Jakšić, Đura - PROZA
Malena sam bila kad mi ga crni popovi oteše, pa ga duboko u zemlju sahraniše; pa dok su oni pojali, ja sam gorko plakala. Htela sam mu pokrovom malo bolje ruke i noge pokriti, da u zemlji ne ozebe; oni mi ne dadoše.
Zatim je dugo plakala, a otac je samo ječao, a krv mu je krčala na modrim usnama i ne mogaše ništa razumljivo progovoriti.
iz ukočenosti u koju me je neiskazana žalost bacila, i ja, savladana tugom, padoh na njegove grudi, pa sam tu na njima plakala dugo i gorko.
O, šta i šta puta sam ja baš za tim suzama plakala; šta puta sam za tom neopisanom tugom tužila! Ali sve prođe, a ja ostadoh sama!...
Šta sam znala raditi? Ljubila sam mu ranjene grudi, gustim pramenjem kose moje brisala sam krv s košulje mu, plakala sam, jecala sam... Oh, bože moj!...
okrenut, pod onim suvim bagrenjem, onde je naša ostavljena kućica koju su Madžari tri puta palili, u kojoj sam ljubila i plakala... A ono tamo gde su oni beli drveni krstovi... to su grobovi!... Onde mirno počivaju oni što su mi tepali: „Dušo!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat. Ovako obučena, kao što me vidiš, pala sam va krevet, pa plakala, plakala — mišljah, oči ću isplakati. Tako me savlada san, te zaspah. Utom ti zovnu...
Ušla sam u ovaj pusti vajat. Ovako obučena, kao što me vidiš, pala sam va krevet, pa plakala, plakala — mišljah, oči ću isplakati. Tako me savlada san, te zaspah. Utom ti zovnu... — A on te jednako kinji zbog mene, a?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vesela Petra, čim je s groblja došla, odmah je uhvatila zapećak... Njenoj duši godila je tišina i suze. Ona je svesrdno plakala za svojim starim drugom. A kako i da ne plače!... Svaki bi joj pogled pao na po kakvu uspomenu...
Dučić, Jovan - PESME
je na svojim širokim mramornim teracama nad morem, pored ogromnih vaza u kojima su mirno umirale njezine krizanteme, plakala kradomice u duge mutne večeri.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mama je za celo to vreme tiho plakala. Samo je poneki put, predišući, ispuštala reči: „Siromah Đorđe!” „Siroto ono dete!
, da sve izleće kaldrma ispod nogu. Mi smo već bili oguglali, samo je mati plakala i brinula se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataljena. Momak se jedan po jedan otpušta.
suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad neviđenog oca I žena je plakala — to se već zna! I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji.
” Da bog da! Samo što nešto smeteno priča kako se rastao s njome: „Nije”, veli, „ni plakala!” Gdje će to biti da dijete ne plače?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A zatim se zaplakao i on i crni gavran, a zaplakala se i Jula. I mora da je dugo i glasno plakala kad se i sama mama probudila i oterala Gágu s vrata, a nju viknula i probudila, i pitala je što plače.
Jula je u ćošku plakala, potokom lila suze i brisala ih keceljicom, a gđa Sida se šetala po sobi, zastajkivala kod prozora, i gledala bez
I dok su se komšijska deca, čitavo jedno tuce, potrpala u kola i džakala, gurkala, preturala i plakala u kolima, a oni u kujni čupali živinu i spremali bogatu večeru, popovi su se razgovarali već o mnogim stvarima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ne znam šta bi radila i ne volim o tome da mi govoriš. — Znam, znam ja, evo da ti kažem ja: dakle, plakala bi malko, žalila bi me neko vreme, pa posle „teško onom koga nema.“ Zar je malo zabušanata? Evo ovde puna je varoš.
Koliko se samo mučila, plakala, vežbala da obuzda onaj pogled i sve činila da ga zadovolji, ali on je tražio mnogo i sve više i svakog dana postajao
Afrika
Ja sam onda plakao i moja verenica je zajedno sa mnom plakala. Danas, pišu mi, ceo svet puši, dečaci od sedam godina puše!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja!
Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja. Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala. Naprotiv, Trifun ih je gledao, kako veselo vire, iz slame, iz kola, kao neko jato pačića i guščića.
Gospoža Kumrija plakala je, isprva, mnogo, zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da će ih imati još toliko, možda
Otkad je to, međutim, bilo zabranjeno i opasno, ona je plakala i spominjala decu. I sama reč, Rosija, činila joj se kao prokleta. „Možeš“, doviknula je, pred svima, svom mužu.
