Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Људи који су га познавали питају га зашто тако чини, а он само слегне раменима па ћути. Једном сам га и ја, иако сам знао откуда толика промена, опет
Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући... Просто: нестане га. Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“... Али све бадава!... Човека нема, па нема!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чврчак дође у зимње доба к мравом, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође.
” Питају младога Темистоклеа његови врсници зашто је постао тако замишљен и од свих забава и весеља престао, који је узрок толик
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Командантима ни трага, ни гласа. Куда су, кад су, како су настали? с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.
кнеза Симу Марковића и Теодосија кнеза из Орашца; распитамо се, и они ме по оцу познаду; сјашимо и поседамо у пољу. Питају ме шта ми горе чинимо.
Видимо нашу памет; али су Турци јошт луђи, зашто нас не питају куда ћемо. Повичемо на возаре да брже возе да измакнемо. Тако низ Дунав путујемо до Рама.
Тек ми излазимо из чамца, а дотрча пет молдовански̓ момака на коњима онамо на обалу, вичу и питају: „Где су ови људи чија је ова кољаска, нека пређу да и̓ видимо”.
Ја ти одовуда на кочија, а четири бега одонуд; сретнемо се насред поља, питају ме весели: „Како ти тамо, прото?” — „Хвала Богу, добро. Како је вама било?” — „Шућур Богу”.
” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини. Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити? — „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”. — „Аман, уставите!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов. Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.
мај. Нико не зна шта ће ту и шта чека. Знаду само да му је име Пупавац и виђају га кашто с адвокатом. Питају адвоката, а он вели: — То је неки трговчић, мало ударен обојком.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине. Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. Скоро последњи дође Алекса Алексић.
— Па? — Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? — А ко њу пита? Питају ли мртваца хоће ли у гробље? Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. — А што се они морају узети? — Морају!
Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули... А њих неколико против толике силе. Питају се очима: шта ће? Он погледа и виде међу Турцима Лазара... Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...
Сви пренуше. — Шта ли је оно? — упита Станко. А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: — Препни се на ову тополу, те види. Заврзан се успуза као мачка уз дебло.
Лаку ноћ!... И стадоше се поздрављати... Кум и старојко наредише да им се кола спреме. — Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. — Нека, нећемо!... — вели Јова.
Стража се сасвим повуче у шанац. — Јесу се кренули? — питају војводе. — Јесу. Све се кренуло овамо. Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу! — Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ли овде мртвац у кући, или се мој
Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају. Ја знам, кад се деси да сам сâм у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.
Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја. Писала ми је како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — А он каже: »Ја сам из Иђоша!« — »Из Иђоша?« питају они. — »Баш из Иђоша!« — »А ди је то?« — »Та Иђош, — каже он — зар Иђош не знате?!
Ту му гову. Увек га ујутру питају шта он најрадије једе, па му кувају. Шаца и Јула иду поваздан једно за другим као мачићи.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — А мори! — питају је жене. — Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?!
да се једва видео из косе и браде а свог ознојеног и рањавог од прошења и вучења тих својих пуних торба, даривају га и питају показивајући на његове пуне торбе: — Па имаш. Шта ће ти више? — Није моје! — дере се он на њих. — Па чије?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу. Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати. — Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.
— Хвала богу! Браво! — повичу Гледић и чикаГавра. Сад дозову и Марту, па је питају хоће ли за Чекмеџијића поћи, да каже искрено. Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
становништва што су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.
Африка
је, када је одлазио поломљене славе са Березине, без војске, без победа, сâм, одговарао ноћним предстражама које га питају: „Ко иде?“ — „Велика армија!
Седи испред своје колибе, и гледа нас, док лутамо кроз пусто село, очима које нити се чуде нити питају. Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и
Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?
Неки Арапин, који чучи у доколици на вратима, зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако не може!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трандафил је понављао само да не би могао да га крије у кући још дуго, и, да га, и овако већ, комшије питају каквог је то госта добио. Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу.
сети како је Трандафилу понављао, да је глупаво путовати у женском друштву, кад се путује тајно, јер жене много штошта питају и брбљају, сетио се и како му је Трандафил одговарао: „Та шта има оне да питају. Кажте ви њима да не лају!
се путује тајно, јер жене много штошта питају и брбљају, сетио се и како му је Трандафил одговарао: „Та шта има оне да питају. Кажте ви њима да не лају! Та ми плаћамо половину!
Викао је да је све у реду, а додавао, тише, да се женске нарочито радују, сапутнику. „Ништа оне не питају. Ћуте, као заливене. Хеће оне ништа да питају. Не одају жене швалера ни на самртном часу. Таке су, молићу лепо!
„Ништа оне не питају. Ћуте, као заливене. Хеће оне ништа да питају. Не одају жене швалера ни на самртном часу. Таке су, молићу лепо!
Питала га је, што се тако усамио, зашто не изиђе међу људе, у друштво; госпоже питају ко је, свима се допао. Стојећи пред њим, та балавица му се учини још лепша, него у колима.
зато, да га оставе на миру, и да остане сам, са тим својим тужним успоменама, а не, фуртум, да га, што се не жени, питају. Кад би остали насамо, Божичка се, међутим, наслањала на његову руку и водила и њега у шетњу.
памтио то, памтио је да је на себи имала свега једну, црну, сукњу, сиромашну, и да је гледала право, у очи, кад је питају. Била је боса. Он се онда у сну продера на њу: да каже шта би.
Наређење је да их то питају. Павле му онда, сав црвен у лицу, добаци да су им у Аустрији, не само на веру, и национ, ударали, него су их и из
О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе женске, уз клетву, него га благосиљају жене, кад за њега питају: где ли је сад поп Микаило?
Долазили су да га само једно питају: има ли наде да, још једном, и они виде боље дане, и да се могу одселити у Росију?
Сад је удају. Сви се питају с ким је то могла да згреши? Његова ћерка сад одлази у Беч, да замени ту несретницу. Биће јој, у кући његовог доброг
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод. Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти. Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”. Сложе се за последње. И кафа се донесе.
Долази Чамчиница и Кречарка да питају је ли госпођа Сока добила какова писма; оне још нису добиле. Рђаво, нема гласа о путницима.
И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. — Добро. — Па онда, ако те шта питају за Бунипарту, немој га кудити, нити Русе хвалити, јер можемо зло проћи; Пољаци су бесни, држаће нас за шпијуне.
Писма је сакрио. Када се вратио, питају га је ли предао писма. Каже да јесте. Они су сасвим умирени. Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у
— Чујеш ти, Софро, и ти Кречару, и овде је скупо платно, ’ајд’ да га продајемо, тојест ваше! Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста. Дозволе Чамчи продавати. Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга.
У кавани Чамча, господар Софра и Кречар. Два комесара најпре приђу гостионичару и питају за ову тројицу, јесу ли то странци и откуда.
— Хоћу. Видите, отац, на страни се не могу оженити; девојака доста, све хоће за мене, ал’ њи’ови оцеви одма’ питају шта имам, шта ти имаш, хоће да дођу овамо да испитују. — Па нек’ дођу, нек’ виде. Фала богу, нисам банкрот.
Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну. Нико не верује. Чуде се, питају се. Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?! Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.
А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи суђеник, заправо, најчешће, питају се хоће ли се или не удати те године.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А можда је изгрицкана, са семенкама, на тротоару испред биоскопа »20. октобар«? Шта радиш? — питају ме познаници. Шта да им кажем? Да тражим неку реч, а не могу никако да је нађем?
–Ћути и пливај! (Догађа се у Ријеци 1947) Стижу с времена на време из белог света. Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако.
Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету.
Одлучују ипак да се не заустављају, јер ће их претећи они иза њих. И мудре корњаче и старице питају це куда сви толико журе. Где ли су то наумили?
