Jakšić, Đura - PROZA
Ljudi koji su ga poznavali pitaju ga zašto tako čini, a on samo slegne ramenima pa ćuti. Jednom sam ga i ja, iako sam znao otkuda tolika promena, opet
Bivalo je te čovek pođe do prve varošice, pa se više i ne vrati kući... Prosto: nestane ga. Pitaju ljudi: „Gde je?“ „Šta je?“... Ali sve badava!... Čoveka nema, pa nema!
Obradović, Dositej - BASNE
Čvrčak dođe u zimnje doba k mravom, moleći ih da mu uzajme koje zrno žita da se prehrani i da od gladi ne pogine. Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si? A ti sad igraj, da te glad prođe.
” Pitaju mladoga Temistoklea njegovi vrsnici zašto je postao tako zamišljen i od svih zabava i veselja prestao, koji je uzrok tolik
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali? s naših ramena pitaju se pseće, ovnujske, svinjske glave, i teleće.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje. Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
kneza Simu Markovića i Teodosija kneza iz Orašca; raspitamo se, i oni me po ocu poznadu; sjašimo i posedamo u polju. Pitaju me šta mi gore činimo.
Vidimo našu pamet; ali su Turci jošt luđi, zašto nas ne pitaju kuda ćemo. Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo. Tako niz Dunav putujemo do Rama.
Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”.
Ja ti odovuda na kočija, a četiri bega odonud; sretnemo se nasred polja, pitaju me veseli: „Kako ti tamo, proto?” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”.
” Zalupaše doboši, razviše se barjaci, poletiše vojske svaka svome starešini. Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti? — „Eto šta će, čovek hoće Fočićeva hata ili ̓oće na grad”. — „Aman, ustavite!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On je gotovo najbolji prijatelj Milunov, a Milun njegov. Oni pitaju jedan drugoga za savet, dogovaraju se u svakom poduzetku i pomažu jedan drugom u svakoj prilici.
maj. Niko ne zna šta će tu i šta čeka. Znadu samo da mu je ime Pupavac i viđaju ga kašto s advokatom. Pitaju advokata, a on veli: — To je neki trgovčić, malo udaren obojkom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine. Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva. Skoro poslednji dođe Aleksa Aleksić.
— Pa? — Hoće li ona htjeti poći za Lazara? — A ko nju pita? Pitaju li mrtvaca hoće li u groblje? Mi moramo nastati da se oni uzmu! — reče Marinko. — A što se oni moraju uzeti? — Moraju!
Široka, velika ravnica prostrla se pred njim, ali tu ravnicu Turci pritisnuli... A njih nekoliko protiv tolike sile. Pitaju se očima: šta će? On pogleda i vide među Turcima Lazara... Uskipe sve u njemu, i on reče družini: „Hajdete!...
Svi prenuše. — Šta li je ono? — upita Stanko. A kad vide da se svi pitaju pogledima, on reče Zavrzanu: — Prepni se na ovu topolu, te vidi. Zavrzan se uspuza kao mačka uz deblo.
Laku noć!... I stadoše se pozdravljati... Kum i starojko narediše da im se kola spreme. — Zar nećete noćiti? — pitaju Aleksa i Petra. — Neka, nećemo!... — veli Jova.
Straža se sasvim povuče u šanac. — Jesu se krenuli? — pitaju vojvode. — Jesu. Sve se krenulo ovamo. Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne doneše nam doručak, ne pitaju jesmo li gladni, ne šalje me mati u školu! — Šta je ovo? — pitao sam se ja. — Je li ovde mrtvac u kući, ili se moj
Ozbiljne, crne, prodiru ti u dušu i kao da te nešto pitaju. Ja znam, kad se desi da sam sâm u školi, spopadne me nekakav strah i ne smijem da se obazrem na onu stranu.
Ti znaš kako sestre pišu. Celo pismo bio sam ja. Pisala mi je kako me neprestano pominju, kako deca neprestano pitaju kad ću ja doći, kako su me se svi zaželeli, i kako im se čini da već neće doživeti taj srećni čas kad ću ja svršiti i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — A on kaže: »Ja sam iz Iđoša!« — »Iz Iđoša?« pitaju oni. — »Baš iz Iđoša!« — »A di je to?« — »Ta Iđoš, — kaže on — zar Iđoš ne znate?!
Tu mu govu. Uvek ga ujutru pitaju šta on najradije jede, pa mu kuvaju. Šaca i Jula idu povazdan jedno za drugim kao mačići.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — A mori! — pitaju je žene. — Zar te nije strah što si sama i to tamo u Kale, u goru? I to još noću sama?!
da se jedva video iz kose i brade a svog oznojenog i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju pokazivajući na njegove pune torbe: — Pa imaš. Šta će ti više? — Nije moje! — dere se on na njih. — Pa čije?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Najpre otide Parković s čika-Gavrom Belkiću. Razgovaraju se, pitaju da l’ je rad frajla-Anku udati. — Zašto ne, — odgovori im, — samo nek se nađe kakav čestit mladoženja.