Kad bi se Varvara pojavila u Trifunovom domu, namirisana, sva bi deca Trifunova visila o strininom vratu. Plakala bi, kad bi Varvara polazila. Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno.
Međutim, nije ni vriskala, ni plakala. Videla je samo kako, u oblaku prašine, Isakoviči pred konje istrčavaju, i slušala glas Pavlov, kako ajgirima dovikuje,
Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko. Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo. Kolo se treslo i smeh se orio.
Žena je plakala, jecala, tako da je to Isakovič jasno čuo. Bila je sela, jecajući, na stolicu, oblačeći suknju, donju, i čarape, a zatim
Da neko može naići! Da su je, kad je došla kod njega, svakako videli. Da će to Božič saznati! Čemu to? Ona je plakala. On joj reče da treba da se seti da je poznata u velikom svetu u Beču, da ima muža, koga će učiniti ubicom!
Otići će i neće se vraćati, u Temišvar, više, nikada. Uzalud je Ana plakala i Varvara moljakala. Uzalud su ga i bratenci molili, da odloži put, makar samo dan, dva, dok ne vide opet Trifuna.
Braća su ga zagrlila, ali nisu htela da ga prate do kola. Ana je u svojoj sobi plakala. A ni Varvara se nije javljala. Čestnjejši Isakovič imao je samo jednu molbu, koju je saopštio bratencima: Molio je da
Trifunova deca bila su puštena, za trenutak, da se oproste od svog magarca. Ona su plakala, gorko, kako samo deca znaju da plaču, kad izgube nekog, njima dragoga.
On će ih čekati u Tokaju. Gospoža Kumra plakala je za Pavlom, iskreno. Oni su, pre tri godine, bili jedno drugom vrlo dragi, iako u tome nikakve telesne veze nije
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako se gospoža Dafina Isakovič upoznala sa Zemunom i Zemun sa njom. Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala. Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu, nije bio
životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su je inače mučili u zoru i ne primeti ni da se peć bila rashladila. Plakala je nad samom sobom, kao što je to, uostalom, od nekog vremena, otkad joj je muž bio naglo oronuo, često činila.
Nadodoljen i glavat, ovako, zar nije pripadao drugome, a ne toj ženi, ni toj deci što su za njim plakala; drugome, što je trebao samo da duhne, pa da on potrči bez obzira, preko brda i reka, na sve strane, ne pitajući ni
Tvrdoglavo, kao omađijan, on joj je jednako opisivao njene telesne čari, kojih više nije bilo, tako da je plakala. To što beše bolesna, ne samo da ga docnije nije odbijalo, već ga je još više privuklo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Istina, čim biste otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane. Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega!
Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda. Videlo se po podočnjacima da je plakala, a ipak se smešila dok je sedela na svom kartonskom koferu čekajući da voz krene.
Neka žena je plakala, druga dojila svoju bebu. Neko je vukao veliki pogrebni venac. Probdela si tu noć u hotelu »Pošta«.
Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi i plakala i smejala se. Čovek je posmatra kao što se procenjuje meso obešeno o kuku u mesarnici, da baš tako.
takođe nije vrištala, niti udarala, grebala, urlala, preklinjala, nije plakala niti zvala u pomoć; jednostavno, nije činila ništa da se izvuče, stideći se poniženja kome je bila izložena i u ime
Matavulj, Simo - USKOK
Zatijem dolažaše izvijest kakav su utisak učinila njegova tri pisma. Otac bjesni. Neće da znam ni za što. Mati je dugo plakala i prva priložila svoj prilog: sto dukata. Ujak je dao drugu stotinu, a ona i muž treću.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
O, moj Gavriloviću, kuće padaju i dižu se, a narodnost živi. GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena...
Milićević, Vuk - Bespuće
On odmah poče da hrče. U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem.
toj ogromnoj, vlažnoj, starinskoj i neprijatnoj zgradi, I za nekoliko noći koje se činjahu neprolazne, dok je ona tiho plakala, ugušujući svoje jecanje u jastuku ona osjeti kako je život nepravedan i opor; ona stradaše za tuđu krivicu, ona je
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Htela za kadiju... A ti računao, računao, pa izračunao Hasanagu! Protivila se, plakala, odbijala, molila, nije vredelo! Kadiju si vratio kući, ko dečka! Još si mu se podsmevao za leđima!
