Upotreba reči pesmu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad se već u lugu izgubiše ispred očiju dobrih staraca, kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu slavuja, onda je uze Milisav za ruku: — Jelice, ti si umorna!...

— Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave! — reče zažareno devojče.

Obradović, Dositej - BASNE

υμνήσαι μέλος, ει μη ΄πίοημος η ϕήμη γένιτό μοι: Neka mi nejma ni zlata u dvorovi, i od Orfeja lepšu nek ne pojem pesmu, samo znamenito ime nek mi bude!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

? Ta ako ti je otac poginuo, nije ti sreće odneo, ostalo ti je prijatelja” i proče. Ja i njima udesim moju staru pesmu i kažem im, da oni dobro znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma

i Užice popalivši, razbivši silnu vojsku Afiz-pašinu, trima slavnim pobedama opojeni, svaki Srbin i Srpkinja pesmu peva gordo. Šta nam sad treba raditi, to je: da se postaramo sad za vnutrenost dobar poredak uvesti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pade mu na pamet ona žetva... Jelica je bila s njim na mobi kod Šokčanića, baš su naporedo želi... Ona je pevala onu pesmu: Momče naže trides̓t i tri stopa, A devojke trides̓t i četiri. On zapeo iz petnih žila da mu ona ne odmakne...

Sad i Turci pripucaše. Zapevaše kuršumi svoju samrtnu pesmu... Kara-Đorđe reče: — Ne pucaj!... Samo kad top pukne, onda po jednu vatru!... Ali se Turci naglo približavahu...

I noć ovlada... Ništa se više nije čulo, sem popka, što onako tajanstveno peva svoju pesmu te njome, naročito u ovim prilikama, nagoni još veću setu na dušu... Jelica je spavala tvrdo posle dnevnog umora.

Dučić, Jovan - PESME

vrtovima okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova.

Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.

I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više... Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?

Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme

DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla. Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna.

u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Ja rasuh pesmu kao more, Svi od nje zvuče gajevi; I blaga koja u dnu gore Čuvahu ljuti zmajevi... Minu sa svojom svitom celom I

I kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?

I kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?

Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan pevati o Tuzi.

Do mišica u vlažnoj jami, jedan mladi radnik kopa nov naručeni grob i uz ritam motike pevuši jednu ljubavnu pesmu. Nedaleko od njega u jedan grm pade jato crnih kosova. Iznad njega u velikom suncu proleti belo jato golubova.

I silazeći hučna sa crne planine, Spirala znoj sa čela i krv na sečivu; Šumila pesmu carstva i priču davnine; Hladila kosovsku ranu još nezalečivu. Ti ljubičicu pojiš u šumi skrovitu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Čitao sam ga pod utiscima koji su na me ostavili Pompeji. Kad sam izišao iz Pompeja, pevao sam pesmu „Svja sujeta čelovječeskaja, jelika ne prebivajut po smerti”.

A sada, oprezno se čuvajući i neprestano misleći šta će biti á la fіn de fins20 prestao sam da pevam pesmu „Što se bore misli moje”, više mi ne drkće lice i ne gore grudi, tj. ne drkću grudi i ne gori lice, kako li se kaže?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je

da je nešto na tu formu moralo biti, jer što bi to baš njemu pevali, kad prođe, onu danas već jako raširenu i poznatu pesmu: Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka pavorski’ momaka: Vile vuku, a pulgere

— A da šta bi ti ’tela? Ako ti se ne dopada ta pesma, pevali smo mi onda i drugojače! — Ta marim ja za pesmu — brani se gđa Sida — mogli ste šta ste hteli pevati.

bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, jer pop-Ćira se toliko puta u ljutini zarekao da će ga svega sekirom razlupati, ili ga

nisu ni čula oba popa, jer je Melanija odmah skočila za klavir da zabašuri, pa zasvirala i zapevala omiljenu papinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, pa tako nisu ni pridavali mnogo važnosti ovom sukobu.

A dan posle, već se toliko oslobodila da je zapevala baš onu istu pesmu koju je Šaca maločas udario u tamburu. Ah, kako je Šaci bilo kad je čuo da mu se neko odaziva iz komšijske bašte.

— I-ju, ala je bezobrazan! — prošaputa Jula kad onaj poče pesmu, ali je zato opet pažljivo do kraja poslušala! E, baš je bezobrazan! A zatim uzdahnu, pa stade dalje da kopa.

A Šaca uze zadovoljan tamburu i zapeva, onako radi svoga zadovoljstva, evo ovu pesmu: Seka-Juco, što gledite? Ala ste vi smešni! Ako mene ne ljubite, Duše mi ste grešni!

« veli joj on, a posle tiho zapeva, tako tiho i tužno kao grana zelena kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim sretna budeš, Moliću se ja bogu!

Ali svega toga ne bi. Zato stade sama pevucati tiho kroz zube neku pesmu, a nešto joj se steglo u grlu, tako joj je žao i nepravo. Postade već i nestrpljiva, a i ponos devojački bi dirnut.

I on uze tamburu, i poče još izdaleka polako udarati u nju onu već dobro poznatu pesmu: »Ti već spavaš, zlato moje«, tako tiho da je glase njene moglo čuti samo Julino zaljubljeno uho.

kao zujanje pčela u proleće, a ona je, u sebi naravno, pratila rečima: »Ti već spavaš, zlato moje (govori Jula u sebi pesmu), tebe grli slatki san; spavaj, spavaj, laku noć, o Julo, bog ti u pomoć!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Vidi da je lepša Julka, al’ nije rđava ni Milka. Posle večere društvo se razveselilo. Svaki je morao po jednu pesmu pevati.

Afrika

Počeše pevati neku englesku pesmu, bilo kakvu, sasvim glupu, ali od njih samih savršeno ritmično razrađenu; sa bezbroj upadanja, sinkopa, dopevanja,

u džepu, a što bi oni posle ređali po svojim pirogama, odakle bi, i pre no što se sva voda slije sa njih, počinjali novu pesmu u horu.

Milioni insekata koji udruženo istkivaju svoju pesmu. Veličanstvena osamljenost i veličanstveno prisustvo prostom, složnom, zajedničkom životu u prirodi.

glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš kada je bio sa njom najviše.

