Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pogleda kovača još jedanput, ne reče mu ništa. Samo se savi u struku i ode dalje. Drugi put Pavao Đerić vodi volove s praznim kolima.
Drugi put Pavao Đerić vodi volove s praznim kolima. Stoka se nešto uzarumila, pa neće s mjesta, a Pavao se naljutio, pocrvenio u licu kao paprika, viče na volove i dere ajdamakom kud stigne.
— Ja šta ću, kad neće da ide? — A što je ne hraniš dobro, pa bi išla? Pavao iskolači oči: — Zar ne vidiš da je svaki kao puce, apostola mu njegova? Pa da ga ne bijem! — Pa opet: pljus!
Pa da ga ne bijem! — Pa opet: pljus! — Gori si od te marve! — reče učitelj. Pavao se ispriječi: — Nemoj-de mi pristajati na muku, kažem ti, već gledaj svoga posla! Znam ja tebe dobro koji si ti!
Znam ja tebe dobro koji si ti! Učitelj začkilji očima: — A koji sam ja? — Čivutin — reče Pavao. — Ja te ne vidjeh ni da se krstiš, ni da klanjaš. Ne znam samo čivutskoga zakona. Tu on još ljuće odadre dešnjaka.
Ne znam samo čivutskoga zakona. Tu on još ljuće odadre dešnjaka. Volovi ujedanput potrčaše. Pavao se dohvati za stražnju osovinu i sjede na nju, pa poizdaleka, okrenuv se učitelju, viknu: — Upamti-de ti, učitelju, kome
A kroz letve od čardaka u susednoj avliji cakli se jedno oko. Taj je čardak Nenada Đerića, a u njega je sin Pavao, momak za ženidbu. Onaj isti kome učitelj reče da je marva. Sjede pop s Marom za sto pod orahom.
” pa opet spava. Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko gleda u pomrčinu. U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom pođoše ulicom.
U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom pođoše ulicom. Pavao opali iz pištolja, a zapaljena se sukija ustavi pred školskom strehom, a u vrapčijem gnijezdu. Kola pođoše još brže.
— Upomoć! — viknu Pavao potrčavši njemu. — Šta je? — Pobježe učitelj! — Bestraga mu glava! Šta dižeš viku? — reče bunovan Matija.
— Šta je? — Pobježe učitelj! — Bestraga mu glava! Šta dižeš viku? — reče bunovan Matija. Pavao mu priđe i šanu još nešto. Matija opali i sam iz pištolja: — Upomoć, braćo, povede se roblje!
— A Mara? — A? — I ona s njim! Pop se zanese, i a da padne nauznak, a seljaci ga prihvatiše. U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! — Sjedajte! — viknu on. — Sad ćemo ga uhvatiti!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I kad je prosto brbljanje, molitva nikad nije uzalud. Kako nas sveti apostol Pavao, njegov imenjak, uverava: duh Božiji u našim molitvama i tada, i u takvim molitvama, moli se za nas neiskazanim jecajima!
A ni mitropolit nije izostao. Prošao je i mitropolit Pavao. I on je sa Budimcima igrao i pevao. I preosvećeni je mjaso jeo.
Dvorska kancelarija počela je da prebacuje, Srbe, i Kajzerlingu. Pozvat je u pomoć, u Beč, tih dana, i mitropolit Pavao.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad će biti mađarski „solo” i „čardaš”. Tu je Pera remek načinio, nema mu para. Igra kao Kiniži, knez Pavao, kad je posle bitke igrao, u zubima držeći tri mrtva Turčina. I dolikuje mu.
Matavulj, Simo - USKOK
— Nikako — reče knez. — Prekidoše mu davati onijeh hiljadu dukata na godinu, što je još car Pavao odredio bio! — A zna li se zašto to?
uđoše: bjelopavlićki vojvoda Marko Bošković; pješivački serdar Mrkoje Kontić; piperski serdar Marko Piletić, barjaktar Pavao Bojović i njekoliko njihovijeh. — Dobro došli, moji sokolovi! — reče vladika, ljubeći ih.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lezi pa spavaj! —Da ležim, a ti da se ukradeš iz kuće? Da, omekšalo je, a pomrštna, zgodna! Idi, čeka te na dvoru Pavao! Plećat je i jake šije... — i, ljutit, goni je od sebe. — Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena.
Idi, čeka te na dvoru Pavao! Plećat je i jake šije... — i, ljutit, goni je od sebe. — Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam.
Veli Iliji: „Svrnimo da popijemo čašu rakije”, a misli na prevaru da ga namami i opije, a platio bi i onako sve Pavao.
Okrivljenici odriču. — Dobra komšinica, gospodine, — veli Pavao, pa svrnuo k njoj, onako na razgovor... Evo, recimo, da sam ja njega našao onako u mojoj kući, boga mi ponudio bi' ga
I misli na nju, čisto od srca je zaželi. A Pavao, suveznik, komšija?... On je zamamio.... Da zamamio! „Ali“, pomisli, „belaj bi ga znao, ne bi ni meni tuđa žena bila
misao nosi je kući, i u brizi je radi dece, ali domalo, kad dan osvoji, uvlači joj se u misli, pored kućnih potreba, Pavao; krišom dolazi joj u volju raspasan.
Ilija je odgrnuo kabanicu s glave, razdragan je vinom i željom za ženom; rekao bi joj štogod, ali ga ometa Pavao, a žao mu terati ga od sebe. I žuri putem što bolje može.
Ima ona djecu, kuću... — 'Ajde ti, Pavle! — veli mu i Cveta i krišom migne na Iliju. A Pavao, pijan, tetura se cestom. Na mahove zastaje i pita ih kao u čudu: — Što je, Cvijeta, tebi i Iliji?...
Tako mu dopade ruku knjiga „Pavao i Virginija . Čitajući po drugi put ovu knjigu, u njegovoj mašti otvori se drugi svet, — svet koji se odvajaše od ovoga
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz
—Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... . —Ta znamo na kojoj ste, — veli jedan od komšija, radoznao da čuje još jednom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
1834. Pavao Stamatović: Mladij Srbljin u vsemirnom carstvu (prevod) 1839. Dimitrije Isailović: Mala čitančica za načalno upražnenie
U Beogradu izlazi Zbirka, list za srednjoškolce 1897. Rođen Aleksandar Vučo Dušan Đurić: Mirko i Pavao (roman) Pokrenut list Podmladak u Beogradu 1898.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« IZ CESARA BARONIJA Tamo, preko mora, blizu Damaska grada (gdeno se je sveti apostol Pavao krstio od Ananije apostola), neko mesto ima, prozvato imenom Karsatas.