, Pa kako, posle svega toga, da mu dođem u planinu? Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo? Počela sam opet da sanjam kadiju...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kako je tražila moju sliku, gledala dugo, dugo i plakala! U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje.
Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane sine, Jovane! Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane brate, Jovane! Ti si mi cveće prolećno!
Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane sine, Jovane! Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane brate, Jovane! Ti si mi cveće prolećno! Završi. Svi ćute. Čuje se plač. Šamijom že ne brišu oči. — Tu li nađe?
Ona nije plakala, već me je preplašeno gledala kao strepeći da se ne pokajem i ne vratim. — Hoćeš kod njega? — pitaše me. — Leži on.
to Marina ruka spravljala, i, kad je čula da je bolestan, da je, šaljući mu ponude, spravljajući mu ih, možda, sigurno i plakala za njim, valjda pomisao na to učini te se on reši i reče: — Daj! — I na to željno, halapljivo zagrize krušku.
da ga iskreno ne žali, smatrajući se za to kao kriva, kao kažnjavajući sebe za to, ona je više, upravo od tada samo plakala. Na pogrebu, sedmodnevnici, četrdesetnici i pogodišnjici jedva su je povraćali od plača i zanosa u koji je padala.
Ništa više nije se čulo od nje iz sobe. Majka joj je cele noći obigravala, molila, plakala, naposletku, obrvana snom, pala do praga sobnjeg i zaspala.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (Gini koja se zaplakala): Dosta, boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem. 'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad smo svi svoji!
PROKA: Da sam ja rod po mojoj prvoj ženi, ne bi moja druga žena toliko plakala za pokojnikom. VIDA: Pa, pravo da ti kažem, Proko, mi se baš svi i čudimo što se tvoja Gina toliko ubi plačući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom. Ona je uopštavala svoj bol, plakala je zbog sebe, a i za druge.
— Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom. Ona je uopštavala svoj bol, plakala je zbog sebe, a i za druge.
— Ali zašto je i taj Bog bio tako... nemilosrdan prema nama? — jecala je ona. Moja sestra je takođe plakala. — Dete moje, ne govori tako. Na kraju, svi ćemo mi izići pred lice Gospodnje. Neko ranije, neko docnije...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“Da umrem, bi l’ me žalila?“ “Da umreš, bi te žalila, Do groba bi te plakala, Od groba pesme pevala, Drugoga dragog birala!“ 170.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ako je iko oličenje nežnosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to... Vidite da je rat.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Hranila se divljim plodovima, voćem i korenjem. Držeći u rukama crvene ruže, plakala je ona nad njima i topila ih pokajničkim suzama, živeći od uspomena na dragog Učitelja.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala. Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I ona je gorko i gorko plakala, a suze su se potocima lile. Ta one su ono jedino, što je dobro u tuzi... Č’a Gliša već je počeo da se ulaguje oko
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta sam mogla? Vratih se u Čajniče, Majci, i onamo sam tri meseca Zbog tebe plakala, izdajniče! Dosta je bilo vratolomija! Celog si života hvatô okuke!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
koga najviše od pokojnih spominjala: da li muža, oca, da li sina, svoje dete jedinče, i koliko, do kog vremena plakala; kako je bila obučena.
Ali, ona je već bila otišla tamo, u sobu, i naslonjena na prozor, tiho je, tiho plakala i grcala. Da li od jada, bola, ili od sreće i radosti što je i to dočekala, da eto svoju Sofku udaje?
— Nano! Ali mati, kao bežeći, okrenuvši se od nje, sve više je naslanjala glavu na prozor, i sve više | plakala. Kroz plač, poče Sofku da moli da joj ne prilazi, ne pita je, i raspituje se: — Idi, idi čedo! Oh, zar ne znaš šta je.
Međutim ovamo Sofka je grcala, kao nikada u životu. U malo što nije na glas jaukala, tako je plakala. Puče joj sve pred očima.
Kida samu sebe. — Uh, uh, teto, teto! Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo, u njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Zmija kako se rodi od majke odmah uteče u travu i nestane je. Sirota žena jednako je žalila za zmijom i plakala gde joj Bog ispuni želju te rodi, pa joj porod pobeže neznano ni kud je ni kako je.
” Onda žena ustane s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!
” Onda je žena pogledi, pa joj reče: „Tamo njoj krvave suze iz očiju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona prskala i balila te te ne mogli ljudi slušati.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zadugo me je zagrljena držala i nada mnom plakala. Sutradan, videći da neću nipošto više da zakašnjavam, metnula mi je u torbu nekoliko tanka beza za par košulja, i za
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žao mi je. Istina je jer plače. Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije. Ko zna kakve su one beogradske ženturače bile! Možda je taj Cincarin stvarno izlečio.