Sedam kraj njih. Oni ne prekidaju svoju tužnu, ritmičnu pesmu čiji se motivi neprestano ponavljaju. Kraj svake strofe je vrlo zanimljiv; sastoji se iz jednog dopeva koji je, vidi se,

Kad se uzjogunim, da mi objasne kakve su reči, oni vele: „Ovakve!“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!

“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana.

Čim je stigao, opkoljen je od ljudi koji mu pevaju „mokorotlo“, ratnu pesmu, dok ga čvrsto vezuju. Jedan mu se vrag približava i seče članke na nogama.

Sve postaje kao utopljeno u jedno teško ugasito zlato: veče. GLAVA PETA MRAČNA AFRIKA. KRALj PEBENjANI UZ PESMU I IGRU U NOĆI. SA CRNIM NOSAČIMA KROZ SAVANU ZVERINjA, JEDNO DRUGO UZBUDLjIVO NEBO NAD NAMA Tako stižemo u Đavalu.

Njen zaručnik je bio tako dugo na putu, da kada je došao da je vidi, zatekao je na umoru. Mladić im je preveo prvu pesmu. Oni su udarali veslima o vodu i pažljivo ga slušali; zatim su pevali.

za moju tamburu, ali se zato pred jednim dućančićem zadržavam da čujem gramofon koji ponavlja neku divlju marokansku pesmu. Kroz tesne uličice, kroz stranputice, izbijam na pristanište.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ i pogledala ga svojim tamnim očima, ispod sraslih obrvica. Međutim, uveče, uz pesmu i vino, ta žena je postajala nežna i ljupka i pevala je, meko, uz harfu. „More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!

Ona je želela da ta deca dođu na svet, u nežnom, ljubavnom, zagrljaju, uz ljubavno gukanje Trifunovo, uz pesmu. Momci su imali običaj, u Rumi, pa i Hrtkovcima, da se po mesečini skupe, i vodaju putem, i pevaju.

Sad se u Budimu gospodin Trandafil smejao. Čitave ulice, kroz koje je Pavle bio projahao, kroz kikot i pesmu, bile su sad opustele, kao od neke kuge. Malo je muških glava po kućama ostalo.

Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku. Da čuje njihov smeh, veseo. Kao da ga stotine po imenu iz daljine dozivaju.

Kao Trifun, i Pavle je zubima škrgutao. On je sasvim drugojako zamišljao svoj polazak u Rosiju: na konju, uz pesmu svojih husara, uz plač i lelek onih koji ostaju u Sremu. A ne ovako, brižno, uz fenjer, na tuđem pragu.

U to doba, u Neoplatensi – kraljevskoj slobodnoj varoši, odnedavna – omladina je pevala pesmu, u kojoj se kaže da je draga magnet, za švalera. Za Isakoviča, magnet je bila, na tom putu, ta tamnica.

Kad se privukao, bliže, stražari, mogao je da čuje, jasno, i pesmu, neke žene, koja je, negde, iza nekog prozora, glasno, pevala.

Pa ipak, on iz Varadina nije otišao plačevno. Naprotiv, odneo je sa sobom, u ušima, pesmu momaka, koji su bili po selima uobičajili, u to vreme, da se po mesečini, u letnje noći, vodaju, i pevaju.

Otišli su. Nestali su. Čuo je njihov smeh, a slušao i njihovu pesmu, a sad se seća samo da su plakali u prolazu. Nestali su svi, u Rosiju, u sneg, u tišinu, kao u nekom velikom,

Pa je i otišao, pevajući. Njegov transport je marširao kroz Hungariju, pevajući čuvenu pesmu iz franceskog rata, u kom je Horvat imao komandu: „Bog živeo našeg Solomona (Mađari su zvali Horvata „Šamuel“) Koji

Kreću naksutra. I zaista, naksutra, Mošorin ode, uz svirku i pesmu, kao da su selidbe, u daleke zemlje, neki praznici, i sreća.

A Zorička kao velika gospoža. Pred njegovim transportom išli su, sve do Tokaja, svirači i pevači. Pevali su čuvenu pesmu onog doba, iz franceskih ratova, koja je počinjala rečima: „Tisa se muti!

Teodosije - ŽITIJA

I tako su svi razumeli da je prepodobni i na kraju života sa anđelima pojao anđelsku pesmu, i da više, posle one anđelske pesme, ne treba druge pojati.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

životnih namirnica stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu prihvata: svi su je znali.

Interesantno je da pevaju jednu pesmu o Visokom Stefanu, kako se nadmeće s Bajazitom u hvaljenju vera. Mnogo više pevaju i pričaju o Kraljeviću Marku.

Isti su običaji, ista verovanja i imaju više smisla za muziku, pesmu i igru nego što je kod drugih varijeteta istočnobalkanskog tipa; ali je velikodušnost retka i gostoprimstvo nije više

Od svega toga on nije ništa razumeo. Kod Bugarina nema one sklonosti za svirku i pesmu koja je urođena ljudima nekih varijeteta centralnog tipa.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

šta ja znam kako se sve zovu ti vaši lokali. Idite tamo, naći ćete svoje drugove, slušaćete balalajke i čućete pesmu vašeg zavičaja i... zaplakaćete možda, ali te suze leče dušu, verujte, leče je.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- odmahnu glavom sporo i sanjivo dok joj je kosa kao svetli obruč klizila niz obraze. Baronica je pevala pesmu o brodiću koji nije nikada, nikada zaplovio. Bila je to dečja pesma i bila je lepa.

Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da ponavlja dečju pesmu o brodiću koji nije nikada zaplovio; zlato mirne duše možemo da joj pokupimo.

Pokrenut našim glasovima, koracima, čime li jedan je žabac visoko i otegnuto počeo svoju ljubavnu pesmu. Kroz tri minuta odazvalo mu se nekoliko stotina barskih lepotica.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Sviraj, Lujza. Posle će gospodin fiškal svirati. Nakani se frajla Lujza, i počne pevati sa pratnjom pesmu: „Meіn Herz іst Horst der Lіebe”. Kad je otpevala, pruži gitar Šamiki. Šamika udešava, pa započe.

Kad je otpevala, pruži gitar Šamiki. Šamika udešava, pa započe. Uz sviranje otpeva i pesmu: „Wіe stark pocht meіn Herz”. Doveo je u „udivlenije” obadve.

