Јакшић, Ђура - ПРОЗА
смо отишли пред цркву, цео народ је погледао у њега, а није само једна девојка уздахнула: ох, кад би јој он у срећу пао!... Један од скупљених момака извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку.
Они то говоре, а шлајфер искривио се, пијан, па пева: „Ес гинген ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу — знате, сви културтрегери носе цилиндар — али кад га је хтео подићи да га
Сирото дете!... Ено паде!... Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и тек се онда повратио, кад га мало попрскаше хладном водом. — Метите га до после подне у хапсу!
А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина... Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје како је пао и застидио се.
И ово је оно што свак не зна, и за које је моја реч овде. Ко се икада сна боји кад му се задрема? Нико, разве да је пао у какву меланхолију.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа, на оном далеком планинском превоју, пао?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кад и прочи совати наши непослушани осташе, морали смо сожаљевати не о њима, но о јадном народу који је таковим у руке пао. — Преко свега тога, у време своје погибели, ми смо и̓ примили под своју заштиту.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао. То сам видео овим мојим рођеним очима! Па, опет, опет!... Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!
То сам видео овим мојим рођеним очима! Па, опет, опет!... Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... — Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!..
— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде.
, А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде...
усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде... Нешто му изнутра шапуташе: — Жив је он, жив!...
А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао... Али на уверавању и остаде... Нешто му изнутра шапуташе: — Жив је он, жив!...
— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. — Ниси га убио! — Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо? — Јесте. — Нек дође. Мехо уђе у одају.
Зека је погледао сад једнога сад другога. Станко му је од првог погледа пао на срце. Дивио се поузданој руци и сигурном оку...
Реци, Маринко! Хајдуци су ћутали. Иван и Маринко исто тако. — Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!... Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!.
— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле. Његова веселост развеселила је све.
Она је свесрдно плакала за својим старим другом. А како и да не плаче!... Сваки би јој поглед пао на по какву успомену... Живело се то и радило... Али је кућа морала живети. А куће без старешине нема...
— рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!... Ако је ико пао у клопку, то су они!... Па се окрете и погледа ону двојицу: — Страже су јаке.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце. Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези.
Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези. Он је ту пао с кликтањем, с непознатом радошћу, и зарио одмах свој кљун, оштар као челик.
На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба.
Јер је клетва ова божанског порекла, Против нас је пао свирепи мач с неба; Од Божје је руке рана што је пекла, Од Божјег је теста мрва црног хлеба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом
Причаћу вам колико сам запамтио. И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа. Нисам пао на теме да му казујем! Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао, па је запиткивао.
Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке. Очи јој затворене, лице као у неког тешког болесника, а груди јој се немирно дижу.
” Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи. Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга. Забринуо се силно и ноћу често устаје.
7, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мислили смо да већ нећете ни доћи. »Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.
још осташе само нови и стари учитељ, очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас, у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.
— Обешењак је. Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за бога ни за душу, већ к’о вели: Кад си ми само пао шâкâ! Па онда већ и не зна шта да иште! — Та коме ви то диваните?! Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!
Тек на неком видиш врану или парче репа од дечјег змаја, који је бог те пита с које стране пао и заллео се у грање са којега је лишће давно отпало, а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге
Е, ал’ њему, њему... — Верујем, верујем. Нег’ молим те да ми све исприповедаш... — Ал’ кажем ти, сто си ми пута пао на памет, а да ти докажем да сам те се са захвалношћу сећао — рече поп Спира, и извади из бунде, и донесе му једну
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тек кад порастао, пао у очи самоме газди. Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Најзад се зауставио и ту, иза једног џиновског стабла, пао од умора. Био је сам и потпуно обезбеђен. А унаоколо све је било мирно, само се чуле челе како зуче око цветова.
на траву у порти црквеној и да није било једне надувене лешине неког војника из десетог ловачког батаљона на коју је пао, не би ни остао жив.
А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи. И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Маните га збогом, откад га знам, јошт се није никад пофалио, него све уздише, као да је свет на њега пао. МИШИЋ: Дакле, ја вам честитам вашу будушчу срећу!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвари је шешир, сламни, био пао с главе, за врат, тако да се чинило као да јој нека котарица са цвећем виси, на врпци.
Павле се, као нека сенка, провуче, кроз прве будимске улице и поче да се пење у стрме сокаке, тетурајући се. Али пао није. Кроз мрак, који се био спустио, провидан, на Табан, светлеле су лојанице у прозорима кућа, које су биле сербске.
Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед. Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу.
личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а млада девојка се бранила, док Божич није напустио игру и пао, као онесвешћен, на један цхаисе‑лонгуе, пред огледалом, у једном ћошку.
Млада девојка, одрасла у ергели, на коњу, била га је притисла, тако, да се скљокао. Пао је, са лицем и забалављеним устима, и гледао у њу, погледом остарелог блудника.
Изненада, Божич га, кроз смех, гурну на госпожу. Пао јој је на груди. Павле је хтео да викне, али га је она већ обухватила, као да има врат лабуда, и притиснула га је уз
Да га је неко напао, неко би му, у помоћ, дотрчао. Овде, овде би остао у локви крви, на коју би Месец пао, а нико не би знао рећи – да нема тих папира у џепу – ни ко је. Него човек непознат. Лешина.
Него можда се они, ипак, варају? Трифун је добар човек. Био је добар отац и добар муж. Можда му је пао мрак на очи, случајно, али ће се ваљда освестити, брзо. Као што се светлост и мрак у животу смењују.
Са њим оста и лајтнант Иван Жегарац, који је био пао с коња, то лето, и скрхао ногу. Остаде, у последњем часу, њих још 40 официра, у Потисју.
Чинило се да јаше, као да се, на коњу, у паради, по мањежу, шета. Клатио се јако, на препонама, али није пао. Костјурин је похвалио задиханог Трифуна.
Та кобила имала је обичај да, изненада, легне на леђа, са јахачем у седлу. Петар је, главачке, пао на земљу, а она га удари, копитом, у главу.
Кад је Хорват, човек силовит, почео да глоби и узима новац од својих официра, пао је под истрагу и завршио у аресту. Тек тада су и евакуације престале. Али је честњејши Исакович још видео, то.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Неки од ових дрворезаца дали су врло лепе мотиве у орнаментици, иначе су узимане махом слике из црквене историје. Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи). АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она је морала да се врати првом мужу.
