Употреба речи песме у књижевним делима

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ Садржај И 2 ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О

СВЕТОГА САВЕ 206 ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 207 ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ 212 НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме. Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Стојан га само загрли... И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало... Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле... И сама Дрина валовита зажубори веселије...

Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче. Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња. Изгледало је као да су се скупили на какав договор. Попа устаде иза совре и зовну Станка.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Дучић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Дучић ПЕСМЕ Садржај КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Дучић ПЕСМЕ Садржај КЊИГА ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ ЛИШЋА 8 АКОРДИ 10 ПОЗНАНСТВО 12 ТИШИНА 14 ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У

РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА

СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ

ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИ

ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА

ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ

СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ

СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ

ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ

НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ 283 ПРОЛЕТЊА ПЕСМА 284 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 285 ЧОВЕК 286 СУНЦЕ 287 2.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до еіѕ. Па ипак није је глас нигде изневерио.

сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао да ли је запамтила друге песме које сам јој преводио. Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.

— Ето, то је певао — вели поп-Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију.

— Нема ту никаквих других заслуга, него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију.

— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.

У селу доста, боме, и оволико. А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерне песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.) — Ама шта је било, Персо?

Ах, како је Шаци било кад је чуо да му се неко одазива из комшијске баште. Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?

баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговора — и друга строфа оне песме коју је

те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговора — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: Мамина је тараба, Мамина су врата, А моје је оно луче, Што кроз пенџер гуче!

Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!

Шаца је отишао блажен. Био је поетски расположен. Целога дана је преписивао неку песмарицу, и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом. После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.

шалукатре видела неку прилику, и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, иако је Шаца, као обазрив и мирољубив берберски асистенат, и није смео запевати.

Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А у том отегнутом зевању и у оном о-је имало је нечег од песме и нечег што је одавало савршено мирну савест. Оно је, од прилике значило ово: ја поштено отаљах овај живот.

Африка

би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору. Песме црквене, католичке са латинским речима, енглеске ратне и црначке, све су биле подједнако чаробне и узбудљиве из

Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао!

он долази лагано тихим куцањем у дрвене дирке балофона; у сунчано победничко јутро он бије у бубањ од чије се дубоке песме размиче небо. Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу.

Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме. Пред Банфором су безлисни баобаби огромне дебљине, стари вековима.

Људи су из времена фараона; станишта из времена фараона. Њине најмлађе песме певају о Сумангуруу, који је био пре наше битке на Косову; они цртају исте цртеже које су цртали још пећински људи.

Фосил је тле по коме газимо, биље које ниче на њему; људи су фосили бившег човечанства; песме су фосили бившег певања.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Скоро и не говоре, после последњег детета. Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем

Те песме момака се, после, кад год би се жене сетио, сећао на свом путу. Било је то нешто најлепше на свету. Према хартијама, на

Није се смело под срамотом остати. Они су још носили, на језику, песме, које су се међу њима певале, о томе, како су се Бакич и вицедуктор Монастерлија тукли са Турцима испред војски.

А као сенке, међу сенкама, сишли, до утоке Тисе. Он и његових седамнаест јолдаша, кренули су Бачком, без песме. А нико их није испратио, сем клетви, за сретна пута. Носили су свега један фењер пред својим колима.

Предграђе Подоља, у Кијеву, одјекивало је, почетком тог марта месеца, од песме тих дошљака, али и пригушеног плача, нарочито жена.

Петровна имала обичај да, у цркви, употребљава оне исте, украјинске, певаче, који су јој певали, дотле, циганске песме, и Костјурин је, после цркве, хтео да разоноди своје официре. Они су, после ручка, били позвани на његово стрелиште.

Подољ се орио сад, увече, од сербске песме. А скоро сваки дан одлазили су, из Кијева, они, који су се били обукли и добили оружје, па и порционе новце.

Теодосије - ЖИТИЈА

Љубио је пост, избегавајући сујетно празнославље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи.

Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и

су сви разумели да је преподобни и на крају живота са анђелима појао анђелску песму, и да више, после оне анђелске песме, не треба друге појати. Ведро гледајући на икону Христову, изгледаше као да душу предлаже у руке његове.

Са кадионицама и благоуханим мирисима ваздух испуњавајући, ове примаху, псалме и прикладне песме за спомен преподобнога оца појући, са сузама и радошћу клањајући се, са љубављу целиваху их, и хотећи очима и лицима

После овога заповеди да се удари у било. И пошто су се сви који су ту били сабрали, биле су свршене јутарње песме и славословља ка Богу празнично за спомен преподобнога.

ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона, изговори пригодне песме у његову почаст.

Нека је благословено име твоје на векове векова!“ Оваквим благопохвалним речима Богу весељаше се И уз псалме и песме ношаше светога са епископима и благороднима.

Те ноћи, кад устадоше за поноћну и јутарњу службу, чуше неизрециве песме и гласове који сладошћу ум и срце у умиљење одводе.

Кад бише окончане те слатке и неизрециве песме, одмах по томе и дан освану, те братија журно стигоше у пештеру, и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Српске народне песме и приповетке скупио је у почетку XИX века Вук Караџић. То су најбоље и најпотпуније збирке фолклора од свих

Врло је вероватно да су задруге биле главни центри у којима су створене народне песме и фолклор уопште. У турско доба је задруга поред цркве била друштвена организација у којој се развијао национални дух

Младићи и девојке најчешће поверавају своје тајне само најстаријој жени у задрузи коју врло поштују. Лирске народне песме врло дискретно изражавају љубав.

Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација. Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав

он мислима учествује у њиховим великим делима и у неизмерним патњама, махом хајдучким патњама, онима о којима песме казују. Он зна не само имена косовских јунака већ исто тако и какав је ко био и које су му мане и врлине.

Српске народне песме, створене у овим областима, распрострле су се чак и у области које нису припадале старим српским државама.

На Балканском полуострву само динарски људи имају гусле, којима се прате народне песме, инспирисане једино народном историјом.

Гуслама се не могу пратити игре или лирске песме, за које динарски људи имају друге инструменте (нарочито свиралу). Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са

и уметничко осећање, показано у песмама које су добро познате и које се сматрају као најбоље словенске народне песме. Неке од српских приповедака Лескин ставља у ред најлепших које у књижевности постоје.

Због народних песама Мицкијевић сматра Србе за песнике словенскога света. То су појединачне песме или читави циклуси, као што су косовски циклус, циклус о Краљевићу Марку, циклус о устанку 1804—1815. год.

Дизао је револуције. Велике народне творевине јужнога словенства везане су за динарски тип: црква Св. Саве, народне песме, стварање и ширење Србије.

Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини, чак с једног брда на друго. Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо. Старовлах је живог духа, често изналазачког у коме има кадшто лукавства.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Онда сам је видео како отвара и затвара уста. Певала је опет песме о бродићу, а мени су струкови поигравали на води. Риба је као луда налетала на мамац.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме. — Па зар овде још мислиш да ће бити лопова? — Има још једна банда, чуо си за Јанотича?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Мада јој није било до песме, и мада беше уплакана, пила је и певала. Скривала се са мужем и љубила му врат, груди, уста, уши.

Тако је заспао, бесан и очајан више пута, будећи се пред вече, од песме војника и лупе добоша. Задригао од спавања и одмора, отежао опет, надносио би се тад, свом снагом, у стишавању и

Ослушкујући бат ногу својих војника, који су вичући певали песме о узећу Београда, носећи рашчеречене јагањце на леђима, ослушкујући смех својих официра, који су, шале ради,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ (Вук, Српске народне пјесме, И, бр, 643) У напомени (бр. 147) испод ове песме Вук примећује: „Ваља да, да ништа не почиње у суботу и уторак.

онда „неје арно“, па га кум удари поново.⁶⁹ Негде при стрижби жене певају посебне, обредне песме.⁷⁰ Кум детету дарује дукат или какав други новац, затим капу и венац (које дете носи следећих недељу дана), а негде и

У зору су ишли на реку, младићи напред, а девојке за њима и успут певали љубавне песме. Младићи су се пели на врбе, секли гранчице и бацали девојкама.

је и симптоматично да се на свадби, при одвођењу невесте из „рода“ у „туђу кућу“, певају углавном тужне обредне песме у којима се оплакује изгубљено девојаштво.

Сутра ће ти већма бити нећеш мајку ни видети“ итд. Сличне се песме у истој ситуацији певају и у лесковачкој Морави.

¹³ Јунаштво, чојство и витешко понашање динарских Срба, као највише људске вредности, опевале су многе народне епске песме, али и бројне приче, предања и ратничке анегдоте које су сакупили Марко Миљанов и Мићун М. Павићевић.

