i stade svirati orlovku.
Oni to govore, a šlajfer iskrivio se, pijan, pa peva: „Es gingen den di draj juden, den, den, den“ A kad je pao u sevdah, tresnuo je svoj cilindar o zemlju — znate, svi kulturtregeri nose cilindar — ali kad ga je hteo podići da ga
Siroto dete!... Eno pade!... Milisav je posrnuo, i da ga nije Laza birov prihvatio, bi pao onesvešćen na zemlju; i tek se onda povratio, kad ga malo poprskaše hladnom vodom. — Metite ga do posle podne u hapsu!
A ocu Pahomiju piši da mi pošalje jedno nazime i neku mešinu vina... Valjda nisam pao na teme da se za jedno prase toliko mučim!...
Obradović, Dositej - BASNE
obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je pao i zastidio se.
I ovo je ono što svak ne zna, i za koje je moja reč ovde. Ko se ikada sna boji kad mu se zadrema? Niko, razve da je pao u kakvu melanholiju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nebesku ključaonicu onaj zakasneli sunčev zrak na onih nekoliko usamljenih kuća, na onom dalekom planinskom prevoju, pao?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kad i proči sovati naši neposlušani ostaše, morali smo sožaljevati ne o njima, no o jadnom narodu koji je takovim u ruke pao. — Preko svega toga, u vreme svoje pogibeli, mi smo i̓ primili pod svoju zaštitu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao. To sam video ovim mojim rođenim očima! Pa, opet, opet!... Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!
To sam video ovim mojim rođenim očima! Pa, opet, opet!... Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!... I opet napreže misao da ga seti celog događaja!... — Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!..
— Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade.
, A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade...
usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade... Nešto mu iznutra šaputaše: — Živ je on, živ!...
A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade... Nešto mu iznutra šaputaše: — Živ je on, živ!...
— Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku. — Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste. — Nek dođe. Meho uđe u odaju.
Zeka je pogledao sad jednoga sad drugoga. Stanko mu je od prvog pogleda pao na srce. Divio se pouzdanoj ruci i sigurnom oku...
Reci, Marinko! Hajduci su ćutali. Ivan i Marinko isto tako. — Ja sam bio mučenik! — nastavi Kruška. — Da sam pao u postelju, niko mi se živi ne bi našao!... Siroče od malena, ja ne znadoh ni za oca ni za majku. I onda... ja zavađao!.
— Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo! — reče Stanko. Zavrzan uze tikvu i poli mu... Ručak je svima slatko pao. Stanko je bio veseo kao nikad dotle. Njegova veselost razveselila je sve.
Ona je svesrdno plakala za svojim starim drugom. A kako i da ne plače!... Svaki bi joj pogled pao na po kakvu uspomenu... Živelo se to i radilo... Ali je kuća morala živeti. A kuće bez starešine nema...
— reče Čupić. — Ne bojim ih se ni od Save ni od Zasavice!... Ako je iko pao u klopku, to su oni!... Pa se okrete i pogleda onu dvojicu: — Straže su jake.
Dučić, Jovan - PESME
Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce. Snevao je o prvom telu na koje je pao, pokraj nekog druma, na letnjoj žezi.
Snevao je o prvom telu na koje je pao, pokraj nekog druma, na letnjoj žezi. On je tu pao s kliktanjem, s nepoznatom radošću, i zario odmah svoj kljun, oštar kao čelik.
Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak. Lokve u polju bile su pune zvezda i žaba.
Jer je kletva ova božanskog porekla, Protiv nas je pao svirepi mač s neba; Od Božje je ruke rana što je pekla, Od Božjeg je testa mrva crnog hleba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se čudim da joj još tog večera nisam pao pred noge, da joj nisam kazao... Ali šta je, šta je to sve? Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred veličanstvenom
Pričaću vam koliko sam zapamtio. I moja od mene starija sestra zna za to, a moj mlađi brat baš ništa. Nisam pao na teme da mu kazujem! Meni je mati pričala mnogo štošta kad sam odrastao, pa je zapitkivao.
Otvorim oči i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a njegov paučinast zrak pao na lice moje majke. Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu.
” Teretan joj svaki rad, i sve da joj je da leži. Ne tuži se, istina, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce, i crne mu misli dolaze u glavu da će izgubiti druga. Zabrinuo se silno i noću često ustaje.
7, onda stane revnosno sve podvlačiti crvenim plajvazom i, pošto oduva burmut što mu je iz nosa pao na novine, zavali se opet u kanabe i čita dalje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mislili smo da već nećete ni doći. »Možda se predomislio«, razgovaramo se: »valj’da je pao na teme da dođe pa da se zakopa u ovom našem kaljavom selu kod tolikih krasnih varoši i tolikih varoških frajlica.
još ostaše samo novi i stari učitelj, očekujući pop-Spiru, koji se zadržao malo s tutorima i pregledao prihod što je pao na tas, u kome se našlo dosta krajcara, gospoja-Sosin dvogrošak, pa čak i jedan sekser.
— Obešenjak je. Kad te vidi da si u nevolji, a on onda ne zna ni za boga ni za dušu, već k’o veli: Kad si mi samo pao šâkâ! Pa onda već i ne zna šta da ište! — Ta kome vi to divanite?! Ta zar će mi to biti prvi put da se pogađam!
Tek na nekom vidiš vranu ili parče repa od dečjeg zmaja, koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge
E, al’ njemu, njemu... — Verujem, verujem. Neg’ molim te da mi sve ispripovedaš... — Al’ kažem ti, sto si mi puta pao na pamet, a da ti dokažem da sam te se sa zahvalnošću sećao — reče pop Spira, i izvadi iz bunde, i donese mu jednu
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tek kad porastao, pao u oči samome gazdi. Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najzad se zaustavio i tu, iza jednog džinovskog stabla, pao od umora. Bio je sam i potpuno obezbeđen. A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako zuče oko cvetova.
na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog lovačkog bataljona na koju je pao, ne bi ni ostao živ.
A imao je lep rukopis, čist i pravilan, te i samom kralju Milanu pao taj rukopis u oči. I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Manite ga zbogom, otkad ga znam, jošt se nije nikad pofalio, nego sve uzdiše, kao da je svet na njega pao. MIŠIĆ: Dakle, ja vam čestitam vašu budušču sreću!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvari je šešir, slamni, bio pao s glave, za vrat, tako da se činilo kao da joj neka kotarica sa cvećem visi, na vrpci.
Pavle se, kao neka senka, provuče, kroz prve budimske ulice i poče da se penje u strme sokake, teturajući se. Ali pao nije. Kroz mrak, koji se bio spustio, providan, na Taban, svetlele su lojanice u prozorima kuća, koje su bile serbske.
Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled. Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu. U ruci je držala crnu lepezu.
ličio na matoru ticu, grabljivicu, koja udara krilima jagnje, a mlada devojka se branila, dok Božič nije napustio igru i pao, kao onesvešćen, na jedan chaise‑longue, pred ogledalom, u jednom ćošku.
Mlada devojka, odrasla u ergeli, na konju, bila ga je pritisla, tako, da se skljokao. Pao je, sa licem i zabalavljenim ustima, i gledao u nju, pogledom ostarelog bludnika.
Iznenada, Božič ga, kroz smeh, gurnu na gospožu. Pao joj je na grudi. Pavle je hteo da vikne, ali ga je ona već obuhvatila, kao da ima vrat labuda, i pritisnula ga je uz
Da ga je neko napao, neko bi mu, u pomoć, dotrčao. Ovde, ovde bi ostao u lokvi krvi, na koju bi Mesec pao, a niko ne bi znao reći – da nema tih papira u džepu – ni ko je. Nego čovek nepoznat. Lešina.
Nego možda se oni, ipak, varaju? Trifun je dobar čovek. Bio je dobar otac i dobar muž. Možda mu je pao mrak na oči, slučajno, ali će se valjda osvestiti, brzo. Kao što se svetlost i mrak u životu smenjuju.
Sa njim osta i lajtnant Ivan Žegarac, koji je bio pao s konja, to leto, i skrhao nogu. Ostade, u poslednjem času, njih još 40 oficira, u Potisju.
Činilo se da jaše, kao da se, na konju, u paradi, po manježu, šeta. Klatio se jako, na preponama, ali nije pao. Kostjurin je pohvalio zadihanog Trifuna.
Ta kobila imala je običaj da, iznenada, legne na leđa, sa jahačem u sedlu. Petar je, glavačke, pao na zemlju, a ona ga udari, kopitom, u glavu.