Frajla Lujza nagla se na ruku, zamišljena je, ništa ne govori. Njeno ćutanje govori. Posejao je pesmu u srce. Pa nije ni čudo, Šamika je već u Košici sviranje dobro proučio, a u Veneciji do savršenstva doterao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nakrivljenim klobukom mrdao je veselo uz pesmu, da, posle, opet odjaše i ućuti, udarivši konja čizmom pod sapi. Stenjući od bola u kolima, činilo mu se kao da već

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tada momci pevaju svom „pajtašu“, đuvegiji „pesmu rastanka“ od momačkog života.¹⁰ Promenu statusa, ulazak u red zrelih ljudi, u toku svadbenog ceremonijala obeležavaju

Kad se vatra raspali, devojke oko nje igraju, pevajući ovu obrednu pesmu: „Oj, u gori oganj gori oko ognja kolo igra. Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . .

od godinu dana, pa čak i mlađe, posle ove igre i samo udara dlanom o dlan, tražeći na taj način da mu majka peva ovu pesmu.

Slušaoci sa izuzetnom pažnjom, napetošću, uzbuđenjem i uvažavanjem, u svečanoj tišini, prate pesmu ili priču. („Ko zna lijepo pričati, na sijelima je uvek istaknut, probran i poštovan.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za zemlju, za slovo ljubve, poeziju ljubavnu njenu, za madrigale vodenog cveta, za svadbenu pesmu belog granja, za julskog neba zbirke soneta, za pesnika koji voli i sanja, za kosa, za slavuja, za njega, za

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

A sjajni su bili V-ići! Jedan od njih je bio guslar i uz petrolejku je satima pevao pesmu o smrti nadvojvode Ferdinanda.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zato odrasli s posebnom naklonošću prihvataju dečju pesmu; ona im je, na izvestan način, potrebnija no i samoj deci. Valja imati na umu da se dečja pesma javlja u periodu

Pedagogiji: od samog početka, ona je pokazala živu zainteresovanost za dečju pesmu, i ponudila joj svoje posredovanje.

U prvom slučaju postoje razrađena merila, dok su za dečju pesmu kriterijumi neutvrđeni, a sama pustolovina neizvesna i sporna.

Nedefinisanu, nezaštićenu, neobuhvaćenu postojećim kategorijama, dečju pesmu su, sa raznih strana, pokušali da usvoje i da je iskoriste za obavljanje društveno korisnih poslova.

Pojam pesma za decu manje je precizan, može obuhvatiti sve što je, na bilo koji način, pristupačno detetu a čisto dečju pesmu određuje odveć svrhovito, nameće joj robovanje prema detetu u obliku koji ona nerado prihvata.

Ovakvih bi se primera još moglo naći. V Pesmu-dete prihvatila su deca, pomogavši joj da se ozakoni, osamostali. Ali, da je i nisu prihvatila, ona bi, kao visina

Govoreći o potrebama, zahtevima, sklonostima i mogućnostima dečje čitalačke publike, oni su dečju pesmu svodili na uzgrednu vanknjiževnu pojavu bez ikakve veze sa procesima u glavnom, matičnom književnom toku.

pisac zna da miloštom i ljupkošću ozrači sve čega se dotakne, a onima ostalima se čini da će im sama reč zeka uneti u pesmu ono čega nemaju u duši - razigranost, duhovitost i dražesnu privlačnost.

zamorno obrazlaganje svog odnosa prema stranim jezicima, da ih ne bih zbunjivao i sablažnjavao, predložih da napišem pesmu u koju će biti uključeni svi razredni drugovi i drugarice moje dece, poimence. O svakom đaku sam sročio po jedan distih.

Noćas kasno dvoje roditelja čitali pesmu o zecu i odgonetali — šta je pisac time hteo da kaže. Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici.

) Deci, kao ni primitivnim narodima, ne ide u glavu pojam autorstva; lepu pesmu niko nije napisao, niti ona može biti nečije vlasništvo.

Prvom čitaocu najsrećnije se obraća prvi naš dečji pesnik. U Zmajevu se pesmu ulazi naporedo sa opismenjavanjem: slova, reči i stihovi čine neponovljivo jedinstvo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

je kod njega stvar glave, razumna, simetrična, sređena, i njemu je uvek potrebna ili jedna ideja ili događaj da izradi pesmu. On je sav u onoj čisto intelektualnoj poeziji koja je u Evropi umirala kada je on na njoj počeo raditi.

Tako je 1830. izdao Naodъ Sνmeonъ ili nesretno supružestvo, dramatizovanu poznatu narodnu pesmu. Sve su to mladićki pokušaji, vrlo romantični, vrlo sentimentalni, sa mnogo ljubavi, uzdaha i suza, sa riterskim

Pєsnaricu iz 1814, u bečkim časopisima štampao svoje prevode narodnih pesama, među ostalima i poznatu Višnjićevu pesmu Početak bune na dahije. On je isto tako pisao o raznim prevodima srpskih narodnih pesama u stranim književnostima.

« On sam priča kako je bio polaskan kada se sam Joksim Nović Otočanin prevario i jednu njegovu pesmu držao za narodnu: Ilić od toga, kako sam veli, nije tražio »lepše kritike«.

On je narodnu pesmu tako srećno podražavao da neke njegove pesme čine utisak potpuno narodnih, i kao takve su prodrle u narod.

Tu srpsku narodnu pesmu, koja po sadržini podseća na čuvenu epizodu o Paolu i Frančeski u Danteovoj Božanstvenoj komediji, zapazio je još Gete.

Sa mađarskoga je preveo veću pesmu Josifa Kiša Jehova (1904). OPŠTI POGLED. — Laza Kostić je bio i ostaće najkarakterističniji pesnik srpskog

zelen lug, slavuje koji »priželjkuju« cvetne livade, »svilene janjce«, grlice koje guguču, divne pastire koji »viju pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera!

On će to selo videti samo sa najlepše strane, kao jednu veliku i srećnu idilu, gde se zna samo za pesmu i ljubav. Na njegovom selu ima mnogo »rajskih duša« i »bogatih sirotana«, mnogo vrline, lepih i blagorodnih osećanja,

Od života njemu je ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu pesmu«, »himnu vekova tavnih«.

Ugledajući se jako i uspešno na narodnu lirsku pesmu, Petrović je ispevao ceo jedan niz seoskih pesama, koje su odmah bile primećene i 1902.

mislilo se da je kazao sve što je imao da kaže, da ne može da se obnavlja i da izlazi iz sebe, da je ispevao svoju pesmu.