СПАСОЈЕ: Али како? Одакле? Је ли устао из гроба!! Је ли васкрсао? Је ли побегао; с чега је пао: с дрвета, с Месеца или са Марса? НОВАКОВИЋ: Кажу да је допутовао.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око. Због тога је путовање од скеле до њене куће иза гробља трајало мали милион часова.
- рекла је одједном, а онда подигавши руку окренула је моје лице к себи. Вероватно сам је гледао као неко ко је пао с Марса или неког сличног места. Схватио сам то по изразу Атамановог лица. - Како знаш?
- Викнуо сам. - Зар нисте у стању да схватите? - Ти, скоте! - рекао је отац. Оне две гледале су ме као да сам пао с Марса или већ неког сличног уобичајеног места, док је отац лупао петом о под као да даје такт сопственим мислима.
- Све је у реду, мама! - поновио сам. - Само сам се оклизнуо и пао. И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен етикеција, етикета (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и
У журби и гађењу да што пре ударе, два реда војника изударала су један другог, помешавши се у клупче над њим, кад је пао.
Разилазио би се, уосталом, чим би пао мрак, упркос свих стража и батина, по околним селима, тражећи ма шта да прогута, измучен и изгладнео.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ови предмети који привлаче опасан поглед (иначе би он пао на дете) служе као громобран који одводи и неутралише ударну, најкобнију снагу коју има управо први поглед злих очију.
(Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
грања, за јулског неба збирке сонета, за песника који воли и сања, за коса, за славуја, за њега, за свакога који је пао немилости - помиловања!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране. Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега!
и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу. ФНРЈ захваљује...
– На мене је реда! — викну одједном и оте ми машку из руке. — У моје је двориште пао! — Па кад га опаучи, мила мајко, па кад га подухвати у лету једанпут — клак – па други пут — клик — па трећи пут, са
Матавуљ, Симо - УСКОК
јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен! Његуши се уредише у поворку.
Какве доказе има будванска власт да је убијени пао од црногорске руке!? Али одговарати се мора и то талијански, нипошто њемачки.
И други коњ бјеше пао, али његов коњаник бјеше сишао и храмљући одмакао се. Тај и још тројица бјеху већ на рудини, те с натегнутијем малијем
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун.
Сва је Бачка и Банат у великом страу. СМРДИЋ: Брзо да претерамо марву у Сербију. ЛЕПРШИЋ: И Србобран пао, кажете ви? ГАВРИЛОВИЋ: Тако је. ЛЕПРШИЋ: То је лаж, то је измишленије!
СМРДИЋ: Више сте нам кварили у одбору него помагали. ЖУТИЛОВ: Ево булетине од самог патријарха: Коморан је пао; Отингер долази с једном бригадом нама у помоћ; Пухнер добио вјест да ће толико Руса преко Оршаве доћи колико је нужно.
Ви долазите из Бечкерека? СКОРОТЕЧА: Из Бечкерека. ЖУТИЛОВ: Шта је ново тамо? СКОРОТЕЧА: Није најбоље. Сентомаш је пао. ЖУТИЛОВ: Је л’ то истина? СКОРОТЕЧА: Зацело. ЖУТИЛОВ: Али, ево у булетини другојаче стоји.
ЛЕПРШИЋ: Дакле, издајство! ЖУТИЛОВ: Ја немам шта писати; јер кад је Сентомаш пао, ни ми не можемо бити сигурни. СКОРОТЕЧА: Само да се није толико пљачкало! (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Шта ћемо радити?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све је имало да се ствара, и на њега је пао тај тежак историјски посао, у врло неповољним материјалним приликама по књижевни рад.
грубости и ругобе спољнога света, дубоко незадовољан садашњошћу, патећи од несагласности идеала са стварношћу, он је пао у незадовољство са светом, у дискретну меланхолију, и као толики песници и пре и после њега боловао од »светскога
Шантић је почео имитацијама Змаја, затим је пао под јак утицај Војислава Илића. Задуго се није могао отрести туђих утицаја, израдити се и развити се у оригиналног
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој? ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову закачио. — Е, тако те ’оћу!
Учитељ је пао у ватру, мислиш: Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу
— Па како сте то оболели, ваше сијателство, мајкин принче? — Пао сам! — прошапта Марјан, јер је знао да после тих титула следују батине. — А где си то пао, благо мени? — На тротоару.
— Пао сам! — прошапта Марјан, јер је знао да после тих титула следују батине. — А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако љуба у молитви збори. Ох, јао је нама свима, јао, Како Лазо на Косову пао, Ал' ономе јоште једно јао Ко од пушке свога не копао!
Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио? Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе
Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него онда, Вишњи је убио!
“ На то Гојко брзо реч прихвати: „Право ћу ти све ја казивати. Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.
Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине. Змај је био, кâ змај је и пао, Сам је онда триест сасекао, И што ћу ти хвалити га веће, Нигда мајка родити га неће.
Јоште Стојан не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила
Ено Турак' — ох ти његов јаде! — Међ њима је зацело и Раде, Носи Цвету, Бог јој помогао! Ма је Гојку кам на срце пао.
Косову Кад замагли па се закрвави, Вук издаде, а Обилић паде, И погибе наш честити Лазо — Тад је Србин под Турчина пао, Ма се вазда јадан отимао. Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било!
уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за што не хаје.
(ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.
Подићи је у небеса, Показат јој све милине, Па од сјајни тад чудеса Вргнути је сред тавнине — Још он није тако пао, Још му ј' туђе среће жао. 76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино?
Јоште једно: „Јао, јао!“ — Опет један анђо пао! 122. Што је била, није више — Гронуше јој лаке сузе; Већ се каје и уздише, Али опет — та он узе!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гонетали и ређали старци сва могућа коњска имена, поменуле се све познате сеоске кобиле, па је пао чак и тај предлог да се принови дадне име бивше царице, Зите.
АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ Већ неколико дана радио кркља да је Берлин пао и Њемачка капитулирала. Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије се пиво и хармоника
Голема ова шикара, згодно се прикрити. — И остаде плавушан? — Остаде тога доста, а шта се ту могло. Пао сам и сам с ногу, једва се вучем. Остало ми је само да молим, зовем, пријетим, али је све то слабо помагало.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао. У истом положају, у коме беше и пао, лежао је он тако не дајући никаква знака о себи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак би поникао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на земљу пао. Змајеви се обрадују што такову лепу девојку добише, па се стану између себе препирати чија ће сад да буде девојка.