Kad je Horvat, čovek silovit, počeo da globi i uzima novac od svojih oficira, pao je pod istragu i završio u arestu. Tek tada su i evakuacije prestale. Ali je čestnjejši Isakovič još video, to.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Neki od ovih drvorezaca dali su vrlo lepe motive u ornamentici, inače su uzimane mahom slike iz crkvene istorije. Pao mi je u oči Sanzovinijev venac, koji je talijanskog porekla. Mijački su majstori radili i drvorez u crkvi Sv.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (pretrne, skoči i gleda ga pravo u oči). ANTA: I razume se, drugi brak je odmah pao, jer Saveta nije bila udovica kada se udala za drugog muža. I ona je morala da se vrati prvom mužu.
SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao? Je li pobegao; s čega je pao: s drveta, s Meseca ili sa Marsa? NOVAKOVIĆ: Kažu da je doputovao.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
pod Mimikinim vratom, savetovala dečake da se ne penju na crkvenu ogradu, jer je jedan crnokosi pre pedeset godina pao na šiljak te ograde i izbio sebi oko. Zbog toga je putovanje od skele do njene kuće iza groblja trajalo mali milion časova.
- rekla je odjednom, a onda podigavši ruku okrenula je moje lice k sebi. Verovatno sam je gledao kao neko ko je pao s Marsa ili nekog sličnog mesta. Shvatio sam to po izrazu Atamanovog lica. - Kako znaš?
- Viknuo sam. - Zar niste u stanju da shvatite? - Ti, skote! - rekao je otac. One dve gledale su me kao da sam pao s Marsa ili već nekog sličnog uobičajenog mesta, dok je otac lupao petom o pod kao da daje takt sopstvenim mislima.
- Sve je u redu, mama! - ponovio sam. - Samo sam se okliznuo i pao. I dalje sam šaputao osećajući njene dlanove na sebi kao što se oseća miris zemlje zagrejane suncem, zatim se ona
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je pripremao kraljev vojvoda Haman, zbog čega je pao u nemilost i obešen etikecija, etiketa (fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i
U žurbi i gađenju da što pre udare, dva reda vojnika izudarala su jedan drugog, pomešavši se u klupče nad njim, kad je pao.
Razilazio bi se, uostalom, čim bi pao mrak, uprkos svih straža i batina, po okolnim selima, tražeći ma šta da proguta, izmučen i izgladneo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovi predmeti koji privlače opasan pogled (inače bi on pao na dete) služe kao gromobran koji odvodi i neutrališe udarnu, najkobniju snagu koju ima upravo prvi pogled zlih očiju.
(Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
granja, za julskog neba zbirke soneta, za pesnika koji voli i sanja, za kosa, za slavuja, za njega, za svakoga koji je pao nemilosti - pomilovanja!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane. Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega!
i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje...
– Na mene je reda! — viknu odjednom i ote mi mašku iz ruke. — U moje je dvorište pao! — Pa kad ga opauči, mila majko, pa kad ga poduhvati u letu jedanput — klak – pa drugi put — klik — pa treći put, sa
Matavulj, Simo - USKOK
jer na mjestima okomito pod njim zjaju stravične urvine, te da se kome nezgodno noga oklizne, survao bi se dolje i pao na dno razdrobljen! Njeguši se urediše u povorku.
Kakve dokaze ima budvanska vlast da je ubijeni pao od crnogorske ruke!? Ali odgovarati se mora i to talijanski, nipošto njemački.
I drugi konj bješe pao, ali njegov konjanik bješe sišao i hramljući odmakao se. Taj i još trojica bjehu već na rudini, te s nategnutijem malijem
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i otišao u Zemun.
Sva je Bačka i Banat u velikom strau. SMRDIĆ: Brzo da preteramo marvu u Serbiju. LEPRŠIĆ: I Srbobran pao, kažete vi? GAVRILOVIĆ: Tako je. LEPRŠIĆ: To je laž, to je izmišlenije!
SMRDIĆ: Više ste nam kvarili u odboru nego pomagali. ŽUTILOV: Evo buletine od samog patrijarha: Komoran je pao; Otinger dolazi s jednom brigadom nama u pomoć; Puhner dobio vjest da će toliko Rusa preko Oršave doći koliko je nužno.
Vi dolazite iz Bečkereka? SKOROTEČA: Iz Bečkereka. ŽUTILOV: Šta je novo tamo? SKOROTEČA: Nije najbolje. Sentomaš je pao. ŽUTILOV: Je l’ to istina? SKOROTEČA: Zacelo. ŽUTILOV: Ali, evo u buletini drugojače stoji.
LEPRŠIĆ: Dakle, izdajstvo! ŽUTILOV: Ja nemam šta pisati; jer kad je Sentomaš pao, ni mi ne možemo biti sigurni. SKOROTEČA: Samo da se nije toliko pljačkalo! (Odlazi.) ŽUTILOV: Šta ćemo raditi?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sve je imalo da se stvara, i na njega je pao taj težak istorijski posao, u vrlo nepovoljnim materijalnim prilikama po književni rad.
grubosti i rugobe spoljnoga sveta, duboko nezadovoljan sadašnjošću, pateći od nesaglasnosti ideala sa stvarnošću, on je pao u nezadovoljstvo sa svetom, u diskretnu melanholiju, i kao toliki pesnici i pre i posle njega bolovao od »svetskoga
Šantić je počeo imitacijama Zmaja, zatim je pao pod jak uticaj Vojislava Ilića. Zadugo se nije mogao otresti tuđih uticaja, izraditi se i razviti se u originalnog
Sremac, Stevan - PROZA
Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj? tu je na priku pao jedan bolno-umilni pogled, koji se nešto malo usput i za Jovu zakačio. — E, tako te ’oću!
Učitelj je pao u vatru, misliš: Demosten iz njega govori, pa ko zna kad bi se zaustavio, kako mu je omileo predmet, da se spolja ne ču
— Pa kako ste to oboleli, vaše sijatelstvo, majkin prinče? — Pao sam! — prošapta Marjan, jer je znao da posle tih titula sleduju batine. — A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru.
— Pao sam! — prošapta Marjan, jer je znao da posle tih titula sleduju batine. — A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to. ’Oće!
Radičević, Branko - PESME
“ Tako ljuba u molitvi zbori. Oh, jao je nama svima, jao, Kako Lazo na Kosovu pao, Al' onome jošte jedno jao Ko od puške svoga ne kopao!
De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio? Pa ti dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme
Ni se mako, niti tužan dinu, Ta od one goleme straote Mal' mi duša na nos se ne ote, Oh u pakô da sam jadan pao I đavlu se na rog natakao, Na većojzi ne bi muci bio Nego onda, Višnji je ubio!
“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati. Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu On je slavno izgubio glavu, Njega zvahu Zmaju Milutine.
Od to doba proše dve godine, I pogibe Zmaju Milutine. Zmaj je bio, kâ zmaj je i pao, Sam je onda triest sasekao, I što ću ti hvaliti ga veće, Nigda majka roditi ga neće.
Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva ga minu sreća, Ta kad ono priskočila
Eno Turak' — oh ti njegov jade! — Međ njima je zacelo i Rade, Nosi Cvetu, Bog joj pomogao! Ma je Gojku kam na srce pao.
Kosovu Kad zamagli pa se zakrvavi, Vuk izdade, a Obilić pade, I pogibe naš čestiti Lazo — Tad je Srbin pod Turčina pao, Ma se vazda jadan otimao. Gdje se ote to pričati neću, Oteo se, i sretno mu bilo!
uljegao, Ide mudro, pazi na sve strane, Pravo šeće junak ka stubama, Već je do njih — glednu — bogme Turčin, Zemlji pao, pušku preko krila, Uza stube glavu naslonio, Pa drijemlje, ni za što ne haje.
(PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge.
Podići je u nebesa, Pokazat joj sve miline, Pa od sjajni tad čudesa Vrgnuti je sred tavnine — Još on nije tako pao, Još mu j' tuđe sreće žao. 76. Ta šta ima ženska glava, Šta krom toga ima ino?
Jošte jedno: „Jao, jao!“ — Opet jedan anđo pao! 122. Što je bila, nije više — Gronuše joj lake suze; Već se kaje i uzdiše, Ali opet — ta on uze!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gonetali i ređali starci sva moguća konjska imena, pomenule se sve poznate seoske kobile, pa je pao čak i taj predlog da se prinovi dadne ime bivše carice, Zite.
ARTILjERAC MARKO MEDIĆ Već nekoliko dana radio krklja da je Berlin pao i Njemačka kapitulirala. Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije se pivo i harmonika
Golema ova šikara, zgodno se prikriti. — I ostade plavušan? — Ostade toga dosta, a šta se tu moglo. Pao sam i sam s nogu, jedva se vučem. Ostalo mi je samo da molim, zovem, prijetim, ali je sve to slabo pomagalo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sunce ga je peklo, mušice naletale na nj a on se nije ni micao. U istom položaju, u kome beše i pao, ležao je on tako ne dajući nikakva znaka o sebi.
