Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ona sadrži 100 lirskih, »ženskih«, i 8 epskih, »muških« pesama. (»Pesne mužeske su one koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati,
(»Pesne mužeske su one koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ženske pesne.
uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ženske pesne.«) Kada je Karadžić izdao ovu prvu zbirku narodnih pesama, još nije bio načisto o pravoj prirodi i značaju ovoga posla.
može na latinskom, ili na njemeckom jeziku pravila toga razumeti; onaj će pokupiti sva ova sobranja i pretresti; a neke pesne i sam po vkusu i po načinu roda svoga sočiniti, i tako od sviju oni mali sobranja jedno veliko celo načiniti...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Čujemo u jednoj avliji pesne i razgovor množestva ljudi. „Znaš li što je”, reče mi Atanasije, „i tako sam žedan; uđimo u avliju za iskati vode i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Petar Runjanin priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i crkve, s uspehom istisnule pesne cerkovne.
veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i crkve, s uspehom istisnule pesne cerkovne.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem!
— E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem! — veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše.
— A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem! — veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše. — Ama kakvo sramuvanje!
— hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje.
li, mori, nesrećo, da mi kaza, — kako iz knjigu da si četeše, sve mi kaza: i što si Zone vazdan-dan zbori i koje si pesne poje, n što si šnjeva i kako gu rezile one kučke, tetke i strine, a najveće ona grčka nesreća, Taska, tetka njojna, i
— reče i dade joj onu kitu hrizantema. — Toj ti je poslednje od men’, Ajšo, za igre što mi igraše, za pesne što mi poješe... za spominjuvanje... — Ee, — uzdahnu tiho Ajša, — vido’ veće ja...