Дивоња опет рече Милошу да се не боји ништа, већ да пази па ако би он пао с Драгог Камена, да му сврне десни рог па да бјежи безобзирце.
су се боли од јутра до мрклог мрака, од мрака па до бијела дана и тако три дана застопце, Док се Дивоња није уморио и пао са Драгог Камена, те се сав распрштао.
се ти мене, добар чојече, доста ми је и моје сиротиње; шта ја знам за твој некакав ћемер; ја како сам дошао, овђен сам пао, па нијесам ни устајô ни се кудгод кретô!
Кмет брз бјежао је сокаком, а она руља за њим, па како је сокак био узак, прегази једног Јеврејина. Јеврејин како је пао ударио је главом о калдрму и повриједио око.
А Стипе сав блажен раскрави се, па ће, као да му је сињи терет пао с душе: — Е у какви нас страх утира, пасја вира, својом устром и својим шкарама!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре под астал пао. Мој брајко, другојаче је јунаке Срета натпио, а не као ти што си; али срећа твоја што ја морам чизме да свршим.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је да покрене се у лежишту Адам; Праотац ове збрке, аутор чија Прагрешка бива узрочником пада у овај живот где сам пао и ја; Подземни стожер Голготе, што зрачи Усијан као црно сунце, квазар Невидљив оку на близину свиклом, У корењу је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мора да је ту сентенцу однекуд здипила, иначе, како би јој уопште такав обрт пао на памет? Ето зашто не волим интервјуе: и онај који пита и онај који одговара труде се из петних жила да испадну што
Отишла сам, не проваливши тајну тог њеног капута ... Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила. У огледалу више није било никога, само тама.
одмах негде после завршног монолога, њега изрешетају непријатељи, али варате се ако мислите да је он, госн Суле одмах пао и умро; ма какви!
обављао и читав низ дужности у Савезу књижевника, где је одласком друга Топа остала велика празнина, пошто је свима пао камен са срца.
И све то кука, Чарли,да је остављено, да је напуштено, па о неким, као, тарабама, па о поточићима, па о несрећи, пао о сломљеним срцима, а они златни зуби само шљаште ли, шљаште!
све те некако ђанишу као да си мало пошандрцала, и непрестано те опкољавају пепељарама, да им којим случајем не би пао пепео на тепих купљен на креду! Али, да видите, одједанпут, уочи.
плакао на Ади Циганлији изнад реке Саве, па га питали зашто плаче, а он им казао, он им казо, бог те мазо, да му хлеб пао у воду. —Је л' са пекмезом? — питали га људи. —Није ... —Је л' са путером? —Није ... —А је л' са машћу и паприком?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Где је платно, белилице? А Бистрице, три Бистрице. С храстов-крста Христос пао: у липама зазвучао. Где ли чајеш, ведрилице? А Бистрице, три Бистрице.
ИИИ С колијевке братац ми поцупкује гучући, а кроз жамор чује се: Таши-таши-танана, пао четник с тавана. Голуб, врабац: гугу-ћи, дријенком се за-ки-ти! (Ријеч ми се распала на шарене слогове.
о шта би било када месец млад би са оштрим српом запао у шуму, а с Рога пао сплет Понедељака! То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
По души кажи да ли ме вараш?“ „Ако ти лажем — Лисац му вели — печен ми батак на главу пао, ваздан ми зуби јестиво мљели, читав ми ћуран у трбух стао.
Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну,
У земљи Врапца Црвенога на цвјетну грану славуј пао и пуним гласом од срца свога, пјесмицу ову запјевао. Жарко и Жућа, пјесмица каже, Црвеног Врапца по свијету траже.
Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао. Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан.
“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме
Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина, у сан је пао!“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!
“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!“ Текли су дани унедоглед, на млину старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа
У овом друштву, кићеном, лепом, почне се главом, заврши репом. Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.
) свакаквих чуда пекар, наш Јоца, надрилекар. За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те мечка звекне, и декне, и
РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА Остадосмо без града и без закона, град је пао. Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела.
од беса Страва Убијен је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
'Ајде реци, је л' овај Танасије? Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај. ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја?
Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај. ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја?
! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја? ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео.
ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео. АГАТОН: Ама, не кажем ја ништа против тога, али да си пао под стечај, па онда купио аутомобил, ја бих ти скинуо капу. Али ти никако не умеш, спетљао си се.
ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос. САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Запамтио сам тако много лица из појединих пукова. Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста.
Као да нам праве шпалир, лежали су мртви са обе стране пута. Битка се на овоме делу водила на друму, и где је који пао, ту и остао. Било их је много. Негде један до другога... на размаку од десет метара, опет двојица... читав ред...
Саопштава вођа одељења да је рудни дешњак пао, те је четврти топ заостао. Одмах дође командир. Ту се створи и командант дивизиона.
Од громког треска топа и експлозија зрна на устима цеви нисмо ни чули сада пуцкарање шрапнела непријатељских. Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч! — исто као на броду који тоне: појаси за спасавање.
— Био је мрак... — Чекај, говори ти, Јанкуљ. — Господин потпоручник, кад је пао мрак, занемоћамо ја и Таса... па се мало одмакнемо. А он каже: — Није ја, него ти кажеш!
На предњег возара свом тежином пао један коњ, и возару из уста тече млаз крви. Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је одскочио у страну.
Учини ми се као клада, као труп човека. Брзо сјашем и полако приђох. Напипах еполете... Да није који од релеја пао с коња?... Продрмусам га добро и тек тада потпоручник Драгослав скочи. Запитах га, зашто је легао насред пута.
Стигосмо у подножје Космаја. Са врха допире живо пушкарање. Пошто је већ пао мрак, командант пешачког пука рече командиру да за ноћас останемо где смо а сутра ће он видети где ће нас употребити.
Додаде још да послуга четвртога топа остане као резерва, ако би неки од војника на овоме путу пао... — Послуга првога топа са мном, напред!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 153. Трепни крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! 154.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску. ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје
Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно. КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо. Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом.
У подне сунце је било припекло, а ветар пао. Веслали смо и Петар није вукао. Искористио је оно мало сенке што је савијено једро давало.
Један ваздушни брод, из Италије, (Циттà ди Јеси) покушао је да бомбардује Ријеку, па се запалио и пао у море. То је, у оно доба, било ново оружје и представљало је ратну фантазмагорију.
