Sremac, Stevan - PROZA
Sve je to njima ostavljeno, a domaćinova je dužnost bila da nabavi pečenicu i da je uredi. Već na tri četiri dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i
je galamu digao u mâli, tako da je cela mâla, po čitavu nedelju dana ranije, znala da se Jova poštar sprema da kupi pečenicu. I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo.
— Sad je Jova bio bez brige za pečenicu. I kad se uverio da je sve kao dobar i predostrožan domaćin uradio, vratio se bacivši još jedan pogled na svoju
I kad se uverio da je sve kao dobar i predostrožan domaćin uradio, vratio se bacivši još jedan pogled na svoju pečenicu, koja je na bezbednom mestu stajala. — E, moj mačore, moj zli komšijo, i ja bi mufte! — reče u sebi Jova.
— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila.
Među stotinama si ga mogao poznati gde se zdravi i mirboža sa ostalima i hvali svoju pečenicu, i kladi se da tako jevtine i dobre pečenice niko u varoši nema, jer on sam je kupio, sam je šurio, sam pekao i na
ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da ima pečenicu, a sada videli i ćurana. I to kakvog ćurana!
Spočetka se više radilo nego govorilo, jelo se. Domaćica ustade da »tranžira« pečenicu. Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika.
Jova se hvali da je on majstor u tome: dvadeset i pet godina »tranžira« on svakoga Božića. Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj malo ispucala.
Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj malo ispucala. Domaćin stade sada, razdragan pogledom na pečenicu, hvaliti i jelo i domaćicu; tom je prilikom ispričao kako se u svoju domaćicu upravo zaljubio pre no što je uzeo, a
Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi kupiš i izabereš pečenicu kad si majstor u tome!« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće!
Šta li je, bože, mislio i premišljao g. Paja gledajući u tu božićnu pečenicu? Ako je ona praseća glava što mislila u taj par, to je i on. Ali on je nešto podugo tako ćutao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Ma su djeca vragolani, utopiće te.“ — 21. U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. 22.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tako se prikuči ispit. Jednog dana radim ja sa decom, gledam da »ugojim pečenicu uoči Božića« — kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci
Pomiriše se, pa sedoše za hladnu pečenicu. Posle večere Jula nastavi opet i najzad č’a Gliša leže zadovoljan misleći o svojoj budućoj važnosti, još jedared se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
primere u Sofrić, 78 id). G. se meće u usta božićnoj pečenicu (ŽSS, 169). G. ne valja mirisati, jer će brzo da istruli (SEZ, 13, 1909, 414). U narodnoj medicini g.
Varvaru polaženika daruju orasima — »da bi kokoške nosile jaja« (GEM, 28—39, 1965—1966, 193, Resava); u božićnu pečenicu »momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja kako bi se devojke odnosno momci na isti način okretali jedni
Ćipiko, Ivo - Pauci
I tako bez ikakova truda dobio bi svoju nadnicu... Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice.