Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
je bila udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u Takovo za popa-Pavlova brata Matiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi Isakoviči išli u lov, u svoju Rumu i Hrtkovce, Pavlova žena je ostajala kod kuće i provodila vreme u pripremi jedne raskošne kolevke.
Samo, u tome nije bilo, nimalo, prezira, a još manje verske mržnje. Pavlova žena prešla je u veru muževljevu, a Petar nije ni tražio to od žene.
Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja se bila sva izmenila, otkad je on spremao
Njegova kosa, pre, kao od starog zlata, kao i Pavlova, bila je sad riđa i proseda, a čekinjasta. A takvi su mu bili i kusi brci, koji – to je bilo očigledno – davno nisu
Sirota gospoža Kumrija, koja se osećala još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila, tako reći, ceo njen život.
A fratri su im poslali po jedan rozario. Varvara se činila skrhan, ljiljan, u crkvi, pri venčanju. A Pavlova se mlada pojavi kao pravo čudo.
Samo su u kolu podvriskivali, gorostasno. Pavlova mlada, međutim, pokaza se, iznenada, igračica kakvu nacion dotle nije u Varadinu bio video.
A kad je Đurđe pokušao da je ućutka, ljutito, Pavlova mlada ispriča kako je njena baba, bogata i lepa Petričevička – za kojom je ludovala cela Slavonija – imala, sa svojim
Isakovič se, kad je stigao u Kijev, raščuo, po bogatstvu. Bezbrižnost Pavlova, vedrina, na duši, kad je iz Ujhelja pošao, imali su, međutim, sasvim druge razloge, nego to.
Što je bilo najlepše, niti je tražio da Pavlova kola pregleda, niti da, u rosijskog oficira, papire vidi. Pavle mu je ređao, po stolu, svoje frajpase, na kojima su
Kad su, docnije, tri bratenca Pavlova, Đurađ, Petar i Trifun Isakoviči pričali o tome, kako ih je Kostjurin primio, u Kijevu, i kako su naseljeni u svoju
U tom se začu Pavlova komanda: „Po konja!“ Isakovič, na svom crnom konju, izdaleka, bio je vidan jasno, na tvrdoj ledini, pod pokrovcem snega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali oni iz gomile dave se od prigušena smeha. —Kasno je, — javi se Pavlova žena. —Ha, žao ti! — jedva dočeka Toma Jelić. —Da, da joj je žao... Kud se on krade u tuđu baštu!...
— veli potiše, oborivši oči. Ilija se diže i, ne rekavši ni reči, iziđe v kuće. —Kasno je! — ponovi Pavlova žena. Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju. —Ode ženi, — veli Toma Jelić. —Bože, ama reći: zna li on?... —E, ne zna.
I Cveta je imala tada dvoje dece i više ih pazila no svoga čoveka, kako su komšinice govorile. ...Prvo, iza Pavlova venčanja, lepo i raspasano leto, kada se spava u komšiluku i po poljima, gde koga dan ili noć zateče, navuče Pavla i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srpske lokalne novine darnuše nedužna Pavlova oca. Nemačke lokalne novine prehvališe i Pavla i nemačku muziku, iako nije sve na programu bilo nemačka muzika.
— Društvo se na to smirilo. Smatrali su svi da su Brankove reči ujedno i poruka Pavlova. Ali kad je sutradan, na sednici đačkog udruženja, Pavle, lično zapitan o programu za đački koncert, izređao opet samo
Dom i porodica Pavlova, to je bio danonoćni tutanj jedne podzemne, skrivene borbe, nekih gladnih sila koje ne smeju da priznaju šta im sve
Čak se nesrećni čovek zanosio da on tu nešto radi za svoga sina. Umirila ga je mnogo reč Pavlova: — Ja ostajem s vama, čika Savo, i godinu dana, ako treba... Milan je vaš, ali je i moj.
Videćemo — nasmeja se gorko — to je sad Brankov odgovor na sve. — Branko je brzo dobio postavljenje, i još za Pavlova boravka u varošici počeo rad kao nastavnik u srednjoj školi. — Nema više šale, Pavle, ja sam u životu...
Branko je pismo pročitao pažljivo još jedared, i onda rekao u sebi: — Počinje Pavlova tragedija, jevrejska tragedija. Bogatstvo i materialno podupiranje jevrejstva; sinovi, i rasno podupiranje jevrejstva; a
Pavle može i umreti, i ubiti se, a može leći i na pravoslavno groblje, svejedno, frau Roza će na onom svetu biti mirna, Pavlova duša zadovoljna, rasa će primiti žrtvu bez razneženja... Sinagoge su formalnosti, veliki jevrejski žrtvenik je nevidljiv.
Iz apoteke je Pavlova žena jedva izašla, toliko se sveta međutim skupilo pred vratima. Apotekarica je virila kroz prozor: — Elegantna!
Ako unuk doće posle moje smrti, ne žalim. Biće dobar kao i moj Pavle, i dobar kao Pavlova žena. Mnogo dobro dete, čisto ga vidim. — Po dogovoru sa ženom, Pavle je ostao.
Fina maramica Pavlova skoro je uvek malo krvava, iako je zavojna gaza stalno pri ruci. — Moraćeš, Pavle, ove godine opet na matursku večeru.
dim, samo dim. — Dim se potvrdi i kad je testament Pavlov otvoren, i u njemu pročitana želja Pavlova da se telo njegovo prenese u Nemačku (Nemačka je već tada imala nekoliko krematoriuma), da se tamo spali, a pepeo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi posavski, da li ima trave oko Save itd.