— Hvala bogu! Bravo! — poviču Gledić i čikaGavra. Sad dozovu i Martu, pa je pitaju hoće li za Čekmedžijića poći, da kaže iskreno. Ona kaže da hoće, a i Čekmedžijić to isto kaže.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
stanovništva što su posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na ulicu da se tamo u čudu i preneraženo pitaju: u čemu to može biti stvar što se desila i da očekuju šta će se, Bože moj, dalje dogoditi.
Afrika
je, kada je odlazio polomljene slave sa Berezine, bez vojske, bez pobeda, sâm, odgovarao noćnim predstražama koje ga pitaju: „Ko ide?“ — „Velika armija!
Sedi ispred svoje kolibe, i gleda nas, dok lutamo kroz pusto selo, očima koje niti se čude niti pitaju. Njene mršave ruke i noge pretovarene su bronzanim grivnama svih oblika, svih šara; oko vrata su takođe kolajne i
Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Neki Arapin, koji čuči u dokolici na vratima, zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako ne može!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trandafil je ponavljao samo da ne bi mogao da ga krije u kući još dugo, i, da ga, i ovako već, komšije pitaju kakvog je to gosta dobio. Svaki dan, sad, strepi, da mu žbiri Plackomande u Budimu ne banu u kuću.
seti kako je Trandafilu ponavljao, da je glupavo putovati u ženskom društvu, kad se putuje tajno, jer žene mnogo štošta pitaju i brbljaju, setio se i kako mu je Trandafil odgovarao: „Ta šta ima one da pitaju. Kažte vi njima da ne laju!
se putuje tajno, jer žene mnogo štošta pitaju i brbljaju, setio se i kako mu je Trandafil odgovarao: „Ta šta ima one da pitaju. Kažte vi njima da ne laju! Ta mi plaćamo polovinu!
Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju. Ne odaju žene švalera ni na samrtnom času. Take su, moliću lepo!
„Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju. Ne odaju žene švalera ni na samrtnom času. Take su, moliću lepo!
Pitala ga je, što se tako usamio, zašto ne iziđe među ljude, u društvo; gospože pitaju ko je, svima se dopao. Stojeći pred njim, ta balavica mu se učini još lepša, nego u kolima.
zato, da ga ostave na miru, i da ostane sam, sa tim svojim tužnim uspomenama, a ne, furtum, da ga, što se ne ženi, pitaju. Kad bi ostali nasamo, Božička se, međutim, naslanjala na njegovu ruku i vodila i njega u šetnju.
pamtio to, pamtio je da je na sebi imala svega jednu, crnu, suknju, siromašnu, i da je gledala pravo, u oči, kad je pitaju. Bila je bosa. On se onda u snu prodera na nju: da kaže šta bi.
Naređenje je da ih to pitaju. Pavle mu onda, sav crven u licu, dobaci da su im u Austriji, ne samo na veru, i nacion, udarali, nego su ih i iz
O sebi reče da, eto, njega, nigde ne prate suze ženske, uz kletvu, nego ga blagosiljaju žene, kad za njega pitaju: gde li je sad pop Mikailo?
Dolazili su da ga samo jedno pitaju: ima li nade da, još jednom, i oni vide bolje dane, i da se mogu odseliti u Rosiju?
Sad je udaju. Svi se pitaju s kim je to mogla da zgreši? Njegova ćerka sad odlazi u Beč, da zameni tu nesretnicu. Biće joj, u kući njegovog dobrog
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šta ćemo se kartati? — Malo nas je, nek’ dođe još kogod. Čamča pozove još dva gospodara, purđera, i sad pitaju se šta će igrati. Jedni su za „friše fire“, a drugi su za „punišaka”. Slože se za poslednje. I kafa se donese.
Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.
I to odgovaraj mađarski, jer inače neće te držati za Vengra. — Dobro. — Pa onda, ako te šta pitaju za Bunipartu, nemoj ga kuditi, niti Ruse hvaliti, jer možemo zlo proći; Poljaci su besni, držaće nas za špijune.
Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u
— Čuješ ti, Sofro, i ti Krečaru, i ovde je skupo platno, ’ajd’ da ga prodajemo, tojest vaše! Misle se, pitaju za cenu, dobra je, profita dosta. Dozvole Čamči prodavati. Već je prvi dan jedna kola prodao, sutradan druga.
U kavani Čamča, gospodar Sofra i Krečar. Dva komesara najpre priđu gostioničaru i pitaju za ovu trojicu, jesu li to stranci i otkuda.
— Hoću. Vidite, otac, na strani se ne mogu oženiti; devojaka dosta, sve hoće za mene, al’ nji’ovi ocevi odma’ pitaju šta imam, šta ti imaš, hoće da dođu ovamo da ispituju. — Pa nek’ dođu, nek’ vide. Fala bogu, nisam bankrot.
Šamiki se takođe čude; kao mlad, zdrave devojke nije uzeo, a sad bolesnu. Niko ne veruje. Čude se, pitaju se. Kako bi Šamika na tu misao došao, kako bolesna Juca?! Pa opet nije čudo. „Utopljenik se hvata za slamku”.
