Dučić, Jovan - PESME
DUBROVAČKI PASTEL Gospodin Bartolo, vlastelin s Posata, Doctor іn utroque i đak Salamanke, S čipkastom kô pena jakom oko vrata, Otmenog morala, ćudi vrlo tanke. Poznat je filosof, ljubavnik nad svima, I pesnik, kad treba.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
snažnom i drhtavom strašću raste, širi se, izbija u punom besu ove neobične, ove lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i kad je atmosfera, čudna, puna neke panterske nakostrešenosti,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bilo vaskrslo u snu, bilo je milo, hladno, prijatno, uspavljujuće, kao neka hladovina u vrtu, a svetlo, kao što je pena šedrvana koju u visinu bacaju. Telo gospože Evdokije, međutim, bilo je mračno, vrelo, mladićko, zversko, snažno, tvrdo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U nesvesti, sa drhćućim usnama, cvokoćući zubima, na kojima se beše nahvatala pena, nije se više doticala ni onih grozničavih, zamišljenih slika koje su joj, kao i te stvarne, bile svake zore pred očima.
Radičević, Branko - PESME
VII Nada mnome lisni drva svodi, dugačko im se već oteže sena; Nado moja, valjda nisi pena, Koja čezne, teke što se rodi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kako su ga mrtvoga okupali, u novo obukli, ispružili, vilice mu vezali, a na usta mu metnuli zelen list, da mu ne ide pena.
Lalić, Ivan V. - PISMO
zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz
(19. V 1989) 3 LAMPA A ti si opšiv mojih nesanica, Pena što rubi vrtlog od praznine; Bezlična, znam ti svaku crtu lica U mreži ostakljene paučine U naprslom ogledalu;
Zato tu se Sizif sa Tantalom grli Ispod vode, meni svete, kojom pluta Pena od trajekta koji kopnu hrli, Narančina kora, mrla od mazuta...
I proći će mnoga stoleća, ko pena, Kako reče pesnik u samrtnom znoju, U vrućici rujnoj; al velika smena, Koju sanjao je, još gine u stroju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bila je tu gomila „dijafragmi“, kiselkasto-baznih pena, anti-bebi pilula i periodičnih kalendara, sličnih onima koje je upotrebljavao pokojni Ruđer Bošković prilikom
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Potok-jarence skače i đipa, na miru nije ni jednog trena, po njemu igra senka od vrba, blista i trepti odeća-pena. Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba.
Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci. ČUDA U MAGLI Debela magla vuče se rekom, pena od snega mešana s mlekom, zavija vrbe koprenom lakom, pernatu čavku, zeca sa dlakom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure... I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zaliv se naginje na jednu stranu, glava na drugu. A ja uzmičem, moje telo uzmiče, povlači se kao oseka, suši se kao pena talasa na pesku. U uzmicanju nema razlike između tela i duše, kažem. Ali to su krupne reči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!
Čega god se taknem, sve je ledeno i vlažno. Nigde jedan rumen kamen, nigde jedan bistar val, a i bela pena užasna i strašna, kao kreč. Ni jedan miran put, ni jedna dolina, sve same provalije i rtovi.
Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava. Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen.
Sivo, kao pesak beskrajno nebo Bačke, mutno more, u kom gomilaju oblaci, kao pena i dim, neprekidnih bezdana, u jutru.
Nemoćno, teškom mukom se Sa njima lađa bori. Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908. U POČETKU BEŠE SJAJ Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više, nego neka pena, trenuci, šapat u Kini, što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše: da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin, ni Tao,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
) No, hvala bogu, sad nije tako! Ustalasalo se, uzavrelo je već i već se pena pokazala na površini. I ta pena, taj, tako da ga nazovem, »društveni krem« u selu, koji se grupiše polako oko Srete, —
) No, hvala bogu, sad nije tako! Ustalasalo se, uzavrelo je već i već se pena pokazala na površini. I ta pena, taj, tako da ga nazovem, »društveni krem« u selu, koji se grupiše polako oko Srete, — treba odsada da daje ton i
Rakić, Milan - PESME
da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
87. Poručuje ciciban cicibanici: Pošlji mene šetlju petlju na magarici, pokise mi bela pena pa zagalici. 88. Prispi čare na mačare, na panje dekanje, na senje dupore. 89.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme? Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga? Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!
Rasklaplju se u snu očarane školjke; Izdiše površjem, k'o od zlata pena I s nemoći tihom jedne slatke boljke - Drkće mesečina zvucima Šopena. Sv.
njom se uz put spletahu stostruko Vinjaga, pavit, i bujad zelena; Kupina trnjem zadiraše grubo U njene skute tanušne k'o pena. Zalud je vraćah! Gvozdeno uporstvo Sjaše iz njenog zažarenog oka; Dok, na po puta, jogunica lepa, Susta i klonu...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao miris, kao zraci, kao tama, Kao vetar, kao oblak, kao pena, Odvojeni dani, noći, lebde, kruže I prilaze u obliku uspomena.
Eno ga na groblju mojih uspomena! Pune su mu ruke i slasti i milja — Smeje se i priča da je i on pena, Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja... Željan sam osmejka ma i lažan bio!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
svog zmaja, na što mi je on odgovorio da nikad nije čuo za tog džentlmena, a da ja, po svoj prilici, mislim na Viljema Pena. - Ne - rekao sam -ja nisam čuo za tog džentlmena.
On je imao dosta anglo-saksonske krvi u venama, jer je po majci vodio poreklo od Vilijema Pena. U Berlinu je postojalo uverenje da je on od svih naučnika najradije viđena ličnost na dvoru nemačkog cara.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole! Viće srnâ i fazana, Na šampanjcu biće pena, Viće sjajnih soarea I beseda i „krenchena“, Biće svega kom se ima, Šarena je duga zima: Sećajte se bledih lica
Krakov, Stanislav - KRILA
Besmisleno je bilo što donose teške ranjenike. Previju ih, ubrizgavaju im kamfor i morfijum, ovi krče, ide im pena na usta, i na kraju opet umru. Sve je to bilo dosadno i glupo. Opet. Još jedna. Zemlja ih zasu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Dete mi vraćaj, vuče grabljivi! Ti si ga zaklô oštrim zubima! Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi poganim! SULEJMAN: U pamet, babo! Ili se smeješ vlasti pašinoj?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
granata pogodi jednoga konja iz zaprege; on se izvrte na leđa, stade grčevito mlatati nogama, na usta mu udari bela pena. Vojnici se ustumaraše oko njega. Oficir viče: »seci amove... boga... sveca...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Šta tam’ huči? Razleže se kamen, i ljuti se pena, Gvozdena vrata su to, lađama beda i grob. Stešnjen ječi Dunav, na čoveka pomoć izgleda, Al’ je čoveka moć protivu
Bojić, Milutin - PESME
Zrelost jedrog dana prazna mu je sena, Nejasnih oblika jedno Novo čeka, Skup raskoši, sunca, nestalno ko pena. — i odjednom on se strašću zacereka. Sa jelovih gora slazila je Žena.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, kô pena Što prolazi morem i umre bez znaka, I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čim je počela pupiti i nadolaziti kao hlebno testo kad se u njega stavi pena od šljivove džibre, odjednom se s njom nešto neobično dogodilo.
o kremeno stenje u pećini pa otuda taj škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena što pliva na površini vode Belog potoka koji iz pećine izvire. Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala.
Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izađe pred pećinu i onda se čuje užasan tanki krik od koga ljud
Zar ne, braćo moja? Mogli smo im pod nokte zabiti nežne glogove trniće da urliknu, da zastenju, da im krvava pena izbije na gubicu. Šta sve nismo mogli. Kakve su nam divne zamisli ostale neiskorišćene.
ne bi posustao Dadara da je pred njim utva zlatokrila, pre bi krepao ili dopustio da mu nožurde popucaju, da mu pena na čeljust izbije.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Hladan i vlažan bio je pesak pod njegovim stopalima, a po talasima je letela pena bela kao starčeva kosa. U jednom trenutku okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno
Šantić, Aleksa - PESME
To njemu kradom došla bi vila U velu kô pena što je; I sva kô jedna ruža je bila, A s nje dragulji siplju boje, Po njedru joj se zlatna vlas vije, Oko joj slatkim
17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna. Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere