Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Сима Милутиновић наводи још причање Доситеја Обрадовића како су, поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни језик писати у књиге...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сам за се, аргуменат је непоуздан, мислим. Јер сасвим је извесно да су у наше песмарице, поред песама које су се одиста певале, бар с времена на време уношене не само песме искључиво по певачким критеријима
Тако је онда у песмарице и зборнике могао доспети и Плач: није се певала свака песма преписана и сачувана у њима. (У томе правцу Тих.
88, стр. 103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив. ТИСА СЕ МУТИ... (стр. 57).
Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, Бгд 1926, 49—50; уз песму је онде штампано, из једне рукописне песмарице преузето овакво објашњење о њој: „Состављена стихами на подобен ,О востани, душе моја, грехми помрачена’, или на
у то доба; сама околност да је нађена у оваквим песмарицама не мора, мислим, већ значити да је песма и певана: јер у песмарице су уношене песме и по другом — естетском, националном, васпитно-моралном итд.
Остало је све исто; потписа аутора нема. Затим, ова иста, песма штампана је, у нешто друкчијем облику, на 92-ој стр. Песмарице И, Нови Сад 1862, а под песмом је потпис Ј.
Био је подражатељ, али не сервум пецуѕ”, вели се ту.) Песма, потпуно једнака у оба издања новосадске Песмарице, без наслова па, по обичају многих рукописних песмарица, штампана као прозни текст, без икаквих строфа, а које ја овде
Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!“ У новосадске песмарице је ова песма ушла може бити из књижице Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме.
Ову песму нисам нашао до сада ни у једној рукописној песмарици, што је мало необично, јер новосадске песмарице (из год. 1862. и 1868) доносе махом најпопуларније грађанске песме из средине XИX века.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
премешта, стигне и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.