Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за Јованом Вилотијевићем у Ваљеву, и Марију удату у Таково за попа-Павлова брата Матију.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би Исаковичи ишли у лов, у своју Руму и Хртковце, Павлова жена је остајала код куће и проводила време у припреми једне раскошне колевке.
Само, у томе није било, нимало, презира, а још мање верске мржње. Павлова жена прешла је у веру мужевљеву, а Петар није ни тражио то од жене.
Несрећа, која их је тог пролећа била стигла у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са госпожом Кумријом – која се била сва изменила, откад је он спремао
Његова коса, пре, као од старог злата, као и Павлова, била је сад риђа и проседа, а чекињаста. А такви су му били и куси брци, који – то је било очигледно – давно нису
Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила, тако рећи, цео њен живот.
А фратри су им послали по један розарио. Варвара се чинила скрхан, љиљан, у цркви, при венчању. А Павлова се млада појави као право чудо.
Само су у колу подврискивали, горостасно. Павлова млада, међутим, показа се, изненада, играчица какву национ дотле није у Варадину био видео.
А кад је Ђурђе покушао да је ућутка, љутито, Павлова млада исприча како је њена баба, богата и лепа Петричевичка – за којом је лудовала цела Славонија – имала, са својим
Исакович се, кад је стигао у Кијев, рашчуо, по богатству. Безбрижност Павлова, ведрина, на души, кад је из Ујхеља пошао, имали су, међутим, сасвим друге разлоге, него то.
Што је било најлепше, нити је тражио да Павлова кола прегледа, нити да, у росијског официра, папире види. Павле му је ређао, по столу, своје фрајпасе, на којима су
Кад су, доцније, три братенца Павлова, Ђурађ, Петар и Трифун Исаковичи причали о томе, како их је Костјурин примио, у Кијеву, и како су насељени у своју
У том се зачу Павлова команда: „По коња!“ Исакович, на свом црном коњу, издалека, био је видан јасно, на тврдој ледини, под покровцем снега.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али они из гомиле даве се од пригушена смеха. —Касно је, — јави се Павлова жена. —Ха, жао ти! — једва дочека Тома Јелић. —Да, да јој је жао... Куд се он краде у туђу башту!...
— вели потише, оборивши очи. Илија се диже и, не рекавши ни речи, изиђе в куће. —Касно је! — понови Павлова жена. Нико јој не одговори, као да не чују. —Оде жени, — вели Тома Јелић. —Боже, ама рећи: зна ли он?... —Е, не зна.
И Цвета је имала тада двоје деце и више их пазила но свога човека, како су комшинице говориле. ...Прво, иза Павлова венчања, лепо и распасано лето, када се спава у комшилуку и по пољима, где кога дан или ноћ затече, навуче Павла и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Српске локалне новине дарнуше недужна Павлова оца. Немачке локалне новине прехвалише и Павла и немачку музику, иако није све на програму било немачка музика.
— Друштво се на то смирило. Сматрали су сви да су Бранкове речи уједно и порука Павлова. Али кад је сутрадан, на седници ђачког удружења, Павле, лично запитан о програму за ђачки концерт, изређао опет само
Дом и породица Павлова, то је био даноноћни тутањ једне подземне, скривене борбе, неких гладних сила које не смеју да признају шта им све
Чак се несрећни човек заносио да он ту нешто ради за свога сина. Умирила га је много реч Павлова: — Ја остајем с вама, чика Саво, и годину дана, ако треба... Милан је ваш, али је и мој.
Видећемо — насмеја се горко — то је сад Бранков одговор на све. — Бранко је брзо добио постављење, и још за Павлова боравка у варошици почео рад као наставник у средњој школи. — Нема више шале, Павле, ја сам у животу...
Бранко је писмо прочитао пажљиво још једаред, и онда рекао у себи: — Почиње Павлова трагедија, јеврејска трагедија. Богатство и материално подупирање јеврејства; синови, и расно подупирање јеврејства; а
Павле може и умрети, и убити се, а може лећи и на православно гробље, свеједно, фрау Роза ће на оном свету бити мирна, Павлова душа задовољна, раса ће примити жртву без разнежења... Синагоге су формалности, велики јеврејски жртвеник је невидљив.
Из апотеке је Павлова жена једва изашла, толико се света међутим скупило пред вратима. Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна!
Ако унук доће после моје смрти, не жалим. Биће добар као и мој Павле, и добар као Павлова жена. Много добро дете, чисто га видим. — По договору са женом, Павле је остао.
Фина марамица Павлова скоро је увек мало крвава, иако је завојна газа стално при руци. — Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру.
дим, само дим. — Дим се потврди и кад је тестамент Павлов отворен, и у њему прочитана жеља Павлова да се тело његово пренесе у Немачку (Немачка је већ тада имала неколико крематориума), да се тамо спали, а пепео
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови посавски, да ли има траве око Саве итд.