Усмена књижевност. У претписменим традицијским друштвеним заједницама, усмена књижевност (предања, бајке, песме, легенде итд.) има бројне, многоструке и изузетно важне функције у образовању и социјализацији деце.

У традицијској култури, где нема школе, улогу образовне институције имају поучне приче, јуначке песме и пословице које деца слушају у кући, на саборима, прелима и селима (то је једина „школа српског сокола!

Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је

Њему се прави нарочито мјесто у кући“, пише Мићовић.) Многе приче, затим неке песме (успаванке, цупкалице и сл.), бајке, загонетке, питалице, пословице итд., првенствено су намењене деци.

Малом детету се кроз песме и приче о јунацима нуди модел идентификације, узор за угледање које је од огромног значаја за социјализацију, с

вредност усмене књижевности као средства социјализације и формирања личности јесте у томе што ове приче, бајке, песме и предања нису грубо моралистичке, огољено дидактичке, већ су превасходно уметничке творевине, литература која се не

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ 81 ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ 83 ЗА АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА ПЕПЕЉУГУ 93 О ЛОВУ 94 ЗА ЛОВИШТА 96 ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ 97 ЗА БОГОВЕ 98 ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ 100 О БАБУНСКОЈ

му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве

ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају

За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза. ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих

За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза. ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Распиривао жар под граделама и гасио га у себи. Славио нечије рођендане. Певао без слуха. Мумлао на оним местима песме где не знам речи. Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве.

Била си узбуђена и срећна, али тај човек је имао немогуће шушкетав гласић док је мрцварио оне своје дивне песме (требало би му законом забранити да их сам рецитује), а после је на уџбенику књижевности, чије си му корице подметнула

Господе! Ако ишта мрзим на свету, то су те отужне, прелудирајуће, срцепарајуће, међуградске песме! А што се тиче пића, које ти једино помаже да се опустиш — е, заиста не би смела више да пијеш! А знаш ли зашто?

гинеколога неоспорно најмоћнијег човека у граду (познавао је све скривене породичне тајне), а и сам је »помало жврљао песме за фиоку!« Пили су у његовој помпезној вили, коју је народ звао Абортана, јер је била подигнута углавном од побачаја.

где одувек и живимо!« — Богу хвала што не наставих да пишем песме после гимназије! — рече ветеринар свом друштву. — Ево како бих завршио.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дух племена управо се у детињству завештава будућности. Народне успаванке одзвањају нам у уху још од колевке; приче и песме усађују нам се у душу као знамења народне душевности.

и сликовнице и стрипови, препричавање и прилагођавање дела народне књижевности, рутински писани романчићи и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.

овако описала тај неспоразум између детета-читаоца и одраслих: „Гледајући уназад, ја сад видим да су Пушкинове песме, и уопште песме, са ретким изузетком чисте лирике, каквих је у мојој читанци било мало, за мене до моје седме године

тај неспоразум између детета-читаоца и одраслих: „Гледајући уназад, ја сад видим да су Пушкинове песме, и уопште песме, са ретким изузетком чисте лирике, каквих је у мојој читанци било мало, за мене до моје седме године биле низ

нисам се ни старала да разумем, већ сам просто видела. Али на срећу мати није увек питала и неке песме остале су разумљиве.

Ваљане дечје песме, приче и романи доносе поједностављену, али притом целовиту визију. Иако избегавају неке поступке, теме и интелектуална

Васпитни учинци њихових романа, као и они дубљи, тананији, што остају у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог утицаја на изграђивање духовног профила детета.

Дечје песме би, у начелу, ваљало уносити у антологије озбиљне поезије — подвргавати их, дакле, најстрожем вредновању.

НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају много напред.

Опште прихваћено мишљење по којем естетику дечје песме одређују обзири према дечјим интелектуалним искуствима свакако је, у извесном смислу, тачно; па опет, вредело би се

свакако је, у извесном смислу, тачно; па опет, вредело би се позабавити неким видовима и значењима тог самоупућивања песме на одређеног читаоца.

Извесно искуство које сам сам стекао пишући дечје песме може ми бити од користи, иако је уопштавање личних искустава помало опасно: лажна слика о ономе што чинимо и снујемо

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Све песме из првог дела чине једну моралну целину, у духу античког стоицизма и хришћанског сузбијања страсти. Хришћанско надахнућ

Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и

Он преводи Хорацијеве стихове, поред Анакреонтових и Катонових.51 У један мах намеравао је да преведе све Хорацијеве песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи

Поједине његове веће песме, нарочито Гласъ народолюбца (1819) и у своје доба славни Гласъ арфе шишатовачке (1821) јесу потпуни

Стил му је апстрактан и безбојан; песме кабинетске, књишке, пригодне, везане често за догађаје који су од пролазног значаја или за личности које нису биле

Класични калупи у које је силом угуриван словенски и српски језик, она »славенска риза« којом је одевао своје песме, тежак, усиљен, неприступачан језик којим је писао — још више су чинили његову поезију архаичном, туђом и мртвом.

Он је Мађаре стално обавештавао о српским стварима и увео српске народне песме у мађарску књижевност. Радио је на српским листовима и на доста чистом и углађеном језику давао сентименталне и

Радио је на српским листовима и на доста чистом и углађеном језику давао сентименталне и пригодне песме, где су помешани класичарски елементи са идејама Жан-Жака Русоа, и од којих су се неке по народу певале. 1816.

Он ништа редовно и потпуно није учио, а бавио се свим и свачим: читао је класичне и модерне песнике и бележио народне песме, спремао се да пише бугарску граматику и водио политику у Србији.

Зорица (Будим, 1827) садржи неколико алегоријских и лирских песама. Његове лирске песме без веће вредности издала је Српска књижевна задруга у Београду 1899.

Од интереса је као први покушај своје врсте, по обиљу националнога духа и по местимичном угледању на народне песме, а нарочито као историјски и биографски материјал за доба првог устанка. ДРАМАТИЧАР.

— Сима Милутиновић је рођен у крају и живео у земљи где се много и добро певало, и он је народне песме знао још из детињства.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после певања разведри мало помало. Али сад опет полаженик падаше све већма у

Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то. Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па

А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује!

А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме — ни да чује!

У тој су се кафани певале све наше јуначке песме, и оне старије и ове новије. А како је сада интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у Бурској

интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у Бурској кафани почешће певале уз гусле и слушале песме о бојевима и победама бурским над Енглезима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Радичевић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Радичевић ПЕСМЕ Садржај И 2 ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ 4 ПУТНИК НА УРАНКУ 5 ПУТНИК И ТИЦА 7 НОЋ ПА НОЋ 11 ЦИЦ!

49 ЈАДИ ИЗНЕНАДА 51 КЛЕТВА 54 ? 55 ЂАЧКИ РАСТАНАК 70 ПУТ 101 НАТПИСИ 145 ИИ 147 ГОЈКО 150 ХАЈДУКОВ ГРОБ 198 ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ 219 ЈУРИШ, СРБЕ!

220 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 223 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 224 ДЕВОЈКА ДРАГОМ 225 СОНЕТИ 228 (О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) 231 СРПСКО МОМЧЕ 233 (ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ

) 292 (ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ

ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР ЕXЕЛЛЕНЗ 546 АБЦХИЕД ВОМ КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ 549 ПЕСМЕ 550 И 550 РИБАРЧЕТА

ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР ЕXЕЛЛЕНЗ 546 АБЦХИЕД ВОМ КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ 549 ПЕСМЕ 550 И 550 РИБАРЧЕТА САН 551 ВРАГОЛИЈЕ 553 ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ 556 ДРАГИ НА ПУТУ 557 ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1.

ујутру 559 МОЈА МОЛИТВА 561 РАНЕ 563 ОПРОШТАЈ ОД КАРЛОВАЦА 566 МИЛЕТА 574 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 695 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 696 УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА 697 (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) 699 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 706 ТУГА И ОПОМЕНА 707 ПРЕВОДИ 712 ДЕ СТАНАК

ЗАОСТАВШТИНЕ 695 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 696 УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА 697 (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) 699 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 706 ТУГА И ОПОМЕНА 707 ПРЕВОДИ 712 ДЕ СТАНАК МОЈ 713 ЗАПИСИ 714 (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) 715 (2) (АЛ'

СТАНАК МОЈ 713 ЗАПИСИ 714 (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) 715 (2) (АЛ' УЗАМАН, МИО ПОБРАТИМЕ) 716 САБРАНЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА. И. У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1847.

СТАНАК МОЈ 713 ЗАПИСИ 714 (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) 715 (2) (АЛ' УЗАМАН, МИО ПОБРАТИМЕ) 716 САБРАНЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА. И. У БЕЧУ у јерменскоме намастиру 1847.

што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

да с тобом поприча и пред целом војском, да све буде чедно, како и треба, опет би о њој певали бесрамне песме! Нема жене која је овамо дошла а да није опевана папрено! А и ти. Ко зна шта би и теби испевали. ХАСАНАГА: Мени?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

да му се оно и не види, закити се цвећем око ушију к’о девојка, и метнув руке под појас иде он, клати се и пева разне песме, али све на један глас. А глас му је био крештав, јак и иш’о кроз нос. Ни на једном месту није се задржавао.

Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса... Зар је то младост? Увек бех сув, изнемогао и блед. Чак ми је бледоћа и годила.

Ето на! Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки.

Ђерђев не могу да држим. Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче.

Гласови им чисти и дрхте од радости. Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Цвет — о — о!

Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја сам ти, Лено, болан, болан — нреболан! А крцкање товара на друму све јаче.

свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде тек запишти зурла и допире који глас песме. Ујутру само попови ако одстоје службу, а ови остали само припале свећу и одмах излазе натрашке крстећи се много,

И слуге дошле у собу, стале иза пећи, до врата. Све се откравило, ослободило и само дахће од смеха, песме. Снашка Паса наслонила своје лице на руку, грло јој трепери, глас из отворених јој топлих уста иде право, меко, мило ..

И поче да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе. У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух!

дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме. Она се још више охладила, премрзла од страха. Знала је — сигурна је била да је то тамо Ита.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Лаза Костић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Лаза Костић ПЕСМЕ Садржај МЕСТО ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Лаза Костић ПЕСМЕ Садржај МЕСТО ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА ГУЈА 28 РЕЧЕ ГОСПОД 31 ГОСПОЂИЦИ Л. Д.

45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ 77 НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ.

И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ 175 МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома.

језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени!

У пештанској тамници, 1872. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада

Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет. Ти ђачићи су песме што за њом уздишу, што теше душу њену и Богу уздижу.

Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре. ПОСТАНАК ПЕСМЕ Сунашца на залазу кроз прозор пада жар, оданде на твој адиђар, са њега на дувар.

Зелено дрво штака нам је та, јаворика из њега проклија, прамалетње нам песме хранећ гуд. Уписаће се на дрвету том: Ко за свог века не посрну хром, похрамаће за њиме векови.

Да, још је жив! У грудма нам је жив, из речи наших и он говори, уз песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би молитвом се том покојних душа цару задушном нек волан

чујеш ли песме, знаш ли какве су?” делила чује и делила зна, од опомене спопада је стра', од помисли се крвца слеђује, а камо л'

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вукове српске народне песме дошле су у прави час и на право тло, као пролећна сетва на јесењу угару. Само неколико година од појаве његове

), српски десетерац летео је Европом као својом баштином. Овде се мора истаћи чињеница, да је на пријем народне песме у српским интелектуалним круговима одлучујућу улогу имао углед који је та песма постигла прво у свету, изван наших

образовани Словенац Копитар, посебно загрејан за словенске језике и фолклор, чим је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању, одмах се досетио да у таквом народу мора бити и вредних приповедака.

У Вуковом стратешком плану за ту борбу, Српски рјечник је био лексичка ризница, народне песме и приповетке оруђа и застава живог књижевног стваралаштва.

У Европи интересовање за народне приповетке није било онолико колико за народне песме. Круг проучавалаца народне прозе био је далеко ужи, а сасвим је изостајала маса страсних пропагатора, какви су били

А када се једним погледом обухвате све врсте народног стваралаштва песме, приповетке, пословице, загонетке — неизбежно се намеће повлачење паралеле, вагање и одмеравање судова.

Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком

Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је очигледно добра

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) СТАНИЈА: Па то ти свираш? ЉУБА: А да шта ћеш? СТАНИЈА: То ништа не ваља. Кам ти Ајдук Вељко, кам ти друге песме? ЉУБА: Е, то је сасвим просто. СТАНИЈА: Него то твоје цилулу, цилулу. Зло, кјерко, крај света.

Ружне? Што је твоја мајка певала, то је ружно? Еј, леле Стано! ЉУБА: Кажи ми, мајка, зашто сте и ви певале љубовне песме? СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Можда је била пустош и хладноћа, Па заборавом намерним се тешиш: Да ми је да ти место песме ове Напишем читак синопсис за снове!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И сад, шта је вредније по вама? Зимница моје бакуте или песме ове облајхане дропље, које увек почињу нечим што се баш као њој дешава? Као: „Ја одлазим!

Ко зна зашто, Београд је измислио да се том приликом певају руске песме (човек би се могао заклети да широка руска степа почиње одмах иза подземног тунела на Теразијама).

француског дочепа неког сиротог писца за гушу, па почне с анализама слагања времена и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви

ћебетом и, као, совишем, а маман и матори размењују мисли, и не слутећи да сам будна као Исток и Запад из истоимене песме. — Баш ме занима ко ли ће то бити? — пита се матори. — Молим? — каже расејано маман.

свашта да ми се деси; може ми се учини да сам ненормална, а остали свет да је нормалан, могу помислити да се народне песме стварно компонују, могу свашта, Чарли! Могу.

Јер, било је времена, учили смо то у школи, Чарли, када је наш, то јест мој народ, Чарли, имао такве народне песме да су их преписивали чак и стари Гете — који је баш тада добио дете — и стари Пушкин, и стара браћа Грим.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ја назирем жишка трепку тајну у недоба, кад фарови раде: пејзаж песме Брига материна. Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пуклост брескве с вечерњег налоња проспе целов кућом по некући.

слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести. Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Ђипао деда до пола ноћи са Винком, старим вуком, ветар им песме звиждао дивне, махале врбе руком. Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке.

Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи. А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме!

Незнанку тражи и пева песме. ЖУЋИН ОДЛАЗАК Откуда, ни сам не знам ти рећи, туга ми у сан долеће. Откуда? Сад се присећам, куме: долази,

“ „С кућом у друштву иде се слађе и још се лакше брани од краће. А гдје то пише, тако ти песме, да станар кућу возити не сме?

ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку. За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна. Љути се ретко, никад не туче и само каткад за уши вуче.

Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!“ „Враћај нам песме, приче и бајке!“ — чујеш из ноћи црне — Давида Штрпца, Великог Јожу, Бакоњу фратра Брне.

“ — чујеш из ноћи црне — Давида Штрпца, Великог Јожу, Бакоњу фратра Брне. Овамо песме с цвећем и травом, јер си платио главом!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда... Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди.

тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и

камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове благосиља. А чују ли дах Божији милиони, Дах што струји по далекој васиони?

Та овако грожђе само овде роди! А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од милине гори груд — Берачице као виле Неуморно лете свуд!

где се грожђе гази, Па весео старац усред ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре — и веселе траје, А деца се мала облизују само — Та деца смо, деца — а шта друго знамо!

Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони.

Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.

Весели се царски граде, Престоницо Лазарева! Скини знаке туге твоје, Да јуначки запевамо Најмилије песме своје: Отаџбино, мајко мила! Буди светла и виђена, К'о и некад што си била Још у царска у времена.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

КНЕЖЕВА ВЕЗЕ 41 ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА 43 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 45 ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА 47 БАЛКАНСКИ ПУТОПИС 49 ПОЧЕТАК ПЕСМЕ 51 ГЛАС ПОД КАМЕНОМ 53 ПУТНИК 55 ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ 57 ВЕРЕНИК 58 ЈУТАРЊИ ЗАПИС 60 НОВА СКИТИЈА 62 ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ

Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице. С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно близак разним

Зову ме опет у хору, ја одлазим нагло, песме ко прашина дижу се за петама, бичем се звука од речи сад браним, мир!

Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не знам ко је она.

њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног Рога ту

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У младим душама тињала је притајена ватра, усковитлана годинама. Оне песме где се помињу „Очи твоје“... „Вити стас“... „Раскопчане беле груди“ изазивале су истинску визију, упечатљиву и јасну...

Али треба наново бранити земљу и они полазе у сусрет смрти промишљено. Без песме и ратних поклича. Рано изјутра изјахали су команданти и командири батерија.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу. Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.

гнезду; не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни. Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Нада Милошевић-Ђорђевић ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Нада Милошевић - Ђорђевић ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Садржај МИТОЛОШКЕ И ХРИШЋАНСКЕ ПЕСМЕ 2 1. 3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12.

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Нада Милошевић - Ђорђевић ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Садржај МИТОЛОШКЕ И ХРИШЋАНСКЕ ПЕСМЕ 2 1. 3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ 19 КОЛЕДАРСКЕ 20 13.

3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6. 10 7. 11 8. 12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ 19 КОЛЕДАРСКЕ 20 13. 21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23.