Sremac, Stevan - PROZA

Ali baš time upropastiše pesmu. Tu se izmešaše i svako deraše na svoju stranu tako disharmonično kako samo može biti kad se to naše »Mnogaja ljeta!

Kad mu donesoše Liru, na kojoj nije bilo prva tri lista, domaćin uze da peva prvu pesmu koja je bila na prvom očuvanom listu, i ispevao je tako sam nekih sedam strana svakovrsnih pesama, sve na jedan glas.

I deca ulaze zadovoljno u selo, sve dva po dva, pevajući onu pesmu koja ne znam kako se počinje, ali znam da se peva kako udavača neće za mnoge da pođe, ali se završuje: Majka daje za

Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje! Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu

nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi poručivanjem zbunjivao pevača i prekidao mu pesmu. U toj su se kafani pevale sve naše junačke pesme, i one starije i ove novije.

Radičević, Branko - PESME

“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz goru viri.

“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu krasnu zgleda, A ugledat lipa ne da. Moma vezla — gotova je, Tura vezak

Amo vina i u toga ćupa, Pa ondaka zapevajmo skupa, Pa još pesmu deno Arapinu Marko vojske pobi polovinu, Te zadobi tog krvavog dana Sedamdeset oni teški rana, Gleda care ove rane

“ Ovo reče, ode na krajinu, A Zmajević kući kroz planinu, Ode kući pesmu pevajući, Pevajući zlato spominjući. Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima

Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što mi nije bolja, A najposle kako ti je volja, Svakojako živ i

miri, Kako l' vetrić tio piri, Kako l' reka ta žubori, Nemoj jošte kô da zbori, I on uze vrulu glasnu, Ode svirat pesmu jasnu.

Putnik svira jasno, tio, Krasnu pesmu udesio, Kô da tuži, kô da moli, Kô na srcu da ga boli, Baš onako milostivo; — Momi kuca srce živo; Spusti sude na

Pa uzmem gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada. Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno!

Pa uzmem gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada. Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno!

do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu od nas Ostaviti ovaj sveta kras, Ako umreš, ako ja ozdravim, Ja ne umem pesmu da ti spravim; Živi, brate, u grob idem ja, Živi, brate, opevaj mi pra!

Već pesmu nemu dopevasmo kraju, I zbogom ostaj, zbogom lisni gaju. 22. Ovako dani gonili su dane, I najteži je nek mi bio

Predivnu pesmu udesila slavlja, Al' njezin glasak za nj'ga se ne javlja; Predivno zvezde i trepte i sjaju, Ma oči s' tamo njegove ne

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Meni? Volo bi baš da vidim ko bi stisnuo, KO bi imo tri čiste, da mene turi u skarednu pesmu! Glavu bi mu otkino! AHMED: Častio bi ga suvim zlatom!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu pesmu: Da li te je žalba za tvoju majku, Za tvoju majku, za tvoga tatka?

Slavuja čak nisam poznavao, nikad ga nisam video niti bih mogao da razlikujem njegovu pesmu od pesme običnog kosa... Zar je to mladost? Uvek beh suv, iznemogao i bled. Čak mi je bledoća i godila.

Niz polje idu, babo, sejmeni, Sejmensku pesmu, babo, pevaše, Hajdučku glavu, babo, nošaše! — Ha-ha-ha! ... — ču se besno groktanje i zatim pucanj puške. — Unutra!

— govori ona, pa se tad nasmeje od srca i, tobož srdita, prilazi mu. — Hajde. Počni! I počnu. Zapevaju pesmu koja se tada najradije pevala. Glasovi im čisti i drhte od radosti.

— U-u-uh! — strese se ona i poklopi se ničke na zemlju. ... „Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!“ kao odgovor na njegovu pesmu čuše se odasvud oduševljeni uzvici i glasi.

I zaista to beše Stojan koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...

hoćemo, onda nas pošlje da odemo strini i pohvalimo joj se, a on pođe pozadi nas, gleda, smeška se i peva svoju omiljenu pesmu: Mehandži more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si razbijem!

— I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu. A kad je trezan, radi kao crv. Što god mu se naredi, on samo radi i ćuti.

Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš sad otegnuto i izdaleka dolazi: Devojčice, ružičice — ružo rumena! A što si mi nevesela — usta medena?

Trči tamo, vitla se i peva pesmu: kako „kumita bulu grabi, beži s njom u planinu na konju, a bula se nećka, grli ga i muca: Ah, džan’m, džan’m!

I zaista. Eno starojko i još nekoliko njih ustali. Drže se za stolice; hteli bi oro, ali kao da im je žao da prekidaju pesmu, pa samo stoje, zanose se po svirci i rukama, po taktu, odobravaju: — A, ha... Tako! O-o-o-o!

Odavno smo ručali i to većinom jučerašnja jela, što su nam ostala. Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Šta ćeš, moraš da pokrivaš svoju sramotu; ali od onog doba sve se čuvam da se ne zadimi kujna, pa se ni u samu pesmu ne uzdam. MAKSIM: Moj kume, taj tvoj lek ne vredi ništa! Kakva je ova moja, jošt bi mi pomagala, kad bi počeo pevati.

Kakva je ova moja, jošt bi mi pomagala, kad bi počeo pevati. KUM: Ko se ne uzda u pesmu, neka zviždi. Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Ah! (Domaši mu, pak i opet sedne raditi.) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti.

SULTANA: Jošt jedno! Ti moraš mene i onu tvoju pesmu naučiti, i ja ću je svaki dan pevati i drugima preporučivati, da se vidi kako je ružna stvar kad je žena zla i durljiva.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Najpre „Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“, pa „Džinglbel“, pa pesmu o Natali, znate, to je ona pesma o Crvenom trgu, koji je iznenada postao beo zbog snega, a posle sam ih učila da

“ omiljenu pesmu mog frenda Suleta iz „Tri grozda“. Taj gosn Sule je jedanput izveo maksimalnu stvar. Kad je svima dojadilo sa svojim

Sve se završilo tako što nam je sa šoljicom kafe, podignutom visoko u ruci, otpevao pesmu „Kreće se lađa francuska, iz pristaništa solunska...“ Bio je maksimalan, na časnu reč!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

“ Bolje da si pevala onu staru pesmu: „Druge moje, ne budite lude!“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio. Zrakom sunca pesnik more bode, piše pesmu površinom vode. ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.

vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas.

Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste

polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava stada. TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

si smirenjem Po smrti iskazao si svetlost istočivši miro blagouhano svim bolujućim milovanje Uztrubićemo pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i udobrenje ponosimo se tvojom lozom i grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas

Il ume da traje van čoveka Slovo u kamenu, pesku, izvesnost o svemu, bez nadanja u pesmu. Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao ognjenim stubom?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami. Prođem pored kuće kapetana Svete, komandira čete, i čujem pesmu... Ajd, velim, da svratim. Kad tamo, zamalo da se preturim... Dve crnke, ama nema im više od osamnaest godina...

Ništa... Pođem ja tamo, a konje ostavim malo podalje od kuće. Još izdaleka čujem larmu, pesmu, ženski smeh, i podiđe me neko milo. Bre... bre... znaš koliko ih ima!...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Učitelj otegao neku dugačku pesmu, pa sve seca glasom, uzvikujući na nekim mestima strahovito. Na sredini crkve, oko ikone, stoje čitavi bokori zrela i

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju

Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala.

“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo! Trepetljika ne rodila!

devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da vodiju, Koj’ ne može pesmu da zapoju. 31.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

UZ „PROLOG“ 133 BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU 135 CRNjANSKI U TEMIŠVARU 140 KOMENTAR UZ PESMU „JADRANU“ 146 NA RIBANjU SA MESECOM 152 UZ PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O PRINCIPU 161 KOMENTAR UZ

PODACI O PESNIKU 135 CRNjANSKI U TEMIŠVARU 140 KOMENTAR UZ PESMU „JADRANU“ 146 NA RIBANjU SA MESECOM 152 UZ PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O PRINCIPU 161 KOMENTAR UZ „ZDRAVICU“ 166 KOMENTAR UZ PESMU „TRAG 170 UZ PESMU

U TEMIŠVARU 140 KOMENTAR UZ PESMU „JADRANU“ 146 NA RIBANjU SA MESECOM 152 UZ PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O PRINCIPU 161 KOMENTAR UZ „ZDRAVICU“ 166 KOMENTAR UZ PESMU „TRAG 170 UZ PESMU „SERENATA“ 173 APOTEOZA 178 KOMENTAR UZ

RIBANjU SA MESECOM 152 UZ PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O PRINCIPU 161 KOMENTAR UZ „ZDRAVICU“ 166 KOMENTAR UZ PESMU „TRAG 170 UZ PESMU „SERENATA“ 173 APOTEOZA 178 KOMENTAR UZ OVU „ODU“ 183 KOMENTAR O SAN VITU 192 KOMENTAR UZ POVRATAK

PESMU „SRP NA NEBU“ 157 UZ PESMU O PRINCIPU 161 KOMENTAR UZ „ZDRAVICU“ 166 KOMENTAR UZ PESMU „TRAG 170 UZ PESMU „SERENATA“ 173 APOTEOZA 178 KOMENTAR UZ OVU „ODU“ 183 KOMENTAR O SAN VITU 192 KOMENTAR UZ POVRATAK IZ

UZ OVU „ODU“ 183 KOMENTAR O SAN VITU 192 KOMENTAR UZ POVRATAK IZ ITALIJE 198 KOMENTAR UZ „VOJNIČKU PESMU“ 203 UZ PESMU „VEČNI SLUGA“ 206 KOMENTAR UZ „MIZERU“ 210 KAO KOMENTAR 213 KOMENTAR UZ „MOJU

UZ OVU „ODU“ 183 KOMENTAR O SAN VITU 192 KOMENTAR UZ POVRATAK IZ ITALIJE 198 KOMENTAR UZ „VOJNIČKU PESMU“ 203 UZ PESMU „VEČNI SLUGA“ 206 KOMENTAR UZ „MIZERU“ 210 KAO KOMENTAR 213 KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ 217 KOMENTAR 220 KOMENTAR O

UZ „VOJNIČKU PESMU“ 203 UZ PESMU „VEČNI SLUGA“ 206 KOMENTAR UZ „MIZERU“ 210 KAO KOMENTAR 213 KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ 217 KOMENTAR 220 KOMENTAR O „POZDRAVU“ 224 KOMENTAR UZ PESMU „JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI“ 227 KOMENTAR UZ

UZ „MIZERU“ 210 KAO KOMENTAR 213 KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ 217 KOMENTAR 220 KOMENTAR O „POZDRAVU“ 224 KOMENTAR UZ PESMU „JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI“ 227 KOMENTAR UZ „EPILOG“ 231 OBJAŠNjENjE „SUMATRE“ 235 PISMA IZ PARIZA 241 KOMENTAR UZ

Kad sam imao petnaest godina štampao sam u dečjem listu Golub, koji je izlazio u Somboru, jednu pesmu, pod naslovom Sudba. U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura.

Ja se, iz te antologije, sećam pesme Spomen na Ruvarca i smatram tu pesmu, i sad još, za najlepšu pesmu XIX veka. Moj drug, u Temišvaru, Dušan Tanazević, nosio je tu antologiju sa sobom i u

Ja se, iz te antologije, sećam pesme Spomen na Ruvarca i smatram tu pesmu, i sad još, za najlepšu pesmu XIX veka. Moj drug, u Temišvaru, Dušan Tanazević, nosio je tu antologiju sa sobom i u ratu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih grudi radnika razležu se jednačiti zvuci, koji mu i pesmu zamenjuju: aj... aj... aj... aj!...

Gora, kao bosiljak!... Kupite me kupioci, Zaklaću vam šarku koku I petlića bez repića, Koji ne peva.... Čuješ pesmu i žuriš se tamo, na drugi kraj, na glas njen.

Devojke, da počnemo karavilje! I otpočeše »karavilje mile moj.« Svršiše to, pa produžiše redom,, sve pesmu za pesmom, lepšu za lepšom, miliju za milijom... Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji.

Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji. Onda se tek i radi, kad se njeni glasi razlegnu. Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj...

se izdigô na postelji, podupirući slabo i suho telo mršavim rukama, pa gleda žudno kroz otvorena vrata i sluša veselu pesmu i svirku, sažižući vrelim očima ovaj nenadni čudni prizor... Veselje !...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I Borko zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u

I Borko zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u hajduke. — »He, he!

koji je zahtevao da se sad »zapeva nešto za ćef i za veselje, smešno i od komendiju« — zagudi ponovo Borko drugu jednu, pesmu o dušama, kako su izlazile pred Rista Gospoda i ispovedale mu se.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi. U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode bespomoćno curi.

To nisu uši, nego to su Dve zvukolovke, dva tanjira, I dve antene u Kosmosu... Neki koriste svaki povod Za pesmu, za igru i za provod, Putuju u Tombuktu (preko Rima), Viski im služi stjuardesa, A mali fenek sve što ima Dao je

Reči njene, u mraku, šapuće mokro lišće. Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše. Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti.

I digli su se Srbi, ko reke penušave, Zapevavši pesmu najstariju i najgordiju, Krenuli su, ko jedan, na Drinu, da zaustave Franju, Poćoreka, i njihovu ordiju.

JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU Prošlo je ravno četrdeset godina otkako sam, jedne prohladne i vlažne noći, napisao pesmu „Kako spavaju tramvaji”. Oko nje će se, u nekoliko narednih dana, sabrati čitava zbirka tzv. dečje poezije.

Rakić, Milan - PESME

Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze!

Čula si pesmu, draga, al̓ to nije Vesela pesma nekadašnjih dana... O, da l̓ osećaš da se u njoj krije Nesnosni zadah ustojalih rana?

padne u običnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako.

sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

Očaran, bez svega što me davno guši, Osećam pod sjajem ove prve noći Kako se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo mesečinu sipa, Tajanstveno rađa novo jato zvezda...

ORHIDEJA Kad sam te vid̓o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun

Ti prođe. — Uz pesmu sakrivenih gnezda, I tajanstven šumor žbunova i leja, Predznak duge bede, kao kobna zvezda Dizala se zlobna, crna

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu. Mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajući grlio bi je i ljubio u lice i usta.

A iz krajnjih tamnih kutova, gde se od pare nisu mogle da vide, počeše glasno da pevaju tad novu pesmu: Žali, diko, i ja ću žaliti. Odmah sve prihvatiše. I žene oko Sofke digoše se.

Svirači, znajući ko je on, izdvojiše se samo oni koji su sigurno znali svirati. I počeše, i to ne običnu pesmu, već pesmu njihove kuće, koja se uvek pevala kada se ko od njih udavao i ženio: Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava,

Svirači, znajući ko je on, izdvojiše se samo oni koji su sigurno znali svirati. I počeše, i to ne običnu pesmu, već pesmu njihove kuće, koja se uvek pevala kada se ko od njih udavao i ženio: Hadži Gajka, hadži Gajka devojku udava, Em je dava,

su posle, ne strepeći da će to kome biti dosadno, jednako zahtevali od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više.

Pandurović, Sima - PESME

Prokapljuje. Noć. To je tišina veselih očiju Sa tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća zvezda, i sna, i mladosti. Noć.

Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu i tužnu pesmu: Aliluja!

gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama!

Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...

Pratile ga mržnje i zavisti hajke; Na grlu su mu zavidele vile Kad mu pesmu čuju sred mračne planine S proleća cvetna i u leta žarka, Da se hori zvonka, srebrna, od svile.

Pobednu pesmu svojoj volji kličem; Jer bi me skupa rastrgli još tada, Da nisam, uvek mudra i sa bičem, Bila toga svesna davno i

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

U vezi sa njima on je stvorio svoje kultove i verovanja, obrede i običaje, radove i igre, zabavu i pouku, pesmu i priču.

Za sve to vreme kolo peva, a igračica mu na pesmu odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja telom, uz vragolast

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni odjek zasu sneg, krupan i gust. — Tebi kao milo što meni noćas propustiše glavu?

Obuze ga čudno vesele. Uze sviralu iz torbe, produva je, poče pesmu, mala mu je i suviše spora za njegovu radost, pa se razigra i zavitla u kolu, dugom, sitnom, bez kraja.

Dva Ciganina sa ćemanima zastrugaše gudalima po olabavljenim žicama radikalsku pesmu, a seljaci prihvatiše hrpom svakojakih glasova: Ustaj seljo, ustaj rode, pa se brani od gospode, činovnika,

“ A onda se u očajanju pripi uz Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu pesmu, preti im, mumla psovke, štipa ih, udara kolenima i gazi cipelama.

Dvor im čuva Mijat, verni sluga. Hoćeš li da ti odgudim pesmu što sam je spevao za večni spomen prerovske pogibije? 3dravlja mi, mnogo je lepša od one o Timočkoj buni.

Možda se neće ni vratiti. Ni ona koja ti je mesila hleb, i prala vašljive gaće, nije u svojoj kući, a TI SI pesmu zavrečao! — gurnu ga, Mijat udari glavom o zid, a Nikola klonu i zastenja.

— Veran sam ti deset godina. Služim tebe I tvoju kuću, ni groša nisam ukrao, pesmu sam ti spevao, glasam te, hoću da poginem za tebe i našu stranku... — Šta tražiš?

Tola prsnu u smeh i sećanje preseče pesmu: „Hoću da me moliš.“ Neću. Gazdarica je pa hoće za sve da se moli. Petog sina još nije video. Uozbilji se.

i tada uživao što se Simka baš na njega namerila, a ovamo ga mrzi, znao je da laže, pa jače dunu u sviralu, da ona čuje pesmu, sada iz jabučara, i da ga se seti. Peva petom sinu što će gazda biti. Prvi gazda, a nadničarev sin. Sin Tole Dačića.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah. Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh.

Tu su ih ribari najradosnije dočekivali. Kako i ne bi? uz pesmu malih svirača lakše se okopavao vinograd, lakše izvlačile mreže iz mora.

— Proći ćeš, ne kukaj. Zna ona da si joj spasao sina. Pomoći će ti da nađeš Zlatnu pticu, u ptici pesmu od koje se postaje Princ oblaka, a sad beži! Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši.

Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši. Odlučivao se za tu pesmu samo onda kada je, kao sad, imao smirenost uz koju je mogao da zaboravi sebe.

Samo je on ostajao izmaknut. Višnjić je takođe upoznao uzbuđenje, ali u onom trenu kada je u preuzetu pesmu, prvi put, uneo svoje stihove o kazni nad Hasanpašom.