Међутим, кад је пао мрак, ја се појавих на превијалишту, и Петровић ме је нашао у сену, на тавану превијалишта, где ме је Радованчев био
Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из
Сматрао сам их за неку врсту „касига“ у Еквадору. Приликом доласка једне социјалистичке делегације из Пеште, пао сам у националистичку девијацију и био ми је забрањен приступ у Дом.
зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
После сам се дуго ценкао са рибарима, и тек увече, кад је пао мрак, превезоше ме натраг. Спавао сам у једној пустој кући, и целе ме је ноћи будио тежак, тучан црквени сат.
Прекопута мог хотела, у улици Расин, на ћошку, сад стоји спомен‑плоча од мрамора, узидана у зид, где је пао, у пуцњави против окупатора, један наш сународник. Скидам му капу.
немоћне, слабе, и сетне, сени, што ми кажу, да нису звери, да нису криви, да им живот баш ништа није дао, па шапћу „пао, пао, пао“ и наше „не, не“. Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини, до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан.
слабе, и сетне, сени, што ми кажу, да нису звери, да нису криви, да им живот баш ништа није дао, па шапћу „пао, пао, пао“ и наше „не, не“. Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини, до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Зашто? — Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох. — Место Месије, пао је те године велики град и упропастио све усеве у земљи!
Сутрадан чујем да је кабинет пао. На све стране, по улицама и механама и приватним становима, разлеже се весела песма.
је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде дале одважно за вођом, ослањајући се на штап.
— Што? — Тако. Знам ја сваки од нас колико је тежак! — Јеси ли читао? — Боже сачувај; ваљда сам пао на теме. Наука и Бекић!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, па онда нам кажи, који се оно Плантагенет борио с духовништвом? — запита га професор. »Сад сам пао!... свршено!«... — помисли он и осети како му се пење нешто уз грло, па застаде баш под вратом и поче да га дражи.
»Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста! — рече старац и прозва другога. Пери се замрачи пред очима.
сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста! — рече старац и прозва другога. Пери се замрачи пред очима.
Он стаде да мисли о себи, о самој несрећи својој. Чисто не може да верује да је он пао. Као војник у боју, који непрестано пролази поред рањеника и смрти, и на све то гледа нарочитим погледом: то је све
Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар! Како сам пао у постељу, осећам да могу плакати кад год хоћу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СВИ: Тако је! Тако је! ЈЕВРЕМ (пао у ватру и сад све слабије чита): Наша је земља, браћо, задужена и разривена, закони су осрамоћени и проиграни, а народ
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
). Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.
Кад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна. Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.
) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је,
је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини. Закон природни; логика догађаја. Пивар Сантер.
— питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. — Једва једном! А, бога ми, и беше му већ једном вакат.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Другом јаму копао, Па сам у њу пропао. Ал је шкрипац гадан! Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао. Кад заплаче дрипац, Кад га стегне шкрипац, Знај, то се, кратковек, У њему рађа човек.
” „Наш генерал је мало скренуо, или је пао с крушке ...” А Григоренко им одговори као из пушке: „Слобода је да певам, кад ми се пева, ко Елвис Присли,
ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ СТОПАРАЦ Стопарац један Ситан и скроман Пре осам година Пао под орман. Тек један глуп Погрешан корак, И живот постаде Празан, горак.
Искри се сребро у одблеску. Једна звезда седа у чун И тоне у даљ плаву, небеску. Трачак искоса, пао у жбун, Колико да осветли нотну свеску Попца што свира: јун! јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тада, у мрачној, влажној ноћи тој, За тренутак један, изненада, као Свитац када сине, на мене је пао Кроз спуштени вео благи поглед твој.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах. Поп је пао љуто од старости, па је драшко у Млетке ходио да донесе од Млечића плату.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не могу да дочекају када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље? Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се
Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју. Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи
Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао. А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не
Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе. Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако!
ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до
мојих нада, Покрио свет идеја завесом једном бледом, Створио циркус жеља, прохтева, који влада Укусом духа што је пао под општом бедом. Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе.
ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Заљубљен као пинтер у буре, Досадан као вашљив кожух, Дотерао се као стари фијакер, Офуцао се као папуџијски мачак, Пао у севдах као магаре у јендек итд.).
О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.
“ Убио ти бог ту моју хитњу! — Рекао пуж кад се двадесети дан припео на грану, па се оклизнуо и пао! А зашто шиче на свеца? — Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети.
— Питао Насрадин хоџа љекара, кога су му били дозвали да га лијечи, кад је пао с тавана, па се убио. А кад је љекар одговорио да није, он га оћерао и казао да зову човека који је падао с тавана.
је некакав хотећи уставити таљиге, ухватио за чатлов, па се чатлов скинуо и онај на таљигама побјегао, а он с чатловом пао натрашке и ово казао. Махни и ти рукама, махни!
Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима.
У томе искочи из језера један старац, па завапи к небу: — Хеј, Букумире, крвав нож међу вас пао! У томе га и нестане. Бокумире се потом покупе на једну косу и седну да се одморе и почасте.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на ум пало).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крава је са њега јела сено. Тек кад је сено почело да мирише, успео је да устане. Пао је, па се опет брзо подигао. Јесте из њега истекла крв, још онда, помисли сад.
Дозивали га, он им се није одазвао. Ушли су у воденицу и нашли га мртвог поред коша. Пао је с врећом, а жито му се просуло у недра и око главе. Празан камен се окретао и у трењу палио паспаљ и рам од амбара.
Симка и још неко. Викали су нешто, а он је чуо далеке пуцњеве. Угурали су га у чакшире и гуњ. Псовао је. Вукли су га. Пао је са стуба. Двапут је пао. Онда је заспао. Не, мислио је да га бацају у бунар. Даве га.
Угурали су га у чакшире и гуњ. Псовао је. Вукли су га. Пао је са стуба. Двапут је пао. Онда је заспао. Не, мислио је да га бацају у бунар. Даве га. Било му је свеједно што га даве.
Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак. Из даљине чује гласове и вику, муклу и искидану као да запомажу луди затрпани земљом.
Вас двојица сте скоро истовремено почели да учите школу код мене. Ти си, господине докторе, код мене пао на испиту. — Ја сам дошао да спасем оца. Политички моменти ме не интересују. Ни ваша начела.
Стојан је од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи од чакшира“.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко.
— држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити. Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му превије руку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
рекло, за министра просвете, а Доситеј је, иако све слабији, и прихватио нову дужност и журио да заврши свој спис. Пао је у постељу у марту 1811. године.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега Ал' је син'о гробак нови: Ви стојите око њега. Ту погледа брат на брата, П, онда горе, п' онда
На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Главни терет тога посла пао је на леђа управника музејске библиотеке, мудрог Зенодота, јер у великој дворани нове зграде те библиотеке имала се
У споменутим књигама прерачунат је Њутнов рођендан на нови календар, у којем је, заиста, пао на 4 јануар 1643. године. Онај други податак, да је пао на 5 јануар, погрешан је, на што морам нарочито да упозорим.
године. Онај други податак, да је пао на 5 јануар, погрешан је, на што морам нарочито да упозорим. За време целог живота Њутновог поклапао се његов рођендан
„Разуме се! Њутн је на том делу радио преко десет година, али главни посао пао је у последње две године пред довршење дела.
као наследника Ојлера, за управника математичког одељења берлинске Академије наука па онде провео двадесет година, пао је у дубоку душевну депресију из које се још увек није сасвим спасао“. „Тако?
добар пријатељ мога мужа, астроном Ламонтије, који је некада учесвовао у лапландској експедицији премеравања Земље, пао је за време револуције, оставши без намештења, у велику беду. Имао је красну, љупку ћерку, нежне и пожртвоване душе.
Вода је, тако рећи, његов елеменат. - И сада, замислите, тај човек не уме да плива! До сада је дванаест пута пао у воду и био у опасности да се удави; његови рибари су га с тешком муком извукли из воде, који пут и ледене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико уплашила, да ме је, љутито се сагињући за цвикер који је пао с носа кад сам ја несмотрено бануо, озбиљно прекорила што сам у собу упао као побеснео.
А откуд би ме и могао познати? Па и ја више себе не познајем. Знам, видим и сам: ниско сам пао; стидим се од тебе; звао сам те па заборавио. Знам: то хоћеш да ми пребациш. — Не, нисам... — промуцах.
Говорите! Да чујемо, ајд' реците нам брзо, реците! — Ѕаінт Qуентін тсхомбé. — Шта каже, шта каже? — Воуѕ дітеѕ? — Пао, вели, Сен Кантен. Је л' те', сестро Ѕтепхенѕон Ѕаінт Qуентін томбé? — Маіс оуи, Ѕаінт Qуентін тцхомбé.
Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа. Сутра да чујеш: пао Париз — ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет ништа.
Жељно све живо да понова види Београд после петнаест дана његовог ропства. А кад је Космај пао, онда је настала кошија, трк, летење. Сав сам био израњављен од седла, јер се, ни дању ни ноћу, није скидало с коња.
— А-ла! — Учинило ми се, господо, да сам пао негде кроз патос, у подрум, амбис, пакао, шта ли, и тек кад ме она позва: „Пођи“, па лагано, на прстима, изађе из
И вода ме занесе па ми се учини као да се све са мном на обали креће за реком, и да не бих пао погледах у небо. Ниски, сиви облаци, пресецани шиљковима минарета, јурили су оним истим правцем реке.
га је, после тога, нешто масивно, тешко и пљоснато лупило по глави те му се у очима све изокренуло кад се спотакао и пао коленима и вилицама на плоче.
трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала, увијала, прскала па се страшним треском сломила и он као пао, стропоштао се и углавио угодно између две греде и тако уклештен остао негде доле, дубоко, у понору, сам, али у
Тада је и он пао у мрак. Па протрља очи и загледа се у другу модроцрну рупу на руци. Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало
А кад је писмо предао и враћао се журно истим оним путем понова је пао у мрак... И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим догодило.
се, са рукама које су мртво висиле низ тело, са главом пуном зујања и уздишући плачљиво, удаљио сам се полако и пао на траву. Боже, зар је то, дакле то је витло? На мене више нису обраћали пажње.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
екскурзима некад сам негдје читао да је бог у људима настао отприлике овако: праснуо је гром; унезвјерени људождер пао је ничице — и бог је био рођен. Та људождерова устрављеност, та његова запрепашћена недоумица — ето то је био бог.
Бдијте, о стријелци!... Стенторски поклич, који је, без везе и смисла, изненадно пао у дубину мог сна, свега ме прожео.
Покоји би пао на главу Слинку, као да га неко скривен у крошњама гађа. Но он се, на све огуглао, није ни освртао. И опет су ницали
То је била њена несебична и радо приношена жртва. А када сам (због једне своје „младеначке неопрезности”) пао у кревет и прележао цијелу зиму, спремно се прометнула из менаџера у болничарку и читаво вријеме провела уз моју
Учинило ми се да му је лицем прелетјела сјена грча. Но то је можда био само одраз мог лица који је пао на њ. ЛXИВ Јест, свијет је препун успомена, свијет је преоптерећен прошлошћу. Чудо како под тим теретом још дише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет.
— Поп има право, кажем ја... Али то није све. Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао. Јест, кажем...
— Поп има право, кажем ја... Али то није све. Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао. Јест, кажем... А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи
Она брже-боље трже свиралу и оте му је, те га клепну њоме по глави, да је одмах заглавино и у несвијест пао. Онда она дуне у свиралу и искоче Арапи, баш кô и везировићу, те запитају шта заповиједа.
Ајдемо скакати одавлен дол̓ у они памук! То рекне и скочи до у ону маглу. Остали га погледају пошто је доље на дно пао, па угледају како је јадник искесио зубе, те помисле да му је у оном памуку лијепо и да им се смије, те и они окрену
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.
То је онај живот, где сам пао и ја Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној. И ја плаках тада. Не беше ми боље.
Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало.
Што ти бар сама?... Зар те није жао? Куд гледаш дуго сном где нема мис'о Потеза својих? Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?...
Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди.
ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме. У очима поглед заборава, Моја свест ми, у даљини таме, И дух, к'о цвет у јесени, спава, И дух спава.
