Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беше тада славна а сад си и света, Певај сва крвава кроз њиве и луге. Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!... Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а кам
Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора. — Та имаћеш кад и плакати — шали се стари сват — а сад певај! — Ех, зар ми опет не знамо какво је млâдино певање! — храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло.
— Ех, зар ми опет не знамо какво је млâдино певање! — храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло. А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло!
— Ех, зар ми опет не знамо какво је млâдино певање! — храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло. А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло!
А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? — А дабоме. Зато ’ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дêран! А ја те нисам ни запит’о певаш ли ти. — Ко? Је л’ ја?
« Питајте само господин проту како му се допала молчанска керувика? — Е, то је видиш, лепо од тебе! Па певај онда... — Ал, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— умирује га полаженик. — Е, па добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо. Кад нећеш Цигане, певај ти сам! Ти си певач, знам те добро да си певач.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева. Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди.
“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује,
Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То
Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То ил' оно, све је, брате, једно, Што
Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То ил' оно, све је, брате, једно, Што је мило, све је песме вредно.
Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Опет си почела? Кад твој отац поведе медведа, онда му свирај талијански, а мени певај српски. Дед, немој ваздан да се дајеш молити; други пут не могу да те сносим. СУЛТАНА: Ах! (Пева.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПЕТАК І Идејо мудра летења и мреста, у небу мора пуне се дубине, океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство; умножи, свете, множења богатство.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери. А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се
пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда
Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за другога.
Занела га дивна песма, Занеле га сласти њене, И он мисли: „Певај, птицо, Певај, певај и за мене!“ Тако и ја своје песме, Осећаје срца свога, Певам за те, певам за се, — А можда и за другога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му. — Певај, иначе оде одело — дере се Коста. Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га
Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му. — Певај, иначе оде одело — дере се Коста. Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га љуби.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис. В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене! Певај ми песму о тузи, Песму о болу вечном. Надежде вараху мене, Обманули ме друзи, Као блуднице - жене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Да мало ударим и у тамбурицу, Нано, да вам правим серенаду? — Каже ти Нана: певај и свирај, сине, волим кад си уз песму и свирку весео — предаје Јулица кроз прозор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Слушај — добаци му потпоручник Живадин — промени, попе, ту своју молитву и одсад певај: вјечнаја памјат и живима и мртвима... СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна. (Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила.
МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна. (Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила.
МАГДА (бришући очи): Није, кћери, није! Није то та гора! А немој ту песму. Друго, весело певај! »Лошо је« да се сад плаче. СТОЈАН (са чардака): Кошто, песму! КОШТАНА Коју?
ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери. Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем...
— Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш. ТОМА За мене нема више, кћери, нема. Него, деде певај! КОШТАНА (пева): Три пут ти чукна на пенџер, Мила даскалице... Стојан-хаџи даскалов.
(Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази). ТОМА (спречава Коштану да иде): А немој ти, певај! КОШТАНА Други ћу пут! А сада и ја да идем. Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не... Немој, кћери!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!
Ал' беседи Краљевићу Марко: „Певај, брате, ти се не бој виле док је мене, Краљевића Марка, и мојега видовита Шарца, и мој ега шестопера златна Онда Милош