Kostić, Laza - PESME
sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak bi ponikao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
na ruke lako, a sedmoglava zmaja dočekaše ona druga braća i pokidaše mu svi sedam glava pre nego što je na zemlju pao. Zmajevi se obraduju što takovu lepu devojku dobiše, pa se stanu između sebe prepirati čija će sad da bude devojka.
Divonja opet reče Milošu da se ne boji ništa, već da pazi pa ako bi on pao s Dragog Kamena, da mu svrne desni rog pa da bježi bezobzirce.
su se boli od jutra do mrklog mraka, od mraka pa do bijela dana i tako tri dana zastopce, Dok se Divonja nije umorio i pao sa Dragog Kamena, te se sav rasprštao.
se ti mene, dobar čoječe, dosta mi je i moje sirotinje; šta ja znam za tvoj nekakav ćemer; ja kako sam došao, ovđen sam pao, pa nijesam ni ustajô ni se kudgod kretô!
Kmet brz bježao je sokakom, a ona rulja za njim, pa kako je sokak bio uzak, pregazi jednog Jevrejina. Jevrejin kako je pao udario je glavom o kaldrmu i povrijedio oko.
A Stipe sav blažen raskravi se, pa će, kao da mu je sinji teret pao s duše: — E u kakvi nas strah utira, pasja vira, svojom ustrom i svojim škarama!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA (dobro nakvašen, stupi) SRETA: Moli se ti Bogu što ja moram čizme da svršim, a vidli bi mi ko bi pre pod astal pao. Moj brajko, drugojače je junake Sreta natpio, a ne kao ti što si; ali sreća tvoja što ja moram čizme da svršim.
Lalić, Ivan V. - PISMO
je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor čija Pragreška biva uzročnikom pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu sviklom, U korenju je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mora da je tu sentencu odnekud zdipila, inače, kako bi joj uopšte takav obrt pao na pamet? Eto zašto ne volim intervjue: i onaj koji pita i onaj koji odgovara trude se iz petnih žila da ispadnu što
Otišla sam, ne provalivši tajnu tog njenog kaputa ... Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak. Vatra u furuni se odavno ugasila. U ogledalu više nije bilo nikoga, samo tama.
odmah negde posle završnog monologa, njega izrešetaju neprijatelji, ali varate se ako mislite da je on, gosn Sule odmah pao i umro; ma kakvi!
obavljao i čitav niz dužnosti u Savezu književnika, gde je odlaskom druga Topa ostala velika praznina, pošto je svima pao kamen sa srca.
I sve to kuka, Čarli,da je ostavljeno, da je napušteno, pa o nekim, kao, tarabama, pa o potočićima, pa o nesreći, pao o slomljenim srcima, a oni zlatni zubi samo šljašte li, šljašte!
sve te nekako đanišu kao da si malo pošandrcala, i neprestano te opkoljavaju pepeljarama, da im kojim slučajem ne bi pao pepeo na tepih kupljen na kredu! Ali, da vidite, odjedanput, uoči.
plakao na Adi Ciganliji iznad reke Save, pa ga pitali zašto plače, a on im kazao, on im kazo, bog te mazo, da mu hleb pao u vodu. —Je l' sa pekmezom? — pitali ga ljudi. —Nije ... —Je l' sa puterom? —Nije ... —A je l' sa mašću i paprikom?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Gde je platno, belilice? A Bistrice, tri Bistrice. S hrastov-krsta Hristos pao: u lipama zazvučao. Gde li čaješ, vedrilice? A Bistrice, tri Bistrice.
III S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući, a kroz žamor čuje se: Taši-taši-tanana, pao četnik s tavana. Golub, vrabac: gugu-ći, drijenkom se za-ki-ti! (Riječ mi se raspala na šarene slogove.
o šta bi bilo kada mesec mlad bi sa oštrim srpom zapao u šumu, a s Roga pao splet Ponedeljaka! To žar bi bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Po duši kaži da li me varaš?“ „Ako ti lažem — Lisac mu veli — pečen mi batak na glavu pao, vazdan mi zubi jestivo mljeli, čitav mi ćuran u trbuh stao.
Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!“ Potrča Mjesec brže neg oči, kroz vrata šmugnu,
U zemlji Vrapca Crvenoga na cvjetnu granu slavuj pao i punim glasom od srca svoga, pjesmicu ovu zapjevao. Žarko i Žuća, pjesmica kaže, Crvenog Vrapca po svijetu traže.
Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao. Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san.
“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me
Začuđen Žuća na pragu stao: „Pogledaj mlina, u san je pao!“ A Toša za njim povika brzo: „Zaspao nije, nego se smrzȏ!“ A deda Triša poviri van i reče: „Pao u zimski san!
“ A Toša za njim povika brzo: „Zaspao nije, nego se smrzȏ!“ A deda Triša poviri van i reče: „Pao u zimski san!“ Tekli su dani unedogled, na mlinu starom tišina, led, smrzla se voda, drvo i kamen, sa sveća
U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.
) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao s kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare puške) ako te ujede ovca, ako te mečka zvekne, i dekne, i
RĐAVO ORUŽJE U Bihaću, iza doma Bačkog, svako veče, čim bi suton pao, hitali smo na večernje sijelo pod gust orah, širok, otežao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao. Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj. Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela.
od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
'Ajde reci, je l' ovaj Tanasije? Pa on da je valjao, valjao bi najpre sebi, a ne bi pao pod stečaj. TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja?
Pa on da je valjao, valjao bi najpre sebi, a ne bi pao pod stečaj. TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja?
! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja? VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo.
VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo. AGATON: Ama, ne kažem ja ništa protiv toga, ali da si pao pod stečaj, pa onda kupio automobil, ja bih ti skinuo kapu. Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se.
VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov nos. SARKA: E, baš si potrefila, prija-Vido, ako je počemu drugom, a po nosu...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zapamtio sam tako mnogo lica iz pojedinih pukova. Pao mi je u oči jedan crveni i debeli pešadijski oficir. Bio je rezervista.
Kao da nam prave špalir, ležali su mrtvi sa obe strane puta. Bitka se na ovome delu vodila na drumu, i gde je koji pao, tu i ostao. Bilo ih je mnogo. Negde jedan do drugoga... na razmaku od deset metara, opet dvojica... čitav red...
Saopštava vođa odeljenja da je rudni dešnjak pao, te je četvrti top zaostao. Odmah dođe komandir. Tu se stvori i komandant diviziona.
Od gromkog treska topa i eksplozija zrna na ustima cevi nismo ni čuli sada puckaranje šrapnela neprijateljskih. Jer pao je poslednji krik u artiljerijskoj komandi: na karteč! — isto kao na brodu koji tone: pojasi za spasavanje.
— Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj. — Gospodin potporučnik, kad je pao mrak, zanemoćamo ja i Tasa... pa se malo odmaknemo. A on kaže: — Nije ja, nego ti kažeš!
Na prednjeg vozara svom težinom pao jedan konj, i vozaru iz usta teče mlaz krvi. Srednji vozar ječi sa slomljenom nogom, a rudni vozar je odskočio u stranu.
Učini mi se kao klada, kao trup čoveka. Brzo sjašem i polako priđoh. Napipah epolete... Da nije koji od releja pao s konja?... Prodrmusam ga dobro i tek tada potporučnik Dragoslav skoči. Zapitah ga, zašto je legao nasred puta.
Stigosmo u podnožje Kosmaja. Sa vrha dopire živo puškaranje. Pošto je već pao mrak, komandant pešačkog puka reče komandiru da za noćas ostanemo gde smo a sutra će on videti gde će nas upotrebiti.
Dodade još da posluga četvrtoga topa ostane kao rezerva, ako bi neki od vojnika na ovome putu pao... — Posluga prvoga topa sa mnom, napred!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 153. Trepni krilom, pod nebom sokole, Ispod krila cv’jet bosiok baci, Ne bi l’ cvijet na mog dragog pao, Ne bi l’ mi ga dragi sjutra dao, Sjutra cvijet, a preksjutra prsten, Da se znade da se milujemo! 154.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku. OČI O koliko puta kad pred tobom osetim: da želim da ostavim za sobom moje
Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno. KARIKATURA O da si samo jednom pao po ženskom telu mednom umirao bi rado. Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom.
U podne sunce je bilo pripeklo, a vetar pao. Veslali smo i Petar nije vukao. Iskoristio je ono malo senke što je savijeno jedro davalo.