Nije ni dolazio iz vodenice da vidi unuku. Tri nedelje je živela. Živana je plakala dok je rasedlavala njegovog konja. Vraćao se iz trgovine. „Neko zlo u kući?“ ulitao je. „Uze nam ga Bog.
Mlade, zdrave, lepe! I ništa! A? Ništa. Ništa!“ Ona htede nešto da kaže. Đorđe je udari po licu. Jaukala je, plakala, raskrvavljenih usta. „Ćuti! Adam nije moj sin. Čiji je?“ „Moj! Moj!“ „Napolje s njim. Iz moje kuće napolje!
Sam je. Sede na krevet i nagnu lice ka njoj. Ne čuje da diše. Ne veruje. Malopre je plakala, a on je rekao: „Kad umru, svi su ljudi mladi. Biću ja mlad, i Ti, stići ću te.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zar lažeš? — majka se strogo namršti, a devojčica zaplaka, i plakala je sve do večeri. Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih.
Uzalud je devojka plakala. Uzalud tvrdila da voli drugog. Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dvadeset i šest dana kasnije Kneginja nije plakala. Naredila je da se, na Konaku, zatvore i zastru svi prozori, a u sobi, u kojoj joj je umro na rukama, ostala je sama
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vas dan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko.
je na svojim širokim mramornim teracama nad morem, pored ogromnih vaza u kojima su mirno umirale njezine krizanteme, plakala kradomice u duge mutne večeri.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Beše to prizor koji se ne može zaboraviti. Svetina je plakala od radosti“. Gerardo slušaše pažljivo šta mu pričah. „A mene“, nastavih svoju priču, „obuze osećaj divljenja pred
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle odem u Beograd za svaku sigurnost. A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš mi veruješ. Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo!
tako najedanput i sad bih, Bože, isto onako plakala, ali onako... A onamo, i onamo, vidiš li svuda tamo... onamo, snegovi, zlato, zraci, onaj sjaj, vidiš li, Bože, vidiš
gospodin Leđenski prekraćivao vreme kockom u kafani, a ona se previjala, sagorevala u grčevima, čeznula do nesvesti, plakala onim velikim bolnim plačem do prave obamrlosti, i najzad junačkim samoodricanjem u tuzi, u sažaljenju nekom prema sebi,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gledao sam plavokosu devojčicu u žalosti zbog smrti dobre bake. Plakala je uz majku rastrljavajući stisnutom šačicom suze po licu.
I tako dalje i tako dalje, kao što već biva u takvim prigodama. Plakala je. Tvrdo, nevješto, neženski — imao sam osjećanje da joj je to prvi put u životu što plače.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru već
i gospođa Lukanić takođe su bili tu Stara gospođa me je poljubila i kroz suze primetila da bi i moja majka isto tako plakala od radosti da je ovde i da me vidi kako mi lepo pristaje akademska toga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena. Jer ono „što je znala, slutila da će doći ali ipak do sada još bilo daleko, eto sada
Krakov, Stanislav - KRILA
Mršava tela plakala su od vrućine pod plavim suknom. Suve vojničke usne su nešto šaputale. — Ko govori o smrti? Muzika je svirala.
Potom se vratio nazad kući, i tužno slušao ženu koja je plakala. Grci su joj dve kokoši iz puške pobili. U zoru se sa dvospratne kuće ponosito uvis dim dizao.
Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli. Blistale se kapljice na granju, i plakala smola na borovima. Kroz crne šume lutale su čupave mazge, a komordžije su išle leno za njima režući tisove štapove.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam onda plakao i moja verenica je zajedno sa mnom plakala. Danas, pišu mi, ceo svet puši, dečaci od sedam godina puše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Priznajem. Ali ovom prilikom stekao sam i jedno dragoceno sa znanje... Ta mala Arleta je ljubomorna... Ona je plakala. Bio sam beskrajno srećan, i jedva sam čekao kada ću je nanovo naći.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
« I zaista, kad je on otišao, ona se ponova poklopila po razboju i plakala, plakala ne za sebe, već za nj, za njegovu mladost, za njegovu čistu suvu snagu, za njegovo crno pametno oko...
