Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Pogledaj, ona su dvojica već pojela mjesec, sad je red na mene! Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći.
— zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu. Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje.
Matavulj, Simo - USKOK
Ha, pope Marko, sokole, šeni! Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim. Kad stigoše pod golemu pećinu što zja u brdu nad putom, pop stade, hitro snimi pušku, nategnu je i viknu: — Ko si?
Radičević, Branko - PESME
„Al' tek što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.
Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.
I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa
A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je,
Kostić, Laza - PESME
Pa mora guja pusta da traži vrućinu, zavukla se u usta, u svoju pećinu. duboko guja panu, baš usred srca mog, tu grize grdnu ranu života grehotnog.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Kad dođe, upazi jednu veliku pećinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti čas doleće na desno rame, i reče: — Hvala da je bogu!
— I Divonja ode. Kad predveče, al' evo ti pred pećinu mladog divljeg jarca, pa vikne Milošu: — Milošu, čuvaj bolje svoga Divonju, jer ako ga ja uhvatim nećeš ga više vidjeti.
Onda Miloš i Divonja dignu se odatle i srećno dođu u svoju pećinu. Tu se Miloš opet nahrani iz Divonjina roga. Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji
Oni sad odu kući u pećinu, i Miloš se opet nahrani iz Divonjina roga. Divonja opet ode jednog dana na pašu, a Miloš ostane sam kod kuće kad li,
Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese? A carica mu odgovori: — Ja sam te donijela.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
drugih, razda imanje sirotinji a sebi zadrži samo jedan krčag pa ode u neku veliku, pustu planinu, nađe tamo jednu pećinu i skloni se u nju. Poče da živi isposnički, kao što su činili mnogi u ono vreme. Hranio se zeljem i šumskim korenjem.
silazio s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U svaku pećinu zavirio je; sjedao je pod stoljetna stabla, gledao čudne nepoznate mu tice, šetao po Međuvršiju, toj travljivoj dubodolin
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kotor Više Kotora u kamenitoj gori vidi se nekaka velika jama kao pećina. Onuda se pripovijeda da je onu pećinu bio počeo kopati silni dar Stefan, da ondje gradi grad Kotor, pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj
“ Na to se Bog smilovao i nekakijem čudnijem načinom prenio i njega i Šarca u nekaku pećinu u kojoj i sad obojica žive: on zabodavši svoju sablju pod tredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako
„Silnom“ lovcu Silan lovac, kraj mu jadu nema: Na lisicu pušku naslonio, Za pećinu glavu zaklonio; Kad udari, za mnogo ne mari, Kada puca, njemu srce kuca, Kad promaši, malo se uplaši, Kad ubije, od
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
selu pođu žene u planinu da traže divljega broća, i tako vrljajući po planini jedna od njih zađe i dođe pred jednu pećinu iz koje iziđe međed te je uhvati i odvede unutra; i onđe živeći s njome, žena zatrudni i rodi muško dijete.
nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga međed drukčije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te pustiti da ideš | u svijet, ako li ne
” Dijete spopadne bukvu, pa povuci tamo povuci amo, ali ne može da je iščupa; onda se opet vrati s ocem u pećinu. Kad poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, međed ga izvede pred pećinu i kaže mu da ogleda može
Kad poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, međed ga izvede pred pećinu i kaže mu da ogleda može li sad iščupati bukvu iz zemlje. Dijete bukvu spopadne i iščupa.
se još na veću našu nesreću smrkne sa svijem, i tako tumarajući ovamo onamo, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pećinu i poviče: „„Ovamote braćo! Evo suhote!
” Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
” Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: „Ko me ovđe donese?” A carica mu odgovori: „Ja sam te donijela.
Tako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole dođu na jednu pećinu. Onđe stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku. A pošto ga ispeku, onda stric reče sinovcu: „Hajde da jedemo.
” Stric pristane na to, pa iziđe pred pećinu i stane baukati: „Bau! bau! bau!” A sinovac mu odgovori iz pećine: „Ne bojim ti se ja baukanja; ti si, striko.