Кажу још да је био строг и ћутљив човек и да нису смели да га питају куда их то води, а он их је водио све дубље у планине, па су се негде крајем августа месеца нашли тако на некој
Једеш жито са шлагом у Сремској, а са других столова те прождиру очима и питају: »Могу ли мало у друштво?« Хеј, шта је то с тобом, мала?
Обилазећи све те зграде што у правилном кругу ограђују Лазића до, гости се питају шта је нагнало њихову Ружу да остави све ово богатство и лепоту и оде далеко од ове срећне долине, своје крви и
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца. — Враћао се Ћеклић из Котора, па преко границе срете се с
Али има доста младића и дјевојака који нијесу тако вјерени, али се ни тада они не питају, но их вјеривају родитељи. Отац изабере сину дјевојку, па пошаље двојицу од својте да је ишту.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби. Посл’о ме од куће да му не сметам.
воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост. Питају један другога: »Пошто прасе?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А новајлија се некако отпрве удјену под скут дједу, па се само њему обраћа за сваки посао, чак и за онај за који се питају искључиво домаћице. — Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ето зашто је ага стално ратово... Беснео на другим женама... Седам ме година питају шта је са децом... Побеснео сам, напио се ко свиња, запењен грунуо у њене одаје, тако је до тога дошло...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава? Па да би шала била већа, почну је дирати за Марка.
Улазе они. Седају по миндерлуку с рукама на коленима, готови да одмах скоче и иду. Питају ме. Разгледају по соби, ма да знају како све у њој стоји. Није им ово првина.
Његова је песма била песма!... Још и сада старији луди, другови му, кад ме виде, одмах питају да ли и ја певам као он што је. Без њега се није могло ништа, а камо ли слава.
Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке. Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује.
Не знајући шта да ради, чисто плачући, свратила је комшикама и почела њих да моли, — преклиње, да оне иду Аници и питају је зашто неће за Иту. — Ако неће, — говорила је комшикама, — али зашто, нека бар каже зашто неће?
И то све зато само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат... Да је не питају, не дирају. Да јој нико не долази, никога да не
И то све зато само да је не питају зашто за Иту неће, кад је он бољи, момак, богат... Да је не питају, не дирају. Да јој нико не долази, никога да не види, гледа. И дете није хтела да види. Као да га намрзе.
И тек кад види свећу, мајку, жене, увери се да оно није истина, груне у плач. — Шта је, Анице? — питају је и поливају је водом. Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца. — Шта је?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук
Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да
Таман он тамо, ал: ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак. Он им показа цио ручак те га искладе у здјелу и метне преда њих.
Он им показа цио ручак те га искладе у здјелу и метне преда њих. Они се томе зачуде, па га питају је ли долазио старац. — Ручајте, ручајте — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио.
Онда чоек отиде Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге шта ће, а он им каже да иде Премудроме. Онда га узме један слуга те га уведе у двор, па пружи руку на једно
Таман они сели и то говоре, а Угурсуз из ствари те на врата: — Добро вече, Ћосо! Ови се убезекну, па га питају: —— А где си ти био, Угурсузе! Виде ли где ми изгоре кућа? — Вала, Ћосо, видех, па се и ја лепо огрејах.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Пријатељи се погађају, докле не угоде. ЉУБА: А девојка? СТАНИЈА: Она се стиди, ка што је за њу. Кад је питају, оће ли да пође, она каже, како њојни старији уреде. ЉУБА: Канда ће они с њим живити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Феноменално! Већ су открили и Азурну обалу, па ме стално питају: „Боже, Ана, како можеш да се купаш у оној смрдљивој Сави? Нема тих новчаница за које бих се ја поквасила у њој!
Људи моји, шта мрзим те животне аматере! Чим виде нешто живо, одмах питају да ли уједа. Кретени! Али да видите шта се даље исподогађало!