« I zaista, kad je on otišao, ona se ponova poklopila po razboju i plakala, plakala ne za sebe, već za nj, za njegovu mladost, za njegovu čistu suvu snagu, za njegovo crno pametno oko...
Naročito je to bilo za majku Mladenovu. Svesrdno ju je oplakivala, plakala za njom, odlazila na grob, ne propuštala nijedan praznik, nijednu subotu a da joj ne ode i uvek ponese ponude da
Oko nje uplašeno optrčavao je brat mu i, preplašen, plačno je zvao da se osvesti, pribere. — Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku, sine! Kuku, čedo!
— Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku, sine! Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
d. je ponikla iz groba jedne majke, na koji su deca svakoga dana dolazila i na nemu plakala (Sofrić, 157). Sumornost i neodređenost ove skaske daju nam razloga da verujemo da je ona etimološkog porekla.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dodirivala je usnama, lako i nežno, moje brazgotine na leđima. Ponovo je dugo i neutešno plakala, ovoga puta zbog mene. Sve se ponovilo. Memljivi podrum. Trula, mokra slama. Strah da nas neko ne vidi. A kajanje?
Siročad su neutešno plakala cimajući ručicama nogavice što su landarale oko pikljavih nogu njihovoga oca, ali taj prizor nije poremetio zabavni tok
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela. Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko Vrteći vreteno tanko.
Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune. Plakala dugo i dugo ga zvala, Doklen i sama u grob nije pala? 10. Bog bi to znao!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sad znam zašto je plakala. MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene. Pretio sam joj da ću je ubiti. TAŠANA Sad znam zašto je plakala.
MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene. Pretio sam joj da ću je ubiti. TAŠANA Sad znam zašto je plakala. Plakala je zbog tebe, zbog svog brata. Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem.
MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene. Pretio sam joj da ću je ubiti. TAŠANA Sad znam zašto je plakala. Plakala je zbog tebe, zbog svog brata. Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Idi sad. Čujem kola i ljude. — A kad je Jova otišao, frau Roza se zatvorila u svoju sobu, i dugo je plakala. Molila je valjda i ona kadiš, sirota žena, usamljenica s jednim jedinim sinom.
Soka nije lako plakala, ali je sa uzbuđenim učestvovanjem pratila intimne priče drugarica. Dok je Koda pričala poslednju priču, Soka se
Besposlenost razvija tehniku, pa i dar zapažanja. Najgrčevitije je plakala mala bundžika kad je plakala od nemoći. I sada je grcala zbog nemoći; dobro je znala da neće ocu ništa kazati, i da je
Besposlenost razvija tehniku, pa i dar zapažanja. Najgrčevitije je plakala mala bundžika kad je plakala od nemoći. I sada je grcala zbog nemoći; dobro je znala da neće ocu ništa kazati, i da je otac s takvim razgovorom ne
Sela je pod orah i gorko plakala. Sedi na šamlici, po starački, obgrlila stablo koliko može, i šapće: „Hranitelju moj, prijatelju moj!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Dosta da bi svaka njojzi podobno, a može biti jošt većma plakala kad bi takvim načinom budušteg muža izgubila. U najvećoj njenoj nuždi, koju je sad prvi put kao pri prvoj prosidbi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— molila je mladića da zastane ma za trenutak. — Ne odgovaraj na ljubav mržnjom — plakala je ali mladić je odmahivao rukom i produžavao svoj beg.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Otac igrao i plakao: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno!
I majka plakala: Jovane, sine, Jovane, Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno! (Uzrujano): Je li to, tetka, ta pusta, tamna, golema gora?...
ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, što te je od oca i od mene sklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil, i to najveći, što te je toliko mazila i čuvala...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Kad si upala? — nepovjerljivo zaškilji Mačak. — Maloprije. Najprije sam plakala, onda sam probala da se izvučem gore pa nisam nikako mogla, a onda... — Pa šta onda? — ispitivao je Mačak.
— Pa šta onda? — ispitivao je Mačak. — Onda sam opet plakala, pa sam onda čula vas, vidjela svjetlost i pošla na tu stranu. — I-ih, vidi je! A zar se nijesi bojala?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad već doista, izađi iz Livana, evo, kćerko tužna, lepog mirisa tuđa, — krasnoga mi Isusa! Plakala je Rahila za decom neutešno. Tako i ja plačući jecam bez ustege Vladiku Gospoda, koji je plač Evin zaustavio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje...
Jedina majka Tašana što je bila nežnija prema njoj: tešila je da to nije ništa, ali je i ona krišom pogledala i tajom plakala.