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad na jedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Kad dođe, upazi jednu veliku pećinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti čas doleće na desno rame, i reče: „Hvala da je Bogu!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ne znam šta je to s ovim narodom! Svi se deru kao čuvari u logoru. Prišili osmi džep — vreću, pećinu — pa trpaj u njega ovo, trpaj ono, stvari, stvari, stvari, nikako da ga napuniš! Iz osmog džepa bije velika zima!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Gde je sve nisu tražili, gde sve nisu zavirili: i u šumu, i u kamenjar, i u pećinu, i u gustiš! Ali, maloj reci ni traga!
uvis svoje srebrnasto lišce s ugašenim očima, a dečaku prođe kroz glavu: »Zar ona ne zna da je potok koji protiče kroz pećinu lekovit?« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš!
Onaj ko je ugleda, obogatiće se ili Že slep hodati po svetu. Možda zato i nema takvih koji se u Plavu pećinu usuđuju da uđu? A možda i vila skriva tragove? Plava pećina je u kamenitoj utrobi ostrva.
Ali retki su posetioci koji se usuđuju da uđu u pećinu, jer pećina kao da guta radoznalce vukući im čamce na dno. Dečaci sa ostrva pokušali su da u pećinu uđu plivajući,
Dečaci sa ostrva pokušali su da u pećinu uđu plivajući, ali su se i najhrabriji vratili s pola puta. Zato i nema takvih koji bi mogli opisati viline srebrne
A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se jedan od dečaka nije vratio iz nje. Jedno je izvesno: postoji Plava pećina i u njoj vila koja
Tako je i noć pala, a leptiri su nestali. — Otišli su u Vilinu pećinu na spavanje! — rekle su majke, a dečaci su odahnuli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa pođe pred njim. Mališa će te za njom, a ona ti ga uvede, pobratime si dragoviću, u nekakvu pećinu. Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao,
Mališa će te za njom, a ona ti ga uvede, pobratime si dragoviću, u nekakvu pećinu. Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao, a cijelo polje pritisle
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog
” pa onda pohita da se natrag vrati. Pređe preko bedeme, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju. Kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Div se začudi tome, pa mu reče: — Kad si taki junak, hajde sa mnom u pećinu. Tamo ima još osam divova i svaki je jači od mene, pa me svukud gone i sve ih služim kao najmlađi.
Tamo ima još osam divova i svaki je jači od mene, pa me svukud gone i sve ih služim kao najmlađi. Kad dođeš u pećinu, ti ćeš biti starješina, a ja ću biti prvi do tebe, a ostali divovi neka nas oba slušaju.
Starac pristane da ide divovima u pećinu, i tako pođu iz mlina. u putu nađu rodnu ašlamu, pa čim je div ugleda, uskoči na ašlamu i pozove i starca gore.
Div se još više začudi tolikom junaštvu i uplaši se. Odatle krenu dalje i dođu u pećinu. Tu nađe sve osam divova i pozna se s njima.
“ Ja mu odgovorih da bih, i pođem za njim. Dođosmo pred jednu pećinu na kojoj bijahu vrata. On izvadi knjigu iz džepa i počne čitati, dok se vrata od pećine otvoriše.
Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti i da će se ona za sve brinuti.
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese? A carica mu odgovori: — Ja sam te donijela.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Morao sam da pustim one dve ptice i bio sam srećan kada sam mogao da se pridružim drugu koji se sklonio u pećinu. U školskoj učionici je bilo nekoliko mehaničkih modela, koji su me interesovali i usmerili moju pažnju na vodene
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu. Unutra je tmica; na prvi mah ne vidi jedno drugo. Maša se priljubi bolje uz Radu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
primer kralja Dragutina, kojem je u tom pogledu bio tako sličan, obukao košulju od sirove kostreti i otišao u birsku pećinu, davši zavet da će onde ostati dve nedelje. Ješće samo korenje, plodove kupine i pečurke.