на сто у време фајронта, устаје сам из друштва негде око десетке, а када се сви шлогирају од запрепашћења па га питају је ли болестан, он мирно каже: — Нисам. Чека ме једна мачка! Сутрадан се појављује сав изгребен и изуједан.
— Је л' у спаваћици? — питају месечари. — Каквој спаваћици? —. чуди се Аца Кец. — Без ичега на себи? — Па, наравно! Без ичега! Онако, мислим .
Каже му неки буџа који је лежао до њега у соби: — Ацо — каже — ако те питају за мене, кажи да ћу лежати још два месеца, јер имам цирозу јетре, дистонију неуровегетативу, гастритис хроника гравис,
“ Људи моји, да их само видите како се упаниче тридесет и првог после подне! Обрћу телефоне као луди и само питају: >>А где ви чекате Нову годину?“ Најбоље пролазе они музички гребатори!
се провели на Нову годину, а сутра ћемо, на питање где смо је чекали, одговорити да смо чекали приватно, а они који питају казаће: — Најбоље је приватно! — Стварно, где сте чекали Нову годину? — Приватно. — Најбоље је приватно!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био? — питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Колико је велики — чујем да говоре жене са друге стране улице. — Одакле долази? — питају полугласно зидареву жену. — Само ће да преноћи овде. Занима се за рибе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дивље сред плавети играмо коло, с вечери голи спавамо крај премлаћених кипова. Кришом нас питају певачи; ко је то био на сахрани неба, ко сведочи да је вечност у ропцу?
Два се бога о тела њихова отимљу и безброј риба. Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда? Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром
Рибе су велике на трпези, по крљуштима поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор се њихов више не говори.
Ту је и Раковица. Месец их држи одостраг а свака се радује да падне у тај понор јер наши су понори дивни у њима се питају Словени за здравље и за правду и ко ће кад да се роди и да л су довољно јужни они који су сишли преко Карпата и да л
и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу пролази Улицом краља Милутина!
памћења и опет одлази на посла земаљска ослоњен о јатаке многе сви слушају последње џефердаре затим новинаре како питају шта је то песник рекао о покољу?
ратничког војног и мисионарског аблуда врлине у којој дејствује самоуништавајући ћеф добре су наше шансе ако не питају сваког од нас шта си радио за време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покупите стадо и терајте у долину. Чобани се згледаше, као да не схватају смисао речи и као да се питају: а зашто то? Шта су они коме учинили? Њима је тако добро овде. Саживели су се са својим стадом...
„Мостови трен“! — понављали су с чуђењем војници, као да се питају: шта ће нам то сада! Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу.
И за непуно пола часа сви се сручише на обалу, одакле су јутрос пошли. Усплахирени људи питају се зашто?... Због чега? На оној обали је сада велики метеж и неред.
А ви можете у батерију. Претрчасмо брисани простор и сручисмо се у заклон. Питају војници каква је ситуација. Али ми смо толико преморени, да само дигосмо руке изнад главе и они разумеше: горе бити не
Деца се узбунила, а у једним колима плаче један малишан. — Куда идете тако? — питају војници. — Куд било, само нећемо у ропство. — Ама, вратићемо се!... — Јадно ми ваше враћање, када ми образ одузму.
Поздрављамо се са друговима из осталих батерија. Гледали су они нашу погибију, и сви нас питају: остадосмо ли читави. — Имао сам утисак — вели ми Милан — да нико жив неће остати.
Ти знаш оно народно: Не бије гром у коприве. Избеглице које су логоровале са стране пута скачу буновне и питају чудећи се: зар опет одступање? Журно се спремају и крећу за нама.
У локалима жмиркају лампе или свеће. Унутра жагор. Здраве се познаници и питају где је ко био. Распитују се за смрт друга или пријатеља.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ толико заболи: да ућуте и питају тихо, „Какав је то Славен био, на Риви деи Скјавони?
Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан. Кад опазе да нисам, извињавају се, повлаче се и гледају зачуђено за мном. Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже.