A čovek imućan. Mati se dogovara sa sinom, bili Šamiki ponudili Paulinu. Sin je sklon. Pitaju Paulinu bi li za Šamiku pošla. Paulina se smeši, ište promišljenja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći suđenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se ili ne udati te godine.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20. oktobar«? Šta radiš? — pitaju me poznanici. Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu nikako da je nađem?
–Ćuti i plivaj! (Događa se u Rijeci 1947) Stižu s vremena na vreme iz belog sveta. Pitaju me kako sam. Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako.
Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci. Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu.
Odlučuju ipak da se ne zaustavljaju, jer će ih preteći oni iza njih. I mudre kornjače i starice pitaju ce kuda svi toliko žure. Gde li su to naumili?
Kažu još da je bio strog i ćutljiv čovek i da nisu smeli da ga pitaju kuda ih to vodi, a on ih je vodio sve dublje u planine, pa su se negde krajem avgusta meseca našli tako na nekoj
Jedeš žito sa šlagom u Sremskoj, a sa drugih stolova te proždiru očima i pitaju: »Mogu li malo u društvo?« Hej, šta je to s tobom, mala?
Obilazeći sve te zgrade što u pravilnom krugu ograđuju Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i
Matavulj, Simo - USKOK
— Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine. — Vaistinu, da vam pričam — nastavi Cuca. — Vraćao se Ćeklić iz Kotora, pa preko granice srete se s
Ali ima dosta mladića i djevojaka koji nijesu tako vjereni, ali se ni tada oni ne pitaju, no ih vjerivaju roditelji. Otac izabere sinu djevojku, pa pošalje dvojicu od svojte da je ištu.
Sremac, Stevan - PROZA
Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam.
vode od divnih slika koje im već unapred stvara pomoću mašte njihova oblapornost, vidiš neku kanibalsku proždrljivost. Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A novajlija se nekako otprve udjenu pod skut djedu, pa se samo njemu obraća za svaki posao, čak i za onaj za koji se pitaju isključivo domaćice. — Striče, da odnesem kravi napoj, a? — Odnesi, imenjače, odnesi. — Otkud je on sad njemu stric?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Eto zašto je aga stalno ratovo... Besneo na drugim ženama... Sedam me godina pitaju šta je sa decom... Pobesneo sam, napio se ko svinja, zapenjen grunuo u njene odaje, tako je do toga došlo...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A ostale je peckaju, pitaju: da li je skoro snivala muža? zbog koga istrčava? Pa da bi šala bila veća, počnu je dirati za Marka.
Ulaze oni. Sedaju po minderluku s rukama na kolenima, gotovi da odmah skoče i idu. Pitaju me. Razgledaju po sobi, ma da znaju kako sve u njoj stoji. Nije im ovo prvina.
Njegova je pesma bila pesma!... Još i sada stariji ludi, drugovi mu, kad me vide, odmah pitaju da li i ja pevam kao on što je. Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava.
Cela mahala i deo čaršije razleže se od njihove piske i zapevke. Prolaznici sami sebe pitaju i odgovaraju: — Umro?! Bog da ga prosti! I, krsteći se, žurno odlaze, da ne slušaju naricanje. A ono se nadaleko čuje.
Ne znajući šta da radi, čisto plačući, svratila je komšikama i počela njih da moli, — preklinje, da one idu Anici i pitaju je zašto neće za Itu. — Ako neće, — govorila je komšikama, — ali zašto, neka bar kaže zašto neće?
I to sve zato samo da je ne pitaju zašto za Itu neće, kad je on bolji, momak, bogat... Da je ne pitaju, ne diraju. Da joj niko ne dolazi, nikoga da ne
I to sve zato samo da je ne pitaju zašto za Itu neće, kad je on bolji, momak, bogat... Da je ne pitaju, ne diraju. Da joj niko ne dolazi, nikoga da ne vidi, gleda. I dete nije htela da vidi. Kao da ga namrze.
I tek kad vidi sveću, majku, žene, uveri se da ono nije istina, grune u plač. — Šta je, Anice? — pitaju je i polivaju je vodom. Ona ne može da se oslobodi, dođe do reči, već samo jeca. — Šta je?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk
Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda da će on ostati da
Taman on tamo, al: evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak. On im pokaza cio ručak te ga isklade u zdjelu i metne preda njih.
On im pokaza cio ručak te ga isklade u zdjelu i metne preda njih. Oni se tome začude, pa ga pitaju je li dolazio starac. — Ručajte, ručajte — veli on njima — pak ćete poslije vidjeti je li dolazio.
Onda čoek otide Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge šta će, a on im kaže da ide Premudrome. Onda ga uzme jedan sluga te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno
Taman oni seli i to govore, a Ugursuz iz stvari te na vrata: — Dobro veče, Ćoso! Ovi se ubezeknu, pa ga pitaju: —— A gde si ti bio, Ugursuze! Vide li gde mi izgore kuća? — Vala, Ćoso, videh, pa se i ja lepo ogrejah.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Prijatelji se pogađaju, dokle ne ugode. LjUBA: A devojka? STANIJA: Ona se stidi, ka što je za nju. Kad je pitaju, oće li da pođe, ona kaže, kako njojni stariji urede. LjUBA: Kanda će oni s njim živiti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Fenomenalno! Već su otkrili i Azurnu obalu, pa me stalno pitaju: „Bože, Ana, kako možeš da se kupaš u onoj smrdljivoj Savi? Nema tih novčanica za koje bih se ja pokvasila u njoj!
