Dučić, Jovan - PESME
Beše tada slavna a sad si i sveta, Pevaj sva krvava kroz njive i luge. Naša zvezda slave sad i dalje cveta: Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pevaj, ludo, kad ti stari svat zapoveda!... Ej, pusto, što nisam ja na tvome mestu, ta pevala bi’ i da pustosvat želi — a kam
Ta koja nikad u veku nije zapevala, na današnji dan mora. — Ta imaćeš kad i plakati — šali se stari svat — a sad pevaj! — Eh, zar mi opet ne znamo kakvo je mlâdino pevanje! — hrabri je otac. — ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo.
— Eh, zar mi opet ne znamo kakvo je mlâdino pevanje! — hrabri je otac. — ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo. A Jula se još jednako usteže, ali kad navališe na nju još jače drugarice i rekoše: »Moraš, moraš, Julo!
— Eh, zar mi opet ne znamo kakvo je mlâdino pevanje! — hrabri je otac. — ’Ajd’ pevaj, pevaj, Julo. A Jula se još jednako usteže, ali kad navališe na nju još jače drugarice i rekoše: »Moraš, moraš, Julo!
A... je l’ te, dugo vam vreme kad ćutimo? — A dabome. Zato ’ajd’ pevaj... razgali me; nešto sam ti sumoran i dêran! A ja te nisam ni zapit’o pevaš li ti. — Ko? Je l’ ja?
« Pitajte samo gospodin protu kako mu se dopala molčanska keruvika? — E, to je vidiš, lepo od tebe! Pa pevaj onda... — Al, ’oćete l’ neku od oni’ iza pevnice, il’ ćete neku, onako, s roglja... onako, što mi kažemo, rojtansku?
Sremac, Stevan - PROZA
— umiruje ga polaženik. — E, pa dobro, ’ajde da ostavimo to! — Priko, ’ajde da pevamo. Kad nećeš Cigane, pevaj ti sam! Ti si pevač, znam te dobro da si pevač.
Radičević, Branko - PESME
bono, glava vatra živa, Vetrić lađan žegu razlađiva, Slavuj tica umilno popeva, Svakim glaskom leka rani leva. Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi.
“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da, Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje,
Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To
Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što
Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo, sve je pesme vredno.
Dete slabo momkom ojačalo, Momka žarke peve poslušalo: „O, lepa peva!“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Opet si počela? Kad tvoj otac povede medveda, onda mu sviraj talijanski, a meni pevaj srpski. Ded, nemoj vazdan da se daješ moliti; drugi put ne mogu da te snosim. SULTANA: Ah! (Peva.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
PETAK І Idejo mudra letenja i mresta, u nebu mora pune se dubine, okean neba, površ koja bleska, valovit šušne: Pevaj, ptičji krine, ugnezdi ljubav; ikri, riblja pastvo; umnoži, svete, množenja bogatstvo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri. A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da; Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac
Miljković, Branko - PESME
će se usuditi da napiše Jedan čovek posle sto godina Ne boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se
prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA PESMA Ne verovati i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda
Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda i za drugoga.
Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda i za drugoga.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada namignu na veterinara: — Hajde — pevaj mu. — Pevaj, inače ode odelo — dere se Kosta. Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga
Tada namignu na veterinara: — Hajde — pevaj mu. — Pevaj, inače ode odelo — dere se Kosta. Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Srce mi plam, srce mi plam. Zapevaću za Gospoda. O dane, de preni, slavo moja, Leute daj tvoj zlatni zvuk I pevaj Večnoga Što nebu gre uvis. V Večni Bog je moje videlo beskrajno. U srcu našto strah?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene! Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom. Nadežde varahu mene, Obmanuli me druzi, Kao bludnice - žene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da malo udarim i u tamburicu, Nano, da vam pravim serenadu? — Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Slušaj — dobaci mu potporučnik Živadin — promeni, pope, tu svoju molitvu i odsad pevaj: vječnaja pamjat i živima i mrtvima... SMEJALI SMO SE GLADNI... Sedimo zamišljeno oko vatre i ćutimo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ej, ti Smešno Lice! — vikali su. — Skači! Pevaj! Krevelji se, Smešno Lice! Svoje pravo ime već i on sam poče da zaboravlja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna. (Razdragano Koštani): Pevaj, kćeri! Pevaj, i baba ima bakšiša. SALČE (Koštani, koja gleda oko vodenice u drveće, goru): Kosa ti se zamrsila.
MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna. (Razdragano Koštani): Pevaj, kćeri! Pevaj, i baba ima bakšiša. SALČE (Koštani, koja gleda oko vodenice u drveće, goru): Kosa ti se zamrsila.
MAGDA (brišući oči): Nije, kćeri, nije! Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu. Drugo, veselo pevaj! »Lošo je« da se sad plače. STOJAN (sa čardaka): Košto, pesmu! KOŠTANA Koju?
TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem...
— More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš. TOMA Za mene nema više, kćeri, nema. Nego, dede pevaj! KOŠTANA (peva): Tri put ti čukna na pendžer, Mila daskalice... Stojan-hadži daskalov.
(Koštani, u stranu, da Toma ne čuje): Načini se ti bolesnom. (Odlazi). TOMA (sprečava Koštanu da ide): A nemoj ti, pevaj! KOŠTANA Drugi ću put! A sada i ja da idem. Jer bolesna sam. TOMA (iznenađeno): A ne... Nemoj, kćeri!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Marko na Šarcu zadrema, pak besedi pobratimu svome: „A moj brate, vojvoda Milošu, teško me je sanak obrvao, pevaj, brate, te me razgovaraj!
Al' besedi Kraljeviću Marko: „Pevaj, brate, ti se ne boj vile dok je mene, Kraljevića Marka, i mojega vidovita Šarca, i moj ega šestopera zlatna Onda Miloš