Upotreba reči pesme u književnim delima

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović NAJLEPŠE PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović NAJLEPŠE PESME Sadržaj I 2 EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA 3 ĐAVO NA SELU 6 NA SEČOREČKOM GROBLjU 8 ZVEZDA PUTNICA 10 RUGALICA O

SVETOGA SAVE 206 HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 207 DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ 212 NAJLEPŠE PESME I EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA Ovde počiva tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

onaj vrljoki iz Miokusa, što rže za ženskinjem kad se malo ćevne i što peva zajedno sa Ciganima nekakve skaredne pesme. Tu je čak i sam kapetan Maksim Sarmašević.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Stojan ga samo zagrli... I na krvavom razbojištu nastade veselje što je nebo prolamalo... Odjekivali su od vesele pesme oni luzi i dubrave što su vekovima jauk pronosile... I sama Drina valovita zažubori veselije...

Starojko htede zabašuriti sve to. On poče pričati priče. Ali veselje preseče. Više se ne ču ni pesme ni pucnja. Izgledalo je kao da su se skupili na kakav dogovor. Popa ustade iza sovre i zovnu Stanka.

Dučić, Jovan - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME Sadržaj KNjIGA PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME Sadržaj KNjIGA PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U

REQUІEM 38 DALMACIJA 39 NOĆNI STIHOVI 40 JUTRENjI SONET 41 ZVEZDE 42 LjUBAV 43 MESEČINA 44 VEČERNjE 45 JUTARNjE PESME 46 PRIČA 47 NAPON 48 ŠUM 49 SUSRET 50 VEČERNjE PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA

SONET 41 ZVEZDE 42 LjUBAV 43 MESEČINA 44 VEČERNjE 45 JUTARNjE PESME 46 PRIČA 47 NAPON 48 ŠUM 49 SUSRET 50 VEČERNjE PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA MRAKA 57 ČEKANjE 58 PESMA 59 MEĐA 60 LIRIKA 1943 62 ČOVEK GOVORI

PROLEĆE 88 TAJNA 89 PUTNIK 91 ZVEZDE 93 POVRATAK 94 HIMERA 96 SUNČANE PESME 98 POLjE 99 SVITANjE 100 SUŠA 101 ĆUK 102 ŠUMA 103 MRAK 104 SUNCE 105 KIŠA 106 OMORINA 107 BOR 108 VETAR 109 NOĆ 110 APRI

DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI 149 HIMERA 151 SRCE 153 ŽENA 155 ZAVET 157 PESMA 159 TAJNA 161 GNEZDO 163 LEPOTA 165 SUTON 167 BESKRAJNA

LjUBAVI 193 PESMA SUTONA 195 PESMA TIŠINE 197 PESMA UMIRANjA 199 POSLEDNjA PESMA 201 PESMA 203 ZABORAV 206 PESME SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME

SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI

SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI

ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI

NOĆI 278 DUBROVAČKA JESEN 279 RAVNODUŠNOST 280 LjUBAV 281 DELO 282 PREHISTORIJSKA LjUBAV 283 PROLETNjA PESMA 284 VEČERNjE PESME 285 ČOVEK 286 SUNCE 287 2.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Toga dana činila je sve što sam je molio. Pevala mi je pesme koje inače za boga neće da peva, jer idu do g, a njoj je glas čist samo do eіѕ. Pa ipak nije je glas nigde izneverio.

sam joj po stoti put o Hajduk-Veljku, o Rajiću, o pojedinim pesmama, posle sam je ispitivao da li je zapamtila druge pesme koje sam joj prevodio. Odgovarala je nekako lenjo, pa ipak sve tačno.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

jednom užem društvu pevao pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.

— Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica. — Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se vratio u rezidenciju.

— Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se vratio u rezidenciju.

— Zbog pesme, ni zbog čega drugog! — govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja.

U selu dosta, bome, i ovoliko. A to je papina omiljena pesma, jerbo zna ona i moderne pesme, je li, Nikolajeviču? (Tako je gđa Persa pred strancem oslovljavala svoga popu.) — Ama šta je bilo, Perso?

Ah, kako je Šaci bilo kad je čuo da mu se neko odaziva iz komšijske bašte. Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono luče, Što odande guče?

bašte začu se najpre (očevidno forme radi) neka starinska pesma Tavni luzi i bregovi, kažite meni bjednoj, a posle te pesme i jedne male pauze, začu se iz pop-Spirine bašte — kao kad pevnica pevnici odgovora — i druga strofa one pesme koju je

te pesme i jedne male pauze, začu se iz pop-Spirine bašte — kao kad pevnica pevnici odgovora — i druga strofa one pesme koju je Šaca počeo: Mamina je taraba, Mamina su vrata, A moje je ono luče, Što kroz pendžer guče!

Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure. »Pa šta je to baš tako strašno uradio? — pitala se Jula u sebi. — Baš ništa strašno!

Šaca je otišao blažen. Bio je poetski raspoložen. Celoga dana je prepisivao neku pesmaricu, i iz nje prepisivao sve pesme koje su godile raspoloženju njegovom. Posle ovoga sastanka vrlo su se često sastajali i razgovarali.

šalukatre videla neku priliku, i odmah u njoj poznala Šacu; čula sitnu tamburu i razumela reči dobro poznate joj pesme, iako je Šaca, kao obazriv i miroljubiv berberski asistenat, i nije smeo zapevati.

Još od one pesme, ako je se sećaju čitaoci, u kojoj se spominju neki pulgeri i paorski momci, i neke vile i neko drekanje, a za koju se

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A u tom otegnutom zevanju i u onom o-je imalo je nečeg od pesme i nečeg što je odavalo savršeno mirnu savest. Ono je, od prilike značilo ovo: ja pošteno otaljah ovaj život.

Afrika

bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu. Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz

Kad se pojavim, one u horu počinju neku tužbalicu punu jecanja. Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao!

on dolazi lagano tihim kucanjem u drvene dirke balofona; u sunčano pobedničko jutro on bije u bubanj od čije se duboke pesme razmiče nebo. Glavni svirač, radi pozdrava i dara, savija se i svira kod samih mojih nogu.

Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme. Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima.

Ljudi su iz vremena faraona; staništa iz vremena faraona. Njine najmlađe pesme pevaju o Sumanguruu, koji je bio pre naše bitke na Kosovu; oni crtaju iste crteže koje su crtali još pećinski ljudi.

Fosil je tle po kome gazimo, bilje koje niče na njemu; ljudi su fosili bivšeg čovečanstva; pesme su fosili bivšeg pevanja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Skoro i ne govore, posle poslednjeg deteta. Nigde pesme, nigde Sunca, nigde vazduha. Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem

Te pesme momaka se, posle, kad god bi se žene setio, sećao na svom putu. Bilo je to nešto najlepše na svetu. Prema hartijama, na

Nije se smelo pod sramotom ostati. Oni su još nosili, na jeziku, pesme, koje su se među njima pevale, o tome, kako su se Bakič i viceduktor Monasterlija tukli sa Turcima ispred vojski.

A kao senke, među senkama, sišli, do utoke Tise. On i njegovih sedamnaest joldaša, krenuli su Bačkom, bez pesme. A niko ih nije ispratio, sem kletvi, za sretna puta. Nosili su svega jedan fenjer pred svojim kolima.

Predgrađe Podolja, u Kijevu, odjekivalo je, početkom tog marta meseca, od pesme tih došljaka, ali i prigušenog plača, naročito žena.

Petrovna imala običaj da, u crkvi, upotrebljava one iste, ukrajinske, pevače, koji su joj pevali, dotle, ciganske pesme, i Kostjurin je, posle crkve, hteo da razonodi svoje oficire. Oni su, posle ručka, bili pozvani na njegovo strelište.

Podolj se orio sad, uveče, od serbske pesme. A skoro svaki dan odlazili su, iz Kijeva, oni, koji su se bili obukli i dobili oružje, pa i porcione novce.

Teodosije - ŽITIJA

Ljubio je post, izbegavajući sujetno praznoslavlje i neumestan smeh, sramotne i štetne pesme mladićkih požuda, što slabe dušu, sasvim mrzeći.

Svoju zamisao reče igumanu i zamoli ga da se s večeri počnu jutarnje pesme i da se načini veliki pir da iguman počasti vojvodu s blagorodnima, a mladić je ove i sam svojim rukama služio i

su svi razumeli da je prepodobni i na kraju života sa anđelima pojao anđelsku pesmu, i da više, posle one anđelske pesme, ne treba druge pojati. Vedro gledajući na ikonu Hristovu, izgledaše kao da dušu predlaže u ruke njegove.

Sa kadionicama i blagouhanim mirisima vazduh ispunjavajući, ove primahu, psalme i prikladne pesme za spomen prepodobnoga oca pojući, sa suzama i radošću klanjajući se, sa ljubavlju celivahu ih, i hoteći očima i licima

Posle ovoga zapovedi da se udari u bilo. I pošto su se svi koji su tu bili sabrali, bile su svršene jutarnje pesme i slavoslovlja ka Bogu praznično za spomen prepodobnoga.

aromatnu od, mirisa i poslanicu svetoga, i prišavši časnome grobu svetoga i prepodobnog oca Simeona, izgovori prigodne pesme u njegovu počast.

Neka je blagosloveno ime tvoje na vekove vekova!“ Ovakvim blagopohvalnim rečima Bogu veseljaše se I uz psalme i pesme nošaše svetoga sa episkopima i blagorodnima.

Te noći, kad ustadoše za ponoćnu i jutarnju službu, čuše neizrecive pesme i glasove koji sladošću um i srce u umiljenje odvode.

Kad biše okončane te slatke i neizrecive pesme, odmah po tome i dan osvanu, te bratija žurno stigoše u pešteru, i nađoše je punu blagouhanih mirisa i nikoga drugog u

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Srpske narodne pesme i pripovetke skupio je u početku XIX veka Vuk Karadžić. To su najbolje i najpotpunije zbirke folklora od svih

Vrlo je verovatno da su zadruge bile glavni centri u kojima su stvorene narodne pesme i folklor uopšte. U tursko doba je zadruga pored crkve bila društvena organizacija u kojoj se razvijao nacionalni duh

Mladići i devojke najčešće poveravaju svoje tajne samo najstarijoj ženi u zadruzi koju vrlo poštuju. Lirske narodne pesme vrlo diskretno izražavaju ljubav.

Jedino su bosanske pesme smelije, što dolazi od orijentalskih inspiracija. Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav

on mislima učestvuje u njihovim velikim delima i u neizmernim patnjama, mahom hajdučkim patnjama, onima o kojima pesme kazuju. On zna ne samo imena kosovskih junaka već isto tako i kakav je ko bio i koje su mu mane i vrline.

Srpske narodne pesme, stvorene u ovim oblastima, rasprostrle su se čak i u oblasti koje nisu pripadale starim srpskim državama.

Na Balkanskom poluostrvu samo dinarski ljudi imaju gusle, kojima se prate narodne pesme, inspirisane jedino narodnom istorijom.

Guslama se ne mogu pratiti igre ili lirske pesme, za koje dinarski ljudi imaju druge instrumente (naročito sviralu). Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa

i umetničko osećanje, pokazano u pesmama koje su dobro poznate i koje se smatraju kao najbolje slovenske narodne pesme. Neke od srpskih pripovedaka Leskin stavlja u red najlepših koje u književnosti postoje.

Zbog narodnih pesama Mickijević smatra Srbe za pesnike slovenskoga sveta. To su pojedinačne pesme ili čitavi ciklusi, kao što su kosovski ciklus, ciklus o Kraljeviću Marku, ciklus o ustanku 1804—1815. god.

Dizao je revolucije. Velike narodne tvorevine južnoga slovenstva vezane su za dinarski tip: crkva Sv. Save, narodne pesme, stvaranje i širenje Srbije.

Starovlašani se dozivaju i razgovaraju na daljini, čak s jednog brda na drugo. Oni pevaju monotone i razvučene pesme, često zapušivši jedno uho. Starovlah je živog duha, često iznalazačkog u kome ima kadšto lukavstva.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Onda sam je video kako otvara i zatvara usta. Pevala je opet pesme o brodiću, a meni su strukovi poigravali na vodi. Riba je kao luda naletala na mamac.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

će se čak čuti i u Poljskoj, doći će sve to u novine, tvoje opisanije, a tvoju figuru je lako zapamtiti, spevaće te u pesme. — Pa zar ovde još misliš da će biti lopova? — Ima još jedna banda, čuo si za Janotiča?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Mada joj nije bilo do pesme, i mada beše uplakana, pila je i pevala. Skrivala se sa mužem i ljubila mu vrat, grudi, usta, uši.

Tako je zaspao, besan i očajan više puta, budeći se pred veče, od pesme vojnika i lupe doboša. Zadrigao od spavanja i odmora, otežao opet, nadnosio bi se tad, svom snagom, u stišavanju i

Osluškujući bat nogu svojih vojnika, koji su vičući pevali pesme o uzeću Beograda, noseći raščerečene jaganjce na leđima, osluškujući smeh svojih oficira, koji su, šale radi,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ (Vuk, Srpske narodne pjesme, I, br, 643) U napomeni (br. 147) ispod ove pesme Vuk primećuje: „Valja da, da ništa ne počinje u subotu i utorak.

onda „neje arno“, pa ga kum udari ponovo.⁶⁹ Negde pri strižbi žene pevaju posebne, obredne pesme.⁷⁰ Kum detetu daruje dukat ili kakav drugi novac, zatim kapu i venac (koje dete nosi sledećih nedelju dana), a negde i

U zoru su išli na reku, mladići napred, a devojke za njima i usput pevali ljubavne pesme. Mladići su se peli na vrbe, sekli grančice i bacali devojkama.

je i simptomatično da se na svadbi, pri odvođenju neveste iz „roda“ u „tuđu kuću“, pevaju uglavnom tužne obredne pesme u kojima se oplakuje izgubljeno devojaštvo.

Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd. Slične se pesme u istoj situaciji pevaju i u leskovačkoj Moravi.

¹³ Junaštvo, čojstvo i viteško ponašanje dinarskih Srba, kao najviše ljudske vrednosti, opevale su mnoge narodne epske pesme, ali i brojne priče, predanja i ratničke anegdote koje su sakupili Marko Miljanov i Mićun M. Pavićević.

Usmena književnost. U pretpismenim tradicijskim društvenim zajednicama, usmena književnost (predanja, bajke, pesme, legende itd.) ima brojne, mnogostruke i izuzetno važne funkcije u obrazovanju i socijalizaciji dece.

U tradicijskoj kulturi, gde nema škole, ulogu obrazovne institucije imaju poučne priče, junačke pesme i poslovice koje deca slušaju u kući, na saborima, prelima i selima (to je jedina „škola srpskog sokola!

Nimalo slučajno, junačke pesme o herojskoj nacionalnoj borbi za slobodu, kao i priče, predanja i legende, pevaju se i pričaju uz ognjište koje je

Njemu se pravi naročito mjesto u kući“, piše Mićović.) Mnoge priče, zatim neke pesme (uspavanke, cupkalice i sl.), bajke, zagonetke, pitalice, poslovice itd., prvenstveno su namenjene deci.

Malom detetu se kroz pesme i priče o junacima nudi model identifikacije, uzor za ugledanje koje je od ogromnog značaja za socijalizaciju, s

vrednost usmene književnosti kao sredstva socijalizacije i formiranja ličnosti jeste u tome što ove priče, bajke, pesme i predanja nisu grubo moralističke, ogoljeno didaktičke, već su prevashodno umetničke tvorevine, literatura koja se ne

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZEMLjU STARINSKU 81 ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME 83 ZA APOKRIFE 84 ZA MAĐIONIČARE 85 ZA ISMEVAČE 87 ZA ZAVIDNIKE 89 ZA PESME 91 ZA PEPELjUGU 93 O LOVU 94 ZA LOVIŠTA 96 ZA ZVERI OKLEVETANE 97 ZA BOGOVE 98 IDU CARSKIM DRUMOM 100 O BABUNSKOJ

mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

kolevci dete, za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave

ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju

Za zavidnike, njima, care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srce nagriza. ZA PESME Za pesme što u tankim lirskim košuljicama iziđu na posmrtne kritike ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih

Za zavidnike, njima, care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srce nagriza. ZA PESME Za pesme što u tankim lirskim košuljicama iziđu na posmrtne kritike ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih bacati

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve.

Bila si uzbuđena i srećna, ali taj čovek je imao nemoguće šušketav glasić dok je mrcvario one svoje divne pesme (trebalo bi mu zakonom zabraniti da ih sam recituje), a posle je na udžbeniku književnosti, čije si mu korice podmetnula

Gospode! Ako išta mrzim na svetu, to su te otužne, preludirajuće, srceparajuće, međugradske pesme! A što se tiče pića, koje ti jedino pomaže da se opustiš — e, zaista ne bi smela više da piješ! A znaš li zašto?

ginekologa neosporno najmoćnijeg čoveka u gradu (poznavao je sve skrivene porodične tajne), a i sam je »pomalo žvrljao pesme za fioku!« Pili su u njegovoj pompeznoj vili, koju je narod zvao Abortana, jer je bila podignuta uglavnom od pobačaja.

gde oduvek i živimo!« — Bogu hvala što ne nastavih da pišem pesme posle gimnazije! — reče veterinar svom društvu. — Evo kako bih završio.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Duh plemena upravo se u detinjstvu zaveštava budućnosti. Narodne uspavanke odzvanjaju nam u uhu još od kolevke; priče i pesme usađuju nam se u dušu kao znamenja narodne duševnosti.

i slikovnice i stripovi, prepričavanje i prilagođavanje dela narodne književnosti, rutinski pisani romančići i loše pesme, i, na kraju, vredne knjige koje je „pisac, jednoga dana, slučajno, iz hira, napisao, namenivši ih deci”4.

ovako opisala taj nesporazum između deteta-čitaoca i odraslih: „Gledajući unazad, ja sad vidim da su Puškinove pesme, i uopšte pesme, sa retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene do moje sedme godine

taj nesporazum između deteta-čitaoca i odraslih: „Gledajući unazad, ja sad vidim da su Puškinove pesme, i uopšte pesme, sa retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene do moje sedme godine bile niz

nisam se ni starala da razumem, već sam prosto videla. Ali na sreću mati nije uvek pitala i neke pesme ostale su razumljive.

Valjane dečje pesme, priče i romani donose pojednostavljenu, ali pritom celovitu viziju. Iako izbegavaju neke postupke, teme i intelektualna

Vaspitni učinci njihovih romana, kao i oni dublji, tananiji, što ostaju u nama posle svake nesputane i izvorne dečje pesme, mogu imati velikog uticaja na izgrađivanje duhovnog profila deteta.

Dečje pesme bi, u načelu, valjalo unositi u antologije ozbiljne poezije — podvrgavati ih, dakle, najstrožem vrednovanju.

NAIVNA PESMA I Okvir ove rasprave jeste dečja pesma i kritika dečje pesme — tema koja se često oživljava u našim publikacijama, a da se stvari, samim tim, ne pomeraju mnogo napred.

Opšte prihvaćeno mišljenje po kojem estetiku dečje pesme određuju obziri prema dečjim intelektualnim iskustvima svakako je, u izvesnom smislu, tačno; pa opet, vredelo bi se

svakako je, u izvesnom smislu, tačno; pa opet, vredelo bi se pozabaviti nekim vidovima i značenjima tog samoupućivanja pesme na određenog čitaoca.

Izvesno iskustvo koje sam sam stekao pišući dečje pesme može mi biti od koristi, iako je uopštavanje ličnih iskustava pomalo opasno: lažna slika o onome što činimo i snujemo

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sve pesme iz prvog dela čine jednu moralnu celinu, u duhu antičkog stoicizma i hrišćanskog suzbijanja strasti. Hrišćansko nadahnuć

Jedne godine, na primer, znamenite 1847, izlaze na srpskom: Gorski vijenac Njegošev, Pesme Branka Radičevića, Lazarica Joksima Novića Otočanina, Karadžićev prevod Novog zavjeta, Daničićev Rat za srpski jezik i

On prevodi Horacijeve stihove, pored Anakreontovih i Katonovih.51 U jedan mah nameravao je da prevede sve Horacijeve pesme, i prevodio ga toliko, tako da mu je mitropolit Stratimirović zapretio da će ga isključiti iz crkve ako i dalje prevodi

Pojedine njegove veće pesme, naročito Glasъ narodolюbca (1819) i u svoje doba slavni Glasъ arfe šišatovačke (1821) jesu potpuni

Stil mu je apstraktan i bezbojan; pesme kabinetske, knjiške, prigodne, vezane često za događaje koji su od prolaznog značaja ili za ličnosti koje nisu bile

Klasični kalupi u koje je silom ugurivan slovenski i srpski jezik, ona »slavenska riza« kojom je odevao svoje pesme, težak, usiljen, nepristupačan jezik kojim je pisao — još više su činili njegovu poeziju arhaičnom, tuđom i mrtvom.

On je Mađare stalno obaveštavao o srpskim stvarima i uveo srpske narodne pesme u mađarsku književnost. Radio je na srpskim listovima i na dosta čistom i uglađenom jeziku davao sentimentalne i

Radio je na srpskim listovima i na dosta čistom i uglađenom jeziku davao sentimentalne i prigodne pesme, gde su pomešani klasičarski elementi sa idejama Žan-Žaka Rusoa, i od kojih su se neke po narodu pevale. 1816.

On ništa redovno i potpuno nije učio, a bavio se svim i svačim: čitao je klasične i moderne pesnike i beležio narodne pesme, spremao se da piše bugarsku gramatiku i vodio politiku u Srbiji.

Zorica (Budim, 1827) sadrži nekoliko alegorijskih i lirskih pesama. Njegove lirske pesme bez veće vrednosti izdala je Srpska književna zadruga u Beogradu 1899.

Od interesa je kao prvi pokušaj svoje vrste, po obilju nacionalnoga duha i po mestimičnom ugledanju na narodne pesme, a naročito kao istorijski i biografski materijal za doba prvog ustanka. DRAMATIČAR.

— Sima Milutinović je rođen u kraju i živeo u zemlji gde se mnogo i dobro pevalo, i on je narodne pesme znao još iz detinjstva.

Sremac, Stevan - PROZA

I sad, ili je to bila moć pesme ili posledica deranja, tek se Jova posle pevanja razvedri malo pomalo. Ali sad opet polaženik padaše sve većma u

Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to. Ne pišu oni pesme i istorije kojekakve, niti idu u vojsku da ubijaju ljude, nego zapeo čóva pa radi koris’an i produktivan rad, radi pa

A i sam gazda Radisav voli to više nego vrevu i galamu. Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje!

A i sam gazda Radisav voli to više nego vrevu i galamu. Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje!

U toj su se kafani pevale sve naše junačke pesme, i one starije i ove novije. A kako je sada interesovanje za Bure bilo vrlo veliko, to nije ni čudo što su se u Burskoj

interesovanje za Bure bilo vrlo veliko, to nije ni čudo što su se u Burskoj kafani počešće pevale uz gusle i slušale pesme o bojevima i pobedama burskim nad Englezima.

Radičević, Branko - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME Sadržaj I 2 DEVOJKA NA STUDENCU 4 PUTNIK NA URANKU 5 PUTNIK I TICA 7 NOĆ PA NOĆ 11 CIC!

49 JADI IZNENADA 51 KLETVA 54 ? 55 ĐAČKI RASTANAK 70 PUT 101 NATPISI 145 II 147 GOJKO 150 HAJDUKOV GROB 198 PESME OBJAVLjENE IZVAN ZBIRKI 219 JURIŠ, SRBE!

220 IZ ZAOSTAVŠTINE 223 LIRSKE PESME 224 DEVOJKA DRAGOM 225 SONETI 228 (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) 231 SRPSKO MOMČE 233 (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG

) 292 (ETO NEŠTO KRAJ BELA BUDIMA) 293 POEME I EPSKE PESME 295 TUGA I OPOMENA 296 STOJAN 321 BEZIMENA 356 (1 PESMA) 358 II PESMA 393 III

PESMA) 358 II PESMA 393 III PESMA 395 UTOPLjENICA 445 OSVETA 476 UROŠ 504 (ODLOMAK) 534 ĐAČKE PESME NA NEMAČKOM 545 ODE SEINER EXELLENZ 546 ABCHIED VOM KARLOVITZ 547 DRUGE REDAKCIJE 549 PESME 550 I 550 RIBARČETA

PESME NA NEMAČKOM 545 ODE SEINER EXELLENZ 546 ABCHIED VOM KARLOVITZ 547 DRUGE REDAKCIJE 549 PESME 550 I 550 RIBARČETA SAN 551 VRAGOLIJE 553 OPROŠTAJ DRAGOG I DRAGE 556 DRAGI NA PUTU 557 DOLAZAK DRAGOGA — 6/1.

ujutru 559 MOJA MOLITVA 561 RANE 563 OPROŠTAJ OD KARLOVACA 566 MILETA 574 IZ ZAOSTAVŠTINE 695 LIRSKE PESME 696 UBICA BEZ DA ZNA 697 (KAD MLIDIJA UMRETI) 699 POEME I EPSKE PESME 706 TUGA I OPOMENA 707 PREVODI 712 DE STANAK

ZAOSTAVŠTINE 695 LIRSKE PESME 696 UBICA BEZ DA ZNA 697 (KAD MLIDIJA UMRETI) 699 POEME I EPSKE PESME 706 TUGA I OPOMENA 707 PREVODI 712 DE STANAK MOJ 713 ZAPISI 714 (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI DIVNA) 715 (2) (AL'

STANAK MOJ 713 ZAPISI 714 (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI DIVNA) 715 (2) (AL' UZAMAN, MIO POBRATIME) 716 SABRANE PESME I PESME BRANKA RADIČEVIĆA. I. U BEČU u jermenskome namastiru 1847.