Да л' тајну она свевечности скрива? Ил' њоме само увијен је живот. 1904. ПОСЕТА Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост
Све што год је им'о све је Србин дао. Сад без земље своје, ал' још за њу мре А мрак и црни ужас Отаџбином пао. Он чека, јер уме да преживи све. Нек чека! Јер он је некад рек'о ово: “Злу свакоме мора једном доћи крај.” Нек чека!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак од кога сам пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу
” ”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли. Велики терет ми је пао са срца, али олакшање би стигло прекасно да не беше једног чудотворног лека, који се добијао дугим кувањем једне
Ћипико, Иво - Приповетке
Укрцаше се и лепо приспеше на други крај. Како су ступили ногом на земљу, одахнуше као да им је камен с прсију пао. Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора.
Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море. С једне стране суре боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста
Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.
Пода њу пао осјен, замршен, испремијешан бљеђом и тамнијом свјетлошћу. У том осјену подбочио се Дангуба. У устима му камиш; из
Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је. Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није мени, разуме се, овај поновљиви случај тешко пао тек зато што сам старином и рођењем заиста Косовац. Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим
(јер се култура дефинише као глобални „систем системâ“), обликован је један специфичан простор који је већ давно био пао у заборав.
Јер четврта година Јусуфовог везировања, кад је пао у немилост, представља апсолутни почетак радње и почетну тачку од које се једино и мери време.
језика поезије који је, у ствари, њен прастари језик, само што је у особитим нашим друштвенонационалним условима био пао у заборав.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.
Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру.
) НАТА (прочита): Оставка! Кажем ја вама. Овакво исто писмо сам и ја добила чим је пао мој кабинет. ЖИВКА: Ју, ју, ју... Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Подигô се у висину Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето, видиш, сад си пао!“ Тражи море, па га нађе, Тресну, смрви чврсте броде, Па уздахну урнебесно, Насмеја се — даље оде.
Разгледô ј’ све што до сад није видô, знао, Већ близу наше земље осетио је умор, Привлачила га земља и међ’ људе је пао.
„Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу. Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота).
Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу! — Ти би таки, јаој, пао Не с висине твоје праве, Већ би пао у љубави, У штовању — код Маџара. »Стармали« 1882.
Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу! — Ти би таки, јаој, пао Не с висине твоје праве, Већ би пао у љубави, У штовању — код Маџара. »Стармали« 1882.
И спот’че му се нога, Нуто, И он је у брљу пао. Ту се, кâ удиљ, свугде, Нашао неки злобимудрац, Плиткоум, брзоплет; Тај одмах на глас поче: „О славни Тале, о
Глава лево, капа десно Завитла се. Није капа апа-драпа, Пази на се. Знамо, Мијо, у какву си Пао мрежу, Ал’ још капа одржава Равнотежу.
А крајни очај куд ће те одвести? Можда ћеш заслепит’ па учинит’ — јао! Ох, многи је тако у грехове пао! А његова зверска не гаси се жеђа, — Сад ти већем дере и кожу са леђа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка.
својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х.
птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се поштују сунцокрети пали су лицем према истоку чини ми се да сам и ја пао с њима различит од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име зеленгоро зачета у трбуху ветра зелена
Краков, Станислав - КРИЛА
Обућа му је била подерана, руке крваве, кожне доколенице спале и изгубљене. Сав блед пао је на неравну земљу спасилачке косе. Дисање га је стискало гвозденим канџама. Парало му ознојене груди.
коморџије кажу да је јуче и Соровић пао... Одједном на рововима пуцњава ослаби, па лагано умуче. Погледи се сретали и питали: — Да нису опет положај узели?.
У бараку су ушла два авијатичара. То је Бора са Сергијем дошао да тражи пилота Синишу. Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао.
Тако се артиљерац, који је трчао ка кари окренуо као чигра на једној нози, што му је остала. Разуме се да је после пао. То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде.
Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе? Да ли су одбијени наши? Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао. Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему.
Одблесак од ватре пао је на угљенисане кости, и изгледало је да се једна разломљена вилица осмева. Казимир је дрхтао у грозници и грозно
Авијатичари се пентрали уз преграде од ложа и освајали више галерије. Неко је пао доле у партер, преврнуо сто, полупао чаше и угњечио српског тајног полицајца. На улазу се појавила чупава глава.
Душко се смешкао... све је то било исто... био је задовољан... све су жене зналачке у љубави. Битољ је пао. Вође су честитале један другоме успех и победу.
На порушеном рову заљуљао се официр и подигао немоћно руку. Још је један огромни комад бомбе певајући пао чак пред стену батаљонског штаба. Песма је била завршена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док је Књажевац овако пао и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код
су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло енергично и упорно; Суповац је наскоро пао и наша се војска повукла Тешици, где се борила до 7 часова у вече.
Димитрије му потече: — Ваше превасходство, долазим с левога крајњег крила од Пруговца. Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу. Војска мајора Ј. Петровића распрштала се.
— упитам га, а смех да ме угуши. — Та ништа, знаш, коњ ми се мало спотакао. Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру.
Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није пао? — рећи ћy вам да је значајно то, да у Шуматовцу после одласка ђенерала са штабом није остао ниједан официр, ни наш ни
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја се сећам једног цвета, Који сам ти онда дао, — Баш бејасмо код Дунава — Ти задрхта, — цветак пао. Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде!
Подигô се у висину, Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето видиш, сад си пао!“ Тражи море, па га нађе. Тресну, смрви беле броде; Па уздахну урнебесно, — Насмеја се — даље оде.
XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу да сам много плакô, — Не сећам се, може бити. Кад се магла ведрит’ поче, Па ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
места Дринци врше поново офанзиву и долазе до близу врха Кајмакчалана, када је објављено целом свету да је Кајмакчалан пао. Је ли тако? — Тако је!
Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе!
„Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу. Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно... „Полако бре, куд сте запели?
Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело.
Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа. Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред. Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим.
Вредно је било погинути за тога човека. То, истина, кажем сада. Али онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам
Неколико граната падоше испред нас. Марамицама дајемо артиљерцима знак. Ах, да ми је онда пао шака тај наш командир батерије... Туче нас и пушка, и митраљез, и бомба, и артиљерија наша и њихова.
Као да се саплетох, а у глави ми нешто писну. Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се...
— Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“. — Ах, браћец — пао „Фикус“ у занос — широкаја земља Русија... Фјодор поче да пева неку руску песму... — Пст!... Пст!
Пера заплиће језиком, и непрестано пљује блатњаву прашину. Упиње се да објасни како он није пао зато што је рђав јахач, већ је остао на ледини просто по инерцији мира. — А-ха! — вели „Фикус“ — пис-писмени смо...