Jedan vazdušni brod, iz Italije, (Città di Jesi) pokušao je da bombarduje Rijeku, pa se zapalio i pao u more. To je, u ono doba, bilo novo oružje i predstavljalo je ratnu fantazmagoriju.
Međutim, kad je pao mrak, ja se pojavih na previjalištu, i Petrović me je našao u senu, na tavanu previjališta, gde me je Radovančev bio
Moja mati je, kad je pao mrak, među vozovima punim trupa, trčkala uz crvene, zelene fenjere, uz lokomotive iz kojih je izbijala para, kao iz
Smatrao sam ih za neku vrstu „kasiga“ u Ekvadoru. Prilikom dolaska jedne socijalističke delegacije iz Pešte, pao sam u nacionalističku devijaciju i bio mi je zabranjen pristup u Dom.
zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.
Posle sam se dugo cenkao sa ribarima, i tek uveče, kad je pao mrak, prevezoše me natrag. Spavao sam u jednoj pustoj kući, i cele me je noći budio težak, tučan crkveni sat.
Prekoputa mog hotela, u ulici Rasin, na ćošku, sad stoji spomen‑ploča od mramora, uzidana u zid, gde je pao, u pucnjavi protiv okupatora, jedan naš sunarodnik. Skidam mu kapu.
nemoćne, slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću „pao, pao, pao“ i naše „ne, ne“. Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću „pao, pao, pao“ i naše „ne, ne“. Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh. — Mesto Mesije, pao je te godine veliki grad i upropastio sve useve u zemlji!
Sutradan čujem da je kabinet pao. Na sve strane, po ulicama i mehanama i privatnim stanovima, razleže se vesela pesma.
je privila vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice, pa ramlje i jauče; jedan starac se sapleo na ostrugu, pao i uganuo nogu, previli su mu tucan crni luk, a on junački trpi bol i ide dale odvažno za vođom, oslanjajući se na štap.
— Što? — Tako. Znam ja svaki od nas koliko je težak! — Jesi li čitao? — Bože sačuvaj; valjda sam pao na teme. Nauka i Bekić!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E, pa onda nam kaži, koji se ono Plantagenet borio s duhovništvom? — zapita ga profesor. »Sad sam pao!... svršeno!«... — pomisli on i oseti kako mu se penje nešto uz grlo, pa zastade baš pod vratom i poče da ga draži.
»Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču. — Dosta! — reče starac i prozva drugoga. Peri se zamrači pred očima.
sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču. — Dosta! — reče starac i prozva drugoga. Peri se zamrači pred očima.
On stade da misli o sebi, o samoj nesreći svojoj. Čisto ne može da veruje da je on pao. Kao vojnik u boju, koji neprestano prolazi pored ranjenika i smrti, i na sve to gleda naročitim pogledom: to je sve
Zaigra mi jabučica, zatrepću kapci na očima i suze same poteku... Čudna stvar! Kako sam pao u postelju, osećam da mogu plakati kad god hoću.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SVI: Tako je! Tako je! JEVREM (pao u vatru i sad sve slabije čita): Naša je zemlja, braćo, zadužena i razrivena, zakoni su osramoćeni i proigrani, a narod
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
). Tek ujutru, a ono vidiš Pelagića gde se ili zgrčio u krevetu kraj nogu Sretinih, ili pao dole, pa se pod krevetom raščepio kod Sretinih takozvanih papuča.
Kad stiže Sreta i uđe, kafana je već bila skoro prazna. Tek nekoliko njih. Već je pao mrak na zemlju, pa se svet već bio razišao.
) kako se prevrće n izvrće, i kako jak tres učini, čoveku od miline suze u oku zasjaje«.* »Stari režim je pao, završuje Sreta ovaj dopis (koji je ovde u najkraćem izvodu iznet a koji se u novinama otezao kroz tri broja); pao je,
je pao, završuje Sreta ovaj dopis (koji je ovde u najkraćem izvodu iznet a koji se u novinama otezao kroz tri broja); pao je, da novijem, suvremenijem mesta učini. Zakon prirodni; logika događaja. Pivar Santer.
— pitaju svi kao iz jednog grla, samo Provir ćuti i nabija na glavu slamnji šešir koji mu je bio pao na zemlju kad ga je Sreta zagrlio. — Jedva jednom! A, boga mi, i beše mu već jednom vakat.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao. Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao. Kad zaplače dripac, Kad ga stegne škripac, Znaj, to se, kratkovek, U njemu rađa čovek.
” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli,
TAJANSTVENI ŽIVOT STVARI STOPARAC Stoparac jedan Sitan i skroman Pre osam godina Pao pod orman. Tek jedan glup Pogrešan korak, I život postade Prazan, gorak.
Iskri se srebro u odblesku. Jedna zvezda seda u čun I tone u dalj plavu, nebesku. Tračak iskosa, pao u žbun, Koliko da osvetli notnu svesku Popca što svira: jun! jun! jun! ROSA U travi, konci rosne pređe.
Rakić, Milan - PESME
I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Tad zadobi platu u principa, na godinu stotinu cekinah. Pop je pao ljuto od starosti, pa je draško u Mletke hodio da donese od Mlečića platu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne mogu da dočekaju kada će već jednom sasvim mrak da padne (ma da je bio pao), sasvim otpočeti veselje? Od kada su već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se
Sofka pretrnu, jer vide da je već došlo ono: da će joj sigurno sad ispovediti ljubav svoju. Zato je tamo u kut pao, da je u mraku, da se ne bi video kakav izgleda, kada joj počne o tome govoriti, a zato i traži da sada svirači
Više nije imao snage da pređe prag i uđe ovamo, kod nje, već tu pao. A otuda, iz one velike sobe, gde je svekrva sa okrvavljenom glavom ničce ležala, jednako se čulo njeno cviljenje, i to ne
On sam ništa nije video sem sluge Arse ispred sebe. Videlo se samo kako se, da ne bi pao, upinje i glavom i temenom da se održi uz direk a jedva drži uzdignute ruke, da bi ga Arsa što jače stegao, opasao.
Pandurović, Sima - PESME
TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako!
PUT Prvi sneg je pao tog jesenjeg jutra, I nebo još bilo puno bledih zvezda, Kad smo iz svoga svijenoga gnezda Pošli u život od danas do
mojih nada, Pokrio svet ideja zavesom jednom bledom, Stvorio cirkus želja, prohteva, koji vlada Ukusom duha što je pao pod opštom bedom. Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole.
li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u prašinu pao.
To je čovek kome cilj bejaše „vera“. Takav nije jeo, ni pio, ni znao Za ženu. Često bi u „ekstazu“ pao, To jest u ludilo, misleći na Boga I spasenje duše. — Zar je bilo toga? — I mnogo još čega.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zaljubljen kao pinter u bure, Dosadan kao vašljiv kožuh, Doterao se kao stari fijaker, Ofucao se kao papudžijski mačak, Pao u sevdah kao magare u jendek itd.).
O ŽIVOTINjAMA Bješe mi ga davati dokle mogah žvatati. — Kazao vo ženi kad je od gladi pao, a ona mu onda stala davati kukolj da jede. Bolan zdrava nosa.
“ Ubio ti bog tu moju hitnju! — Rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao! A zašto šiče na sveca? — Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti.
— Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio. A kad je ljekar odgovorio da nije, on ga oćerao i kazao da zovu čoveka koji je padao s tavana.
je nekakav hoteći ustaviti taljige, uhvatio za čatlov, pa se čatlov skinuo i onaj na taljigama pobjegao, a on s čatlovom pao natraške i ovo kazao. Mahni i ti rukama, mahni!
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima.
U tome iskoči iz jezera jedan starac, pa zavapi k nebu: — Hej, Bukumire, krvav nož među vas pao! U tome ga i nestane. Bokumire se potom pokupe na jednu kosu i sednu da se odmore i počaste.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kulaša, i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate, ali on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo! Pao je razgovor posle, šta ćemo na putu jesti (i da on nije napomenuo, meni to ne bi ni na um palo).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Krava je sa njega jela seno. Tek kad je seno počelo da miriše, uspeo je da ustane. Pao je, pa se opet brzo podigao. Jeste iz njega istekla krv, još onda, pomisli sad.
Dozivali ga, on im se nije odazvao. Ušli su u vodenicu i našli ga mrtvog pored koša. Pao je s vrećom, a žito mu se prosulo u nedra i oko glave. Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara.
Simka i još neko. Vikali su nešto, a on je čuo daleke pucnjeve. Ugurali su ga u čakšire i gunj. Psovao je. Vukli su ga. Pao je sa stuba. Dvaput je pao. Onda je zaspao. Ne, mislio je da ga bacaju u bunar. Dave ga.
