Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Čiča Nenad priča da je još uz Kočinu krajinu dolazilo čak otud iz Anadolije repatih ljudi. Kevću, veli, kao paščad. Može biti, ovo je njihovo štene, pa zavrljalo čak amo. — Jao meni, kukavici! Šta ću sa onim čovekom sad?
Radičević, Branko - PESME
Što nam pašče na put staje, Što li na nas reži, laje? Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti vuci — Juriš, juriš na zlotvore, Da ti ime ne obore!
Kostić, Laza - PESME
Al' kad je zverski razabrala smer što starčeva joj dava ponuda, odusta zazor, straščad posukta kô dobra paščad na golemu zver. „Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !« reče otac i nasmeja se. »Daće Bog, pa ćemo do godine u našu kuću« odgovori mati, stežući njenu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vuci su ti ljuto pogladnjeli; nek ti sine sablja damaskija, da ne laju paščad na Proroka! SVAT CRNOGORAC Đe si, Marko, nagnuta delijo? Iako si turska pridvorica, al' si opet naša perjanica.
Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke. Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane! BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ Oni šćahu sve onako pojat, no im ne da podmukla lisica. Vidite li onoga kadije?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto makar bilo najveće i najjače pobjegne, onda sva ostala paščad i najmanja i najslabija trče za njim; tako isto i dijete kad pobjegne, đeca trče za njim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izvadim iz kubure moj revolver i uzmem ga u ruku. Nećemo, mislim se, biti ubijeni kao paščad. Idemo dalje i ćutimo. Nesumnjivo je da nas, Arnauti svakoga trenutka mogu ubiti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto, makar bilo najveće i najjače, pobjegne, onda sva ostala paščad, i najmanja i najslabija, trče za njim; tako isto i dijete kad pobjegne, đeca trče za njim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećali su se prevarenim i poniženim. Zar ti krvoločni ništaci, što se kao pobesnela paščad ostrvljuju na njihove živote, zaslužuju istu onu samilost i brižnost kao oni, čestiti ljudi i dobri hrišćani?