STANAK MOJ 713 ZAPISI 714 (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI DIVNA) 715 (2) (AL' UZAMAN, MIO POBRATIME) 716 SABRANE PESME I PESME BRANKA RADIČEVIĆA. I. U BEČU u jermenskome namastiru 1847.

što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

da s tobom popriča i pred celom vojskom, da sve bude čedno, kako i treba, opet bi o njoj pevali besramne pesme! Nema žene koja je ovamo došla a da nije opevana papreno! A i ti. Ko zna šta bi i tebi ispevali. HASANAGA: Meni?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

da mu se ono i ne vidi, zakiti se cvećem oko ušiju k’o devojka, i metnuv ruke pod pojas ide on, klati se i peva razne pesme, ali sve na jedan glas. A glas mu je bio kreštav, jak i iš’o kroz nos. Ni na jednom mestu nije se zadržavao.

Slavuja čak nisam poznavao, nikad ga nisam video niti bih mogao da razlikujem njegovu pesmu od pesme običnog kosa... Zar je to mladost? Uvek beh suv, iznemogao i bled. Čak mi je bledoća i godila.

Eto na! Iz čaršije, sa ulice, dopreše glasovi pesme, zurle i bubnjevi. Iziđoh i stadoh na prag od kujne. Mesec beše nasred neba te ne beše velikih senki.

Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče.

Glasovi im čisti i drhte od radosti. Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o!

Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas i poslednje reči jedne te iste pesme mu: A ja sam ti, Leno, bolan, bolan — nrebolan! A krckanje tovara na drumu sve jače.

svet, jedno do drugog, pripiveno, zgušeno, sa svećom u ruci, gologlavo i svaki čas krsteći se, ponavlja molitve ili pesme što dopiru iz crkve.

I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji glas pesme. Ujutru samo popovi ako odstoje službu, a ovi ostali samo pripale sveću i odmah izlaze natraške krsteći se mnogo,

I sluge došle u sobu, stale iza peći, do vrata. Sve se otkravilo, oslobodilo i samo dahće od smeha, pesme. Snaška Pasa naslonila svoje lice na ruku, grlo joj treperi, glas iz otvorenih joj toplih usta ide pravo, meko, milo ..

I poče da je pali, ali nevešto, grizući je, žvaćući, trepćući očima, čelom, celim licem, od pesme koja dolažaše iz sobe. U tom snaška Pasa zapeva silno. Tomči suze navreše, saže se, zagrcnu... Puh!

dan se beleo. U tom s kraja mahale, iz neke mehane doprli zvuci svirke i pesme. Ona se još više ohladila, premrzla od straha. Znala je — sigurna je bila da je to tamo Ita.

Kostić, Laza - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza Kostić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza Kostić PESME Sadržaj MESTO PROGOVORA 2 MEĐU ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza Kostić PESME Sadržaj MESTO PROGOVORA 2 MEĐU ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE POGREBA 22 OBJESEN 25 SINOĆ 27 LjUBAVNA GUJA 28 REČE GOSPOD 31 GOSPOĐICI L. D.

45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA DANGUBA 74 SPOMENI 76 NAD KOSTOM RUVARCEM 77 NA PARASTOSU VUKA ST.

I MOLITVE 174 PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU 175 MOLITVA BOGORODICI 178 ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE 179 PESME MESTO PROGOVORA MEĐU ZVEZDAMA (Vilovanka) U po noći preveseljke, sa netrenke terevenke, zagrejan se digoh doma.

jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi meni!

U peštanskoj tamnici, 1872. LjUBAVNE PESME POD PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada

Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet. Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu.

Bunovno se dim za dimom vije kô i pre, na prozoru slike šara od kojih se mre. POSTANAK PESME Sunašca na zalazu kroz prozor pada žar, odande na tvoj adiđar, sa njega na duvar.

Zeleno drvo štaka nam je ta, javorika iz njega proklija, pramaletnje nam pesme hraneć gud. Upisaće se na drvetu tom: Ko za svog veka ne posrnu hrom, pohramaće za njime vekovi.

Da, još je živ! U grudma nam je živ, iz reči naših i on govori, uz pesme naše pripev nam je on; i da mu nije duha med nama, pomolili bi molitvom se tom pokojnih duša caru zadušnom nek volan

čuješ li pesme, znaš li kakve su?” delila čuje i delila zna, od opomene spopada je stra', od pomisli se krvca sleđuje, a kamo l'

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Vukove srpske narodne pesme došle su u pravi čas i na pravo tlo, kao prolećna setva na jesenju ugaru. Samo nekoliko godina od pojave njegove

), srpski deseterac leteo je Evropom kao svojom baštinom. Ovde se mora istaći činjenica, da je na prijem narodne pesme u srpskim intelektualnim krugovima odlučujuću ulogu imao ugled koji je ta pesma postigla prvo u svetu, izvan naših

obrazovani Slovenac Kopitar, posebno zagrejan za slovenske jezike i folklor, čim je pročitao prve prave srpske narodne pesme u Vukovom izdanju, odmah se dosetio da u takvom narodu mora biti i vrednih pripovedaka.

U Vukovom strateškom planu za tu borbu, Srpski rječnik je bio leksička riznica, narodne pesme i pripovetke oruđa i zastava živog književnog stvaralaštva.

U Evropi interesovanje za narodne pripovetke nije bilo onoliko koliko za narodne pesme. Krug proučavalaca narodne proze bio je daleko uži, a sasvim je izostajala masa strasnih propagatora, kakvi su bili

A kada se jednim pogledom obuhvate sve vrste narodnog stvaralaštva pesme, pripovetke, poslovice, zagonetke — neizbežno se nameće povlačenje paralele, vaganje i odmeravanje sudova.

Kome bi palo na pamet da poredi i važe pesme Đure Jakšića i pripovetke Laze Lazarevića? Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom

Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu. Narodne pesme i narodne pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti; ono što je očigledno dobra

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

) STANIJA: Pa to ti sviraš? LjUBA: A da šta ćeš? STANIJA: To ništa ne valja. Kam ti Ajduk Veljko, kam ti druge pesme? LjUBA: E, to je sasvim prosto. STANIJA: Nego to tvoje cilulu, cilulu. Zlo, kjerko, kraj sveta.

Ružne? Što je tvoja majka pevala, to je ružno? Ej, lele Stano! LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme? STANIJA: Ti to ne znaš ništa. Pesma se peva, tek da se peva. LjUBA: Pa tako i mi činimo. STANIJA: Ja, vi: ,,Uha!

Lalić, Ivan V. - PISMO

Možda je bila pustoš i hladnoća, Pa zaboravom namernim se tešiš: Da mi je da ti mesto pesme ove Napišem čitak sinopsis za snove!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I sad, šta je vrednije po vama? Zimnica moje bakute ili pesme ove oblajhane droplje, koje uvek počinju nečim što se baš kao njoj dešava? Kao: „Ja odlazim!

Ko zna zašto, Beograd je izmislio da se tom prilikom pevaju ruske pesme (čovek bi se mogao zakleti da široka ruska stepa počinje odmah iza podzemnog tunela na Terazijama).

francuskog dočepa nekog sirotog pisca za gušu, pa počne s analizama slaganja vremena i tim sistemima, onda od najlepše pesme na svetu, kao što je, na primer, Preverova „Barbara“ (sećaš li se onogo o oblacima koji furaju niz reku kao mrtvi

ćebetom i, kao, sovišem, a maman i matori razmenjuju misli, i ne sluteći da sam budna kao Istok i Zapad iz istoimene pesme. — Baš me zanima ko li će to biti? — pita se matori. — Molim? — kaže rasejano maman.

svašta da mi se desi; može mi se učini da sam nenormalna, a ostali svet da je normalan, mogu pomisliti da se narodne pesme stvarno komponuju, mogu svašta, Čarli! Mogu.

Jer, bilo je vremena, učili smo to u školi, Čarli, kada je naš, to jest moj narod, Čarli, imao takve narodne pesme da su ih prepisivali čak i stari Gete — koji je baš tada dobio dete — i stari Puškin, i stara braća Grim.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina. Sentandreja, Іrіѕ florentina. Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući.

slepim od modrine, sa razboj-boja, crnovesnik sabran, u žalost zbere brda i doline a krene kud li poljem izvan pesme, o krcat tor mu ljubičica kresne.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Sljedstvo je ovog izrečenija da se ne moramo baš tako strogo držati sovesti. Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca moga.“ Bolje da si pevala onu staru pesmu: „Druge moje, ne budite lude!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Đipao deda do pola noći sa Vinkom, starim vukom, vetar im pesme zviždao divne, mahale vrbe rukom. Umorni, najzad, od terevenke zaspaše starci, vetar i senke.

Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči. A svirač neki, sanjalo budni sav je od pesme i reči čudnih, skitnica večna, zanet i smeo, u magli spazi devojčin veo i za njim pođe — šta li taj ne sme!

Neznanku traži i peva pesme. ŽUĆIN ODLAZAK Otkuda, ni sam ne znam ti reći, tuga mi u san doleće. Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi,

“ „S kućom u društvu ide se slađe i još se lakše brani od kraće. A gdje to piše, tako ti pesme, da stanar kuću voziti ne sme?

PRODAJA U tihom kutu, Berek-sokaku, unučić Pera prodaje baku. Za pesme spremna, za priče glavna, za uspavanke nema joj ravna. Ljuti se retko, nikad ne tuče i samo katkad za uši vuče.

Treba ga prije vostočnog zračka prebiti jakože mačka!“ „Vraćaj nam pesme, priče i bajke!“ — čuješ iz noći crne — Davida Štrpca, Velikog Jožu, Bakonju fratra Brne.

“ — čuješ iz noći crne — Davida Štrpca, Velikog Jožu, Bakonju fratra Brne. Ovamo pesme s cvećem i travom, jer si platio glavom!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka. I kroz tihe ravni potočić krivuda, A pesme i svirke razležu se svuda... Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi, Ustanite, deco, rujna zora rudi.

tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i

kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i svetove blagosilja. A čuju li dah Božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni?

Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta. Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud!

gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove trke, Zadovoljno suče raščešljane brke; Pa skupio decu i grožđe im daje, A pesme se hore — i vesele traje, A deca se mala oblizuju samo — Ta deca smo, deca — a šta drugo znamo!

Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe! Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni.

Video sam reke obe, Moj Srbine, sužnji robe! Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje.

Veseli se carski grade, Prestonico Lazareva! Skini znake tuge tvoje, Da junački zapevamo Najmilije pesme svoje: Otadžbino, majko mila! Budi svetla i viđena, K'o i nekad što si bila Još u carska u vremena.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

KNEŽEVA VEZE 41 POSEČEN KNEZ SE SEĆA 43 KNEŽEVA VEČERA 45 OPLAKIVANjE SMEDEREVA 47 BALKANSKI PUTOPIS 49 POČETAK PESME 51 GLAS POD KAMENOM 53 PUTNIK 55 ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI 57 VERENIK 58 JUTARNjI ZAPIS 60 NOVA SKITIJA 62 VASILIJE DRUGI

Klečao sam jutros na mramoru a večeras ću slušati pesme pokajnice. S gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim

Zovu me opet u horu, ja odlazim naglo, pesme ko prašina dižu se za petama, bičem se zvuka od reči sad branim, mir!

Sve što si video na Balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka. POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona.

njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima jedan most koji se pokreće i diže iznad Zlatnog Roga tu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

U mladim dušama tinjala je pritajena vatra, uskovitlana godinama. One pesme gde se pominju „Oči tvoje“... „Viti stas“... „Raskopčane bele grudi“ izazivale su istinsku viziju, upečatljivu i jasnu...

Ali treba nanovo braniti zemlju i oni polaze u susret smrti promišljeno. Bez pesme i ratnih pokliča. Rano izjutra izjahali su komandanti i komandiri baterija.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Zrikavci otpočeli svoj posao, pa i cela okolina bruji od njihove monotone pesme, koja uleva u dušu neku sanjivu zebnju. Tamo na vrbama, kratkim i sumornim glasom, javlja se ćuk.

gnezdu; ne sija više sreća i zadovoljstvo na domaćičinu licu, ne čuje se ljubavni šapat i ne razležu se vesele pesme kad ona radi u kujni. Sve je ozbiljno i sumorno; čini se da će svakoga časa da zagrmi grom u ovom gnezdu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

KNjIŽEVNOSTI Nada Milošević-Đorđević LIRSKE NARODNE PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nada Milošević - Đorđević LIRSKE NARODNE PESME Sadržaj MITOLOŠKE I HRIŠĆANSKE PESME 2 1. 3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12.

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nada Milošević - Đorđević LIRSKE NARODNE PESME Sadržaj MITOLOŠKE I HRIŠĆANSKE PESME 2 1. 3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 OBREDNE I OBIČAJNE PESME 19 KOLEDARSKE 20 13.

3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 OBREDNE I OBIČAJNE PESME 19 KOLEDARSKE 20 13. 21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 BOŽIĆNE PESME 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23.

12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 OBREDNE I OBIČAJNE PESME 19 KOLEDARSKE 20 13. 21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 BOŽIĆNE PESME 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 LAZARIČKE PESME 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28.

21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 BOŽIĆNE PESME 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 LAZARIČKE PESME 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ĐURĐEVSKE PESME 41 29. 42 30. 43 31. 44 SPASOVSKE PESME 45 32. 46 33.

28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 LAZARIČKE PESME 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ĐURĐEVSKE PESME 41 29. 42 30. 43 31. 44 SPASOVSKE PESME 45 32. 46 33. 49 KRALjIČKE PESME 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39.

33 23. 34 LAZARIČKE PESME 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ĐURĐEVSKE PESME 41 29. 42 30. 43 31. 44 SPASOVSKE PESME 45 32. 46 33. 49 KRALjIČKE PESME 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 IVANjSKE PESME 62 43.

36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ĐURĐEVSKE PESME 41 29. 42 30. 43 31. 44 SPASOVSKE PESME 45 32. 46 33. 49 KRALjIČKE PESME 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 IVANjSKE PESME 62 43. 63 DODOLSKE PESME 64 44. 65 45.

46 33. 49 KRALjIČKE PESME 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 IVANjSKE PESME 62 43. 63 DODOLSKE PESME 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 SVATOVSKE PESME 71 50. 72 51. 73 52. 74 53.

49 KRALjIČKE PESME 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 IVANjSKE PESME 62 43. 63 DODOLSKE PESME 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 SVATOVSKE PESME 71 50. 72 51. 73 52. 74 53. 75 54. 77 55. 78 56. 79 57.

57 40. 58 41. 60 42. 61 IVANjSKE PESME 62 43. 63 DODOLSKE PESME 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 SVATOVSKE PESME 71 50. 72 51. 73 52. 74 53. 75 54. 77 55. 78 56. 79 57. 80 58. 81 59. 82 60. 83 61. 84 62. 85 63. 86 64. 87 65. 88 66.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

IZ PARIZA 241 KOMENTAR UZ „POSLANICU“ 275 UZ POEMU „STRAŽILOVO“ 278 KRF POSLE RATA 283 NAŠA NEBESA 286 PESME 289 SUDBA 290 U POČETKU BEŠE SJAJ 291 POBEDI 293 KUGA 294 PESMA 296 ROBOVIMA 297 NIKOLI I 299 NOVO

Na Itaki i ja bih da ubijam, al kad se ne sme, bar da zapevam malo nove pesme. U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud – izuzev optimiste!

ili nam život nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi. 1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.

Da živi mržnja smrt prezrenje. JADRANU Zaboravio si bijesne i grozne gusare? I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave?

I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven

Izdavač, knjižar Cvijanović, međutim, toliko se bio prepao bure koju su te pesme bile izazvale, da je triput odustajao od štampanja.

Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake. Nisu sve pesnikove pesme iz vremena prvog svetskog rata štampane, a nisu ni sve štampane unete u Liriku Itake.

I one koji su bili ostali neodštampani uništio je, pred svoj odlazak u Pariz iz Beograda, godine 1920. Pesme koje su ušle u zbirku Lirika Itake pesnik je pisao, i štampao, za vreme prvog svetskog rata, sa punim svojim potpisom,

Iako njegove pesme daleko zaostaju za tim monumentalnim tvorevinama u stihovima, TAJ OSEĆAJ je bio njihova glavna sadržina.

Za vreme rata, ograničenom broju čitalaca Savremenika, u Zagrebu, te su pesme ostale samo jedna literarna epizoda. Posle rata, u Beogradu, one su odjeknule kao bomba.

BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU Kad bi ova antologija obuhvatala samo sentimentalne pesme, ne bi bili potrebni uz nju nikakvi komentari.

Međutim, pošto ova zbirka obuhvata i političke pesme jednog, prošlog, vremena, pesnik je mišljenja da će čitaoca zanimati nešto podataka iz života pesnikovog i nešto

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

„Živeo! Živeo!” prolomi se vazduh od usklika iz hiljade grla. Zatim glavar crkve otpoče pevati pobožne pesme, i zabrujaše zvona na hramovima glavnog grada zemlje Stradije.

je i sam uvideo važnost toga kufera, te sa ostalim prvosveštenicima opkruži ministra predsednika, i zapevaše pobožne pesme. Sprovod se krete.

Ide se lagano, svečano, nogu pred nogu, pevaju se pobožne pesme, a zvona zvone i pucaju prangije. I tako lagano glavnom ulicom, idući domu ministra predsednika.

Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.

se mogao u zgodnom trenutku, upravo najsudbonosnijem trenutku, kad se rešava sudbina zemlje, setiti da zapeva pobožne pesme nad kuferom onog pekmezara i da time moćno pomogne trudoljubivoj vladi u velikim podvizima.

Mlad jedan čovek izda na javnost zbirku svojih pesama. Pesme su bile lepe, pune dubokog, iskrenog osećanja i ideala. Celo društvo dočeka knjigu s negodovanjem.

knjigu od sebe kao kakvu najodvratniju stvar na svetu, okrene s prezrenjem glavu na drugu stranu i izgovori jetko: — Pesme?!... Koješta!... — Ko zna? Možda ima lepih stvari?! — dodao bi neko pri takvom razgovoru.

— Zatim dodade malo tiše: — Poznaješ li ti toga što je napisao ove pesme? — Ne poznajem. — The!... Zato tako i govoriš!

„Bolje da tu budalaštinu nisam uradio”, mada je, u stvari, s tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme, bio dobar prijatelj i nije u društvu nikad o njemu rđavo govorio.

Neki su, opet, ovako razgovarali, a, razume se, nisu hteli čitati: — Čudne bruke!... Pesme?... Kao da ga ne znam koliko je težak! veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi.

! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme? — Mnogo bolje ću ja sutra da pišem, ali ne podnosi obraz da se brukam, kao što može neko.

da mu smeta, jer svakom se duh uzbuni čim ga vidi, kao da mu sine kroz glavu misao: „Šta mi se tu praviš važan!... Pesme, e, čekaj da vidiš, umemo mi i ovako!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A tamo u strani žute se zreli ječmovi, i već se iz po neke njive čuju vesele i jasne žetelačke pesme. Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma... Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja...

Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma... Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao.

Zveckanje se približuje, zvuci sve jasniji, vetar nanese i glas vesele pesme... Jest, pevaju ; čuje to jasno. Hej mladosti !...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

ti Savatijeviću, samo da ti je da predaješ pjenije i da pevaš za pevnicom, ka’ i Radoje što podbi noge skupljajući pesme i pripovetke i poslovice i zagonetke, — a što ovde narod propada u neznanju svojih građanskih prava, to se vas baš ič

A ti idi si, pa si spini malko; imaš sutra poslu! Ljubica prekide igranje. Svrši se i čardaš. Posle opet kolo, pesme i brojenice, čaše i zdravice, zvona i prangije, usklici i urnebes. Ide tako jedno za drugim.

Onoga pčelara nazva trutom, onoga što širi svilodelje bubom, onoga što se odao ratarstvu đubretarom, a onoga što kupi pesme manastirskim slepcem.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

KNjIŽEVNOSTI Milovan Danojlić KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milovan Danojlić KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME Sadržaj ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI 3 OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE

DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU 397 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME Stefanu i Borislavu ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA Ovaj

Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne?

Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne? III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu.

Dođe mi da zaurlam, to ne krijem, Kad vidim đake, sa zastavicama, na ulici, A pohvale i pesme Našem Najvoljenijem U uhu mome odjekuju kao urlici.

čoveka Na prodaju, uzvikujuć na sav alas Cenu — što po zakonu se činiti ne sme: To je sadržaj ove priče, odnosno pesme. Neobična povest! Ne misleći Prve redove sam zapisao, I već čujem: „Šta pisac hoće reći?

uzeti kao apoteoza što ju je jedno ushićeno seljačko dete sačinilo u slavu velikog grada, u kojem je našlo utočište. Pesme i prozne sastave počeo sam pisati vrlo rano, ali tome nisam pridavao veći značaj.

Tri godine sam se snalazio, kako sam umeo, i kako se moglo. Prodavao sam večernje novine, objavljivao pesme i člančiće (to se onda plaćalo!), dovijao se. U jesen 1954.

U jesen 1954. sretoh, na ulici, Oskara Daviča, koga sam i odranije pomalo znao. Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno).

Stavši na ludi kamen, osvojio sam, sa prvim stihom pesme, intonaciju za celu zbirku. U dve-tri sledeće noći, napisao sam još pedesetak pesama, i zaokružio knjigu.

To Nema Cice prvo me je nerviralo, a onda sam, ionako pod temperaturom, osetio lajtmotiv nove pesme! Odložim rukopis, uzmem čist list hartije, i počnem izmišljati šta se desilo sa Cicom.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.

Rakić, Milan - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milan Rakić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milan Rakić PESME Sadržaj PESNIKU 2 LjUBAVNE PESME 3 KONDIR 4 SERENADA 6 ČEŽNjA 11 SETNA PESMA 12 LjUBAVNA PESMA 14 ISKRENA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milan Rakić PESME Sadržaj PESNIKU 2 LjUBAVNE PESME 3 KONDIR 4 SERENADA 6 ČEŽNjA 11 SETNA PESMA 12 LjUBAVNA PESMA 14 ISKRENA PESMA 16 VARIJACIJE 18 DALIDA 21 NA JEDNOM

PESMA 24 KINESKI MADRIGAL 26 PRIZIV 27 ČEKANjE 28 SENTIMENTALNA PESMA 30 OČAJNA PESMA 31 LEPOTA 33 OBNOVA 34 DRUGE PESME 35 SILNO ZADOVOLjSTVO 36 ZIMSKA NOĆ 38 KAO BAJKA 40 DOLAP 42 ROSA PADA...

GAZI MESTANU 100 NASLEĐE 102 JEFIMIJA 104 NAPUŠTENA CRKVA 106 MINARE 107 OPROŠTAJNA PESMA 108 OPROŠTAJNA PESMA 109 PESME 112 OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE

POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni.

Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze! LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni

bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne.

Tako sam i ja evo već tri noći Blažen i bujan, dok se pesme hore, U muzici, u cveću, i samoći, Sisao sreću sve do same zore.

PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta. No ja sam ipak retkost među njima: Ne ističem se rado.

DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I

meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada... PESME OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI NA KAPITOLU Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju sunca zraci

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

pevanje toliko postajalo zanosno, toliko i on u svoj glas počeo da unosi, ne, kao što dolikuje molitvi, svetoj reči pesme, pobožnog, visokog i suvog nego toliko nečega svetskoga, i strasnoga, da bi svi bivali potreseni i uzrujani.

U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu tica po koji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme. I onda bi počela da oseća ono što joj toliko puta dolazilo i što nikada sebi nije mogla da objasni...

mladoženja, kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme, koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same.

A znala je da sada nastaje i teže i gore. Jer sada će ponova nastati veselje, pevanje. I to, kao uvek, sve će pesme biti o ljubavi, čežnji, mesečini... I zaista, uskoro to i bi.

se sa njim, pa sada ne polazi za njega, — i one, videći kako joj je teško, sažaljevaju je, i da bi je utešile, pevaju te pesme o rastanku. Hoće da joj pokažu kako ona nije sama, kako eto i međ njima ima koje su isto tako nesrećne, tuže, venu.

— nego što mora!... I zato mu sada dolaze tako tačne, tako tužne reči te njihove pesme, koju su Cigani odozdo jednako ponavljali.

Zato je više pio i naređivao sviračima šta da sviraju, I to ne one pesme, koje su bile lično njegove, nego ove, svakidašnje za koje je znao da ih svi ostali vole.

zidova sklanjao a oni sve više ostajali sami, sve jače, sve bešnje počinju da preovlađuju samo njihne selačke svirke i pesme.

jednim uvom, da bi im glasovi bili što silniji, jači, kao da su u selu, u planini, gde treba čak preko brda glas pesme da dopre i razgovetno se čuje. I što je noć bivala jača, oni su postajali sve slobodniji, silniji.

Pandurović, Sima - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sima Pandurović PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sima Pandurović PESME Sadržaj I 2 BISERNE OČI 3 DOGODILA SE PESMA OVA 5 PESMA TAME 7 VREME 9 BEZ MOTIVA 11 U PROLAZU JUČE...

MIR 224 RODNA GRUDA 225 ZIMA 227 RONDO 228 VELIKI PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232 PESME I BISERNE OČI Kao duh jeseni u šum lišća svela, K’o tuga u život naših želja tajnih, U moju se

Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.

Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća viri.

A u duši, kao marš pogrebne pesme, Cvili, kao u snu bunovnom i groznom, Plač i strah za njima što se reći ne sme, U sumraku nada žalosnom i poznom.

Nije bilo pogreba ni pratnje Za nestalu ljubav toga dana, Niti suze za njezine patnje, Niti pesme, sem graktanja vrâna. Gorka jesen uzela je râna. Ohlađene, razbolele grudi Za nju više nemahu topline...

Zaborav, prah, tišina, čudne stvari Tu su u društvu, prisne, ali néme. — Gle, to je neka knjiga! — Dâ, sonèti, Pesme i ljubav... — Koje je to vreme? — O, davno; ko će toga da se seti! — A ovo? — To je cvet u knjizi, sveo.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ne retko baš takva kazivanja su motivsko povesmo, iz koga su se prele maštovite narodne bajke i epske legendarne pesme.

a osim toga postoje i stihovana kazivanja sa dužim govornim tvorevinama koje nisu samo deci namenjene, kao što su to: pesme o životinjama, ređalice, lagarije, i naročito rugalice.

Uspavanke zaslužuju posebnu pažnju zbog svoje poetske kakvoće. To su pesme koje se pevaju kad se dete uspavljuje, a obično počinju sa „buji, paji“, sa „alula-anina“, kao i sa „ninaj“.

Osim ovakvih dečjih pesama, koje odrasli kazuju deci, postoje i pesme koje su obično sastavni deo dečjih individualnih i kolektivnih zabava i igara u raznim prilikama i sa raznim

Lagarije su takve pesme koje opevaju neverovatne stvari u kojima je i glavno: dati ono što je nemoguće da se u stvarnosti desi.

Kao poseban ciklus zanimljivih pesama izdvajamo pesme, namenjene u prvome redu deci, a koje opevaju razne životinje, njihovo čudno odevanje, osobito njihove ljubavne avanture, a

). V) GOVORNIŠTVO ZDRAVICE U našoj narodnoj književnosti, naročito u poeziji, očuvane su pesme i frazeološka građa u vezi sa napijanjem. Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv.

Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv. „napitnice“ i „počašnice“ u stihu; u prozi pak u vezi sa napijanjem uobičajeni su naročiti pozdravi i blagoslovi u

tužilica (narikača), a nalazimo ih i kod individualnih i kolektivnih izvođenja koreografskih igara, sa pratnjom pesme ili svirke, ili bez te pratnje.

Narodne govorne tvorevine nemaju ni lepotu i renomiranost narodne pesme i priče, ali u zamenu za sve to, — i ove sitne, često potcenjivane tvorevine, svrstavane obično u frazeološku građu,

Sveti Sava - SABRANA DELA

i posle ovoga Stepena, „Sve što diše“, jevanđelje, po jevanđelju „Vaskrsenje Hristovo“ i potom „Pomiluj me, Bože i pesme zajedno da poje sam. I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš.

A ne treba sahranjivati tek kako bilo i kao slučajno, nego prvo i vi, otpevavši pogrebne pesme i drugo dostojno zbrinuvši, ništa ne izostavljajući, najčistije od svega treba prema stranoj našoj braći čistotu

Okončavši se jutrenje i pošto se sabra bezbrojno crnaca, tada i počeše uobičajene pesme pojati, oko prepodobnog tela, časno, i ispuniše rečeno: „Oni koji se boje Gospoda slave ga“. (Ps.

Stanković, Borisav - JOVČA

Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

e.) — spartanski kralj koji je pobedio Persijance ad, v. had air — vazduh akatist — crkvena molitva; vrsta pohvalne pesme u božjoj službi aki — kao, kao da alkoran — koran (kuran), sveta knjiga kod Muslimana altar — oltar alumnist —

— korist polzovati — koristiti polijelej — vrsta velikog svećnjaka u pravoslavnoj crkvi; vrsta pravoslavne crkvene pesme (psalm) Polonija — Poljska polučiti — dobiti, postići pone — bar poneže — jer, pošto ponirljiv — potajan, podmukao

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom? Zatočeni: ora je — prhnite iz tela! Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju): Gle pesnika u mraku usred dana bela Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.

Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju): Gle pesnika u mraku usred dana bela Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju. Pesme — iskazane iz grla da ih čuje Veliko uvo sveta — evo natrag huje. Zar je tu južni kraj i jedino im žalo?

Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se približuje: Reči ove pesme izdržite još malo Dok vas smrt il ćutnja skora ne rimuje.

Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz sveske I pepeljara puna opušaka.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.

Ciganima se pokidale žice, stružu još samo po labavoj, zvrndavoj ge, promuklo krkljaju nekakve pesme i često i uzaludno zapomažu kraj Đorđa za bakšiš. Neki pokuša— vaju od pijanog gazde da iznude zajam. On ih ne čuje.

Njegovu viku niko ne prihvati. Kafana i dale trešti od zabranjene pesme i udaraca krivih noževa o vrata i stolove. Ika raznosi rakiju, zbunjeno i usiljeno se osmehuje, i u hodu nastavlja da

I vi ste se odelili na stranke, gde su vam red vojnički i disciplina? Lepe pesme pevaće vam majka, a Turci će opet kao pšenicu da gaze Srbiju...

Od Kosova gavrani ne prestaju da lete nad umornim konjima s praznim sedlima. Pesme su laž. Kukavice ih spevale. Nikola prstima zatiska uši, neće da sluša Mijata koji tankim glasom zapomaže: Sunce

O, prevaro! Tebe što si gusle izmislio trebalo bi svake noći klati. Kukavice ste i jad svi vi što ste pesme o bunama i hrabrima pevali. Svima bi vreo katran u grlo trebalo sipati. Nikola dugo reži i sluša.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Na glas njegove pesme, kao na ugovoreni znak, iz svih kutova sobe, iz svih zidova, pohita ka starcu četa mališana, ne većih od žira, ali

Ali njih nije privlačilo bogatstvo. Preplanuli, u krpama, išli su po svetu, a u glasu njihove pesme prepoznavali su ribari šum vesala, kopači zamah motike, momci smeh žetelica.

nekakav moćnik držao ih je silom kod sebe, hvaleći se njima kao lovačkim puškama ili psima, mada mu je zvuk njihove pesme bio stran. »Možda oni i nisu toliko vredni hvale?

Zlatna. Očaran, dečak se saže i poljubi ružu, a iz ne izlete Zlatna ptica, sva blistava. Dečak zadrhta. »Da bi se Do pesme došlo, trebalo bi ubiti pticu!« — priseti se, ali nije imao snage da je ubije.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši.

Tako i ove večeri: Višnjić je stigao do na kraj pesme i, po muku u kojem je postojao samo njegov glas, znao da je osvojio i te moćne, najednom omekle i osvetljene Turke.

Počeo je da veruje da će, kad ispeva svoje pesme i kad ih taj mladi čovek pobeleži, moći prestati da peva a početi da priča.

Vuk je slušao drukčije, iz daljine koju Višnjić nije prepoznavao a odnosi između njega i pesme bili su neobični: nije pesma hvatala Vuka, nego je Vuk hvatao pesmu.

je zapevao, jutro se proziralo od prolećnih svetlosti, Vuk je proveravao reč po reč: znao je da je dobio čudo od pesme, radovao se i, u toj radosti, pogledao guslara.

mu je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve završavalo; hteo je da ga pita kad ponovo da dođe, po nove pesme. U drugi mah, podsmehnuo se sebi: sve je to bila besmislica.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole čas gore; Momci klikću, a pesme se ore: „Živo, živo!“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori.

“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma

“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! .........................

Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!

O, pesme moje, jadna siročadi! Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da na

Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“... Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji.

tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja; A u tebi huje rime moje pesme...

Al' posle, bićemo tužni, Jer znamo šta biti ne sme. Veče će biti lepo K'o svršetak tužne pesme. m. Đurčin CXXXVII DA L' HOĆEŠ TAKO? Čuj, istinu ću ti reći: Moja ljubav od ovoga sveta.

Sama sam bila sred gomile hučne; Morila me je čama i dosada, I vređale me reči pesme zvučne; Povratku bejah i samoći rada...

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

kao građanin svake godine pratio, u prvim redovima najuglednijih ljudi, povorku radosne dece što su pevala crkvene pesme... Među njima bio je i on, njegova nada, njegov jedinac. Kako je samo uživao u njemu...

Koliko su nam, recimo, otužne postale baš te same pomenute ubojne pesme koje se u ratu pevaju, a u kojima se sve podbunjuje, nagovara i poziva čas „u boj za narod svoj“, čas opet u nekakve

se sve podbunjuje, nagovara i poziva čas „u boj za narod svoj“, čas opet u nekakve druge borbe i krv; i koliko su te pesme nekako i jadne i zastarele, i tako reći divljačke, prema onim koje se, na primer, mogu čuti na onim savremenim zimskim

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

rabadžije s punim i praznim kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura, ne boji se tuđega pogleda...

Petković, Vladislav Dis - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vladislav Petković DIS PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vladislav Petković DIS PESME Sadržaj UTOPLjENE DUŠE 2 PROLOG 3 TAMNICA 4 KUĆA MRAKA 7 PIJANSTVO 8 ONA, I NjOJ 10 STARA PESMA 12 PESMA 14 NA

AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO... 165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168 POENTA 170 KAKO MI JE...

GODINE 225 IDU 227 POSLE ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa

GODINE 225 IDU 227 POSLE ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom

Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i proleća, Borbe, strasti i zavičaj muka. U baštama mirnog zaborava, U podneblju umrlih opela Ženska kosa i lepota

A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila pesma straha I padanja i uzdaha.

A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila pesma straha I padanja i uzdaha.

Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi.

Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte. Tu su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po'abane. Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe.

Kroz moju dušu prošle su sve trube, Doboši, pesme i krvave seče, Hiljadu srca što ginu i ljube, Dan pun grobova kao zvezdâ veče.

RANE I POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

" Čim sam izgovorio ove reči, osetio sam se kao pratilac Timoteja (Thimoteus) iz Šilerove (Schiller) pesme. Za tren oka izbio je pravi metež i iz desetinu grla se zaorilo: ”To je Brodi.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Na primer, kada bi neki od starijih ljudi završio besedu o Karađorđu i njegovim borbama protiv Turaka, žene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji je sa šakom Srbijanaca branio Negotin od velike turske

Posle 1869. godine nije bilo više slike austrijskog cara! Srpske junačke pesme koje je recitovao Baba Batikin veličale su legendarnog narodnog junaka Kraljevića Marka, snažnog čoveka koji je branio

” Nisam izdržao do kraja pesme i pobegao sam u svoju praznu pregradu za spavanje, gde sam se u potocima suza gušio. Idvor, sa svojim sunčanim poljima,

Pevao je kao slavuj, ali samo uveče, kada bismo obično ostajali sami. Najviše je voleo crkvene pesme. Mnoge večeri bi s krova Tvornice odjekivale arije “Gloria in ekscelsis deo” i ”Ave Marija” i gubile se u noći između

To brdo on je ovekovečio svojim besmrtnim stihovima. Njegove pesme bile su poslanice Srbima, pozivale ih na čuvanje tradicija i pripremu za nacionalno ujedinjenje.

Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana. - Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost

To brdo on je ovekovečio svojim besmrtnim stihovima. Njegove pesme bile su poslanice Srbima, pozivale ih na čuvanje tradicija i pripremu za nacionalno ujedinjenje.

Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana. - Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost

Gavrina frula i njegove nežne pesme, skrenule su tvoje misli na ono o čemu svi sada razmišljaju: na svadbene gozbe, kola i na ostale zabave koja ispunjavaju

Ali taj je student bio jednom srpski seljak kome su u detinjstvu srpske narodne pesme bile glavna duhovna hrana. Glavna ličnost u ovim pesmama bio je Marko Kraljević, nacionalni heroj, koji ni u kritičnim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ali se Marko zaželi pesme, kao i cure i vina, pa povede žene podalje od vrela, u okrajak dubrave, na čistinu, na sunce.

Posle nego bi se naslušao pesme noći u česmi, vraćao bi se ka kapiji. Mirno u noći leže zidine staroga Seraja. Tornjeve oblila je mesečina.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Odgovorio sam mu da nisam, i odmah sam ga sa svoje strane upitao seća li se pesme „Kosovka djevojka“, koju je baš u njegovome zavičajnom kraju Lukijan Mušicki zabeležio od slepice iz Grgurevaca i

Razume se da je mnogo šta uzeto iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho poje a s dušom se djeli Nije znao kad je umirao.

Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko

Nastasijevićeve pesme – nastale u vreme međuratne književne avangarde – nesumnjivo pripadaju modernoj poeziji. Ali je zanimljivo da se neke od

Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i Bogorodica. Na početku pesme zemlja se pojavljuje kao nevesta koju oplođuje nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj

Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

Nama su upravo njegove analize i pomogle kao putokaz za bolje razumevanje Nastasijevićeve pesme. U ogledalu ruske kulture videlo se jasnije ono što je bilo sakriveno u jednoj od najboljih pesama srpske književnosti.

bi se to moglo uzeti i kao teorijski eufemizam, čim se malo dublje zađe u analizu jezika, stiha, strofe i kompozicije pesme.

Razumljivo je onda što se rečenica sada s lakoćom vodi iz stiha u stih i iz strofe u strofu, ponekad duž cele pesme. Prvi put su u našoj lirici rima i rimovanje, opkoračenje cezure i opkoračenje stiha, kao i prenos i kontraprenos

Ova igra je, štaviše, dosta često služila za označavanje završetka strofe ili cele pesme, dakle kao poentiranje, do čega je inače Dučiću naročito bilo stalo, i o čemu je i pisao u svojim ogledima o srpskim

Stipčeviću, prijateljski Za razliku od epskih narodnih pesama, o kojima se često i prilično mnogo pisalo, naše lirske pesme retko su kad zasebno analizirane. Retko je koja bila predmet posebne analize.

Gotovo da bi se reklo da takvih analiza i nema. Jedan od razloga može biti i to što su lirske narodne pesme mahom kratke, što ih čini neveliki broj stihova i u jezgru im se nalazi svega nekoliko slika ili motiva povezanih u

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

koju je pre toga zavio, počne „da je pali, ali nevešto, grizući je, žvaćući, trepćući očima, čelom, celim licem, od pesme koja dolažaše iz sobe“. 9 Reći da neko ne očima, nego čelom i celim licem trepće, vrlo je čudnovato.

radovi ne samo mogli, nego su se morali čitati na jakome fonu beogradskog stila; kao što su na istome fonu čitane i pesme Vladislava Petkovića Disa. Iz načina čitanja proisticalo je književno vrednovanje, jednom izričito, drugi put prećutno.

I, časomice, od neke pesme u kafani učinilo joj se da čuje Razviše ružu vetrovi, što je tobože naručio Ita, njena nepregorela ljubav: ona, ovamo u

I tek kad se u retkim prilikama opusti, pa usled mnogog pića i strasne ciganske pesme odbaci masku odmerenog, sigurnog ponašanja, njemu se iz dubine otme neobična slutnja: „Poneki put, u nekom glasu,

„mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”. I dok Sofka dvaput sanja „taj san jedan isti”, oba se puta daje silan telesni doživljaj: „On prilazi.

mladoženja, kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same“.

pojava, ali suprotno usmerena i malo ispitana, postojala je u prozi: ako se ona prva nazove „prozaizacijom” stiha i pesme, ova druga može se nazvati „poetizacijom” proze i romana.

Stihovi iz pesme Dioba Jakšića glase, naime, ovako: Namjera ga || predveče nanese ||| Na zeleno || u gori jezero. Očigledno je,

Od ponavljanja je satkan i ovaj prekrasan početak već pominjane pesme Dioba Jakšića: Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo danice? Đe si bila, đe si dangubila?

To su zapravo tri stiha iz pesme Površni utisci: Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom.

Nema sumnje da ga, osobito kad ga istrgnemo iz pesme, doživljavamo kao nešto što je u primetnoj meri protivno običnome sintaksičkom nizu.

i o dve paralelne ljudske sudbine, sa nekim podudarnim i nekim sličnim pojedinostima, koje su se kanda pri nastajanju pesme uzajamno preslikavale.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Piće je dragalo sve odreda, da se nije znalo ko je veseliji. Lautari su ređali svoje pesme uz gusle i tamburu, čas udvoje, čas male i kratke konge, čas opet duge deseterske junačke pesme o Muju n Alilu na

su ređali svoje pesme uz gusle i tamburu, čas udvoje, čas male i kratke konge, čas opet duge deseterske junačke pesme o Muju n Alilu na arnautskom jeziku.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun

Kâ da čuješ pesme-uspavanke Iz očiju čaroliskih njenih, Kâ da vidiš duboke uzdahe Sa usana poluotvorenih. Tu se splelo, tu se

I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga. Sad će u snu slatke pesme da zabruje, Jer se brodić zavičaju približuje. Laku nojcu vama, nama! Mir u grud’ma!

Srećni bili, zaručnici! Srećan danak što vas spaja I čarobom pesme stvara Od najdubljih uzdisaja. »Starmali« 1889.

Rački (1828—1894), znamenit istoričar hrvatski. romantično, čudno, neobično. romanca (tal.), vrsta lirske pesme. Savaot (jev.), Gospod Bog. svȅt, savet. sentimentalan (fr.), pun osećanja. skvrno, rđavo, ružno. soare (fr.

Miljković, Branko - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME Sadržaj UZALUD JE BUDIM 2 ZA ONE KOJE VOLIMO 3 UZALUD JE BUDIM 4 PRVO PEVANjE 6 SEDAM MRTVIH

S ONE STRANE MESECA 16 SONET 17 TRIPTIHON ZA EURIDIKU 18 ORFEJ U PODZEMLjU 21 SLEPI PESNIK 22 GRAĐENjE PESME 24 RASPORED REČI 25 RONDEA 26 SONET O PTICI 27 SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI 28 USNIH JE OD KAMENA 29 TRAGIČNI SONETI 30 I

PROPOVEDANjE VATRE 42 XIII KRAJ PUTOVANjA 43 XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI 44 XV MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA

ZA RADNIKE 148 MORAVSKA ELEGIJA 150 NIZVODNO 152 LjUBAV POEZIJE 154 KAP MASTILA 155 KRITIKA METAFORE 156 PRIPREMANjE PESME 157 PROVETRAVANjE PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA

ELEGIJA 150 NIZVODNO 152 LjUBAV POEZIJE 154 KAP MASTILA 155 KRITIKA METAFORE 156 PRIPREMANjE PESME 157 PROVETRAVANjE PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA PESNIKA 167 POEZIJU ĆE SVI

PISATI 168 SMELI CVET 170 AGON 171 RUDARI 172 MORE BEZ PESNIKA 173 EPITAF 174 CVET 175 PESMA 176 SPAVAČI 177 OSTALE PESME 178 MORAVA 179 IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE 182 ZAPIS 184 SUZA 185 ČOVEK SA SUNCEM 186 ZAVOĐENjE 187 ORFIČKO

ROĐENDAN 200 PESME UZALUD JE BUDIM ZA ONE KOJE VOLIMO (1955) UZALUD JE BUDIM Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog

O čelo moje o moja slepa mapo! GRAĐENjE PESME Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To

Frulo nespokojna u svome vazduhu Kad sunce izmišljene vatre poklanjam zloduhu Šta je to što se u dnu pesme krije? IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira?

IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira? O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji

me nedostojnog vetar obavije Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Nekoga sveta teške sene pale Šta je to što se u dnu pesme krije?

Petrović, Rastko - AFRIKA

bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu. Pesme crkvene, katoličke sa latinskim rečima, engleske ratne i crnačke, sve su bile podjednako čarobne i uzbudljive iz

Kad se pojavim, one u horu počinju neku tužbalicu punu jecanja. Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao!

on dolazi lagano tihim kucanjem u drvene dirke balofona; u sunčano pobedničko jutro on bije u bubanj od čije se duboke pesme razmiče nebo. Glavni svirač, radi pozdrava i dara, savija se i svira kod samih mojih nogu.

Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme. Pred Banforom su bezlisni baobabi ogromne debljine, stari vekovima.

Ljudi su iz vremena faraona; staništa iz vremena faraona. Njine najmlađe pesme pevaju o Sumanguruu, koji je bio pre naše bitke na Kosovu; oni crtaju iste crteže koje su crtali još pećinski ljudi.

Fosil je tle po kome gazimo, bilje koje niče na njemu; ljudi su fosili bivšeg čovečanstva; pesme su fosili bivšeg pevanja.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

čuju brujanje i kretanje u turskoj vojsci: s večera su se čuli prvo odjeci večernje molitve: »Alah il alah«, zatim pesme, svirka, vesela graja, a docnije tutnjava od pokretanja vojske i vojene opreme i zdržani ljudski glasovi.

Pa da je bar otkud god makar I onih vranih gavranova što ih narodne pesme spominju da obleću bojišta, te palim junacima kljuju oči crne. Ali ni njih nema.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Otvorila si česme Kroz gore ubave, Osnažila si pesme Da slavu proslave. Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću.

Ljubiću te, sve ovako — Bog mi srca dao — Kao golub, il’ kao soko, Kad bi ljubit’ znao. Pevaću ti nežne pesme, Da se topi cvet, Il’ ako ćeš pesme tužne Da zadršće svet.

Pevaću ti nežne pesme, Da se topi cvet, Il’ ako ćeš pesme tužne Da zadršće svet. Pevaću ti o slobodi Srpski i junački, Pevaću ti zbilju, šalu — Pevaću ti bački.

Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam

HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.

HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.

HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje.

Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje. Al’ su pesme slabi glasi, Tebe nešto lepše krasi, Što te krasi: Srpkinja si.

Pa te more grli, ljubi, Pa se more plimom diže, Oko toga bela vratalj Sav će biser da naniže. XLІ A našto moje pesme, Zar one trebaju, Kad oko mene sami Poljupci pevaju! Kad tako malo stvorče.

“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda i za drugoga. LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš

LXXI Pitaćeš me, moje čedô, Kad sam ove pesme pisô, — Prosuo ih jedan časak, Jedan trenut, jedna misô. Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan

Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan pogled, jedan osmej Uvek koji cvetak strese. Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A na obali planduje stado. — Gru-u! Zastao sam prestravljen i pogledao u nebo. Čujem zvuke pesme: Oj Moravo, oj Moravo, moje selo ravno... Navreše mi suze. Požurio sam.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

diže se čitavo jedno stoleće srpskih pesnika da se pokloni prvom radosnom pobedniku tako dugo nevesele srpske pesme. Branko je prvi savladao vešto što je svima njima ostalo do kraja nedokučivo.

a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako neprecizno i nepouzdano na oba.

doživljaja i ideala, prizemno i neozvezdano, i stilom i temperamentom bez unutrašnje čvrstine i vreline narodne pesme.

Ko se probio kroz njegovu kupusaru od 380 stranica velike osmine, u kojoj je 364 pesme a preko 11.000 stihova, dok to ni blizu nije sve što je on objavio?

bi se odrekla i književnost bogatija i na višem stepenu razvoja no što je bila naša u godinama 1816—25, kada su te pesme uglavnom — čak i onda kada su ovakve kakve su, čvornaste i nakazne...

Stoga pesme, koliko god se to inače nije slagalo sa mojim teorijskim uverenjem, nisam mogao ni smeo odabirati isključivo po kriteriju

Blaže su ocenjivane pesme iz najranijih vremena — to sam već rekao; u nekolikim slučajevima načinjeno je ovakvo odstupanje još i onda kada sam

načinjeno je ovakvo odstupanje još i onda kada sam hteo podsetiti — sa razlogom, mislim — na one široko popularne pesme koje su pevanjem širile fenomen poetičnog i udarale žig životnom — estetskom, emocionalnom, društveno-političkom —

Još ne tako davno, neposredno do pred Brankov dolazak, pesme skupljene u ovoj knjizi bile su ono najlepše što su Srbi u ovoj oblasti stvorili.

To nije naročito mnogo; ali nije nipošto ni za potcenjivanje. Treba čitati te pesme sa ljubavlju. Naši stari živeli su njima, u njima i od njih.

plodno drvo, laka i travčica Na krilu tvome ljubi me vesela; I potok mali, vižljav zefir S odzivom stvaraju strojne pesme. O, kad bi uvek mladim u prsima Ovako plamen k lepome buktio!

Tvog naroda pesme svak željno već poje, I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal, Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: E, što je pravo, pravo, Đuraško; Al’ ’nake pesme ne čuh, duše mi! BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti,

BOŠKO: Ma zbilja, Vujo? Ja je ne viđeh — Je l’ onoliko lepa gospođa Kol’ko je naše pesme uznose? KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Pesma je uznosi?

KNEZ ĐURĐE: O lepoti joj pesme pričaju — Ali i mudrost onde stanuje S krotošću gde se skromna nevinost Na jagodicam’ lica rumenog U zajednici

Bojić, Milutin - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milutin Bojić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milutin Bojić PESME Sadržaj LEPOTA 2 ONIMA ŠTO PLAČU 4 VJERUJU 5 MLADOST 7 VRANE 9 MRTVI BOGOVI 11 POSLEDNjI ČOVEK 14 ZALjUBLjENI

plemena, Što besni od bola, a nesrećan nije, Šibajući tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz mene I stotine struna u

Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast.

Srce zvuk pesme što požudno bije, Reč čas zapovest, čas poniznost sluge, Cilj si kom vode svi puti, sve pruge, Pred kim se ništi

Ti splet svojih želja nevinih i slabih, Uzdahe svih noći, svih leta i zima, Pesme svih sotona i svih serafima Htela si u jedan kip svih snova sliti.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U poeziji se izdvajaju pesme spevane u dugom stihu, od petnaest do šesnaest slogova, takozvane bugarštice, koje se pevaju sa ili bez instrumentalne

One su uglavnom epske tematike, i među kojima se nalazi i zasad najstariji pronađeni zapis epske pesme, zabeležen s kraja 15. veka.

Jakob Grim je počeo učiti srpski jezik da bi pesme mogao čitati u originalu, svaku novu zbirku srpskih narodnih pesama propratio je tananim poetskim analizama.

Srpske narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored os njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz

Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike. Čuvena mistifikacija srpskih narodnih pesama P.

Gete je "svoje vlastite ljubavne pesme pevao u trohejima". Tako je trohej "postao značajna pesnička forma u nemačkoj književnosti", i ne samo u njoj.

To potvrđuje i zasad prvi poznati zapis epske pesme, iz 1497. godine, skrivene među stihovima italijanskog speva Balcino, koju je autor speva Rođero de Pačijenca

Da su se bugarštice kao pesme "srpskog načina" izvodile u Erdelju i vek kasnije, posvedočiće mađarski pisac Šebešćan Tinodi u svojoj Hronici 1554.

Trenucima neposredno posle završene bitke posvećene su dve pesme u Vukovoj zbirci "Smrt majke Jugovića" i "Kosovka devojka".

(Vremenom će muslimanske epske pesme, prešavši u ruke profesionalnih pevača, dobiti posebne kompozicione oblike i postati znatno duže.

Pri tom je vrednost pesme koliko u pohvali njegovoj hrabroj izdržljivosti toliko i njegovoj dubokoj ljudskoj muževnoj slabosti prema ženskoj lepoti.

Narodne epske pesme videle su u hajducima zaštitnike narodnih prava, osvetnike koji su u Turke unosili nespokojstvo, odmetnike od zakona,

Jakšić, Đura - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić PESME Sadržaj MOMA 2 MILA 3 STAZE 5 GDE JA... 6 JOŠ...

53 POZDRAV 54 JAN HUS 57 KALUĐERI 61 PESME MOMA Kad bi moma zvezda bila, Nikad ne bi duša moja Bela danka zaželila. 1856. MILA „Vina, Milo!

Pevaš pesme, tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa

Nastasijević, Momčilo - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momčilo Nastasijević PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Momčilo Nastasijević PESME Sadržaj PET 2 LIRSKIH KRUGOVA 2 JUTARNjE 3 FRULA 4 JASIKE 5 IZVORU 7 RUMENA KAP 8 ZORA 9 ĐURĐEVCI 11 SAN U

PESMA (І) 145 VODI ME, POVEDI SLEPA 146 ĐURĐEVA PESMA (IІ) 147 MARINA PESMA 149 MRE DESPOT 150 MOLITVA 151 PREPEVI 152 PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA 153 SLOVO LjUBAVI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 165 PESME PET LIRSKIH KRUGOVA JUTARNjE

IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA 153 SLOVO LjUBAVI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 165 PESME PET LIRSKIH KRUGOVA JUTARNjE FRULA Frulo, što dah moj radosni žalno u dolji razleže?

Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa. PREPEVI PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA PESMA PASTIRA DAVIDA Čobanin moj večni Bog. U stadu mu jagnje ja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

vodi računa kome daje, ni od koga uzima, već samo gleda kad će dućan da se zatvori, pa a po maalama, a sa devojkama, pesme, igranje! Mladen sluša. Ali ne ponosi se.

god sa svake svadbe, dopiranje svirke, meko, kroz noćnu hladovinu i tišinu grotanje, izvijanje grneta, udaranje dahira, pesme Ciganaka.

po tri puta pečenja i vađenja hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku što se otuda čula.

Tu ih, po njegovoj naredbi, dočekala sofra, sve što treba. Bilo je opet zdravica, pesme, svirke, darivanje, ljubljenje. A najviše u kujni, krijući se, grlile su se i ljubile majka mu i ona.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. Upor. i I, 345, 226 idd; Krasić, Pesme, I, 21, 55; SEZ, 31, 1924, 64; Mannhardt, WFK, I, 40; upor. i R.

(u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor. i poslovicu: »Duša mu na b. miriše. Kažu za dobrog čov

U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II). BOSTAN Melone (cucumіѕ melo). Bostan. 1. Waѕѕermelone. Lubenica; pipun.

V. i Vl. Krasić, Pesme, I, 21, 54. u BV, 16, 1901, 247 takvu senovitu b. l. posadili su drugi. Upor. i ovaj rečnik ѕ. v.

ili: natrag! (SEZ, 17, 15). Isto tako, kad preti grad, pevaju vračare basmarske pesme u kojima se spominju muke kroz koje prolazi k.

i druge narodne pesme koje kažu ovo isto, Sofrić, 171). U Bosni i Hercegovini čak se priča da muških glava nije ni bilo sve dotle dok nije

— U okolini Pečenjevca (leskovačko), kada zapreti grad, stare žene pevaju basmarske pesme u kojima se spominju p. muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici

, 154). Duša mladog momka može »mirisati« na r. (pesme u Sofrić, 192). U narodnim pesmama ima dosta primera iz kojih se vidi da r. može biti senovita biljka, npr.

Sabor se kupi kod bora kao u paganska vremena kad je to drvo smatrano za sveto, ali, umesto paganske obredne pesme za zdravlje i plodnost, peva se pesma sa hrišćanskim motivom kao da je sabor kod crkve.

Russkie agrarnыe prazdniki, Leningrad, 1963, 98); tako i u Ukrajini (Іgri ta pіsnі, 1963, 35; 308; 319), gde narodne pesme čuvaju verovanje da je b. stablo — telo, a lišće — kosa devojke koja se utopila (ibіd., 303, 390). Brest.

a zabranu ne ograničava: »Žene gataju da ujamkom nikakvijeh haljina ne valja šiti«, mada navodi stihove iz narodne pesme u kojima se zabrana tiče samo muškarca: »Majka sina svoga svjetovala Da se čuva i da se učuva Od ujamka i od ureznika,

U Karanu pak, kako se vidi iz jedne tamošnje narodne pesme, vila je streljala mladića »Koga majka nije verovala Ni ujamka niti ureznika«, i tu se, kao i kod Vuka, javlja naziv

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 126 POMENAK 127 ZIMSKA IDILA 128 (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...) 131 TURSKA 132 JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA 133 ČETIRI PESME KALIFE ABU-EL-RAHMANA 134 (STOLEĆA DREVNA SU PROŠLA...) 141 VEKOVNI STRAŽAR 142 U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H.

Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna! I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je

Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna! I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen!

Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas.

sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide? Ko je peva? I šta li znači smisô njen? 1886.

Bezbrojno sveća, do u samu zoru, Zasvetle opet u staklenom dvoru I opet bajni zahore se glasi, Ljubavni klici, pesme i uzdasi.

Car je slušô pesme ove, pa u gnevu i u žaru, On zatvori svoga sina u visoku kulu staru. Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski

Ona je pevala pesme u vedre, zvezdane noći, Bolno-slađane pesme. S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru

Ona je pevala pesme u vedre, zvezdane noći, Bolno-slađane pesme. S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru, hodi k meni.

Il vapaj trojanskih žena u ovoj krvavoj vojni? Ne! U logoru svome, uz pesme i glasne trube, Kresidu Grci ljube. Dan je okončan burni.

mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike tajne: To priroda južna, u večeri kasne, Šumi svoje pesme zanošljivo strasne. 1889.

tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Lice mu se razvedri kada saznade da su to patriotske pesme i on je bio velik rodoljub, pa zato dade oduška tom svom osećaju pretplatom na deset egzemplara toga uzvišenog dela.

Priznadoše sami sebi da su naučne rasprave i lirske pesme sitna zrnca, pa ma bila i biserna. Ali ih ohrabri druga butelja.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA Sadržaj PREDZMAJEVSKI PERIOD U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI ZA DECU 2 PESME 9 ZAHARIJE ORFELIN, MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA

književni tekstovi u kojima se tematizuje detinjstvo, odnosno mladost; zatim opisne, rodoljubive, etičke ili religiozne pesme.

Uvid u pesme ovog perioda pokazuje njihovu međusobnu srodnost u motivskom i formalnom smislu koja se bitno ne razlikuje od Zmajevih

srodnost u motivskom i formalnom smislu koja se bitno ne razlikuje od Zmajevih pesama za decu; uostalom, Zmajeve pesme izrastaju upravo iz pesama s kraja 18. i 19. veka.

Zmajeve pesme je, s druge strane, po rečima A. Jovanovića, potvrdila sama kultura; one jednako žive i među današnjom decom, što

U same početke srpskog pesništva za decu ubrajamo pesme Luke Milovanova (1789–1828), pisara, učitelja i pobratima Vuka Karadžića, nastale 1810.

je, takođe, zaslužan što je Zmaj počeo da se bavi poezijom za decu, pošto je na njegov podsticaj Zmaj napisao i objavio pesme prvo u Školskom listu, a zatim i u Prijatelju srpske mladeži, srpskom listu za decu (Sombor 1966, urednici Natošević i

Predgovor) i antologiju poezije i proze očigledno sačinjenu za školske svrhe (Proizvodi u stihovima izdeljeni na „Pesme“, „Basne“, „Iskrice“, „Natpise“ i Proizvodi u prozi sa poglavljem „Škola i život“).

Ovaj pedagog i školski upravitelj pisao je pesme, pripovetke i sastavljao antologije. Popovićeve brojne knjige za decu kombinuju dela usmene i umetničke književnosti,

Stevan Popović imao je izražen osećaj za estetsku procenu pesme za decu. Tako je na naslovnu stranu prvog broja Radovana stavio pesmu „Pozdrav deci“ čime je doprineo afirmisanju Zmaja

). Zbirka pesama prote Jovana Sundečića Niz dragocenijeg bisera ili duhovne i moralne pesme za decu, izdata 1856. u Zadru, prva je originalna zbirka poezije za decu.

Obraćajući se „maloj srpskoj dečici“ u predgovoru zbirke autor naglašava etički smisao svoje poezije (da pesme „dušu najljepšim vrlinama ukrase“) i veliku ljubav prema deci.

Stanković, Borisav - TAŠANA

A to što si me žalila, to me je i ubilo. Misliš ti, nisam ja bežao od tebe? Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja. Ti znaš da mi je svaka kuća, osobito naše, turske, otvorena.

I to je bila moja nesreća. Posle, naučih u tamburu da sviram i pevam. TAŠANA Pa gde i od koga nauči tolike pesme? SAROŠ Pa tu, u berbernici.

Ja sam im donosio i služio ih. Docnije, kad sam poodrastao, naučio uz šarkiju pesme od njih, donoseći im piće, ja sam od svakog po malo ispijao da bi mi boli glas bio kad počnem da pevam i sviram

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao bolničar; majka, sluškinja; brat, peva tužne pesme na uvo nesrećnima; sestra — to se u poslednje vreme govorilo u varošici — udata za stolara koji pravi mrtvačke sanduke.

i u baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita naglas pesmarice i pesme iz stare svoje čitanke.

Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek. Pisao je pesme, zanosio se genijem starih Rimljana, istoriju i književnost starog Rima znao je sjajno, često je s pravim poletom

vama sviram! — Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski. Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi.

Gospa Nola se zgranu, umalo ne viknu, ne zna ni sama da li od začuđenosti ili od radosti. Razgovetno dođoše do nje pesme i reči.

Kad je Pavle bio u petom razredu gimnazije, svi su njegovi drugovi znali za dve stvari: da Pavle piše pesme; i da uvek ima novaca i zna neki osobiti sistem rukovanja novcem.

Nikoga nije naročito zanimalo. Petnaest, šesnaest godina, to je doba gde se mešaju lirske pesme, pozorište, rvanje, cirkus, devojčice, čokolada, alva, fini džepni nožić, lepa kravata.

ne razabiram akcente, kud brzate, nije to trojka, ne kasate sa dvanaest nogu.” I Branko je pisao pesme. I ni njemu ni Pavlu redakcije dosad nisu ništa objavile, iako su dobijale ohrabrujuće odgovore urednika.

Zarekao se u sebi da dugo neće ni pisati, ni slati pesme. Odjedared se pojaviše dve Brankove pesme, jedna u omladinskom, jedna u čisto književnom pregledu.

Zarekao se u sebi da dugo neće ni pisati, ni slati pesme. Odjedared se pojaviše dve Brankove pesme, jedna u omladinskom, jedna u čisto književnom pregledu. Pavle onda priznade kako je uticao na sudbinu.

Slušaj, da prestanem sad ja pisati i slati. — Ni osam dana nije prošlo, pojaviše se dve Pavlove pesme odjedared. Srećni, Branko i Pavle ispričaše slučaj i Milanu. — Vidi se da ste pesnici.

Stale su se i nehotice ređati tužne pesme. Srca nabrekla, profesor i đak se izjednačio; razliva se samo tihi razgovor melanholične naše narodne popevke.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I onda, zar je čudo što smo se u snu trzali, što smo zaboravili i narodne pesme i očenaš, pa često puta i svoje sopstveno ime i prezime, i mesto rođenja, i imena svojih roditelja.

Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svršila moja prva ljubav. PRVA I POSLEDNjA PESMA Napisao sam svega dve pesme u životu i sa obema sam toliko stradao da sam se zarekao čak i da ne čitam više stihove a kamoli još i da ih pišem.

Napisao sam svega dve pesme u životu, i obe su mi toliko škodile da sam morao pribeći merama koje bi me okrepile i oporavile.

Moj jedan drug, koji je takođe napisao svega dve pesme u životu, mnogo je bolje prošao, ali je on prvom pesmom čestitao sedamdesetogodišnji rođendan jednoj svojoj vrlo bogatoj

Ja ne znam kako se kod mene javio taj nagon da pišem pesme. Jedni vele da se to javi kod čoveka kao svrab, što kod mene nije bio slučaj, jer sam ja osetio svrab i češao sam se

Upoređenje bi moglo biti tačno, s obzirom na pojedine pesme u našoj literaturi, pa ipak neće biti da tako postaju prve pesme.

Upoređenje bi moglo biti tačno, s obzirom na pojedine pesme u našoj literaturi, pa ipak neće biti da tako postaju prve pesme.

njegov uvod sad već nije bio dug, već je odmah prešao na samu stvar — i pred nama je, evo, jedan od tih što piskaraju pesme, a koji je inače, prema školskom dnevniku, vrlo traljav ili, bolje reći, rđav đak.

Čovek me uze savetovati da se prosto odrečem pesme, da kažem da nije moja već sam je od drugog čuo, recimo od moje najstarije tetke, i da izjavim svoju odvratnost prema

uvek u borbi između čoveka i sujete ova druga pobeđuje, tako je i ovde bilo, te ja priznadoh direktoru da sam pisac pesme. — Eto, gospodo, on priznaje! — okrete se direktor profesorskom kolegijumu.

mišljenja, koja su otprilike ovako glasila: Katiheta: Treba ga isterati iz škole, nek ide u tamburaše pa nek izmišlja pesme! Ili, ako ne to, onda ga bar osuditi na jednonedeljni post. Istoričar: On je učinio dva zločina.

Otuda, na primer, kod čoveka svih stupnjeva poezije, dok je magarac nema. Kao što je poznato, magarci ne pišu pesme. Ali biva pogdekad da ljudi pišu takve pesme da bi se moglo pomisliti da su ih magarci pisali.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući pobožne pesme. U daljini negde, zvono je stalno odjekivalo, dok su talasi na obali šumeli.

Petrović, Rastko - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Rastko Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI

153 SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA 155 BITINSKI PASTIR 159 PONOĆNE DELIJE 164 PREVODI 166 PIJANI BROD 167 RUKE 171 PESME RANE PESME NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka

NA USNAMA 155 BITINSKI PASTIR 159 PONOĆNE DELIJE 164 PREVODI 166 PIJANI BROD 167 RUKE 171 PESME RANE PESME NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su

vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan ne bih pesme pisao, Rđave možda rđave. Gde bismo bili?

“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.

njemu leže; Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u

Ili je jedini grozd okačen o lozu, Kao sok iz tebe siše tuberkulozu. Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti

savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.

Uzeti ga treba za ruku pa izvesti u polje, Da tamo zaboravi sve pesme I čak bol svoj koji ne beše dubok: Te noći bi jeo više i spavao bolje, I ne bi osećao da mu postelja zagriza bok, I da

Evo ja pišem pesme, zato što između tri i četiri časa ne osećam ni za čim drugim potrebu, no baš za tim. U jedanaest i po sam gladan, i

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Je li mogao Belko da ne primeti kako zelena žaba više od slavujeve pesme ceni svoj kreket? Je li mogao da ne vidi kako puž misli da je najpametniji na svetu? Šta da se za mravlje ratove kaže?

Što ne pevaju? Pevaće! Moraju! Nema druge: među Carevim srećnim podanicima nema nijednog koji se seća reči bilo koje pesme. — Pa, šta da se radi? — reče Carica. — Na ptice se ne možemo osloniti!

— Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad! S darovima i pozdravima već su počinjali da pristižu i prvi gosti.

I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba. Tamo kamo su išli čekalo ih je mnogo dece, mnogo pesme. Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret. Načini dečak postelju na palubi i leže na samu njenu ivicu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.) Kako ništa, kad eno i puške bacaju! VASKA E, kakve puške!

Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori, Dude, belo Dude, Kako tebe, Dude, nigde nema, Ni u Tursko, mori, ni Kaursko.

Šantić, Aleksa - PESME

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Aleksa Šantić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Aleksa Šantić PESME Sadržaj PRETPRAZNIČKO VEČE 2 MOJ OTAC 9 LjUBAVNE PESME 10 GRIVNA 11 MOJA KOMŠINICA 13 NA POTOKU 16 ČEŽNjA 19 NE

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Aleksa Šantić PESME Sadržaj PRETPRAZNIČKO VEČE 2 MOJ OTAC 9 LjUBAVNE PESME 10 GRIVNA 11 MOJA KOMŠINICA 13 NA POTOKU 16 ČEŽNjA 19 NE VJERUJ 21 PROLjEĆE 22 POD JORGOVANOM 23 PRED MODELOM 25 POD

51 PROLjETNjA NOĆ 52 RODOLjUBIVE PESME 53 NA UBOGOM POLjU... 54 BOKA 56 MI ZNAMO SUDBU... 57 MOJA OTADžBINA 58 Muzi 59 *** 60 O BORE STARI...

61 OTADžBINO, GDJE SI? 63 MOJI OČEVI 65 POVRATAK 66 BALADA 67 SELjANKA 68 MOJI PUTEVI 73 SOCIJALNE PESME 74 O KLASJE MOJE...

KOLIBAMA 80 HAJDEMO, MUZO 81 VEČERNjA ZVONA 82 JA I MOJ PRIJATELj 85 UGLjARI 86 TEŽAK 87 RUČAK 89 OPISNE PESME 90 NA ŽALU 91 POD JEDRIMA 92 PROLjETNE TERCINE 93 METEOR 95 JUTRO 96 SRCE 97 NERETVA 98 ZVEZDE 99 LEPTIR 100 POGLED S

S VRHA 102 ZORA 103 NOĆ U TRPNjU 104 NA PRIPECI 105 KOLEBANjE 106 MEDITATIVNE PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA ŠKOLjU 114 NOĆ 116 PRED RASPEĆEM 117 SVIJETLI PUT 118 OŽIVI MENE, NOĆI...

150 EMINA 152 BEG RAŠID-BEG 154 PREPEVI 155 XAJHPIX HAJNE 156 PESME PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam.

1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad

Sve je tu pusto, i sve je Vrtove pokrio led — Svrh šedrvana sneg veje, I dršće jorgovan bled. 1921. RODOLjUBIVE PESME NA UBOGOM POLjU...

One su mi dale svoga srca deo, I zagrljaj njihov i poljubac vreo Veliki i sjajni ordeni su moji. 1924. SOCIJALNE PESME O KLASJE MOJE...

1918. OPISNE PESME NA ŽALU Izronio mesec. Ovde blizu seke, Oseća se miris kadulje i smreke. Prostrlo se more kô svileno platno, I u

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

JUNAČKIH PESAMA 1 POSTANAK, RAZVOJ I KARAKTER EPSKE POEZIJE 2 ISTORIJSKE PRILIKE I EPSKA POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI 6 PESME DUGOG I KRATKOG STIHA 11 PESME STARIJIH VREMENA 103 1 ŽENIDBA DUŠANOVA 104 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA 133 3 ZIDANjE

RAZVOJ I KARAKTER EPSKE POEZIJE 2 ISTORIJSKE PRILIKE I EPSKA POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI 6 PESME DUGOG I KRATKOG STIHA 11 PESME STARIJIH VREMENA 103 1 ŽENIDBA DUŠANOVA 104 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA 133 3 ZIDANjE SKADRA 146 4 ŽENIDBA KNEZA

DIOBA JAKŠIĆA 465 48 JAKŠIĆI KUŠAJU LjUBE 470 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE 475 52 SMRT JOVA DESPOTOVIĆA 539 PESME SREDNjIH VREMENA 544 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV 545 54 NOVAK I RADIVOJE PRODAJU GRUJICU 550 55 STARINA NOVAK

VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN 780 78 PREDRAG I NENAD 787 79 HASANAGINICA 796 80 JETRVICA ADAMSKO KOLENO 801 PESME NOVIJIH VREMENA 807 81 PEROVIĆ BATRIĆ 808 82 TRI SUŽNjA 814 83 POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA 820 84 BOJ NA

IZUČAVANjU NARODNE KNjIŽEVNOSTI 880 O PEVAČIMA 885 O ZAPISIVANjU I PREVOĐENjU 890 O JEZIKU 893 UZ POJEDINE PESME U OVOJ KNjIZI 895 REČNIK manje poznatih reči i istorijskih i geografskih imena 927 ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Jasne njene elemente (pričanje o raznim događajima itd.) sadrže, na primer, tužbalice i naročito ratničke pesme, koje idu među najranije ljudske tvorevine.

“ U Ilijadi lepa Helena zna da će o njoj i Aleksandru biti pesme „među potomcima“, a Ahil veli Agamemnonu: „Ahejci dugo će pamtit, mislim, i tvoju svađu i moju“.

Prvu etapu karakteriše široka, slobodna improvizacija u narodnoj masi; tada „nema nikakvih postojanih formi, pesme se neprekidno menjaju“.

javlja potreba da se pesmom sačuva uspomena na podvige heroja; zato se iz slobodne improvizacije izdvajaju pojedine pesme koje se ponavljaju, uglavnom, u nepromenjenom obliku.

u mnogim slučajevima epski pesnici — ne samo oni koji su stvarali epopeje nego i oni koji su pevali kraće epske pesme — živeli su na kraljevskim i uopšte velikaškim dvorovima.

Na njima ona je, svakako, dobijala nove, vlastelinske crte, ali su zato i pesme pridvornih pevača imale sudbinu potočića koji padaju u široku reku.

U početku oni se svi javljaju u isti mah i skoro u podjednakoj meri, a neke pesme su do kraja ostale lirsko-epsko-dramskog karaktera (na primer, tužbalice i svatovske pesme).

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME NE VREDE NI PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ. MRTVA SLOVA NA PAPIRU.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Gavril Stefanović Venclović CRNI BIVO U SRCU Sadržaj LEGENDE, BESEDE, PESME 2 CRNI BIVO U SRCU 4 CRNI BIVO U SRCU 5 PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE

PISMO 449 NA MERI STAJAH 450 PESAK I MORE 451 CRNI BIVO U SRCU LEGENDE, BESEDE, PESME Plivaju ti k jeziku razlike besede Ka na lovu u mrežu Razlikoga roda ribe; Zle i dobre. I gledaj sad što da činiš...

put po vodi bez straha s lađami putovati spremaju; morske galije se od pristanka im na širinu izvlače pojući nove Bogu pesme s velikom hvalom; elćeni se pružaju, oko njih obskače riba delfin, što na sebi topljenike prihvatajući na suho

Kakvim li očima mogu smotriti mi Boga pod telesnim pokrivačem? Koje li pesme ću ispojati tvome izlaženju štedre? POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona

Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko rastu drva, kako no njena

Jerno čistilnica je crkva duši i telu s brloga zemljana, i nebesni je ovo stanak, se moliti, slušati knjižne pesme i učiti se o zakonu, doznanjivati se vanja što Bog ište od nas, da ne ginemo s dušama u neznan.

Kako mogu to i govoriti da i bez raspaljivanja se na njih nisu gledali? Gde no su besede tankovite, mazne i pesme horospijske slatkoglasovite, skloniti s raslabom obrazi smešni, namigljive oči tihozgledne, mekane haljine cifraste,

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme

Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o Zejni nekoj!

i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o Zejni nekoj!

U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama. Mlađi svet i ne peva danas te pesme, a i ako ih peva, ne zna o kome pevaju. I danas, još ovako star, voli hadži Zamfir da zadene po koju staru ljubav svoju.

U leto zorom, još za rose, odlazio bi tamo, popio kafu koju bi sam tamo na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i nadisao svežeg i mirisavog jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo,

Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja je njoj mnogo kazivala i setom je nekom milom ispunjavala...