Ljudi moji, šta mrzim te životne amatere! Čim vide nešto živo, odmah pitaju da li ujeda. Kreteni! Ali da vidite šta se dalje ispodogađalo!
na sto u vreme fajronta, ustaje sam iz društva negde oko desetke, a kada se svi šlogiraju od zaprepašćenja pa ga pitaju je li bolestan, on mirno kaže: — Nisam. Čeka me jedna mačka! Sutradan se pojavljuje sav izgreben i izujedan.
— Je l' u spavaćici? — pitaju mesečari. — Kakvoj spavaćici? —. čudi se Aca Kec. — Bez ičega na sebi? — Pa, naravno! Bez ičega! Onako, mislim .
Kaže mu neki budža koji je ležao do njega u sobi: — Aco — kaže — ako te pitaju za mene, kaži da ću ležati još dva meseca, jer imam cirozu jetre, distoniju neurovegetativu, gastritis hronika gravis,
“ Ljudi moji, da ih samo vidite kako se upaniče trideset i prvog posle podne! Obrću telefone kao ludi i samo pitaju: >>A gde vi čekate Novu godinu?“ Najbolje prolaze oni muzički grebatori!
se proveli na Novu godinu, a sutra ćemo, na pitanje gde smo je čekali, odgovoriti da smo čekali privatno, a oni koji pitaju kazaće: — Najbolje je privatno! — Stvarno, gde ste čekali Novu godinu? — Privatno. — Najbolje je privatno!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Lovio gladan muve po zraku, sedio vazdan u mravinjaku!“ „Ko li je lovac neznani bio? — pitaju oba, od čuda nemi, a zatim u glas rekoše složno: Da mu se noćas zaseda spremi!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu. — Samo će da prenoći ovde. Zanima se za ribe.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Divlje sred plaveti igramo kolo, s večeri goli spavamo kraj premlaćenih kipova. Krišom nas pitaju pevači; ko je to bio na sahrani neba, ko svedoči da je večnost u ropcu?
Dva se boga o tela njihova otimlju i bezbroj riba. Kuda sad, pitaju me sa krivim mačem u grlu, kuda? Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom
Ribe su velike na trpezi, po krljuštima polja i proplanci i jezera u crvenim očima, — zar tako naša zemlja izgleda pitaju junaci na poslednjoj gozbi kad ribe ostaju netaknute i govor se njihov više ne govori.
Tu je i Rakovica. Mesec ih drži odostrag a svaka se raduje da padne u taj ponor jer naši su ponori divni u njima se pitaju Sloveni za zdravlje i za pravdu i ko će kad da se rodi i da l su dovoljno južni oni koji su sišli preko Karpata i da l
i oni konji što je uzvišeno gaze po kralju memla a on se prsi iznad ugaraka i utrina devojke izlaze iz dvorišta i pitaju (sve u narodnoj nošnji) kakva je to spodoba muška što noću prolazi Ulicom kralja Milutina!
pamćenja i opet odlazi na posla zemaljska oslonjen o jatake mnoge svi slušaju poslednje džeferdare zatim novinare kako pitaju šta je to pesnik rekao o pokolju?
ratničkog vojnog i misionarskog abluda vrline u kojoj dejstvuje samouništavajući ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pokupite stado i terajte u dolinu. Čobani se zgledaše, kao da ne shvataju smisao reči i kao da se pitaju: a zašto to? Šta su oni kome učinili? Njima je tako dobro ovde. Saživeli su se sa svojim stadom...
„Mostovi tren“! — ponavljali su s čuđenjem vojnici, kao da se pitaju: šta će nam to sada! Komandir se našao u čudu, gde će sa topovima na ovom uskom putu.
I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli. Usplahireni ljudi pitaju se zašto?... Zbog čega? Na onoj obali je sada veliki metež i nered.
A vi možete u bateriju. Pretrčasmo brisani prostor i sručismo se u zaklon. Pitaju vojnici kakva je situacija. Ali mi smo toliko premoreni, da samo digosmo ruke iznad glave i oni razumeše: gore biti ne
Deca se uzbunila, a u jednim kolima plače jedan mališan. — Kuda idete tako? — pitaju vojnici. — Kud bilo, samo nećemo u ropstvo. — Ama, vratićemo se!... — Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu.
Pozdravljamo se sa drugovima iz ostalih baterija. Gledali su oni našu pogibiju, i svi nas pitaju: ostadosmo li čitavi. — Imao sam utisak — veli mi Milan — da niko živ neće ostati.
Ti znaš ono narodno: Ne bije grom u koprive. Izbeglice koje su logorovale sa strane puta skaču bunovne i pitaju čudeći se: zar opet odstupanje? Žurno se spremaju i kreću za nama.
U lokalima žmirkaju lampe ili sveće. Unutra žagor. Zdrave se poznanici i pitaju gde je ko bio. Raspituju se za smrt druga ili prijatelja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven bio, na Rivi dei Skjavoni?
Svet mi se tuži, jer misli da sam Talijan. Kad opaze da nisam, izvinjavaju se, povlače se i gledaju začuđeno za mnom. Pitaju me ko sam. San Vito ima malo, vrlo staro pozorište. Jedna mlada Talijanka vodi me da mi ga pokaže.
I kraj tolikih koji se nikad više neće vratiti, kolo igra svaki dan u parku. Putnici me pitaju: šta sam se toliko smrznuo? Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti. Pozdravljaju me, kažu, iz Itebeja, Crnjanski.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Hoćemo li se krenuti? — pitaju vođu. On ustade bez reči. Uz vođu se odmah grupisaše najodvažniji ljudi da mu se nađu u nesrećnu slučaju i da ga
Tu, naravno, stade on, stade masa. Vođ se izmače malo, i lupi dva-triput štapom po plotu. — Šta ćemo? — pitaju. On ćuti. — Šta: šta ćemo? Obaljuj plot! To ćemo! Vidiš da čovek daje štapom znak šta treba raditi!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
To beše odgovor na čičinu larmu. — Nek' im je srećno, da Bog da! viknu č'a Miloš. — Ama kome? — Ko koga odvede? pitaju gotovo svi. — Odvede Jovo Perov moju priju Milicu. Nastade larma k'o na vašaru...
— Je l' istina, Ljubiša, slave ti? — pitaju oni Ljubišu. — Tss... tek onako... ka' i svaki kaplar, — odgovara Ljubiša i začkilji svojim malim, zelenim očima.
Devojke je neprestano nešto pitaju, savetuju, zadirkuju. A ona gleda, rekao bih, iz same dubine dušine, i kao da taj pogled nema veze sa okolinom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Šta veliš ča-Tripune« — pitaju ga seljaci — »a da ti se ova nešto nađe u vajatu, bi l’ joj pripisao sav mal?« — »đavo si ti, ča-Tripune«, veli mu
»Šta je ovo, pobogu brate!« — pitaju se čiča-Milisavljevi prijatelji — »ovoga čuda dosle ne beše u selu!« Ostrvio se svet, pa voli samo inat i svađu.
— Ajde, ajd’ — veli ćir Đorđe pevaču. — Šta je, šta je? — pitaju svi začuđeno. — Faćaj si put poskoro! — veli ćir Đorđe. — Dakle: rakija i benđelak?! A, selsko kondroćefalo?!
— veli ćir Đorđe. — Dakle: rakija i benđelak?! A, selsko kondroćefalo?! — Ama šta je to bilo? — pitaju opet drugi. — Sas takve reči u moju kafanu ne može da bidne! — Ama nisam mislio... — pravda se Borko..
! — reče Sreta, pa stade dugim koracima premeravati kafanu. — Šta je, šta je? — pitaju opet. — Srećno, Đorđe, da častiš! — Što, — pita ćir Đorđe, — da neje nešto dobro za akcis za piće?
— Šta je, šta piše u novinama! — pitaju svi kao iz jednog grla, samo Provir ćuti i nabija na glavu slamnji šešir koji mu je bio pao na zemlju kad ga je Sreta
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
odmora Planduju, al daleko od mora: Zasednu, svako pred kućom U društvu sa dosadom tekućom I sve tako, sedeći, Pitaju se: „Ko je sledeći?” Otkrila im se nit najtanja: Slast čistoga trajanja.
Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A balegari pokraj balege kravlje Za junačko se pitaju zdravlje. U goloj, al već toploj šumi Kukurek se svetlošću umi.
Neki se još pitaju: „Vaseljena Da li je, i koliko naseljena?” Kad pogledaš u pravcu Neptuna, Učini ti se puna, prepuna Svetlosnih
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI GLEDAJU ONO PLEĆE I ČUDE SE KAKVO JE. PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
hadžije, okreću se neki zlobno, drugi s podsmehom, gunđaju međ sobom: „seljak“, „kerpič“ ali ipak zato svi ga glasno pitaju: — Svekre, na ćev li si? — Kako da ne, kako da ne? — čuje Sofka kako im odgovara, i sigurno ponova Alilu lepi novac.
— Sve, sve... — poče on. — Ne sve, nego: šta i koliko? Ama sve! — Zar i hanove? — kao kušajući ga pitaju neki. — I hanove, i sve! — pa se okrenu i viknu ženi: — Idi, mori! — Šta?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ja ću činiti kako je tati milo“, kaže ona. „Pa i bez toga, ti lijepo znaš, da se djevojke i ne pitaju!“ „A da serdar, što on veli?“ „Serdar neće da pogazi vjeru.“ „A da ko smeta, onda?“ zapita medik začuđen.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Odgovori se onome koji reče: lani si bolje živeo. Bio sam u mlinu. — Odgovori u šali onaj kad ga pitaju: eto, počeo si sedeti! Dva kraja i srijeda.