Ugurali su ga u čakšire i gunj. Psovao je. Vukli su ga. Pao je sa stuba. Dvaput je pao. Onda je zaspao. Ne, mislio je da ga bacaju u bunar. Dave ga. Bilo mu je svejedno što ga dave.
Seno, šapnu i oseti plevu u ustima. Ko je pucao? Na koga? Noć je. Video je sneg i staJu pre nego što je pao. Onda je svanulo. Opet je mrak. Iz daljine čuje glasove i viku, muklu i iskidanu kao da zapomažu ludi zatrpani zemljom.
Vas dvojica ste skoro istovremeno počeli da učite školu kod mene. Ti si, gospodine doktore, kod mene pao na ispitu. — Ja sam došao da spasem oca. Politički momenti me ne interesuju. Ni vaša načela.
Stojan je od nazeba umro u Gradištu one jeseni kad je sneg pao na još zeleno lišće, „dubok sneg, čoveku do raskriži od čakšira“.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Verovatno se porub oparao?« —pomisli i, vrativši se kući, zamoli majku da ga ušije. — Zamalo danas nisam pao zbog njega! — reče ljutito, ali pregledavši porub, majka, smirujući ga, reče: — Porub je u redu, sinko.
— držeći nožić u levoj, a panjić pridržavajući patrljkom desne ruke poče rezbariti. Dok bi list na zemlju pao, desnica mu je bila sva u posekotinama, ali on ne napusti započeti posao, niti dozvoli majci da mu previje ruku.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
reklo, za ministra prosvete, a Dositej je, iako sve slabiji, i prihvatio novu dužnost i žurio da završi svoj spis. Pao je u postelju u martu 1811. godine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I vama je, jaoj, pao Stegonoša dičnog stega Al' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega. Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda
Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Glavni teret toga posla pao je na leđa upravnika muzejske biblioteke, mudrog Zenodota, jer u velikoj dvorani nove zgrade te biblioteke imala se
U spomenutim knjigama preračunat je Njutnov rođendan na novi kalendar, u kojem je, zaista, pao na 4 januar 1643. godine. Onaj drugi podatak, da je pao na 5 januar, pogrešan je, na što moram naročito da upozorim.
godine. Onaj drugi podatak, da je pao na 5 januar, pogrešan je, na što moram naročito da upozorim. Za vreme celog života Njutnovog poklapao se njegov rođendan
„Razume se! Njutn je na tom delu radio preko deset godina, ali glavni posao pao je u poslednje dve godine pred dovršenje dela.
kao naslednika Ojlera, za upravnika matematičkog odeljenja berlinske Akademije nauka pa onde proveo dvadeset godina, pao je u duboku duševnu depresiju iz koje se još uvek nije sasvim spasao“. „Tako?
dobar prijatelj moga muža, astronom Lamontije, koji je nekada učesvovao u laplandskoj ekspediciji premeravanja Zemlje, pao je za vreme revolucije, ostavši bez nameštenja, u veliku bedu. Imao je krasnu, ljupku ćerku, nežne i požrtvovane duše.
Voda je, tako reći, njegov elemenat. - I sada, zamislite, taj čovek ne ume da pliva! Do sada je dvanaest puta pao u vodu i bio u opasnosti da se udavi; njegovi ribari su ga s teškom mukom izvukli iz vode, koji put i ledene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
interesantan odlomak „Ankin san uoči Svetog Nikole“, toliko uplašila, da me je, ljutito se saginjući za cviker koji je pao s nosa kad sam ja nesmotreno banuo, ozbiljno prekorila što sam u sobu upao kao pobesneo.
A otkud bi me i mogao poznati? Pa i ja više sebe ne poznajem. Znam, vidim i sam: nisko sam pao; stidim se od tebe; zvao sam te pa zaboravio. Znam: to hoćeš da mi prebaciš. — Ne, nisam... — promucah.
Govorite! Da čujemo, ajd' recite nam brzo, recite! — Ѕaіnt Quentіn tshombé. — Šta kaže, šta kaže? — Vouѕ dіteѕ? — Pao, veli, Sen Kanten. Je l' te', sestro Ѕtephenѕon Ѕaіnt Quentіn tombé? — Maіs oui, Ѕaіnt Quentіn tchombé.
Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa. Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa.
Željno sve živo da ponova vidi Beograd posle petnaest dana njegovog ropstva. A kad je Kosmaj pao, onda je nastala košija, trk, letenje. Sav sam bio izranjavljen od sedla, jer se, ni danju ni noću, nije skidalo s konja.
— A-la! — Učinilo mi se, gospodo, da sam pao negde kroz patos, u podrum, ambis, pakao, šta li, i tek kad me ona pozva: „Pođi“, pa lagano, na prstima, izađe iz
I voda me zanese pa mi se učini kao da se sve sa mnom na obali kreće za rekom, i da ne bih pao pogledah u nebo. Niski, sivi oblaci, presecani šiljkovima minareta, jurili su onim istim pravcem reke.
ga je, posle toga, nešto masivno, teško i pljosnato lupilo po glavi te mu se u očima sve izokrenulo kad se spotakao i pao kolenima i vilicama na ploče.
truloj daski i nad mračnom prazninom, a daska se ugibala, uvijala, prskala pa se strašnim treskom slomila i on kao pao, stropoštao se i uglavio ugodno između dve grede i tako uklešten ostao negde dole, duboko, u ponoru, sam, ali u
Tada je i on pao u mrak. Pa protrlja oči i zagleda se u drugu modrocrnu rupu na ruci. Dan je onda bio vedar i plavo, mirno nebo gledalo
A kad je pismo predao i vraćao se žurno istim onim putem ponova je pao u mrak... I niko za tri puna dana nije znao šta se tamo s njim dogodilo.
se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujanja i uzdišući plačljivo, udaljio sam se polako i pao na travu. Bože, zar je to, dakle to je vitlo? Na mene više nisu obraćali pažnje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ekskurzima nekad sam negdje čitao da je bog u ljudima nastao otprilike ovako: prasnuo je grom; unezvjereni ljudožder pao je ničice — i bog je bio rođen. Ta ljudožderova ustravljenost, ta njegova zaprepašćena nedoumica — eto to je bio bog.
Bdijte, o strijelci!... Stentorski poklič, koji je, bez veze i smisla, iznenadno pao u dubinu mog sna, svega me prožeo.
Pokoji bi pao na glavu Slinku, kao da ga neko skriven u krošnjama gađa. No on se, na sve oguglao, nije ni osvrtao. I opet su nicali
To je bila njena nesebična i rado prinošena žrtva. A kada sam (zbog jedne svoje „mladenačke neopreznosti”) pao u krevet i preležao cijelu zimu, spremno se prometnula iz menadžera u bolničarku i čitavo vrijeme provela uz moju
Učinilo mi se da mu je licem preletjela sjena grča. No to je možda bio samo odraz mog lica koji je pao na nj. LXIV Jest, svijet je prepun uspomena, svijet je preopterećen prošlošću. Čudo kako pod tim teretom još diše.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica poče dolaziti k sebi. — Jok ja, onogaj... video je sav narod... pao sam kâ proštac... Zar on meni da podmeće nogu! — uzviknu on i podiže ruku s nožem. — Dole tu kusturu! — ciknu kmet.
— Pop ima pravo, kažem ja... Ali to nije sve. Nego je pao ugled vlasti, ja, brate, ugled vlasti je pao. Jest, kažem...
— Pop ima pravo, kažem ja... Ali to nije sve. Nego je pao ugled vlasti, ja, brate, ugled vlasti je pao. Jest, kažem... A ja bih njega na točak čim vrdne, pa da vi’š onda bi li se sećao hajdukovanja!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kulaša, i odleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu, da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate, ali on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi
Ona brže-bolje trže sviralu i ote mu je, te ga klepnu njome po glavi, da je odmah zaglavino i u nesvijest pao. Onda ona dune u sviralu i iskoče Arapi, baš kô i veziroviću, te zapitaju šta zapovijeda.
Ajdemo skakati odavlen dol̓ u oni pamuk! To rekne i skoči do u onu maglu. Ostali ga pogledaju pošto je dolje na dno pao, pa ugledaju kako je jadnik iskesio zube, te pomisle da mu je u onom pamuku lijepo i da im se smije, te i oni okrenu
Petković, Vladislav Dis - PESME
DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali, k'o tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo.
Što ti bar sama?... Zar te nije žao? Kud gledaš dugo snom gde nema mis'o Poteza svojih? Je l' podnožjem pao Sad blesak zore, pod kojim je dis'o U tami čovek?...