12 9. 14 10. 15 11. 17 12. 18 ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ 19 КОЛЕДАРСКЕ 20 13. 21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28.

21 14. 23 15. 24 16. 25 17. 26 БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 27 18. 28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 41 29. 42 30. 43 31. 44 СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 45 32. 46 33.

28 19. 29 20. 31 21. 32 22. 33 23. 34 ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 41 29. 42 30. 43 31. 44 СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 45 32. 46 33. 49 КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39.

33 23. 34 ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 35 24. 36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 41 29. 42 30. 43 31. 44 СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 45 32. 46 33. 49 КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 62 43.

36 25. 37 26. 38 27. 39 28. 40 ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 41 29. 42 30. 43 31. 44 СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 45 32. 46 33. 49 КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 62 43. 63 ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 64 44. 65 45.

46 33. 49 КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 62 43. 63 ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 71 50. 72 51. 73 52. 74 53.

49 КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 51 34. 52 35. 53 36. 54 37. 55 38. 56 39. 57 40. 58 41. 60 42. 61 ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 62 43. 63 ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 71 50. 72 51. 73 52. 74 53. 75 54. 77 55. 78 56. 79 57.

57 40. 58 41. 60 42. 61 ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 62 43. 63 ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 64 44. 65 45. 66 46. 67 47. 68 48. 69 49. 70 СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 71 50. 72 51. 73 52. 74 53. 75 54. 77 55. 78 56. 79 57. 80 58. 81 59. 82 60. 83 61. 84 62. 85 63. 86 64. 87 65. 88 66.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ И 299 НОВО

На Итаки и ја бих да убијам, ал кад се не сме, бар да запевам мало нове песме. У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте!

или нам живот нешто ново носи, а душа нам значи један степен више, небу, што високо, звездано, мирише, ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све, ђаво носи. 1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.

Да живи мржња смрт презрење. ЈАДРАНУ Заборавио си бијесне и грозне гусаре? И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе?

И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ толико заболи: да ућуте и питају тихо, „Какав је то Славен

Издавач, књижар Цвијановић, међутим, толико се био препао буре коју су те песме биле изазвале, да је трипут одустајао од штампања.

Те наде се одрекао, као што ће читалац видети, већ у епилогу Лирике Итаке. Нису све песникове песме из времена првог светског рата штампане, а нису ни све штампане унете у Лирику Итаке.

И оне који су били остали неодштампани уништио је, пред свој одлазак у Париз из Београда, године 1920. Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом,

Иако његове песме далеко заостају за тим монументалним творевинама у стиховима, ТАЈ ОСЕЋАЈ је био њихова главна садржина.

За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода. После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба.

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ПЕСНИКУ Кад би ова антологија обухватала само сентименталне песме, не би били потребни уз њу никакви коментари.

Међутим, пошто ова збирка обухвата и политичке песме једног, прошлог, времена, песник је мишљења да ће читаоца занимати нешто података из живота песниковог и нешто

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани. А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

„Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла. Затим главар цркве отпоче певати побожне песме, и забрујаше звона на храмовима главног града земље Страдије.

је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницима опкружи министра председника, и запеваше побожне песме. Спровод се крете.

Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра председника.

Већ два дана како траје бурно веселе по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.

се могао у згодном тренутку, управо најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина земље, сетити да запева побожне песме над куфером оног пекмезара и да тиме моћно помогне трудољубивој влади у великим подвизима.

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. Цело друштво дочека књигу с негодовањем.

књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.

— Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? — Не познајем. — Тхе!... Зато тако и говориш!

„Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио.

Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: — Чудне бруке!... Песме?... Као да га не знам колико је тежак! вели један. — Како га није срамота?! — вели други.

! — вели други. — Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло... Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко.

да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!... Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А тамо у страни жуте се зрели јечмови, и већ се из по неке њиве чују веселе и јасне жетелачке песме. По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља...

По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао.

Звецкање се приближује, звуци све јаснији, ветар нанесе и глас веселе песме... Јест, певају ; чује то јасно. Хеј младости !...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич

А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш. После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес. Иде тако једно за другим.

Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Данојлић КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ Садржај ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ 3 ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ

ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ 397 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ Стефану и Бориславу ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА Овај

Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не?

Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу.

Дође ми да заурлам, то не кријем, Кад видим ђаке, са заставицама, на улици, А похвале и песме Нашем Највољенијем У уху моме одјекују као урлици.

човека На продају, узвикујућ на сав алас Цену — што по закону се чинити не сме: То је садржај ове приче, односно песме. Необична повест! Не мислећи Прве редове сам записао, И већ чујем: „Шта писац хоће рећи?

узети као апотеоза што ју је једно усхићено сељачко дете сачинило у славу великог града, у којем је нашло уточиште. Песме и прозне саставе почео сам писати врло рано, али томе нисам придавао већи значај.

Три године сам се сналазио, како сам умео, и како се могло. Продавао сам вечерње новине, објављивао песме и чланчиће (то се онда плаћало!), довијао се. У јесен 1954.

У јесен 1954. сретох, на улици, Оскара Давича, кога сам и одраније помало знао. Упита ме, јесам ли почео писати песме. (При првом сусрету, на исто питање сам му одговорио одречно).

Ставши на луди камен, освојио сам, са првим стихом песме, интонацију за целу збирку. У две-три следеће ноћи, написао сам још педесетак песама, и заокружио књигу.

То Нема Цице прво ме је нервирало, а онда сам, ионако под температуром, осетио лајтмотив нове песме! Одложим рукопис, узмем чист лист хартије, и почнем измишљати шта се десило са Цицом.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Та судбина потсећа на дирљиву судбину љубавника који (ако се добро сећам познате старе песме) пева Из Јемена сам града Из племена оних Азра Што за веру живот губе А умиру када љубе.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ Садржај ПЕСНИКУ 2 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милан Ракић ПЕСМЕ Садржај ПЕСНИКУ 2 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ

ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА ПАДА...

ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА ЦРКВА 106 МИНАРЕ 107 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 109 ПЕСМЕ 112 ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ

ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао свету искру. Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни.

Нек у смртном страху, Крстећи се, чују твоју песму плаху Где грми крај њине сликоване прозе! ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни

болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне.

Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу, и самоћи, Сисао срећу све до саме зоре.

ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета. Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо.

ДРУГЕ ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И

мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада... ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

певање толико постајало заносно, толико и он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.

У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме. И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни...

младожења, као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.

А знала је да сада настаје и теже и горе. Јер сада ће понова настати весеље, певање. И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини... И заиста, ускоро то и би.

се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и да би је утешиле, певају те песме о растанку. Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.

— него што мора!... И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.

Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, И то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње за које је знао да их сви остали воле.

зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне селачке свирке и песме.

једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује. И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

МИР 224 РОДНА ГРУДА 225 ЗИМА 227 РОНДО 228 ВЕЛИКИ ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232 ПЕСМЕ И БИСЕРНЕ ОЧИ Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се

Све ће тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана.

Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад кућа вири.

А у души, као марш погребне песме, Цвили, као у сну буновном и грозном, Плач и страх за њима што се рећи не сме, У сумраку нада жалосном и позном.

Није било погреба ни пратње За несталу љубав тога дана, Нити сузе за њезине патње, Нити песме, сем грактања врâна. Горка јесен узела је рâна. Охлађене, разболеле груди За њу више немаху топлине...

Заборав, прах, тишина, чудне ствари Ту су у друштву, присне, али нéме. — Гле, то је нека књига! — Дâ, сонèти, Песме и љубав... — Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово? — То је цвет у књизи, свео.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

не ретко баш таква казивања су мотивско повесмо, из кога су се преле маштовите народне бајке и епске легендарне песме.

а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама које нису само деци намењене, као што су то: песме о животињама, ређалице, лагарије, и нарочито ругалице.

Успаванке заслужују посебну пажњу због своје поетске каквоће. То су песме које се певају кад се дете успављује, а обично почињу са „буји, паји“, са „алула-анина“, као и са „нинај“.

Осим оваквих дечјих песама, које одрасли казују деци, постоје и песме које су обично саставни део дечјих индивидуалних и колективних забава и игара у разним приликама и са разним

Лагарије су такве песме које опевају невероватне ствари у којима је и главно: дати оно што је немогуће да се у стварности деси.

Као посебан циклус занимљивих песама издвајамо песме, намењене у првоме реду деци, а које опевају разне животиње, њихово чудно одевање, особито њихове љубавне авантуре, а

). В) ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ У нашој народној књижевности, нарочито у поезији, очуване су песме и фразеолошка грађа у вези са напијањем. Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв.

Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв. „напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у

тужилица (нарикача), а налазимо их и код индивидуалних и колективних извођења кореографских игара, са пратњом песме или свирке, или без те пратње.