U pećini stoji kraljica s golubovima. Kraljicu golubovi pitaju. Kad golubovi ulaze i izlaze, vrata se sama otvaraju i zatvaraju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na
” Onda čoek otide Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge šta će, a on im kaže da ide Premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno
po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi, da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On i sada, ovoga trenutka, sigurno misli da mu je konj na drugoj strani. — Šta veliš?... Kako to? — pitaju roditelji, a na Kenjovu licu pokaza se viši užas no prije. — Kažem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovišno!
Bakonja se — u đačkoj trpezariji — stropošta na klupu i poče brisati ledeni znoj sa čela. — Vidija si ga, je li? — pitaju Mačak i Lis. Bakonja zavrti glavom, pa jedva izgovori: — Nisam, ali mi se sve činilo, da mi je iza leđa... — Škopiću!
Kad je bio prema školskoj dvornici, stade ga dreka pak se vrati. — Šta je? — pitaju ga. — Ajme meni! Vidija sam ga... — Koga? — zapita Srdar, pa skoči i stade prema njemu. — Ja ne znam... fra...
Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan?... Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nemate ga rašta pitati — umiješa se Trtak.
Prekovođani opet pitaju: „Je li ono mali Jerković, što onako lipo piva?...“ — Bakonji sve kika rastijaše na tu pomisao, pak se toliko
Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima. Evo našeg fra-Brne zdrava. Sad će s namikarci u crkvu.
Pa jeto sad će otići kartama naprid i robiće me do desetak dana, kukav ti sam! — Ma je li davno istekâ rok? — pitaju ga. — Jes, tu skorice, bolan. Nego sam se uzdâ u brata.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ni galeb ne bi brže. Očevi su ih s ponosom pratili pogledom, a dečaci iz grada, puni zavisti, nisu prestajali da se pitaju otkud malim ostrvljanima jedra kakva niko nije video. — Šta je to sada?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
predstavljati na glibljivom jednome brežuljku, kojega će gadi i životna neprestano po vrhu puzati, da se biljem pitaju raznijem. Ovo nisko ljudsko osljepljenje biće zloba duše Satanine na pohulu neba i višnjega.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ta je razmera neizreciva, pretstavljena neizrecivim brojem“. Učenici se zagledaše kao da pitaju: „Neizreciv broj! - Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
politike, pošto sam znao, nije mi prvina, da će me tamo svi redom, a naročito propali poslanički kandidati, skoliti da pitaju o novostima u Beogradu, i to onim novostima „što nisu za kazivanje“. Uveče sve beše spremno i u redu.
— Evo ti na: niko se ne trudi da razume ovog čoveka. Samo onako tek da se kaže: zašto si plakao? To pitaju čoveka koji četvrti Božić provodi u ratu, nekoliko godina van zemlje u kojoj se rodio, na koju je navikao, koju voli i
— Je, l' to neko predavanje, monѕіeur l'avocat? — pitaju rekonvalescenti što pristupaju. — Ne, gospodo, počeli smo... pa tako...
gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su, eto, otkad i zašto su oni prestali biti ljudi?
“ U ratu, kao oficira, svi bez razlike, zvali su me Lazicom, i u četi, i u bataljonu, i u puku. „Gde si u četi?“ pitaju vojnika, a on odgovara: „Kod Lazice.“ „Ko je dežurni?“ — „Lazica.“ „Ko je u rezervi?“ — „Lazica.“ „Ko je ranjen?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Slušao sam kako me po kući zivkaju i traže, kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom malograđanskom odsustvu fantazije, kome nikako da sine gdje da me
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk
Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda da će on ostati da
Taman on tamo, al’ evo ti i one dvojice iz lova, pa ga pitaju da li je gotov ručak. On im pokaza cio ručak, te ga isklade u zdjelu i metne preda njih.
On im pokaza cio ručak, te ga isklade u zdjelu i metne preda njih. Oni se tome začude, pa ga pitaju je li dolazio starac. — Ručajte, ručajte, — veli on njima — pak ćete poslije vidjeti je li dolazio.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Odjedanput sam primetio da su se otac i njegovi prijatelji zgledali u čudu. Izgledalo je kao da se pogledima pitaju: “Kakvu nam to jeres priča ovaj drski deran?
No, konačno sam se upisao u školu gde sam ubrzo primetio da me školski drugovi gledaju u čudu i kao da se pitaju iz koje sam zemlje i iz kakvog podneblja došao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa kad mladi narastu, izlete iz gnijezda, i nestane ih — bog zna kuda, daleko preko mora... Zar oni poslije pitaju kud im je majka? —Ma eto, — prekine za čas niz misli, — ni ja ne poznajem ni oca ni majke....
—Isuse moj, milosrđe! — povika oboje jezivo, sa suzama na očima. I banu jedna susjeda u kuću, pa druga, treća; pitaju proštenje, ljube se i mire s njima... A paron Zorzi najednom nečemu se sjeti, diže se i požuri niza stube.