Dimitrije Nikanor je otišao u skit, u Mitrovačku pećinu. Ugledajući se na pokojnog Prohora, obukao je košulju od sirove kostreti i zarekao se da će tamo ostati sve dok mu
u Mitrovačku pećinu sam odlazio nekoliko puta iz puke radoznalosti. Pećina je teskobna, vlažna, voda kaplje odozgo sa zaobljenog svoda, u
Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izađe pred pećinu i onda se čuje užasan tanki krik od koga ljudi gluve a žene pobacuju.
mučeništvo i sve te prazne tlapnje, zatvorio oči pred rugobom, i niko me više neće naterati da se nadnosim nad smrdljivu pećinu svoje duše. Niko.
Pošto nije jenjavala, Makarije odluči da pošalje nekoga u Mitrovačku pećinu ne bi li odande doveo, milom ili silom, našega isposnika i pokajnika Nikanora. Ali, nikome se nije išlo.
Sad je do članaka, u podne će biti do kolena, pred veče do pojasa. Zatrpaće ulaz u pećinu. Može on i sam. Ako je još uvek živ — bogoradio je iguman. Možda se smrzao. Umro od gladi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gospod će mladošću večno da tvoju ukrasi glavu, Jer te je izabrô noćas, da vidiš njegovu slavu. Ostavi pećinu svoju i žurno poteci tada Do tvrdih, kamenih kula Benare, bezbožna grada. Tu maharadža Azok (pobeda neka je s njime!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Na to se bog smilovao i nekakijem čudnijem načinom prenio i njega i Šarca u nekaku pećinu, u kojoj i sad obojica žive: on, zabodavši svoju sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako
Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka kao što se pripovijeda)
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A što da kriješ? — začudi se Jovanče. — Zar ostalim dječacima nećemo kazati za ovu pećinu? — Bolje je da ne govorimo — predloži Mačak.
— Ja bih ovdje sakrio glavni dio svoje radionice, ono što mi baš ne treba u logoru, a bude li mnogo djece znalo za pećinu, brzo će se čuti i u selu. — E, pa ti si krio i od mene — ožalosti se Jovanče. — Ne, ne!
Zadržao ga otac da mu pomogne u nekom hitnom poslu oko jednih kola. — Onda danas nema ništa od ulaska u pećinu ožalosti se Jovanče. — Da sam bar ja ponio neki fenjer i sam samcit pokušao da se uvučem tamo.
— Lazare, brzo u pećinu dok ostali nisu stigli. Nosiš li bateriju? Mačak izvadi iz njedara električnu lampu i svečano je podiže uvis.
Spustiše se u jarugu ispod nagnute stijene i naizmjenice stadoše da kopaju naoštrenim Lazarevim ašovom. Otvor u pećinu lagano se širio. Svaki čas bi, sad jedan, sad onaj drugi, kleknuo na koljena i povirio unutra.
— Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi. — A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče. — Ja sam pronašao pećinu, pravo je da ja pođem prvi. A ja sam i bateriju donio — prijekorno napomenu Mačak.
— Hajde onda ulazi. — Hajde ti prvi — poče da zateže Mačak. — Pa ti si se otimao da prvi uđeš, ti si otkrio pećinu, lampa je tvoja. — A ti si naš komandant — prekide ga Mačak. — Ti treba svuda da si prvi.
Hrabro, dakle, naprijed. Upalio je baterijsku lampu i četveronoške se uvukao kroz tijesan otvor u pećinu. Puzio je tako na koljenima i laktovima sedam-osam metara, dok mu je lampa osvjetljavala samo gole zidove niskog kamenog
XIX Veselo teče život u šumskom logoru. Najranije, čitav sat prije ostalih, stigne Lazar Mačak i prenese u pećinu ponešto od najvažnijih alatki iz svoje radionice.
— Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku. — Čekaj dok je mi najprije dobro izvidimo — predlaže Mačak.
— Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo? Mačak odlučno zanijeka glavom. — Ne, to nikako.
— Ne, to nikako. Uhoda koji nas je pronašao, sigurno i sad pazi na nas pa će nas vidjeti kad se budemo uvlačili u pećinu, a onda je sve gotovo: na ulaz će biti postavljena straža, a onda smo sigurno pohvatani. — A ovako?