Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ ПАСТЕЛ Господин Бартоло, властелин с Посата, Доцтор ін утроqуе и ђак Саламанке, С чипкастом кô пена јаком око врата, Отменог морала, ћуди врло танке. Познат је философ, љубавник над свима, И песник, кад треба.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености,
Црњански, Милош - Сеобе 2
је било васкрсло у сну, било је мило, хладно, пријатно, успављујуће, као нека хладовина у врту, а светло, као што је пена шедрвана коју у висину бацају. Тело госпоже Евдокије, међутим, било је мрачно, врело, младићко, зверско, снажно, тврдо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У несвести, са дрхћућим уснама, цвокоћући зубима, на којима се беше нахватала пена, није се више дотицала ни оних грозничавих, замишљених слика које су јој, као и те стварне, биле сваке зоре пред очима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИИ Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
звоно, Зуј бумбара у чашки суноврата; Покрет тек уобличен, а већ плине Ко кварна светлост, ко фатаморгана, Видљива пена на рубу празнине — Да, можда је то била она Ана; Ана из књиге коју ветар листа у трави, поред заспалог читача; Ана из
(19. В 1989) 3 ЛАМПА А ти си опшив мојих несаница, Пена што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу;
Зато ту се Сизиф са Танталом грли Испод воде, мени свете, којом плута Пена од трајекта који копну хрли, Наранчина кора, мрла од мазута...
И проћи ће многа столећа, ко пена, Како рече песник у самртном зноју, У врућици рујној; ал велика смена, Коју сањао је, још гине у строју.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Била је ту гомила „дијафрагми“, киселкасто-базних пена, анти-беби пилула и периодичних календара, сличних онима које је употребљавао покојни Руђер Бошковић приликом
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена. Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба.
На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци. ЧУДА У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку. У узмицању нема разлике између тела и душе, кажем. Али то су крупне речи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!
Чега год се такнем, све је ледено и влажно. Нигде један румен камен, нигде један бистар вал, а и бела пена ужасна и страшна, као креч. Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови.
Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава. Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен.
Сиво, као песак бескрајно небо Бачке, мутно море, у ком гомилају облаци, као пена и дим, непрекидних бездана, у јутру.
Немоћно, тешком муком се Са њима лађа бори. Прешла је бура; Море покоја нађе. А пена таласа грли Последњи део лађе. 1908. У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ Далеко горе испред мене слива се небо са травом.
Само, све то, и ја, нисмо никад ни били више, него нека пена, тренуци, шапат у Кини, што шапће, као и срце, све хладније и тише: да не остају, ни Минг, ни yанг, ни yин, ни Тао,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
) Но, хвала богу, сад није тако! Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини. И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, —
) Но, хвала богу, сад није тако! Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини. И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
87. Поручује цицибан цицибаници: Пошљи мене шетљу петљу на магарици, покисе ми бела пена па загалици. 88. Приспи чаре на мачаре, на пање декање, на сење дупоре. 89.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Који је од вас блажени ђога Што ј одн'о морем драгана мога? Ил' није један толико сретан? Пена вас бела све подузела, Сви сте га ваљда трком пренели; Зато сте бесни, коњици бели!
Расклапљу се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена. Св.
њом се уз пут сплетаху стоструко Вињага, павит, и бујад зелена; Купина трњем задираше грубо У њене скуте танушне к'о пена. Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као мирис, као зраци, као тама, Као ветар, као облак, као пена, Одвојени дани, ноћи, лебде, круже И прилазе у облику успомена.
Ено га на гробљу мојих успомена! Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља... Жељан сам осмејка ма и лажан био!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
свог змаја, на што ми је он одговорио да никад није чуо за тог џентлмена, а да ја, по свој прилици, мислим на Виљема Пена. - Не - рекао сам -ја нисам чуо за тог џентлмена.
Он је имао доста англо-саксонске крви у венама, јер је по мајци водио порекло од Вилијема Пена. У Берлину је постојало уверење да је он од свих научника најрадије виђена личност на двору немачког цара.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ сетите с’, гледнув’ доле, Деце гладне, босе, голе! Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица
Краков, Станислав - КРИЛА
Бесмислено је било што доносе тешке рањенике. Превију их, убризгавају им камфор и морфијум, ови крче, иде им пена на уста, и на крају опет умру. Све је то било досадно и глупо. Опет. Још једна. Земља их засу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
граната погоди једнога коња из запреге; он се изврте на леђа, стаде грчевито млатати ногама, на уста му удари бела пена. Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шта там’ хучи? Разлеже се камен, и љути се пена, Гвоздена врата су то, лађама беда и гроб. Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ противу
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зрелост једрог дана празна му је сена, Нејасних облика једно Ново чека, Скуп раскоши, сунца, нестално ко пена. — и одједном он се страшћу зацерека. Са јелових гора слазила је Жена.
Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чим је почела пупити и надолазити као хлебно тесто кад се у њега стави пена од шљивове џибре, одједном се с њом нешто необично догодило.
о кремено стење у пећини па отуда тај шкрипави звук који се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини воде Белог потока који из пећине извире. Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала.
Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала. Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људ
Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да им крвава пена избије на губицу. Шта све нисмо могли. Какве су нам дивне замисли остале неискоришћене.
не би посустао Дадара да је пред њим утва златокрила, пре би крепао или допустио да му ножурде попуцају, да му пена на чељуст избије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хладан и влажан био је песак под његовим стопалима, а по таласима је летела пена бела као старчева коса. У једном тренутку окрену се Маријан ка колиби јер му се чинило да га старац с прозора прекорно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То њему крадом дошла би вила У велу кô пена што је; И сва кô једна ружа је била, А с ње драгуљи сипљу боје, По њедру јој се златна влас вије, Око јој слатким
17 Сва кô бела пена вала Блиста моја драга смерна, Сад је она изабрана И туђинцу љуба верна. Срце, ти се не жалости, Спрам невере