— Što radiš, brate Ilija? — pitaju komšije, samo da nešto reknu. — Eto, vidite, našao ga sa ženom, pa ću ga predati zakonu...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pesnikov „jezik“ ili kõd; o tome svedoči često pitanje čitalaca: kako, u stvari, treba čitati pesmu Vaska Pope? Pitaju, dakle, kako odgonetnuti njen „jezik“.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (skoči): Kako to ti: otac ovo, otac ono? Pita li se tu valjda još kogod? ČEDA: Pa da, pitaju se i drugi ministri! ŽIVKA: A ja? ČEDA: Pa šta ste vi? ŽIVKA: Kako šta? Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
de to! - I ništa više ne da do samo to. Cigani iznenađeni baš tu prekinu i pitaju: - Šta, gazdo? - Ah! - počne on da besni, bije Cigane i goni da ponovo to sviraju. Ali oni nikad više da to pogode”.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ma šta slušaš te lažljive jaružare... Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
je, kada je odlazio polomljene slave sa Berezine, bez vojske, bez pobeda, sâm, odgovarao noćnim predstražama koje ga pitaju: „Ko ide?“ — „Velika armija!
Sedi ispred svoje kolibe, i gleda nas, dok lutamo kroz pusto selo, očima koje niti se čude niti pitaju. Njene mršave ruke i noge pretovarene su bronzanim grivnama svih oblika, svih šara; oko vrata su takođe kolajne i
Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Neki Arapin, koji čuči u dokolici na vratima, zgranjava se da dečaci uopšte i pitaju mogu li ja ući, te najenergičnije objavljuje: da se to ne može, ne može i nikako ne može!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — Pozdravi se sa mnom i ode u pravcu treće čete. Pozvao sam desetare. Dogovorili smo se da pitaju da li bi se ko dobrovoljno javio za ovaj posao.
— Ovi iz divizije nakačili su mi se na osmatračnicu i neprestano pitaju kad ću otpočeti. Za njih je ovo razonoda. Zamolio sam komandira da počne sa što većom daljinom i onda tek neka smanjuje
— Ovo drugo, grofe, čini devedeset i devet tvojih razloga. Molim... Hoćeš li vino? — Riteri se ne pitaju, već se služe. A njihovo gospodstvo odlučiće sa: da ili ne. Dođe mi da se nasmejem načinu njihovoga ophođenja.
Samo vas, gospodine, i mene, koji znamo istoriju, niko ne pita da li treba objaviti rat, ili ne. Niti se pitaju oni koji su drhtali kod tih belih kamenova.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Đe si bio — niđe. Šta si radio — ništa. — Šta ćeš sad, Mijo? — pitaju ga ljudi. — U Beč, uprav u Beč!... Išô bi' i na drugu stranu, ali se nema kud. — A trošak? — upita neko.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I za sve morali nju da pitaju, od nje da ištu. Ali i ona se o svima njima po kući brinula. O materi, ocu, o njemu, Mladenu, i mlađem bratu.
Praznik. Majka mu, sa bratom i snahom, odu u pohode po familiji. Svečano, lepo, srećno. Njega već i ne pitaju. Kao da su ga mahnuli, ostavili. I, samo kad se obuku, pođu, oni dođu do njega da mu se jave. — Tate, mi odosmo!
Ćipiko, Ivo - Pauci
U to doba pije je svaki dan, jer je uveo red i za svoje svakidašnje potrebe, pa se toga reda na dlaku drži. Ljudi ne pitaju za cijenu, tako su navikli; samo daj, kad je potreba, pa kao da si darovao! Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni.
Uto majka se diže da vidi što je, a i otac javi se sa svoga ležaja. Pitaju je što joj bješe, a Cvijeta, mjesto da odgovori, zajeca i najposlije udari u ljuti plač.
— Mukte, da! — podiže trgovac glavu s knjige. — Ja valja da plaćam kada pitaju, a meni kad ko hoće i nikad! — Platiću! — umiljavao se stari Ante. — Platiću!... Tako svak govori...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srećko svraća, razgovaraju, ponekad i ruča. Sasvim izdaleka ga tek pitaju da li mu što treba. „Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar.
Mati i otac drže se kao prst uz prst, a za njega mnogo ne pitaju, baš i ništa ne pitaju; a i mali slabo ide k njima. Nađu se kod župnika, i toliko...
Mati i otac drže se kao prst uz prst, a za njega mnogo ne pitaju, baš i ništa ne pitaju; a i mali slabo ide k njima. Nađu se kod župnika, i toliko... Ko je, i šta je, pobogu, onaj u plavim naočarima?
Jedan svira, drugi sluša, a sve ostalo im je tuđe. Ne pitaju više ni otkud ono što jedu, ni ko im postelju stere, ni ko u bolesti stvara oko što traže.
Zima. Deca, natrontana, vijaju se s vetrom, raskopčavaju debelo odelo: uleću u kuću i pitaju: može li se neka palačinka s nogu pojesti, i dobiju ili palačinku, ili šamar od šale.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
a neće upravo da nam kaže šta je to ljubov«, — čujem jošt mnoge druge devojke koje bolje znadu od mene, i koje samo zato pitaju da se nevinima pokažu. Ljubov, gospodične moje, (koliko nas iskustvo uči) jest prazan čanak za gladnog čoveka.