Народне говорне творевине немају ни лепоту и реномираност народне песме и приче, али у замену за све то, — и ове ситне, често потцењиване творевине, сврставане обично у фразеолошку грађу,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш.

А не треба сахрањивати тек како било и као случајно, него прво и ви, отпевавши погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према страној нашој браћи чистоту

Окончавши се јутрење и пошто се сабра безбројно црнаца, тада и почеше уобичајене песме појати, око преподобног тела, часно, и испунише речено: „Они који се боје Господа славе га“. (Пс.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

е.) — спартански краљ који је победио Персијанце ад, в. хад аир — ваздух акатист — црквена молитва; врста похвалне песме у божјој служби аки — као, као да алкоран — коран (куран), света књига код Муслимана алтар — олтар алумнист —

— корист ползовати — користити полијелеј — врста великог свећњака у православној цркви; врста православне црквене песме (псалм) Полонија — Пољска получити — добити, постићи поне — бар понеже — јер, пошто понирљив — потајан, подмукао

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела! Не лече песме никог (творце своје трују): Гле песника у мраку усред дана бела Где му гавранови кришом мозак кљују.

Не лече песме никог (творце своје трују): Гле песника у мраку усред дана бела Где му гавранови кришом мозак кљују. Песме — исказане из грла да их чује Велико уво света — ево натраг хује. Зар је ту јужни крај и једино им жало?

Зар је ту јужни крај и једино им жало? Близу је празнина и руб се приближује: Речи ове песме издржите још мало Док вас смрт ил ћутња скора не римује.

Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан лист из свеске И пепељара пуна опушака.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.

Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш. Неки покуша— вају од пијаног газде да изнуде зајам. Он их не чује.

Његову вику нико не прихвати. Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове. Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да

И ви сте се оделили на странке, где су вам ред војнички и дисциплина? Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију...

Од Косова гаврани не престају да лете над уморним коњима с празним седлима. Песме су лаж. Кукавице их спевале. Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце

О, преваро! Тебе што си гусле измислио требало би сваке ноћи клати. Кукавице сте и јад сви ви што сте песме о бунама и храбрима певали. Свима би врео катран у грло требало сипати. Никола дуго режи и слуша.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На глас његове песме, као на уговорени знак, из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али

Али њих није привлачило богатство. Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица.

некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове песме био стран. »Можда они и нису толико вредни хвале?

Златна. Очаран, дечак се саже и пољуби ружу, а из не излете Златна птица, сва блистава. Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!« — присети се, али није имао снаге да је убије.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Можда и због тога, те ноћи, нико није хтео да види крај певању: Вишњић је прелазио из песме у песму. Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши.

Тако и ове вечери: Вишњић је стигао до на крај песме и, по муку у којем је постојао само његов глас, знао да је освојио и те моћне, наједном омекле и осветљене Турке.

Почео је да верује да ће, кад испева своје песме и кад их тај млади човек побележи, моћи престати да пева а почети да прича.

Вук је слушао друкчије, из даљине коју Вишњић није препознавао а односи између њега и песме били су необични: није песма хватала Вука, него је Вук хватао песму.

је запевао, јутро се прозирало од пролећних светлости, Вук је проверавао реч по реч: знао је да је добио чудо од песме, радовао се и, у тој радости, погледао гуслара.

му је у сусрет: хтео је да прекине песму, ионако се све завршавало; хтео је да га пита кад поново да дође, по нове песме. У други мах, подсмехнуо се себи: све је то била бесмислица.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори.

“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома

“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! .........................

Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да на

Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“... Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји.

твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме...

Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме. Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м. Ђурчин ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО? Чуј, истину ћу ти рећи: Моја љубав од овога света.

Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

као грађанин сваке године пратио, у првим редовима најугледнијих људи, поворку радосне деце што су певала црквене песме... Међу њима био је и он, његова нада, његов јединац. Како је само уживао у њему...

Колико су нам, рецимо, отужне постале баш те саме поменуте убојне песме које се у рату певају, а у којима се све подбуњује, наговара и позива час „у бој за народ свој“, час опет у некакве

се све подбуњује, наговара и позива час „у бој за народ свој“, час опет у некакве друге борбе и крв; и колико су те песме некако и јадне и застареле, и тако рећи дивљачке, према оним које се, на пример, могу чути на оним савременим зимским

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владислав Петковић ДИС ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Владислав Петковић ДИС ПЕСМЕ Садржај УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 2 ПРОЛОГ 3 ТАМНИЦА 4 КУЋА МРАКА 7 ПИЈАНСТВО 8 ОНА, И ЊОЈ 10 СТАРА ПЕСМА 12 ПЕСМА 14 НА

АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ 157 ЕПИЛОГ 159 ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН 160 РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ 163 ПРВИ СУСРЕТ 164 И ТАКО... 165 СА ШЕТЊЕ 167 ПОЗНАНСТВО 168 ПОЕНТА 170 КАКО МИ ЈЕ...

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом

Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и пролећа, Борбе, страсти и завичај мука. У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота

А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха.

А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха.

Ти си дивна била. Не осетих тада Жељу да те волим, потребу да грлим Дан мојих очију. Нит осетих јада, Ил' песме јесени, Ил' бола у мени. Дан јулски и врео уморан одлази.

Све тише и тише Подносимо дане, Овај видик сунца и магле и кипте. Ту су руже знане И промена иста, Само наше песме већ су по'абане. Данас нам не блиста Као некад, пређе, Победа и љубав и будућност чиста. Дошли смо до међе.

Кроз моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече.

РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

" Чим сам изговорио ове речи, осетио сам се као пратилац Тимотеја (Тхимотеус) из Шилерове (Сцхиллер) песме. За трен ока избио је прави метеж и из десетину грла се заорило: ”То је Броди.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

На пример, када би неки од старијих људи завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске

После 1869. године није било више слике аустријског цара! Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног народног јунака Краљевића Марка, снажног човека који је бранио

” Нисам издржао до краја песме и побегао сам у своју празну преграду за спавање, где сам се у потоцима суза гушио. Идвор, са својим сунчаним пољима,

Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве Марија” и губиле се у ноћи између

То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима. Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење.

Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана. - Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност

То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима. Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење.

Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана. - Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност

Гаврина фрула и његове нежне песме, скренуле су твоје мисли на оно о чему сви сада размишљају: на свадбене гозбе, кола и на остале забаве која испуњавају

Али тај је студент био једном српски сељак коме су у детињству српске народне песме биле главна духовна храна. Главна личност у овим песмама био је Марко Краљевић, национални херој, који ни у критичним

Ћипико, Иво - Приповетке

Али се Марко зажели песме, као и цуре и вина, па поведе жене подаље од врела, у окрајак дубраве, на чистину, на сунце.

После него би се наслушао песме ноћи у чесми, враћао би се ка капији. Мирно у ноћи леже зидине старога Сераја. Торњеве облила је месечина.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Одговорио сам му да нисам, и одмах сам га са своје стране упитао сећа ли се песме „Косовка дјевојка“, коју је баш у његовоме завичајном крају Лукијан Мушицки забележио од слепице из Гргуреваца и

Разуме се да је много шта узето из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад је умирао.

Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко

Настасијевићеве песме – настале у време међуратне књижевне авангарде – несумњиво припадају модерној поезији. Али је занимљиво да се неке од

Она која га је и зачела: митска Мајка Земља, која је и Богородица. На почетку песме земља се појављује као невеста коју оплођује небеско сунце, што нас непосредно упућује на прастари мит о светој

Оно што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне зналце из сродних словенских култура.

Нама су управо његове анализе и помогле као путоказ за боље разумевање Настасијевићеве песме. У огледалу руске културе видело се јасније оно што је било сакривено у једној од најбољих песама српске књижевности.

би се то могло узети и као теоријски еуфемизам, чим се мало дубље зађе у анализу језика, стиха, строфе и композиције песме.

Разумљиво је онда што се реченица сада с лакоћом води из стиха у стих и из строфе у строфу, понекад дуж целе песме. Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење цезуре и опкорачење стиха, као и пренос и контрапренос

Ова игра је, штавише, доста често служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито било стало, и о чему је и писао у својим огледима о српским

Стипчевићу, пријатељски За разлику од епских народних песама, о којима се често и прилично много писало, наше лирске песме ретко су кад засебно анализиране. Ретко је која била предмет посебне анализе.

Готово да би се рекло да таквих анализа и нема. Један од разлога може бити и то што су лирске народне песме махом кратке, што их чини невелики број стихова и у језгру им се налази свега неколико слика или мотива повезаних у

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која долажаше из собе“. 9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато.

радови не само могли, него су се морали читати на јакоме фону београдског стила; као што су на истоме фону читане и песме Владислава Петковића Диса. Из начина читања проистицало је књижевно вредновање, једном изричито, други пут прећутно.

И, часомице, од неке песме у кафани учинило јој се да чује Развише ружу ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у

И тек кад се у ретким приликама опусти, па услед многог пића и страсне циганске песме одбаци маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу,

„миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”. И док Софка двапут сања „тај сан један исти”, оба се пута даје силан телесни доживљај: „Он прилази.

младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме“.

појава, али супротно усмерена и мало испитана, постојала је у прози: ако се она прва назове „прозаизацијом” стиха и песме, ова друга може се назвати „поетизацијом” прозе и романа.

Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро. Очигледно је,

Од понављања је саткан и овај прекрасан почетак већ помињане песме Диоба Јакшића: Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? Ђе си била, ђе си дангубила?

То су заправо три стиха из песме Површни утисци: Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом.

Нема сумње да га, особито кад га истргнемо из песме, доживљавамо као нешто што је у приметној мери противно обичноме синтаксичком низу.

и о две паралелне људске судбине, са неким подударним и неким сличним појединостима, које су се канда при настајању песме узајамно пресликавале.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Пиће је драгало све одреда, да се није знало ко је веселији. Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на

су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине. Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун

Кâ да чујеш песме-успаванке Из очију чаролиских њених, Кâ да видиш дубоке уздахе Са усана полуотворених. Ту се сплело, ту се

И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога. Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма!

Срећни били, заручници! Срећан данак што вас спаја И чаробом песме ствара Од најдубљих уздисаја. »Стармали« 1889.

Рачки (1828—1894), знаменит историчар хрватски. романтично, чудно, необично. романца (тал.), врста лирске песме. Саваот (јев.), Господ Бог. свȅт, савет. сентименталан (фр.), пун осећања. скврно, рђаво, ружно. соаре (фр.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Миљковић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ

С ОНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА 16 СОНЕТ 17 ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ 18 ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ 21 СЛЕПИ ПЕСНИК 22 ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ 24 РАСПОРЕД РЕЧИ 25 РОНДЕА 26 СОНЕТ О ПТИЦИ 27 СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ 28 УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА 29 ТРАГИЧНИ СОНЕТИ 30 И

ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА

ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА

ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ 164 ЦРНА ВАТРА 166 СУДБИНА ПЕСНИКА 167 ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ

ПИСАТИ 168 СМЕЛИ ЦВЕТ 170 АГОН 171 РУДАРИ 172 МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА 173 ЕПИТАФ 174 ЦВЕТ 175 ПЕСМА 176 СПАВАЧИ 177 ОСТАЛЕ ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА СУНЦЕМ 186 ЗАВОЂЕЊЕ 187 ОРФИЧКО

РОЂЕНДАН 200 ПЕСМЕ УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО (1955) УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ Будим је због сунца које објашњава себе биљкама због

О чело моје о моја слепа мапо! ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ Станиславу Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То

Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху Шта је то што се у дну песме крије? ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира?

ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који

ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?

Петровић, Растко - АФРИКА

би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору. Песме црквене, католичке са латинским речима, енглеске ратне и црначке, све су биле подједнако чаробне и узбудљиве из

Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао!

он долази лагано тихим куцањем у дрвене дирке балофона; у сунчано победничко јутро он бије у бубањ од чије се дубоке песме размиче небо. Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу.

Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме. Пред Банфором су безлисни баобаби огромне дебљине, стари вековима.

Људи су из времена фараона; станишта из времена фараона. Њине најмлађе песме певају о Сумангуруу, који је био пре наше битке на Косову; они цртају исте цртеже које су цртали још пећински људи.

Фосил је тле по коме газимо, биље које ниче на њему; људи су фосили бившег човечанства; песме су фосили бившег певања.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и војене опреме и здржани људски гласови.

Па да је бар откуд год макар И оних враних гавранова што их народне песме спомињу да облећу бојишта, те палим јунацима кљују очи црне. Али ни њих нема.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Отворила си чесме Кроз горе убаве, Оснажила си песме Да славу прославе. Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу.

Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао. Певаћу ти нежне песме, Да се топи цвет, Ил’ ако ћеш песме тужне Да задршће свет.

Певаћу ти нежне песме, Да се топи цвет, Ил’ ако ћеш песме тужне Да задршће свет. Певаћу ти о слободи Српски и јуначки, Певаћу ти збиљу, шалу — Певаћу ти бачки.

Да ти ниси српска мома, Сав големи свет би био Међу нама двома. XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам

ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.

ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.

ХХХІХ Накићени твоји свати, Тебе кити твоја мати, — А шта ће ти војно дати? Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје.

Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје. Ал’ су песме слаби гласи, Тебе нешто лепше краси, Што те краси: Српкиња си.

Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже. XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче.

“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за другога. ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш

ЛXXИ Питаћеш ме, моје чедô, Кад сам ове песме писô, — Просуо их један часак, Један тренут, једна мисô. Срце ми је лисно дрво, А песме га цветом ресе; Један

Срце ми је лисно дрво, А песме га цветом ресе; Један поглед, један осмеј Увек који цветак стресе. Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А на обали пландује стадо. — Гру-у! Застао сам престрављен и погледао у небо. Чујем звуке песме: Ој Мораво, ој Мораво, моје село равно... Навреше ми сузе. Пожурио сам.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

диже се читаво једно столеће српских песника да се поклони првом радосном победнику тако дуго невеселе српске песме. Бранко је први савладао вешто што је свима њима остало до краја недокучиво.

а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако непрецизно и непоуздано на оба.

доживљаја и идеала, приземно и неозвездано, и стилом и темпераментом без унутрашње чврстине и врелине народне песме.

Ко се пробио кроз његову купусару од 380 страница велике осмине, у којој је 364 песме а преко 11.000 стихова, док то ни близу није све што је он објавио?

би се одрекла и књижевност богатија и на вишем степену развоја но што је била наша у годинама 1816—25, када су те песме углавном — чак и онда када су овакве какве су, чворнасте и наказне...

Стога песме, колико год се то иначе није слагало са мојим теоријским уверењем, нисам могао ни смео одабирати искључиво по критерију

Блаже су оцењиване песме из најранијих времена — то сам већ рекао; у неколиким случајевима начињено је овакво одступање још и онда када сам

начињено је овакво одступање још и онда када сам хтео подсетити — са разлогом, мислим — на оне широко популарне песме које су певањем шириле феномен поетичног и ударале жиг животном — естетском, емоционалном, друштвено-политичком —

Још не тако давно, непосредно до пред Бранков долазак, песме скупљене у овој књизи биле су оно најлепше што су Срби у овој области створили.

То није нарочито много; али није нипошто ни за потцењивање. Треба читати те песме са љубављу. Наши стари живели су њима, у њима и од њих.

плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом стварају стројне песме. О, кад би увек младим у прсима Овако пламен к лепоме буктио!

Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Е, што је право, право, Ђурашко; Ал’ ’наке песме не чух, душе ми! БОГДАН: И није ’наку нико спевао, — Нит’ икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести,

БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?

КНЕЗ ЂУРЂЕ: О лепоти јој песме причају — Али и мудрост онде станује С кротошћу где се скромна невиност На јагодицам’ лица руменог У заједници

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ Садржај ЛЕПОТА 2 ОНИМА ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ

племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И стотине струна у

Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.

Срце звук песме што пожудно бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништи

Ти сплет својих жеља невиних и слабих, Уздахе свих ноћи, свих лета и зима, Песме свих сотона и свих серафима Хтела си у један кип свих снова слити.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У поезији се издвајају песме спеване у дугом стиху, од петнаест до шеснаест слогова, такозване бугарштице, које се певају са или без инструменталне

Оне су углавном епске тематике, и међу којима се налази и засад најстарији пронађени запис епске песме, забележен с краја 15. века.

Јакоб Грим је почео учити српски језик да би песме могао читати у оригиналу, сваку нову збирку српских народних песама пропратио је тананим поетским анализама.

Српске народне песме (и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из

Бојар), на шведски (Финац Јохан Рунеберг), на руски (Пушкин). Песме се иначе преводе на све словенске језике. Чувена мистификација српских народних песама П.

Гете је "своје властите љубавне песме певао у трохејима". Тако је трохеј "постао значајна песничка форма у немачкој књижевности", и не само у њој.

То потврђује и засад први познати запис епске песме, из 1497. године, скривене међу стиховима италијанског спева Балцино, коју је аутор спева Рођеро де Пачијенца

Да су се бугарштице као песме "српског начина" изводиле у Ердељу и век касније, посведочиће мађарски писац Шебешћан Тиноди у својој Хроници 1554.