Niko od onih od kojih je čuo tu pesmu nije paši, za kaznu, oduzeo vid. Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako,

Nije mario. Kad je ozdravio, tražili su mu, pred polazak, da peva istu pesmu. Pevao je a Turci nisu slušali, osluškivali su.

U godinama što su dolazile i dalje se skupljao, u njemu, taj višak saznanja koji nije hteo ni u pesmu, ni u san, ni u zaborav. Kome da ga kaže.

Višnjić nije prepoznavao a odnosi između njega i pesme bili su neobični: nije pesma hvatala Vuka, nego je Vuk hvatao pesmu.

Naježen, Vuk je shvatio da ga guslar vidi i zove. U prvi mah, potekao mu je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve završavalo; hteo je da ga pita kad ponovo da dođe, po nove pesme.

I po Banatu. Nikada se više nije vratio u Srbiju i nikada više nije ispevao dobru pesmu. Početkom tridesetih godina XIX veka, pred njegovu smrt, nastala je, u selu Grku, gde je živeo, ova priča: govorilo se

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!

rumeno čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!

tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj pelen pelenče!“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci...

J. Jovanović 3maj XXXI SPALjENA PESMA Prevrćući prašne knjige, Prašne knjige i hartije, Nađoh pesmu zabačenu, Što je niko čit'o nije.

Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh njenom plamu Hartija je izgorela.

Hartija je izgorela Al' ostaše slova bela; Pesma moja nečitana Još se vidi sa pepela. i ja čitam svoju pesmu, Uzdisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam - sa pepela.

Pred vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih, docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova. Dva grdna Sfinksa prema nebu zlatnom Stražare nemo i bezglasno tako, Dok ona plače...

svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele; On je prstima svojim, iz njenih srebrnih žica, Izvio čarobnu pesmu u slavu nevine Hele...

u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, ma da U tom trenutku ne osećam tako...

M. Rakić LXXVII ORHIDEJA Kada sam te vid'o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun

Ti prođe. - uz pesmu sakrivenih gnezda, I tajanstven šumor žbunova i leja, Predznak duge bede, kao kobna zvezda, Dizala se zlobna, crna

Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

Popa, Vasko - KORA

crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Dopustite mi da prepišem ovu jedinstvenu pesmu i dajte mi vašu tvrdu reč: da ćete me prvom prilikom u Beogradu predstaviti pesniku Vasiljevu.

Nekad, cvećem okićen, sa zastavom koja će se proslaviti, koračao je on granici i pevao buntovnu pesmu Pobede, u koju nikad nije posumnjao.

Nekad, cvećem okićen, žurio je granici i pevao buntovnu pesmu Pobede u koju nikad nije posumnjao. I lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što proždire i lomi i

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Vrhovi bučja šušte i bruje, pevajući neku otegnutu i jednačitu pesmu, a pod njima žurno korača usamljeni begunac, zverajući oko sebe na sve strane.

— reče im, pa se okrenu i pođe oko stola, pevušeći neku pesmu kroz nos. Kum i starojko domišljahu se da li da i oni pođu za mladencima; pogledaše na đaka, ali ovaj se skamenio, pa

svetlijim, veselijim životom, i bilje i životinje, pa i voda po bistrim planinskim rečicama veselije žubori i šapuće pesmu nove sreće, novoga života...

razvlači se ona prva bleda svetlost zorina... tama se proredila, pa umire, gasi se... Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!... Određena četvorica zauzeše mesta pod prozorima.

Počne i da peva, ali mu se glas prekine u grlu... nešto mu ipak smeta, steže ga... Za pesmu treba da se otvori i razdraga celo srce, a njegovo se samo kravi.... silom se topi ledena obloga oko njega...

Petković, Vladislav Dis - PESME

NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni.

Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet

Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta.

Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su

I predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok mi srce spava u predelu mraka.

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

Dugo ti pričam, zanesen, u žaru, Budućnost našu što se drsko krije, I onu pesmu o srećnome paru U zemlji, kuda nikad tame nije, Gde ljubav vlada, gde stanuju žudi.

Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad. Jer još čujem nad glavom vetar kako svira Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad.

SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

S vremena na vreme, zapevale bi mlade žene po neku pesmu koja je bila u vezi sa pomenutim događajima. Na primer, kada bi neki od starijih ljudi završio besedu o Karađorđu i

” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista

Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice. Uz “zbogom” gostoljubivoj kući farmera Brauna, najkraćim putem otišao sam u daleku šumu.

Moja slovenska čežnja da saznam šta je to para, bila je uskoro ispunjena kada sam pročitao jednu pesmu u prozi koja objašnjava suštinu toplote. Ali o tome kasnije.

društva iz glavnih srpskih centara marširala su u koloni i naizmenično pevali svečanu i izvanredno harmoničnu pogrebnu pesmu ”Svjati bože, svjati krjepki, svjati besmertni, pomiluj nas!” U pravoslavnoj crkvi nema muzičkih instrumenata.

velikoj povorci u Karlovcima osećao je da daje svoj udeo u poslednjem oproštaju od velikog nacionalnog pesnika, kroz pesmu koja je izražavala svetlu uspomenu i glasove koji su se uzdizali do nebesa, kao da ih nose krila njegove ushićene duše.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pred svetim kipom župnik i pevači pevaju svečevu pesmu, a jedan klapac, u belome odelu, ide unatraške i kadi sveca srebrnim kadionikom.

Župnik, u sjajnim odeždama, naoko miran, u sav glas zapeva svetačku pesmu. Majka i kći prostreše se po Marku. Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda, okrvavljena...

Tišina; samo bele česme jasnije žamore, pevajući pesmu tople noći. Ivo Polić tih toplih noći odmarao se kod velike džamije Solimanove, Bajazitove, pune golubova, ukusne i

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Vi ćete se lako setiti da je Laza Kostić voleo pozne Snohvatice Jovana Jovanovića Zmaja, i u njima posebno pesmu „Pčele i protopop Nedjeljko“.

Ako ovu pesmu posmatramo u krugu bliskih joj pesama i varijanata – sa središnjim motivima crkva kao jelovito drvo i vernici kao pčele

Ja sam te dao njima, i ti odsad njima pripadaš“. Tada devojke pevaju ovu tužnu, pomalo i jezovitu pesmu: Ne daj me, male, ne daj me! Pade mi magla na glavu. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je magla na glavu.