Они су са њихове објавнице видели лепо његову силуету према звезданом небу и узели на нишан. Ударило га посред срца. Пао је са рукама у џеповима од чакшира. Када су га војници после нашли, учинило им се као да спава...
Војници су се пребројавали. — Нема Раденка, ни Стојана... — Видео сам кад је Тоза пао код њиховог топа. — Чуо сам кад је каплар јаукнуо пред жицама, кад смо се враћали...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А Ђурашко? ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Да није рањен? Да није пао? Ил’ можда ропства ланци теретни Виткога стаса понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања. Час види, како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану.
Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак. Добро то тубим, кô да је јуче било. Био сам уз покојног Партенију момак.
Што не би вјеровали? Ули-де му, Мићане, једну чашу. — Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и трепере у огњевитом одушевљењу, кад ријечи живо прште као
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И питом народ кад је пао на њих Збратимио је орлове и челик; Ту, где је мржња Већих против Мањих, Сировом душом постао је велик.
Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао. Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Дођи овамо и кад стигнеш, одседни у хотел-Европи, али немој излазити нигде у варош. Мало је место па би одмах пао у очи. Седи у соби и јави ми цедуљицом да си стигао. Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
А он је нов тип јунака, он је владар с једним подвигом, једном битком. Та је битка изгубљена, али кнез Лазар је пао витешки, бранећи пред најездом варвара друге расе и с другог континената европску хришћанску цивилизацију.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике. На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!
А њега сан не хвата... ВИИИ Пуче пушка. Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена. Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
људима, али га нико није могао пресећи »Један је крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке и угрувао се, а трећи сломио руку још на самом дрвету« (СЕЗ, 19, 210). Велики и разгранати примерци б.
Девојке уочи младе недеље или петка откину грану од бршљана на који је пао последњи зрак сунца, савију је у венац и кажу: »Сунашце на заходу... дај да у сну видим свога суђеника«.
), а муслимани причају како је купину проклео Мухамед, јер кад је он бежао, купина се испречила и он се на њу саплео и пао, па га замало непријатељи нису ухватили (ГНЧ, 24, 1905, 285 = ТРЂ, ННЖ. 5, 128); уз ово упор.
Ћипико, Иво - Пауци
А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије
Раде се учинио невјешт, не одговори, али га стричеве ријечи уједоше. Петар је недавно пао. Газда на дражби однесе му све изим куће, у којој остаде жена му са нејаком дјецом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Суша је најзад прошла. Небо се отворило и на жедну земљу пао је плах дажд. Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него што се разбистри.
Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака. Знам да ће мој витез, уплашен од црне птичурине, нестати у камењару.
Доспео је да буде паж Драгутинов за време његовог кратког краљевања, био је наравно присутан кад је краљ под Јелечем пао с коња, и у Дежеву је био, и то му је било довољно да се приклони новом владару напустивши бившег.
Али, збиља, ако људи поверују како сам пао случајно у тренутку несмотрености, хоће ли то веровати Бог који зна све моје мисли.
Избор је одмах пао на Мијата Видића, соколара. Он је све оно што се тражило имао у претераном сувишку, па није имало никакве потребе ићи
Угра, такође младог и зеленог, распоривши му бодежом трбух, када сам угледао како му у локви крви леже просута црева, пао сам у несвест. Те ноћи ме је посетио Црни Стеван. Увек је долазио на исти начин.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.
Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа. Упалићемо буктињу слободе Место лојаних новинарских свећа А
Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини. Засмеја се млада дама, Па окрете коња врана, Удари га мамузама И прескочи младог пана.
Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао. Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ова је одлучила да на тај конгрес пошаље, као свог изасланика, једног научника, а њен избор пао је на мене. После овога претходног саопштења уведен сам у кабинет господина Министра.
Тај знак, виђен из далека. привукао ме је мађиском снагом овамо. Ноћас је пао први снег и покрио својом чистом белином њиве и пашњаке, али се у њој отсјајује и плаветнило неба.
Ова два млада господина што су таманили виски, новинари су; онај трећи је сликар. Сигурно Вам је пао у очи онај млади заљубљени пар.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Свуда се бели – пао је снег! Засуо дољу, посуо брег, Соник се сија, стакли се лед, Сонице амо – на њих је ред!
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... На воћке нам пао цвет, Мирис му полеће, Бог је добар, мраз нам клет Наудити неће. Благослов је у зори, То је с неба дато!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!
— Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине! „твабута” си пао, и трипут се угрувао! Ништа, ништа, од тог деца расту! — И настаде онда једно причање, живо и пуно слика.
Једнога дана, баш пред долазак Бранков, господин Томи је јако позлило у канцеларији. Пао по столу без речи. Чула се замутила, човек не зна за себе. Пренеше га прво до лекара, па онда кући.
— Тамо ћу видети фреске и тамо ми је и девојка. — Добио је други тежак напад, и пао у постељу. За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну
— Било је да су човека осудили на смрт, и већ је пред пушчаним цевима стојао, па спасен; послат у Сибир, па онда пао у јачу епилепсију но раније; па увек срамно сиромашан и дужан — али, упркос свему... — Остави ти Достојевскога!
Противник је био само један, и лошији од Мимића. Противник је прошао, Мимић пао. И млађи човек, и далеко лошије спреме, Србин и он, али кандидат оне друге групе паланачких хонорациора.
Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по столу, мртав.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила да јој није у исто магновеније старац на памет пао, који, као што је њојзи достовјерно познато, овакове састанке колцем развађа.
При овој нежности њеној наш ирој мал није у несвест пао, мирисом обузет, који јој из усти као тофанска вода куљаше.
— У тој мисли потрчи на њега, а наш дивљи мачак тако се уплаши да је сместа на земљу пао и Роману три сата посла учинио да га к себи поврати. »Тко си ти?« рекне му на то Роман.
устројене, то су оне опет тако биле замашне да су осталу машину без труда носиле, с једним само изјатијем ако не би пао, јер у овом случају више би времена потребовао док би петачку тела свога у поредак довео.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Не сећам се ничега важнијег из тога доба, изузимајући извесних ситнијих авантура. Тако, на пример, једном сам пао под кревет и нису могли читав сат да ме нађу; једанпут сам прогутао цванцик и због тога само морао да испијем сто
цванцик и због тога само морао да испијем сто грама рицинуса (отада ми ни данданас не ваља стомак), а једном сам опет пао у фрас, и то без икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме је на по сата пре тога прегледао
је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.
Према томе, само се по себи разуме да сам на крају прве године пао на испиту из три предмета и остао да понављам први разред. Сећам се лепо тога свога првога успеха у животу.
Када сам срећно пао на испиту, стао сам пред гимназијска врата и овако размишљао: — Батине ми не гину, а дукат нећу добити, то су две
по свима законима и божјим и људским и по свима правилима, ја сам требао да паднем на матури, али, ето, — нисам пао. Значи одиста, дакле, да свако правило има изузетака.
Баш због историје, „учитељице живота“, ја сам понављао разред, и то са једне доста чудне околности. Пао сам на испиту што сам збркао године смрти цара Уроша, тако да је по мени изашло као да се то десило после Маричке
Када сам већ пао у очајање, а пошто сам попио две дозе брома, ја сам га просто уценио пријатељством, па је најзад једва пристао да
Један бивши министар, који је у политичкој борби пао као косовски јунак, пошто је задобио седам тешких афера, рекао ми је, уздишући, да је из латинскога упамтио само
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Београд је пао. Бугари су прешли границу... Ватрени и убиствени обруч се све више стезао. Са извесних положаја одступамо без борбе,
Али, без иједног јаука, пао је избоден бајонетима. Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и изгубили се
— А тада, удри где стигнеш и кога дохватиш! Пао је већ мрак кад смо ушли у клисуру. Једва смо пролазили поред кола, страхујући да не склизнемо у шумну реку.
Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.
Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника.
Наше невоље су исувише велике, те мислимо на непосредне догађаје и оно што нас вечерас очекује. Мрак је увелико пао. Ми још увек идемо. Ако неко застане, налети на њега онај позади.
Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу.
Стигосмо и групу војника, који су на импровизованим носилима од шаторских крила носили свога друга. Кажу, пао је и сломио ногу. Носе га до првога села, где ће га оставити. Некако зарана стигосмо у једно село.
Вода спласну, те спустих ноге... Стигоше и остали. Кажу да је коњ наредника Нешића пао и однела их вода. Сјахасмо, па потрчасмо и ми низ реку, и на радост нашу, видесмо га с коњем на супротној обали.
Свратисмо у кафану. Мало после дође и наредник Нешић. Прича да му се коњ саплео и пао. — ... И срећом, ухватио сам за узенгију. Он преко мене, ја преко њега и... већ почех да се гушим.
Баш за време ручка наиђе посилни потпоручника Драгише и рече да је његов коњ пао, и не може више да се дигне. Одосмо да видимо. Лежала је малаксала животиња, и тужно нас гледала.
Мали коњи су се очајно упињали, тонули, пропињали са теретом, неки су и падали и вода их односила са товаром. Тако је пао с коња и један војник, неколико пута је очајнички махнуо руком и нестало га. Наилазила је пешадија.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог
А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог сурог
А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог сурог амрела. Ај! ај! ај!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Он сам се рушења једва сећао: можда се успавао, а можда пао у несвест... Када је отворио очи, над њим је било модро, звездано небо.
и више растао је цвет извлачећи се из оковратника Царичине хаљине на платну и у наслоњачи, а онда, док би камен у воду пао, нестаде царице и царичине хаљине.
Али, још пре него су лествице биле донете, двојица највештијих младића успуза се уз зид на коме је, као да је са неба пао, блистао сићушни цвет зевалице, пркосећи свим царским наредбама. Узалуд су трагали за Царицом.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором. Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси?
Тихо. Сврх стене се круг месеца жути. 1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим. О драго море моје, ја те волим И све лепоте ја бих за те дао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад је Момчило у борби пао, његови сви, колико их је било претекло, предадоше оружје. И од те војске не беше бегунца, него сваколика или изгибе
Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу. Познато је и то да су неки босански великаши били заробљени и
Сам заповедник хрватске војске, бан Мирко Деренчин, пао је у турско ропство.“ Убрзо после ове битке (1528) Турци су, освојивши Крбаву и Лику, „основани лички турски санџак,
Нарочито су се истакли они који су под капетаном Петром Кружићем бранили Клис од Турака. Кад је Клис пао (1537), они су се преселили у Сењ и „понели тамо и име ускока“.
Период мира од 1671. до 1683. године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих
Иван је убрзо пао у затвор (заједно са Јуришом), али је успео да побегне. Затим се, 1610, измирио с аустријским властима обавезавши се
У једној од тих борби (код Обровца, 1666) пао је у турско ропство и провео у Цариграду четрнаест месеци. За ратне заслуге млетачке власти дале су му високо
му потурица Мехо Катарица; Омер је изгубио главу панувши крај врела Коренице у бусију Стојан-харамбаше, а Халил пао је под Бањалуком у чети крајишника што су се, оцрњени пред султаном, дигли против Вуча-паше, па били од њега потучени.
уз Халила пао је и Тале Личанин, о коме иначе поуздано мало што знамо, иако је он један од најзанимљивијих јунака муслиманске
Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
У шеснаестом певању Илијаде, на пример, Патрокле упућује овакве речи убијеном противнику који је налик на ронца пао с борних кола: Ај, веома је брз, колико лако се ваља!
Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“. Још га пита Милош Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме, ђе је чадор силног
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Један пољски цвет Игра рукомет Једно птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га
НАДОМАК НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим
НАДОМАК Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак
путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Какве, врага, крушке, кад је над њим буква! А осим тога, кад је већ пао с дрвета, требало би да га боле ноге и тур, а гле — њега боле рамена! Шта је сад то?
Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?! Пао, па пао, што се то тебе тиче! Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже.
Шта је сад то? Зачуђени Стриц загледа се у свог магарца и прогунђа: — Што зуриш у мене, будало?! Пао, па пао, што се то тебе тиче! Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже.
дружина прасну у смијех и саби се у чврст круг око поцрвењелог Стрица, који је само збуњено звјерао око себе као да је пао с крушке. — Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче? — Ја сам будала!
— Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као... као...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Грешник — знам да је он у твоме телу ров изрио и ископао, нека да би пао у ту јаму што је учинио! И ако би тамо упао, то не би се разбио; Господин би га подхватио за руку.
А ако би и пошао тамо то би врљајући му преко хендека [пао] и стрће се. И посади њих испред виноградских врата да пударују, и оде к своме дому, а ти пудари онде [остадоше] за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда што су најближи вароши. Из мисли га трже женски глас.