Тренуцима непосредно после завршене битке посвећене су две песме у Вуковој збирци "Смрт мајке Југовића" и "Косовка девојка".

(Временом ће муслиманске епске песме, прешавши у руке професионалних певача, добити посебне композиционе облике и постати знатно дуже.

При том је вредност песме колико у похвали његовој храброј издржљивости толико и његовој дубокој људској мужевној слабости према женској лепоти.

Народне епске песме виделе су у хајдуцима заштитнике народних права, осветнике који су у Турке уносили неспокојство, одметнике од закона,

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ Садржај МОМА 2 МИЛА 3 СТАЗЕ 5 ГДЕ ЈА... 6 ЈОШ...

53 ПОЗДРАВ 54 ЈАН ХУС 57 КАЛУЂЕРИ 61 ПЕСМЕ МОМА Кад би мома звезда била, Никад не би душа моја Бела данка зажелила. 1856. МИЛА „Вина, Мило!

Певаш песме, тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе И страшнијих јоште дана; Та бојева давних, стари’, Са

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ Садржај ПЕТ 2 ЛИРСКИХ КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У

ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА ПЕСМА 149 МРЕ ДЕСПОТ 150 МОЛИТВА 151 ПРЕПЕВИ 152 ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 165 ПЕСМЕ ПЕТ ЛИРСКИХ КРУГОВА ЈУТАРЊЕ

ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА 153 СЛОВО ЉУБАВИ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА 165 ПЕСМЕ ПЕТ ЛИРСКИХ КРУГОВА ЈУТАРЊЕ ФРУЛА Фруло, што дах мој радосни жално у дољи разлеже?

Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса. ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог. У стаду му јагње ја.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! Младен слуша. Али не поноси се.

год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.

по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.

Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба. Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење. А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор. и И, 345, 226 идд; Красић, Песме, И, 21, 55; СЕЗ, 31, 1924, 64; Маннхардт, WФК, И, 40; упор. и Р.

(у песме, БВ, 17, 1902, 14). Свети Аранђео вади душе праведника б. (упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг чов

У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун.

В. и Вл. Красић, Песме, И, 21, 54. у БВ, 16, 1901, 247 такву сеновиту б. л. посадили су други. Упор. и овај речник ѕ. в.

или: натраг! (СЕЗ, 17, 15). Исто тако, кад прети град, певају врачаре басмарске песме у којима се спомињу муке кроз које пролази к.

и друге народне песме које кажу ово исто, Софрић, 171). У Босни и Херцеговини чак се прича да мушких глава није ни било све дотле док није

— У околини Печењевца (лесковачко), када запрети град, старе жене певају басмарске песме у којима се спомињу п. муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици

, 154). Душа младог момка може »мирисати« на р. (песме у Софрић, 192). У народним песмама има доста примера из којих се види да р. може бити сеновита биљка, нпр.

Сабор се купи код бора као у паганска времена кад је то дрво сматрано за свето, али, уместо паганске обредне песме за здравље и плодност, пева се песма са хришћанским мотивом као да је сабор код цркве.

Русские аграрные праздники, Ленинград, 1963, 98); тако и у Украјини (Ігри та пісні, 1963, 35; 308; 319), где народне песме чувају веровање да је б. стабло — тело, а лишће — коса девојке која се утопила (ибід., 303, 390). Брест.

а забрану не ограничава: »Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити«, мада наводи стихове из народне песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника,

У Карану пак, како се види из једне тамошње народне песме, вила је стрељала младића »Кога мајка није веровала Ни ујамка нити урезника«, и ту се, као и код Вука, јавља назив

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...) 131 ТУРСКА 132 ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА 133 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ КАЛИФЕ АБУ-ЕЛ-РАХМАНА 134 (СТОЛЕЋА ДРЕВНА СУ ПРОШЛА...) 141 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 142 У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.

Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна! И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је

Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна! И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је сладак њен!

Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас.

сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886.

Безбројно свећа, до у саму зору, Засветле опет у стакленом двору И опет бајни захоре се гласи, Љубавни клици, песме и уздаси.

Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару. Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски

Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру

Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.

Ил вапај тројанских жена у овој крвавој војни? Не! У логору своме, уз песме и гласне трубе, Кресиду Грци љубе. Дан је окончан бурни.

ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике тајне: То природа јужна, у вечери касне, Шуми своје песме заношљиво страсне. 1889.

тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Лице му се разведри када сазнаде да су то патриотске песме и он је био велик родољуб, па зато даде одушка том свом осећају претплатом на десет егземплара тога узвишеног дела.

Признадоше сами себи да су научне расправе и лирске песме ситна зрнца, па ма била и бисерна. Али их охрабри друга бутеља.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА Садржај ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА

књижевни текстови у којима се тематизује детињство, односно младост; затим описне, родољубиве, етичке или религиозне песме.

Увид у песме овог периода показује њихову међусобну сродност у мотивском и формалном смислу која се битно не разликује од Змајевих

сродност у мотивском и формалном смислу која се битно не разликује од Змајевих песама за децу; уосталом, Змајеве песме израстају управо из песама с краја 18. и 19. века.

Змајеве песме је, с друге стране, по речима А. Јовановића, потврдила сама култура; оне једнако живе и међу данашњом децом, што

У саме почетке српског песништва за децу убрајамо песме Луке Милованова (1789–1828), писара, учитеља и побратима Вука Караџића, настале 1810.

је, такође, заслужан што је Змај почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и

Предговор) и антологију поезије и прозе очигледно сачињену за школске сврхе (Производи у стиховима издељени на „Песме“, „Басне“, „Искрице“, „Натписе“ и Производи у прози са поглављем „Школа и живот“).

Овај педагог и школски управитељ писао је песме, приповетке и састављао антологије. Поповићеве бројне књиге за децу комбинују дела усмене и уметничке књижевности,

Стеван Поповић имао је изражен осећај за естетску процену песме за децу. Тако је на насловну страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја

). Збирка песама проте Јована Сундечића Низ драгоценијег бисера или духовне и моралне песме за децу, издата 1856. у Задру, прва је оригинална збирка поезије за децу.

Обраћајући се „малој српској дечици“ у предговору збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да песме „душу најљепшим врлинама украсе“) и велику љубав према деци.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А то што си ме жалила, то ме је и убило. Мислиш ти, нисам ја бежао од тебе? Колико пута сам одлазио. Због моје песме, бекријања. Ти знаш да ми је свака кућа, особито наше, турске, отворена.

И то је била моја несрећа. После, научих у тамбуру да свирам и певам. ТАШАНА Па где и од кога научи толике песме? САРОШ Па ту, у берберници.

Ја сам им доносио и служио их. Доцније, кад сам поодрастао, научио уз шаркију песме од њих, доносећи им пиће, ја сам од сваког по мало испијао да би ми боли глас био кад почнем да певам и свирам

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

писали тај извештај: отац, шнајдер, који није могао служити војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави мртвачке сандуке.

и у баштици нешто да уради, а ако се увече све смири, запали у својој собици петролејку, чита наглас песмарице и песме из старе своје читанке.

Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек. Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом

вама свирам! — Срба је, међутим, више певао него свирао. Мераклиски, севдалински. После сваког стиха песме откине грудма и главом по један уздах, и прелије га муклом каденцом на тамбури.

Госпа Нола се зграну, умало не викну, не зна ни сама да ли од зачуђености или од радости. Разговетно дођоше до ње песме и речи.

Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и зна неки особити систем руковања новцем.

Никога није нарочито занимало. Петнаест, шеснаест година, то је доба где се мешају лирске песме, позориште, рвање, циркус, девојчице, чоколада, алва, фини џепни ножић, лепа кравата.

не разабирам акценте, куд брзате, није то тројка, не касате са дванаест ногу.” И Бранко је писао песме. И ни њему ни Павлу редакције досад нису ништа објавиле, иако су добијале охрабрујуће одговоре уредника.

Зарекао се у себи да дуго неће ни писати, ни слати песме. Одједаред се појавише две Бранкове песме, једна у омладинском, једна у чисто књижевном прегледу.

Зарекао се у себи да дуго неће ни писати, ни слати песме. Одједаред се појавише две Бранкове песме, једна у омладинском, једна у чисто књижевном прегледу. Павле онда признаде како је утицао на судбину.

Слушај, да престанем сад ја писати и слати. — Ни осам дана није прошло, појавише се две Павлове песме одједаред. Срећни, Бранко и Павле испричаше случај и Милану. — Види се да сте песници.