Ni pesmu na kojoj ćemo se ovde zadržati niko dosad nije analizirao, ni posebno, ni uzgred. Premda su je pominjali, na nju su se os

Na beloj poleđini karte, svakako za vreme samog putovanja, on je ugrabio da zapiše pesmu mitološkog porekla o devojci koja čuva nebeske vratnice: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, Zvezdama se

Karadžića. Knjiga prva. Različne ženske pjesme. Navodimo i njih: „Pesmu Anđa kapidžija (I, 468), koju je prvi put objavio 1824. g.

Zvezdama se.“19 Bilo bi, naravno, važno kad bi se moglo saznati od koje je osobe Vuk pesmu zabeležio, ali nam ponešto govori već i sama činjenica da je to, po svemu sudeći, bio neko ko je u ono vreme mogao

Onome pak ko bi poželeo da pesmu analizira još je važnija, razume se, Nedićeva tvrdnja da je pred nama pesma „mitološkog porekla o devojci koja čuva

godine objavljena pod brojem 254. Za razliku od prethodne, Vuk je ovu pesmu svrstao među mitološke, verovatno zato što je narodni pesnik opis pastirke proširio nebeskim telima iz repertoara

to iziskuje njena poetika, postale su ustaljeni obrazac (formula) koji se uz manja ili veća variranja selio iz pesme u pesmu.31 Postoji čitav jedan mali skup pesama u kojima se one ili same pojavljuju ili, češće, zajedno sa sebi sličnim slikama.

I upravo to što je tajanstveno uneo je u pesmu jedan drugi, skriveni tekst, za koji smo u ovome radu i tragali. I možda nije slučajno, niti je nevažno što je taj u

Oba ova srazmerno duga metra daju se iz pesme u pesmu s gotovo besprekornom pravilnošću, za kakvu se kod nas ranije nije znalo, pa je s pravom pripisivana pesniku u zaslugu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Za šire i potpunije tumačenje značajno je i to što se Crnjanski, kada je pokušao da objasni kako je napisao pesmu Sumatra, opet poslužio istorodnim postupkom udvajanja: sreo je, veli, na stanici „jednog svog dobrog druga, koji se

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu. Pucaju, puste, od zdravlja i ustreptale mladosti.

— Ne znam, aga, i ne diraj me, vjere ti! — Tako mi dina, kao što sam Turčin, ti ćeš baš tu pesmu da ispoješ! — Ne mogu... — A, bre, kad ti se veli!

Prsa ispravi a glavu povi nešto u stranu ka guslima i poče kolašinsku pesmu o nesrećnom boju na Kosovu. Za sve vreme trajanja dugoga uvoda zašto se izgubilo carstvo, glas mu je bio jedna jeziva

Beše proročki nadahnut i krepak. Pa kad na Kosovo pade tiha noć, i kad zvezde čudno zatreperiše onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva nas dvojicu–trojicu, te bez kavaza i oružja pođosmo niz

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela pevat’ politiku. Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje!

“ — E, to vam je stara pesma I u stvari i po slovu: Primite je — il’ mi dajte Drugu pesmu, lepšu, novu. »Starmali« 1888 BORA U CRNOJ GORI (Slika F.

Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga. Skrpiš li pesmu, ti je Čitaj pred visom stenja, Jer gluve stene imaju, Jest’, imaju — strpljenja. REČNIK (Skraćenja: grč.

Miljković, Branko - PESME

189 PRIJATELjU PUTNIKU 190 PRIJATELjU PESNIKU 191 DOK BUDEŠ PEVAO 192 VESELA PESMA 193 ZLA SVEST 194 PROMENI SVOJU PESMU 195 OČAJNA PESMA 196 ZAJEDNIČKA PESMA 198 PESMA ZA MOJ 27.

XII PROPOVEDANjE VATRE Ljubavi moja mrtva a ipak živa Nek u svom danu nedorečen gori Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori Pticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva. O zlatni talog vremena prostori Puni sunca!

Da li to znači reći promeni: neću! I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja?

pred tobom, Dok bdiš onocvetno nad ispražnjenim grobom, Anđele pred neumoljivom lepotom kraja Gde je mir i zrelost pesmu zamenila, I mramor gde mrmor večne vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila.

nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već odavno nema: Bespućem do nade pesmu mi priprema, Kad izdan još volim onu koja spava. Uspomeno zlatni praže zaborava!

Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari. Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje.

najlepša kuga to su najređe bolesti tako potrebne mom tamnom žaru kada pokušam da izdvojim malo čistog vremena — pesmu ama ne svet onakav kakav je prazno u punom pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva da se niko ne izdvoji da

O gde su ta mesta kada vetar duva i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud čeznu pesmu! Čitam na kolenima predeo koji se otvara u biću u kamenu praznom gde je skrita poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.

pored tebe najbolje sazreva moja podsvest smeštena između sunca i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se otimaju

naježen u srcu Niz dve oštrice leva Nadošle slavuje nasilja i sunce bez svedoka) Reč po reč primoravaš sebe na pesmu Izabrao si put i putuješ ga u sebi Kao reči koje ne izgovaraš Kao pesmu koju ne umeš da prepešačiš (Ptice uleću u

bez svedoka) Reč po reč primoravaš sebe na pesmu Izabrao si put i putuješ ga u sebi Kao reči koje ne izgovaraš Kao pesmu koju ne umeš da prepešačiš (Ptice uleću u ključaonice Otvaraju se teške kapije Potomci imitiraju tvoj

se to najmanje očekuje Još jedan prazan dan I radovaćemo se prazniku PROVETRAVANjE PESME Ceo jedan narod Izmišlja reči za pesmu Koju će se usuditi da napiše Jedan čovek posle sto godina Ne boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u

Krakov, Stanislav - KRILA

Opet su malo docnije tiho jauknula vrata. Opet se krevet uvio pod teretom, i mrtvac je mogao da sluša pesmu metalnih opruga. Kraj vrata je nešto greblo i skikalo ljutito. Ljubav je kraj mrtvaca imala naročite draži.

Uzalud se ona već treći put povraćala prevarena trenutnom tišinom. Sklapala je ruke, i počinjala pesmu. Na licu joj je visio osmejak, ali su mišići na golim listovima igrali od besa. Qu'eIIe-ѕ'en-va... Qu'eIle-ѕ'en-va...

Petrović, Rastko - AFRIKA