И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку. Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити. Поздрављају ме, кажу, из Итебеја, Црњански.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Хоћемо ли се кренути? — питају вођу. Он устаде без речи. Уз вођу се одмах груписаше најодважнији људи да му се нађу у несрећну случају и да га
Ту, наравно, стаде он, стаде маса. Вођ се измаче мало, и лупи два-трипут штапом по плоту. — Шта ћемо? — питају. Он ћути. — Шта: шта ћемо? Обаљуј плот! То ћемо! Видиш да човек даје штапом знак шта треба радити!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То беше одговор на чичину ларму. — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. — Ама коме? — Ко кога одведе? питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару...
— Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима.
Девојке је непрестано нешто питају, саветују, задиркују. А она гледа, рекао бих, из саме дубине душине, и као да тај поглед нема везе са околином.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му
»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« Острвио се свет, па воли само инат и свађу.
— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. — Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. — Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! А, селско кондроћефало?!
— вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! А, селско кондроћефало?! — Ама шта је то било? — питају опет други. — Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! — Ама нисам мислио... — правда се Борко..
! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. — Шта је, шта је? — питају опет. — Срећно, Ђорђе, да частиш! — Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву са досадом текућом И све тако, седећи, Питају се: „Ко је следећи?” Открила им се нит најтања: Сласт чистога трајања.
Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се питају здравље. У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми.
Неки се још питају: „Васељена Да ли је, и колико насељена?” Кад погледаш у правцу Нептуна, Учини ти се пуна, препуна Светлосних
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ. ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: — Свекре, на ћев ли си? — Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац.
— Све, све... — поче он. — Не све, него: шта и колико? Ама све! — Зар и ханове? — као кушајући га питају неки. — И ханове, и све! — па се окрену и викну жени: — Иди, мори! — Шта?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја ћу чинити како је тати мило“, каже она. „Па и без тога, ти лијепо знаш, да се дјевојке и не питају!“ „А да сердар, што он вели?“ „Сердар неће да погази вјеру.“ „А да ко смета, онда?“ запита медик зачуђен.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Одговори се ономе који рече: лани си боље живео. Био сам у млину. — Одговори у шали онај кад га питају: ето, почео си седети! Два краја и сриједа.
У пећини стоји краљица с голубовима. Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на
” Онда чоек отиде Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге шта ће, а он им каже да иде Премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно
по цијеломе царству његовом и цар заповједи, да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. — Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. — Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно!
Бакоња се — у ђачкој трпезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела. — Видија си га, је ли? — питају Мачак и Лис. Бакоња заврти главом, па једва изговори: — Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа... — Шкопићу!
Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. — Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. — Ја не знам... фра...
Знам само да је бија сметен. — Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Немате га рашта питати — умијеша се Тртак.
Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...“ — Бакоњи све кика растијаше на ту помисао, пак се толико
Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву.
Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам! — Ма је ли давно истекâ рок? — питају га. — Јес, ту скорице, болан. Него сам се уздâ у брата.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни галеб не би брже. Очеви су их с поносом пратили погледом, а дечаци из града, пуни зависти, нису престајали да се питају откуд малим острвљанима једра каква нико није видео. — Шта је то сада?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
представљати на глибљивом једноме брежуљку, којега ће гади и животна непрестано по врху пузати, да се биљем питају разнијем. Ово ниско људско осљепљење биће злоба душе Сатанине на похулу неба и вишњега.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та је размера неизрецива, претстављена неизрецивим бројем“. Ученици се загледаше као да питају: „Неизрецив број! - Шта то може бити?“ Питагора разумеде говор њихових очију па рече: „Сада ћу вам то растумачити“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
политике, пошто сам знао, није ми првина, да ће ме тамо сви редом, а нарочито пропали посланички кандидати, сколити да питају о новостима у Београду, и то оним новостима „што нису за казивање“. Увече све беше спремно и у реду.
— Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека. Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико година ван земље у којој се родио, на коју је навикао, коју воли и
— Је, л' то неко предавање, монѕіеур л'авоцат? — питају реконвалесценти што приступају. — Не, господо, почели смо... па тако...
где се понова голи стисну као сардине, превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су, ето, откад и зашто су они престали бити људи?
“ У рату, као официра, сви без разлике, звали су ме Лазицом, и у чети, и у батаљону, и у пуку. „Где си у чети?“ питају војника, а он одговара: „Код Лазице.“ „Ко је дежурни?“ — „Лазица.“ „Ко је у резерви?“ — „Лазица.“ „Ко је рањен?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Слушао сам како ме по кући зивкају и траже, како се питају гдје ли сам могао исплинути, и чудио се њиховом малограђанском одсуству фантазије, коме никако да сине гдје да ме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук
Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да
Таман он тамо, ал’ ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак. Он им показа цио ручак, те га искладе у здјелу и метне преда њих.
Он им показа цио ручак, те га искладе у здјелу и метне преда њих. Они се томе зачуде, па га питају је ли долазио старац. — Ручајте, ручајте, — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одједанпут сам приметио да су се отац и његови пријатељи згледали у чуду. Изгледало је као да се погледима питају: “Какву нам то јерес прича овај дрски деран?
Но, коначно сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља дошао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па кад млади нарасту, излете из гнијезда, и нестане их — бог зна куда, далеко преко мора... Зар они послије питају куд им је мајка? —Ма ето, — прекине за час низ мисли, — ни ја не познајем ни оца ни мајке....
—Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима. И бану једна сусједа у кућу, па друга, трећа; питају проштење, љубе се и мире с њима... А парон Зорзи наједном нечему се сјети, диже се и пожури низа стубе.
— Што радиш, брате Илија? — питају комшије, само да нешто рекну. — Ето, видите, нашао га са женом, па ћу га предати закону...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
песников „језик“ или кõд; о томе сведочи често питање читалаца: како, у ствари, треба читати песму Васка Попе? Питају, дакле, како одгонетнути њен „језик“.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (скочи): Како то ти: отац ово, отац оно? Пита ли се ту ваљда још когод? ЧЕДА: Па да, питају се и други министри! ЖИВКА: А ја? ЧЕДА: Па шта сте ви? ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам роцпођа министарка!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
де то! - И ништа више не да до само то. Цигани изненађени баш ту прекину и питају: - Шта, газдо? - Ах! - почне он да бесни, бије Цигане и гони да поново то свирају. Али они никад више да то погоде”.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре... Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само.
Петровић, Растко - АФРИКА
је, када је одлазио поломљене славе са Березине, без војске, без победа, сâм, одговарао ноћним предстражама које га питају: „Ко иде?“ — „Велика армија!
Седи испред своје колибе, и гледа нас, док лутамо кроз пусто село, очима које нити се чуде нити питају. Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и
Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?
Неки Арапин, који чучи у доколици на вратима, зграњава се да дечаци уопште и питају могу ли ја ући, те најенергичније објављује: да се то не може, не може и никако не може!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ — Поздрави се са мном и оде у правцу треће чете. Позвао сам десетаре. Договорили смо се да питају да ли би се ко добровољно јавио за овај посао.
— Ови из дивизије накачили су ми се на осматрачницу и непрестано питају кад ћу отпочети. За њих је ово разонода. Замолио сам командира да почне са што већом даљином и онда тек нека смањује
— Ово друго, грофе, чини деведесет и девет твојих разлога. Молим... Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не. Дође ми да се насмејем начину њиховога опхођења.
Само вас, господине, и мене, који знамо историју, нико не пита да ли треба објавити рат, или не. Нити се питају они који су дрхтали код тих белих каменова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд. — А трошак? — упита неко.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И за све морали њу да питају, од ње да ишту. Али и она се о свима њима по кући бринула. О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.
Празник. Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији. Свечано, лепо, срећно. Њега већ и не питају. Као да су га махнули, оставили. И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. — Тате, ми одосмо!