Стале су се и нехотице ређати тужне песме. Срца набрекла, професор и ђак се изједначио; разлива се само тихи разговор меланхоличне наше народне попевке.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И онда, зар је чудо што смо се у сну трзали, што смо заборавили и народне песме и оченаш, па често пута и своје сопствено име и презиме, и место рођења, и имена својих родитеља.

Због тих батина Перса ме је омрзла и тако се свршила моја прва љубав. ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове а камоли још и да их пишем.

Написао сам свега две песме у животу, и обе су ми толико шкодиле да сам морао прибећи мерама које би ме окрепиле и опоравиле.

Мој један друг, који је такође написао свега две песме у животу, много је боље прошао, али је он првом песмом честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој врло богатој

Ја не знам како се код мене јавио тај нагон да пишем песме. Једни веле да се то јави код човека као свраб, што код мене није био случај, јер сам ја осетио свраб и чешао сам се

Упоређење би могло бити тачно, с обзиром на поједине песме у нашој литератури, па ипак неће бити да тако постају прве песме.

Упоређење би могло бити тачно, с обзиром на поједине песме у нашој литератури, па ипак неће бити да тако постају прве песме.

његов увод сад већ није био дуг, већ је одмах прешао на саму ствар — и пред нама је, ево, један од тих што пискарају песме, а који је иначе, према школском дневнику, врло траљав или, боље рећи, рђав ђак.

Човек ме узе саветовати да се просто одречем песме, да кажем да није моја већ сам је од другог чуо, рецимо од моје најстарије тетке, и да изјавим своју одвратност према

увек у борби између човека и сујете ова друга побеђује, тако је и овде било, те ја признадох директору да сам писац песме. — Ето, господо, он признаје! — окрете се директор професорском колегијуму.

мишљења, која су отприлике овако гласила: Катихета: Треба га истерати из школе, нек иде у тамбураше па нек измишља песме! Или, ако не то, онда га бар осудити на једнонедељни пост. Историчар: Он је учинио два злочина.

Отуда, на пример, код човека свих ступњева поезије, док је магарац нема. Као што је познато, магарци не пишу песме. Али бива погдекад да људи пишу такве песме да би се могло помислити да су их магарци писали.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Поворка људи, жена, деце и војника ишла је лагано певајући побожне песме. У даљини негде, звоно је стално одјекивало, док су таласи на обали шумели.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ

153 СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА 155 БИТИНСКИ ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка

НА УСНАМА 155 БИТИНСКИ ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су

врло блиски, Да сте богати не бисте карте градили, Одлазили бисте у даљине, простора гладни; Ни да сам моћан не бих песме писао, Рђаве можда рђаве. Где бисмо били?

“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.

њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у

Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу. Под врбама је писао песме, Крај вода је сањао девојке; Зажарене му биле јагодице грозничаве На помисао: да једне малене дојке Никада додирнути

савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.

Узети га треба за руку па извести у поље, Да тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му постеља загриза бок, И да

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли могао Белко да не примети како зелена жаба више од славујеве песме цени свој крекет? Је ли могао да не види како пуж мисли да је најпаметнији на свету? Шта да се за мравље ратове каже?

Што не певају? Певаће! Морају! Нема друге: међу Царевим срећним поданицима нема ниједног који се сећа речи било које песме. — Па, шта да се ради? — рече Царица. — На птице се не можемо ослонити!

— Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град! С даровима и поздравима већ су почињали да пристижу и први гости.

И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме. Треба се одморити, треба се припремити за сусрет. Начини дечак постељу на палуби и леже на саму њену ивицу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ништа њему неће бити. СТАНА Јест, ништа. (Погледа на улицу, одакле се чује поред песме и свирке и по неки пуцањ из пушака.) Како ништа, кад ено и пушке бацају! ВАСКА Е, какве пушке!

Ем је дава, Ем је не удава... МИТКА (прекида је): Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме! Друго! КОШТАНА (пева): Дуде мори, Дуде, бело Дуде, Како тебе, Дуде, нигде нема, Ни у Турско, мори, ни Каурско.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ Садржај ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ Садржај ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА ПОТОКУ 16 ЧЕЖЊА 19 НЕ ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД

51 ПРОЉЕТЊА НОЋ 52 РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 53 НА УБОГОМ ПОЉУ... 54 БОКА 56 МИ ЗНАМО СУДБУ... 57 МОЈА ОТАЏБИНА 58 Музи 59 *** 60 О БОРЕ СТАРИ...

61 ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? 63 МОЈИ ОЧЕВИ 65 ПОВРАТАК 66 БАЛАДА 67 СЕЉАНКА 68 МОЈИ ПУТЕВИ 73 СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ 74 О КЛАСЈЕ МОЈЕ...

КОЛИБАМА 80 ХАЈДЕМО, МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД ЈЕДРИМА 92 ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ 93 МЕТЕОР 95 ЈУТРО 96 СРЦЕ 97 НЕРЕТВА 98 ЗВЕЗДЕ 99 ЛЕПТИР 100 ПОГЛЕД С

С ВРХА 102 ЗОРА 103 НОЋ У ТРПЊУ 104 НА ПРИПЕЦИ 105 КОЛЕБАЊЕ 106 МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ 108 ПЛИЈЕН 109 ЕЛЕГИЈА 111 ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 114 НОЋ 116 ПРЕД РАСПЕЋЕМ 117 СВИЈЕТЛИ ПУТ 118 ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...

150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам.

1912. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ГРИВНА 1 Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад

Све је ту пусто, и све је Вртове покрио лед — Сврх шедрвана снег веје, И дршће јоргован блед. 1921. РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ НА УБОГОМ ПОЉУ...

Оне су ми дале свога срца део, И загрљај њихов и пољубац врео Велики и сјајни ордени су моји. 1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ...

1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец. Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 1 ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ

РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА 146 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА

ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ 470 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК

ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 807 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ СУЖЊА 814 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА 820 84 БОЈ НА

ИЗУЧАВАЊУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 880 О ПЕВАЧИМА 885 О ЗАПИСИВАЊУ И ПРЕВОЂЕЊУ 890 О ЈЕЗИКУ 893 УЗ ПОЈЕДИНЕ ПЕСМЕ У ОВОЈ КЊИЗИ 895 РЕЧНИК мање познатих речи и историјских и географских имена 927 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.) садрже, на пример, тужбалице и нарочито ратничке песме, које иду међу најраније људске творевине.

“ У Илијади лепа Хелена зна да ће о њој и Александру бити песме „међу потомцима“, а Ахил вели Агамемнону: „Ахејци дуго ће памтит, мислим, и твоју свађу и моју“.

Прву етапу карактерише широка, слободна импровизација у народној маси; тада „нема никаквих постојаних форми, песме се непрекидно мењају“.

јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају поједине песме које се понављају, углавном, у непромењеном облику.

у многим случајевима епски песници — не само они који су стварали епопеје него и они који су певали краће епске песме — живели су на краљевским и уопште великашким дворовима.

На њима она је, свакако, добијала нове, властелинске црте, али су зато и песме придворних певача имале судбину поточића који падају у широку реку.

У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице и сватовске песме).

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ПИТАО МОРНАРА 81 ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА 82 У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ 83 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 84 МА ШТА МИ РЕЧЕ ОВЕ ПЕСМЕ НЕ ВРЕДЕ НИ ПРЕБИЈЕНЕ ПАРЕ ДОК ИХ НЕ ПРОЧИТАШ. МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ

ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У СРЦУ ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ Пливају ти к језику разлике беседе Ка на лову у мрежу Разликога рода рибе; Зле и добре. И гледај сад што да чиниш...

пут по води без страха с лађами путовати спремају; морске галије се од пристанка им на ширину извлаче појући нове Богу песме с великом хвалом; елћени се пружају, око њих обскаче риба делфин, што на себи топљенике прихватајући на сухо

Каквим ли очима могу смотрити ми Бога под телесним покривачем? Које ли песме ћу испојати твоме излажењу штедре? ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ Једни људи себи воду с медом за пиће услађују, а она

Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико високо расту дрва, како но њена

Јерно чистилница је црква души и телу с брлога земљана, и небесни је ово станак, се молити, слушати књижне песме и учити се о закону, дознањивати се вања што Бог иште од нас, да не гинемо с душама у незнан.

Како могу то и говорити да и без распаљивања се на њих нису гледали? Где но су беседе танковите, мазне и песме хороспијске слаткогласовите, склонити с раслабом образи смешни, намигљиве очи тихозгледне, мекане хаљине цифрасте,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време

Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне која се негда тихо певушила по српској махали, — тихо, да Турци не чују — песме о младом кануру и о Зејни некој!

и бадемастих великих очију, и песме једне која се негда тихо певушила по српској махали, — тихо, да Турци не чују — песме о младом кануру и о Зејни некој!

У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама. Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео,

Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...