Gde-gde samo suve senke golih grana K'o kosturi od života, mrtvih dana. Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi.
PESMA BEZ REČI Evo danas umor pao na me. U očima pogled zaborava, Moja svest mi, u daljini tame, I duh, k'o cvet u jeseni, spava, I duh spava.
Da l' tajnu ona svevečnosti skriva? Il' njome samo uvijen je život. 1904. POSETA Dremež pao na bol, misli — želja nema; Duša kao sva u telu; umor steže Noge, ruke, oči, glavu i sve drema; Apatija i klonulost
Sve što god je im'o sve je Srbin dao. Sad bez zemlje svoje, al' još za nju mre A mrak i crni užas Otadžbinom pao. On čeka, jer ume da preživi sve. Nek čeka! Jer on je nekad rek'o ovo: “Zlu svakome mora jednom doći kraj.” Nek čeka!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u potiljak od koga sam pao. A onda su me žestoko napale. Morao sam da pustim one dve ptice i bio sam srećan kada sam mogao da se pridružim drugu
” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli. Veliki teret mi je pao sa srca, ali olakšanje bi stiglo prekasno da ne beše jednog čudotvornog leka, koji se dobijao dugim kuvanjem jedne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ukrcaše se i lepo prispeše na drugi kraj. Kako su stupili nogom na zemlju, odahnuše kao da im je kamen s prsiju pao. Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora.
Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more. S jedne strane sure boje prekomorskih brdina postupno gube se u sivome mraku, a, s druge strane, pusta
More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva svjetlost poigrava po pučini i, u odmacima, zahvaća veslačeve glave.
Poda nju pao osjen, zamršen, ispremiješan bljeđom i tamnijom svjetlošću. U tom osjenu podbočio se Danguba. U ustima mu kamiš; iz
Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je. Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nije meni, razume se, ovaj ponovljivi slučaj teško pao tek zato što sam starinom i rođenjem zaista Kosovac. Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim
(jer se kultura definiše kao globalni „sistem sistemâ“), oblikovan je jedan specifičan prostor koji je već davno bio pao u zaborav.
Jer četvrta godina Jusufovog vezirovanja, kad je pao u nemilost, predstavlja apsolutni početak radnje i početnu tačku od koje se jedino i meri vreme.
jezika poezije koji je, u stvari, njen prastari jezik, samo što je u osobitim našim društvenonacionalnim uslovima bio pao u zaborav.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se! ŽIVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s vešala pao. ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio. ŽIVKA: Iju!... (Ščepa mu ruku koju je uvezao maramom.
Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo je učila škole, ali – pomete se nekako. Deveti joj mesec pao baš u vreme kad je trebala da polaže maturu.
) NATA (pročita): Ostavka! Kažem ja vama. Ovakvo isto pismo sam i ja dobila čim je pao moj kabinet. ŽIVKA: Ju, ju, ju... Ne mogu da dođem sebi! NATA: Šta ćete, takva je ta diplomatska ljubav.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Podigô se u visinu Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto, vidiš, sad si pao!“ Traži more, pa ga nađe, Tresnu, smrvi čvrste brode, Pa uzdahnu urnebesno, Nasmeja se — dalje ode.
Razgledô j’ sve što do sad nije vidô, znao, Već blizu naše zemlje osetio je umor, Privlačila ga zemlja i međ’ ljude je pao.
„Oj, Petefi, retki stvore, Ti slobodan meteore, Ti s’ živeo za slobodu — Ne za ovu, za ovaku, Ti si pao za slobodu, Al’ za drugu, al’ za bolju. Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota).
Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću! — Ti bi taki, jaoj, pao Ne s visine tvoje prave, Već bi pao u ljubavi, U štovanju — kod Madžara. »Starmali« 1882.
Da te viknem, vrli tiću, Da te viknem: Petroviću! — Ti bi taki, jaoj, pao Ne s visine tvoje prave, Već bi pao u ljubavi, U štovanju — kod Madžara. »Starmali« 1882.
I spot’če mu se noga, Nuto, I on je u brlju pao. Tu se, kâ udilj, svugde, Našao neki zlobimudrac, Plitkoum, brzoplet; Taj odmah na glas poče: „O slavni Tale, o
Glava levo, kapa desno Zavitla se. Nije kapa apa-drapa, Pazi na se. Znamo, Mijo, u kakvu si Pao mrežu, Al’ još kapa održava Ravnotežu.
A krajni očaj kud će te odvesti? Možda ćeš zaslepit’ pa učinit’ — jao! Oh, mnogi je tako u grehove pao! A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa.
Miljković, Branko - PESME
svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. Pašće sunce tamo gde sam ja klečao. Progovorite seni slutim li prevaru mutnoga potiljka.
svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. Pašće sunce tamo gde sam ja klečao. ČETIRI PESME O SNU (1956) Za J. H.
ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena
Krakov, Stanislav - KRILA
Obuća mu je bila poderana, ruke krvave, kožne dokolenice spale i izgubljene. Sav bled pao je na neravnu zemlju spasilačke kose. Disanje ga je stiskalo gvozdenim kandžama. Paralo mu oznojene grudi.
komordžije kažu da je juče i Sorović pao... Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet položaj uzeli?.
U baraku su ušla dva avijatičara. To je Bora sa Sergijem došao da traži pilota Sinišu. Pao je sa aparatom i izlomio nogu. Zagledajući po beloj sobi Bora slučajno spazi i Miju. Nije ga odmah ni poznao.
Tako se artiljerac, koji je trčao ka kari okrenuo kao čigra na jednoj nozi, što mu je ostala. Razume se da je posle pao. To je bilo veoma zanimljivo. Već je i po neki od pešaka iz rezerve podigao glavu i gledao šta oni kod topova rade.
Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao. Bulatović sa šakom vojnika i zastavom u ruci uzeo je prve rovove na njemu.
Odblesak od vatre pao je na ugljenisane kosti, i izgledalo je da se jedna razlomljena vilica osmeva. Kazimir je drhtao u groznici i grozno
Avijatičari se pentrali uz pregrade od loža i osvajali više galerije. Neko je pao dole u parter, prevrnuo sto, polupao čaše i ugnječio srpskog tajnog policajca. Na ulazu se pojavila čupava glava.
Duško se smeškao... sve je to bilo isto... bio je zadovoljan... sve su žene znalačke u ljubavi. Bitolj je pao. Vođe su čestitale jedan drugome uspeh i pobedu.
Na porušenom rovu zaljuljao se oficir i podigao nemoćno ruku. Još je jedan ogromni komad bombe pevajući pao čak pred stenu bataljonskog štaba. Pesma je bila završena.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok je Knjaževac ovako pao i Hrvatović se povukao Banji, kod Zaječara ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod
su odmah zauzeli neke naše prednje položaje; zatim su produžili napadaje vrlo energično i uporno; Supovac je naskoro pao i naša se vojska povukla Tešici, gde se borila do 7 časova u veče.
Dimitrije mu poteče: — Vaše prevashodstvo, dolazim s levoga krajnjeg krila od Prugovca. Prugovac je pao. Turci prodiru Šumatovcu. Vojska majora J. Petrovića rasprštala se.
— upitam ga, a smeh da me uguši. — Ta ništa, znaš, konj mi se malo spotakao. Ne bih ti ja inače nikad ni za boga pao, ali, eto konj, on je svemu kriv, odgovori doktor, pipajući jednako rukom po nažuljenom bedru.
Ako me pitate je li velika zasluga vojenih starešina, što Šumatovac nije pao? — reći ćy vam da je značajno to, da u Šumatovcu posle odlaska đenerala sa štabom nije ostao nijedan oficir, ni naš ni
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao. Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode!
Podigô se u visinu, Pa oblake razderao; Stogodišnjem hrastu reče: „Eto vidiš, sad si pao!“ Traži more, pa ga nađe. Tresnu, smrvi bele brode; Pa uzdahnu urnebesno, — Nasmeja se — dalje ode.
XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti. Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan pao. Je li tako? — Tako je!
Bilo mi ga je ipak žao, te mu priđem i zagrlim ga. On me poljubi... Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko. Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore!
„Evo smo!“ — šapnu neko. I stroj kao po komandi polete. Nešto je pištalo oko mojih ušiju, i ja se najzad sapletoh. Pao sam u neku rupu. Čujem šum, kloparanje, zveckanje, žagor, nešto se slomata levo i desno... „Polako bre, kud ste zapeli?
Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši. Mrak mi je pao na oči. Neko preskoči preko mene. Poznadoh ga po šlemu, te sam potrčao nasumice za njim. Sapletoh se o nečije telo.
Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred. Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim.
Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam
Nekoliko granata padoše ispred nas. Maramicama dajemo artiljercima znak. Ah, da mi je onda pao šaka taj naš komandir baterije... Tuče nas i puška, i mitraljez, i bomba, i artiljerija naša i njihova.
Kao da se sapletoh, a u glavi mi nešto pisnu. Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge. Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se...
— Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše. I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija... Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst!
Pera zapliće jezikom, i neprestano pljuje blatnjavu prašinu. Upinje se da objasni kako on nije pao zato što je rđav jahač, već je ostao na ledini prosto po inerciji mira. — A-ha! — veli „Fikus“ — pis-pismeni smo...
Oni su sa njihove objavnice videli lepo njegovu siluetu prema zvezdanom nebu i uzeli na nišan. Udarilo ga posred srca. Pao je sa rukama u džepovima od čakšira. Kada su ga vojnici posle našli, učinilo im se kao da spava...
Vojnici su se prebrojavali. — Nema Radenka, ni Stojana... — Video sam kad je Toza pao kod njihovog topa. — Čuo sam kad je kaplar jauknuo pred žicama, kad smo se vraćali...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: A Đuraško? JELISAVETA (za sebe): Da nije ranjen? Da nije pao? Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sjutra će se kod kneževe kuće ogledati Jablan i Rudonja. O tome Lujo budan sanja. Čas vidi, kako je Jablan pao, kako uboden izdiše; čas, opet, kako je nadbo Rudonju, pa ponosito stoji na mejdanu.
Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak. Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak.
Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću! — odgurnu Simeun osorno rukom čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i trepere u ognjevitom oduševljenju, kad riječi živo pršte kao
Bojić, Milutin - PESME
I pitom narod kad je pao na njih Zbratimio je orlove i čelik; Tu, gde je mržnja Većih protiv Manjih, Sirovom dušom postao je velik.
Razrivena zjape tvoja gorda nedra. Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao. Ulicama pustim gusti sneg se slaže, Iznad kuća dršće lik tuge i straha, A gradom prepunim samrtnoga daha
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel-Evropi, ali nemoj izlaziti nigde u varoš. Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
A on je nov tip junaka, on je vladar s jednim podvigom, jednom bitkom. Ta je bitka izgubljena, ali knez Lazar je pao viteški, braneći pred najezdom varvara druge rase i s drugog kontinenata evropsku hrišćansku civilizaciju.
Nastasijević, Momčilo - PESME
O brdo Gilboa, nikada kiša ni rosa Da ne padne na prezrene ćuvike. Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan. Tvoj luk, Jonatane, nikad nije promašio.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kako bi, jeknuv iz sveg srca, pao, skljokao se ispod česme, pružio vrat, glavu, ruke, kolena pod vodu da ga ona zapljuskuje, poliva, hladi, kameni!
A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena. Počeše da grme topovi iza Pljačkovice i Krstilovice.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ljudima, ali ga niko nije mogao preseći »Jedan je krešući grane presekao sekirom nogu i jedva ostao živ; drugi je pao glavačke i ugruvao se, a treći slomio ruku još na samom drvetu« (SEZ, 19, 210). Veliki i razgranati primerci b.
Devojke uoči mlade nedelje ili petka otkinu granu od bršljana na koji je pao poslednji zrak sunca, saviju je u venac i kažu: »Sunašce na zahodu... daj da u snu vidim svoga suđenika«.
), a muslimani pričaju kako je kupinu prokleo Muhamed, jer kad je on bežao, kupina se isprečila i on se na nju sapleo i pao, pa ga zamalo neprijatelji nisu uhvatili (GNČ, 24, 1905, 285 = TRĐ, NNŽ. 5, 128); uz ovo upor.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce... i sjene po odgojku postaše zagasitije
Rade se učinio nevješt, ne odgovori, ali ga stričeve riječi ujedoše. Petar je nedavno pao. Gazda na dražbi odnese mu sve izim kuće, u kojoj ostade žena mu sa nejakom djecom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Suša je najzad prošla. Nebo se otvorilo i na žednu zemlju pao je plah dažd. Morava se zamutila. Proći će najmanje desetak dana pre nego što se razbistri.
Iznenada iz plamene kugle u dnu neba, sjurio se ogromni crni gavran i pao na viteževo rame. Strepim od tog zloslutnog znaka. Znam da će moj vitez, uplašen od crne ptičurine, nestati u kamenjaru.
Dospeo je da bude paž Dragutinov za vreme njegovog kratkog kraljevanja, bio je naravno prisutan kad je kralj pod Jelečem pao s konja, i u Deževu je bio, i to mu je bilo dovoljno da se prikloni novom vladaru napustivši bivšeg.
Ali, zbilja, ako ljudi poveruju kako sam pao slučajno u trenutku nesmotrenosti, hoće li to verovati Bog koji zna sve moje misli.
Izbor je odmah pao na Mijata Vidića, sokolara. On je sve ono što se tražilo imao u preteranom suvišku, pa nije imalo nikakve potrebe ići
Ugra, takođe mladog i zelenog, rasporivši mu bodežom trbuh, kada sam ugledao kako mu u lokvi krvi leže prosuta creva, pao sam u nesvest. Te noći me je posetio Crni Stevan. Uvek je dolazio na isti način.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom.
Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A
Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana.
No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao. Podiže šubaru samo, dotera na njojzi bore, I onda, psujući sanćim, zamače
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ova je odlučila da na taj kongres pošalje, kao svog izaslanika, jednog naučnika, a njen izbor pao je na mene. Posle ovoga prethodnog saopštenja uveden sam u kabinet gospodina Ministra.
Taj znak, viđen iz daleka. privukao me je mađiskom snagom ovamo. Noćas je pao prvi sneg i pokrio svojom čistom belinom njive i pašnjake, ali se u njoj otsjajuje i plavetnilo neba.
Ova dva mlada gospodina što su tamanili viski, novinari su; onaj treći je slikar. Sigurno Vam je pao u oči onaj mladi zaljubljeni par.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije zvala: Dođite
ČETIRI GODIŠNjA VREMENA STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Svuda se beli – pao je sneg! Zasuo dolju, posuo breg, Sonik se sija, stakli se led, Sonice amo – na njih je red!
Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Na voćke nam pao cvet, Miris mu poleće, Bog je dobar, mraz nam klet Nauditi neće. Blagoslov je u zori, To je s neba dato!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim! Još gore mislim!
— E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine! „tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu! — I nastade onda jedno pričanje, živo i puno slika.
Jednoga dana, baš pred dolazak Brankov, gospodin Tomi je jako pozlilo u kancelariji. Pao po stolu bez reči. Čula se zamutila, čovek ne zna za sebe. Preneše ga prvo do lekara, pa onda kući.
— Tamo ću videti freske i tamo mi je i devojka. — Dobio je drugi težak napad, i pao u postelju. Za poneke porodice i loze, slabosti i bolesti mogu da budu ono što je za zdrav narod rat ili glad: podignu
— Bilo je da su čoveka osudili na smrt, i već je pred puščanim cevima stojao, pa spasen; poslat u Sibir, pa onda pao u jaču epilepsiju no ranije; pa uvek sramno siromašan i dužan — ali, uprkos svemu... — Ostavi ti Dostojevskoga!
Protivnik je bio samo jedan, i lošiji od Mimića. Protivnik je prošao, Mimić pao. I mlađi čovek, i daleko lošije spreme, Srbin i on, ali kandidat one druge grupe palanačkih honoraciora.
Pod orahom, stari Sava je taman ispio flašu piva, raširio ruke kao da nekoga hoće da zagrli, i pao glavom po stolu, mrtav.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ruku (ja upravo, gospože, ne znam gdi) da ga probudi, koje bi i učinila da joj nije u isto magnovenije starac na pamet pao, koji, kao što je njojzi dostovjerno poznato, ovakove sastanke kolcem razvađa.
Pri ovoj nežnosti njenoj naš iroj mal nije u nesvest pao, mirisom obuzet, koji joj iz usti kao tofanska voda kuljaše.
— U toj misli potrči na njega, a naš divlji mačak tako se uplaši da je smesta na zemlju pao i Romanu tri sata posla učinio da ga k sebi povrati. »Tko si ti?« rekne mu na to Roman.
ustrojene, to su one opet tako bile zamašne da su ostalu mašinu bez truda nosile, s jednim samo izjatijem ako ne bi pao, jer u ovom slučaju više bi vremena potrebovao dok bi petačku tela svoga u poredak doveo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ne sećam se ničega važnijeg iz toga doba, izuzimajući izvesnih sitnijih avantura. Tako, na primer, jednom sam pao pod krevet i nisu mogli čitav sat da me nađu; jedanput sam progutao cvancik i zbog toga samo morao da ispijem sto
cvancik i zbog toga samo morao da ispijem sto grama ricinusa (otada mi ni dandanas ne valja stomak), a jednom sam opet pao u fras, i to bez ikakvog naročitog razloga, već više iz pakosti prema doktoru koji me je na po sata pre toga pregledao
je bila spremljena voda za pranje rublja; jedanput sam ispao kroz prozor; jedanput turio sestri prst u oko; dva puta sam pao niz stepenice sa gornjeg sprata i otkotrljao se na donji.
Prema tome, samo se po sebi razume da sam na kraju prve godine pao na ispitu iz tri predmeta i ostao da ponavljam prvi razred. Sećam se lepo toga svoga prvoga uspeha u životu.
Kada sam srećno pao na ispitu, stao sam pred gimnazijska vrata i ovako razmišljao: — Batine mi ne ginu, a dukat neću dobiti, to su dve
po svima zakonima i božjim i ljudskim i po svima pravilima, ja sam trebao da padnem na maturi, ali, eto, — nisam pao. Znači odista, dakle, da svako pravilo ima izuzetaka.
Baš zbog istorije, „učiteljice života“, ja sam ponavljao razred, i to sa jedne dosta čudne okolnosti. Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to desilo posle Maričke
Kada sam već pao u očajanje, a pošto sam popio dve doze broma, ja sam ga prosto ucenio prijateljstvom, pa je najzad jedva pristao da
Jedan bivši ministar, koji je u političkoj borbi pao kao kosovski junak, pošto je zadobio sedam teških afera, rekao mi je, uzdišući, da je iz latinskoga upamtio samo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Beograd je pao. Bugari su prešli granicu... Vatreni i ubistveni obruč se sve više stezao. Sa izvesnih položaja odstupamo bez borbe,
Ali, bez ijednog jauka, pao je izboden bajonetima. Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se
— A tada, udri gde stigneš i koga dohvatiš! Pao je već mrak kad smo ušli u klisuru. Jedva smo prolazili pored kola, strahujući da ne skliznemo u šumnu reku.
Komordžije prostiru slamu da prilegnu. A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana.
Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika.
Naše nevolje su isuviše velike, te mislimo na neposredne događaje i ono što nas večeras očekuje. Mrak je uveliko pao. Mi još uvek idemo. Ako neko zastane, naleti na njega onaj pozadi.
Onda planuše vatre. Tek sada, oko vatri, sakupismo se. Luka se žali kako je danas pao konj i nagnječio mu nogu... Vojin čučnuo pored vatre i rukama obuhvatio uvezanu glavu.
Stigosmo i grupu vojnika, koji su na improvizovanim nosilima od šatorskih krila nosili svoga druga. Kažu, pao je i slomio nogu. Nose ga do prvoga sela, gde će ga ostaviti. Nekako zarana stigosmo u jedno selo.
Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda. Sjahasmo, pa potrčasmo i mi niz reku, i na radost našu, videsmo ga s konjem na suprotnoj obali.
Svratismo u kafanu. Malo posle dođe i narednik Nešić. Priča da mu se konj sapleo i pao. — ... I srećom, uhvatio sam za uzengiju. On preko mene, ja preko njega i... već počeh da se gušim.
Baš za vreme ručka naiđe posilni potporučnika Dragiše i reče da je njegov konj pao, i ne može više da se digne. Odosmo da vidimo. Ležala je malaksala životinja, i tužno nas gledala.
Mali konji su se očajno upinjali, tonuli, propinjali sa teretom, neki su i padali i voda ih odnosila sa tovarom. Tako je pao s konja i jedan vojnik, nekoliko puta je očajnički mahnuo rukom i nestalo ga. Nailazila je pešadija.
Petrović, Rastko - PESME
A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog
A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog
A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Aj! aj! aj!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
On sam se rušenja jedva sećao: možda se uspavao, a možda pao u nesvest... Kada je otvorio oči, nad njim je bilo modro, zvezdano nebo.
i više rastao je cvet izvlačeći se iz okovratnika Caričine haljine na platnu i u naslonjači, a onda, dok bi kamen u vodu pao, nestade carice i caričine haljine.
Ali, još pre nego su lestvice bile donete, dvojica najveštijih mladića uspuza se uz zid na kome je, kao da je sa neba pao, blistao sićušni cvet zevalice, prkoseći svim carskim naredbama. Uzalud su tragali za Caricom.
Šantić, Aleksa - PESME
OTADžBINO, GDJE SI? S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže... Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me korom. Proljeća tvoga gdje je pozdrav mio I klik orlova na svijetloj besi?
Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti. 1908. POD JEDRIMA Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim. O drago more moje, ja te volim I sve lepote ja bih za te dao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad je Momčilo u borbi pao, njegovi svi, koliko ih je bilo preteklo, predadoše oružje. I od te vojske ne beše begunca, nego svakolika ili izgibe
Knez Lazar je pao u tursko ropstvo i pogubljen je po Bajazidovom naređenju. Poznato je i to da su neki bosanski velikaši bili zarobljeni i
Sam zapovednik hrvatske vojske, ban Mirko Derenčin, pao je u tursko ropstvo.“ Ubrzo posle ove bitke (1528) Turci su, osvojivši Krbavu i Liku, „osnovani lički turski sandžak,
Naročito su se istakli oni koji su pod kapetanom Petrom Kružićem branili Klis od Turaka. Kad je Klis pao (1537), oni su se preselili u Senj i „poneli tamo i ime uskoka“.
Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer su bili željni sukoba s Turcima. I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od ovih neukrotivih
Ivan je ubrzo pao u zatvor (zajedno sa Jurišom), ali je uspeo da pobegne. Zatim se, 1610, izmirio s austrijskim vlastima obavezavši se
U jednoj od tih borbi (kod Obrovca, 1666) pao je u tursko ropstvo i proveo u Carigradu četrnaest meseci. Za ratne zasluge mletačke vlasti dale su mu visoko
mu poturica Meho Katarica; Omer je izgubio glavu panuvši kraj vrela Korenice u busiju Stojan-harambaše, a Halil pao je pod Banjalukom u četi krajišnika što su se, ocrnjeni pred sultanom, digli protiv Vuča-paše, pa bili od njega potučeni.
uz Halila pao je i Tale Ličanin, o kome inače pouzdano malo što znamo, iako je on jedan od najzanimljivijih junaka muslimanske
San je strašan kao smak sveta, veličanstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, zvezde pribegle kraju, Danica krvava, na crkvi kuka kukavica.
U šesnaestom pevanju Ilijade, na primer, Patrokle upućuje ovakve reči ubijenom protivniku koji je nalik na ronca pao s bornih kola: Aj, veoma je brz, koliko lako se valja!
Murat pao na Mazgit na polje, uvatio i Lab i Sitnicu“. Još ga pita Miloš Obiliću: „Ja Ivane, mio pobratime, đe je čador silnog
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga
NADOMAK NADOMAK Ja mu rekoh STOMAČE RUČAK NAM SE OMAČE PREMALO SMO RADILI DA BISMO SE SLADILI Jednom kad je pao mrak Pao mrak Ja obukoh crni frak Crni frak I krenuh na sveži zrak Sveži zrak Da s večerom sklopim brak Sklopim
NADOMAK Ja mu rekoh STOMAČE RUČAK NAM SE OMAČE PREMALO SMO RADILI DA BISMO SE SLADILI Jednom kad je pao mrak Pao mrak Ja obukoh crni frak Crni frak I krenuh na sveži zrak Sveži zrak Da s večerom sklopim brak Sklopim brak
puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva! A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to?
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče! Kako je još uvijek bio pospan, on prigrnu Mačkovu vreću i ponovo leže.
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče! Kako je još uvijek bio pospan, on prigrnu Mačkovu vreću i ponovo leže.
družina prasnu u smijeh i sabi se u čvrst krug oko pocrvenjelog Strica, koji je samo zbunjeno zvjerao oko sebe kao da je pao s kruške. — Aha-ha-ha, došla za budalom, veliš! — Ko li je ta budala, ej Striče? — Ja sam budala!
— Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Grešnik — znam da je on u tvome telu rov izrio i iskopao, neka da bi pao u tu jamu što je učinio! I ako bi tamo upao, to ne bi se razbio; Gospodin bi ga podhvatio za ruku.
A ako bi i pošao tamo to bi vrljajući mu preko hendeka [pao] i strće se. I posadi njih ispred vinogradskih vrata da pudaruju, i ode k svome domu, a ti pudari onde [ostadoše] za
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Već je pao mrak kad je stigao i prolazio kraj poslednjih vinograda što su najbliži varoši. Iz misli ga trže ženski glas.