Ћипико, Иво - Пауци
У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи. Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па као да си даровао! Платиће на јесен, пошто газда зацијени.
Уто мајка се диже да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.
— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! — Платићу! — умиљавао се стари Анте. — Платићу!... Тако свак говори...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко свраћа, разговарају, понекад и руча. Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их „зарађивање” Срећково. А Срећко је ведар.
Мати и отац држе се као прст уз прст, а за њега много не питају, баш и ништа не питају; а и мали слабо иде к њима. Нађу се код жупника, и толико...
Мати и отац држе се као прст уз прст, а за њега много не питају, баш и ништа не питају; а и мали слабо иде к њима. Нађу се код жупника, и толико... Ко је, и шта је, побогу, онај у плавим наочарима?
Један свира, други слуша, а све остало им је туђе. Не питају више ни откуд оно што једу, ни ко им постељу стере, ни ко у болести ствара око што траже.
Зима. Деца, натронтана, вијају се с ветром, раскопчавају дебело одело: улећу у кућу и питају: може ли се нека палачинка с ногу појести, и добију или палачинку, или шамар од шале.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
а неће управо да нам каже шта је то љубов«, — чујем јошт многе друге девојке које боље знаду од мене, и које само зато питају да се невинима покажу. Љубов, господичне моје, (колико нас искуство учи) јест празан чанак за гладног човека.
»Како је досад наш Роман без служитеља себе помагао?« — питају моји читатељи. И ја одговарам: онако исто као многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели ли ровита или тврдо скувана.
у њих омиљеним али врло нечасним средством, а то је: да свога противника, било на часовима било на испиту, увек питају оно што овај не зна. На тај начин одузели су ми могућност да у овој борби за самоодржање постигнем ма какав успех.
Да је код професора било мало добре воље, они би баш у томе, што никад не одговарам на оно о чему ме питају, запазили код мене известан политички таленат, али они то нису опажали и ту је лежао заметак свима неспоразумима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни пиштољ, а камоли метак...
Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају? — Драги Светозаре, ја о томе не одлучујем већ командант.
Отишао сам тога јутра на осматрачницу. Чим ме угледаше пешаци, питају: шта ћу ја овде, када се ни они не могу задржати дуго на овом положају. Отпочео сам одмах са гађањем.
Проноси се глас да су се нека арнаутска племена побунила. Избеглице које не могу даље, очајне су и свакога познаника питају за савет шта да раде. Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш? — питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он ће казат на коме је царство.“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека. Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође.
стрча са горњег чардака, те отвори на авлији врата; а кад виђе свога побратима, руке шире, у лице се љубе, за јуначко питају се здравље, па га води на горње чардаке, носи пред њег вино и ракију и господску сваку ђаконију.
Сви питају куд је Крсман ошô, а ја, јадна, казати не смијем. Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И Христос од чуме и сваке хавети ноћне људе чува који га удиљ спомињући моле и помоћ од њега питају. У неко доби штукну напамет Давиду цару те посла свога војводу да му све људе по царству преброји и донесе на хесап с
(Лука) ЦАРЕВО ПИСМО Добру мајстору не разбира се какав му је живот, него то питају каква му је мајсторија, је ли добра и лепа и на тај глас сви к терзији трче правити себи одело.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па хоће и да се пошале. Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ
Па хоће и да се пошале. Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ увек нешто тако шаљиво избаце што се после
Доле свилена сукња и шалваре од јума басме. Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи!
И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус. Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан. Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник.
И-и-ич не може! М-м-ладожења ’оћу сам, а д-е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!“ А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак“.
“, а други почели да вичу: „Уа, уа!“ и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!
Сви отурају од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао. А он се извињава — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.
мајстор Манча — нема ли га?“ или: „Манча, нема га туј?“ или други питају мало подсмешљиво: „А, јоште ли га нема?!... Јоште си зар спију?
Оне саме сне то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава.