Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(Sima Milutinović navodi još pričanje Dositeja Obradovića kako su, pored Kačićeve pesmarice, i Reljkovićev Satir i Došenova Aždaя sedmoglava pobudili ga »svoj isti prostonarodni jezik pisati u knjige...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
štalu za ubijanje bezobraznih i dosadnih muva i neizostavna tegla sa slatkim od ruže, pokrivena sa pet-šest lista neke pesmarice koju je spevao neki potkivački podnarednik.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sam za se, argumenat je nepouzdan, mislim. Jer sasvim je izvesno da su u naše pesmarice, pored pesama koje su se odista pevale, bar s vremena na vreme unošene ne samo pesme isključivo po pevačkim kriterijima
Tako je onda u pesmarice i zbornike mogao dospeti i Plač: nije se pevala svaka pesma prepisana i sačuvana u njima. (U tome pravcu Tih.
88, str. 103—5. Stih 3. strofe VII je nepotpun u jedinom sačuvanom rukopisu, pošto je prvi list Avrama Miletića pesmarice (na kojem je pesma zabeležena) veoma oštećen i delimično nečitljiv. TISA SE MUTI... (str. 57).
Ostojić—Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, Bgd 1926, 49—50; uz pesmu je onde štampano, iz jedne rukopisne pesmarice preuzeto ovakvo objašnjenje o njoj: „Sostavljena stihami na podoben ,O vostani, duše moja, grehmi pomračena’, ili na
u to doba; sama okolnost da je nađena u ovakvim pesmaricama ne mora, mislim, već značiti da je pesma i pevana: jer u pesmarice su unošene pesme i po drugom — estetskom, nacionalnom, vaspitno-moralnom itd.
Ostalo je sve isto; potpisa autora nema. Zatim, ova ista, pesma štampana je, u nešto drukčijem obliku, na 92-oj str. Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod pesmom je potpis J.
Bio je podražatelj, ali ne servum pecuѕ”, veli se tu.) Pesma, potpuno jednaka u oba izdanja novosadske Pesmarice, bez naslova pa, po običaju mnogih rukopisnih pesmarica, štampana kao prozni tekst, bez ikakvih strofa, a koje ja ovde
Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!“ U novosadske pesmarice je ova pesma ušla može biti iz knjižice Tamburica, ili najodabranije i najnovije srpske ljubovne, junačke i vesele pesme.
Ovu pesmu nisam našao do sada ni u jednoj rukopisnoj pesmarici, što je malo neobično, jer novosadske pesmarice (iz god. 1862. i 1868) donose mahom najpopularnije građanske pesme iz sredine XIX veka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
premešta, stigne i u baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita naglas pesmarice i pesme iz stare svoje čitanke.