»Kako je dosad naš Roman bez služitelja sebe pomagao?« — pitaju moji čitatelji. I ja odgovaram: onako isto kao mnogi u naše vreme gavaleri koji su spolja uglađeni i nakićeni, mislite
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
raskošan ručak, stigne čitav sat kasnije, kad je sav ručak pojeden, pa mu ponude da mu obare tri jaja i još ga ljubazno pitaju: želi li rovita ili tvrdo skuvana.
u njih omiljenim ali vrlo nečasnim sredstvom, a to je: da svoga protivnika, bilo na časovima bilo na ispitu, uvek pitaju ono što ovaj ne zna. Na taj način oduzeli su mi mogućnost da u ovoj borbi za samoodržanje postignem ma kakav uspeh.
Da je kod profesora bilo malo dobre volje, oni bi baš u tome, što nikad ne odgovaram na ono o čemu me pitaju, zapazili kod mene izvestan politički talenat, ali oni to nisu opažali i tu je ležao zametak svima nesporazumima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I naši prosti redovi znali su da će nas napasti. Ama sigurno. I puno puta prilaze vojnici i pitaju šta čekamo. Ali pod smrtnom odgovornošću je naređeno da niko ne sme da opali ni pištolj, a kamoli metak...
Priču njegovu prekide podnarednik Svetozar: — Gospodine kapetane, pitaju vojnici, hoće li da čekaju? — Dragi Svetozare, ja o tome ne odlučujem već komandant.
Otišao sam toga jutra na osmatračnicu. Čim me ugledaše pešaci, pitaju: šta ću ja ovde, kada se ni oni ne mogu zadržati dugo na ovom položaju. Otpočeo sam odmah sa gađanjem.
Pronosi se glas da su se neka arnautska plemena pobunila. Izbeglice koje ne mogu dalje, očajne su i svakoga poznanika pitaju za savet šta da rade. Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole. — Da me provedete kraj bele zmije, dok gutljaj žive vode uzmem posle idite kuda vas noge nose!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On će kazat na kome je carstvo.“ Ruke šire, u grla se grle, u bijelo cjelivaju lice, za junačko pitaju se zdravlje, pa sjedoše na svil'na dušeka. Tako malo vreme postajalo, danak prođe, tavna noćca dođe.
strča sa gornjeg čardaka, te otvori na avliji vrata; a kad viđe svoga pobratima, ruke šire, u lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje, pa ga vodi na gornje čardake, nosi pred njeg vino i rakiju i gospodsku svaku đakoniju.
Svi pitaju kud je Krsman ošô, a ja, jadna, kazati ne smijem. Juče su se puške ispucale, svu je Mačvu tama popanula: nije tama oda
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I Hristos od čume i svake haveti noćne ljude čuva koji ga udilj spominjući mole i pomoć od njega pitaju. U neko dobi štuknu napamet Davidu caru te posla svoga vojvodu da mu sve ljude po carstvu prebroji i donese na hesap s
(Luka) CAREVO PISMO Dobru majstoru ne razbira se kakav mu je život, nego to pitaju kakva mu je majstorija, je li dobra i lepa i na taj glas svi k terziji trče praviti sebi odelo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa hoće i da se pošale. Kad god tu tako stanu, uvek pitaju i mole da im se da štampan red igara, pitaju gde je garderoba za stvari, odakle se poručuje sladoled za dame, — i već
Pa hoće i da se pošale. Kad god tu tako stanu, uvek pitaju i mole da im se da štampan red igara, pitaju gde je garderoba za stvari, odakle se poručuje sladoled za dame, — i već uvek nešto tako šaljivo izbace što se posle
Dole svilena suknja i šalvare od juma basme. Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke da noći!
I on je sad tu, došao i on na ovaj džumbus. Svi ga diraju, a on opet nikom ne ostaje dužan. Devojke ga zovu i pitaju ga hoće li da im bude časnik.
I-i-ič ne može! M-m-ladoženja ’oću sam, a d-e-de-dever, ete-ete, i ku-ku-kum, — ete-te, neću sam!“ A one ga pitaju koju će da uzme, a on kaže: „Sve po avliju i po sokak“.
“, a drugi počeli da viču: „Ua, ua!“ i siti gledanja i njegovog igranja pitaju: „Ako li, more, da mu prikačimo na rep tendžeru?!
Svi oturaju od sebe, kao po nekoj komandi, domine, karte, table za šeš-beš i pitaju ga gde se toliko zadržao. A on se izvinjava — kaže da se zadržao zbog pisanja neke žalbe i davanja advokatskog saveta.
majstor Manča — nema li ga?“ ili: „Manča, nema ga tuj?“ ili drugi pitaju malo podsmešljivo: „A, jošte li ga nema?!... Jošte si zar spiju?
One same sne to svršavaju — nikoga ne pitaju; Taska i Doka, te dve tetke, vešto su i fino udaljene da ne bi škodile stvari koja se tako lepo i glatko svršava.