Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала. Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше.
Затим је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала на модрим уснама и не могаше ништа разумљиво проговорити.
из укочености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко.
О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала; шта пута сам за том неописаном тугом тужила! Али све прође, а ја остадох сама!...
Шта сам знала радити? Љубила сам му рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошуље му, плакала сам, јецала сам... Ох, боже мој!...
окренут, под оним сувим багрењем, онде је наша остављена кућица коју су Маџари три пута палили, у којој сам љубила и плакала... А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Тата ми не да живети!... Ушла сам у овај пусти вајат. Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплакати. Тако ме савлада сан, те заспах. Утом ти зовну...
Ушла сам у овај пусти вајат. Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплакати. Тако ме савлада сан, те заспах. Утом ти зовну... — А он те једнако кињи због мене, а?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак... Њеној души годила је тишина и сузе. Она је свесрдно плакала за својим старим другом. А како и да не плаче!... Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мама је за цело то време тихо плакала. Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!
, да све излеће калдрма испод ногу. Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се. Како да није, болан? Трговина забатаљена. Момак се један по један отпушта.
сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се нимало не срђаше на свог досад невиђеног оца И жена је плакала — то се већ зна! И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи.
” Да бог да! Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула. И мора да је дуго и гласно плакала кад се и сама мама пробудила и отерала Гáгу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је што плаче.
Јула је у ћошку плакала, потоком лила сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без
И док су се комшијска деца, читаво једно туце, потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
не знам шта би радила и не волим о томе да ми говориш. — Знам, знам ја, ево да ти кажем ја: дакле, плакала би малко, жалила би ме неко време, па после „тешко оном кога нема.“ Зар је мало забушаната? Ево овде пуна је варош.
Колико се само мучила, плакала, вежбала да обузда онај поглед и све чинила да га задовољи, али он је тражио много и све више и сваког дана постајао
Африка
Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Жао ми је само таки красни коња. КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја!
Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља. Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала. Напротив, Трифун их је гледао, како весело вире, из сламе, из кола, као неко јато пачића и гушчића.
Госпожа Кумрија плакала је, испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати још толико, можда
Откад је то, међутим, било забрањено и опасно, она је плакала и спомињала децу. И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу.
Кад би се Варвара појавила у Трифуновом дому, намирисана, сва би деца Трифунова висила о стринином врату. Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено.
Међутим, није ни врискала, ни плакала. Видела је само како, у облаку прашине, Исаковичи пред коње истрчавају, и слушала глас Павлов, како ајгирима довикује,
Вриснула је. А тај језиви врисак одјекнуо је кроз ноћ, далеко. Док је она дрхтала и плакала у Павловом загрљају, сватови се пробудише, и лудило је опет отпочело. Коло се тресло и смех се орио.
Жена је плакала, јецала, тако да је то Исакович јасно чуо. Била је села, јецајући, на столицу, облачећи сукњу, доњу, и чарапе, а затим
Да неко може наићи! Да су је, кад је дошла код њега, свакако видели. Да ће то Божич сазнати! Чему то? Она је плакала. Он јој рече да треба да се сети да је позната у великом свету у Бечу, да има мужа, кога ће учинити убицом!
Отићи ће и неће се враћати, у Темишвар, више, никада. Узалуд је Ана плакала и Варвара мољакала. Узалуд су га и братенци молили, да одложи пут, макар само дан, два, док не виде опет Трифуна.
Браћа су га загрлила, али нису хтела да га прате до кола. Ана је у својој соби плакала. А ни Варвара се није јављала. Честњејши Исакович имао је само једну молбу, коју је саопштио братенцима: Молио је да
Трифунова деца била су пуштена, за тренутак, да се опросте од свог магарца. Она су плакала, горко, како само деца знају да плачу, кад изгубе неког, њима драгога.
Он ће их чекати у Токају. Госпожа Кумра плакала је за Павлом, искрено. Они су, пре три године, били једно другом врло драги, иако у томе никакве телесне везе није
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом. Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био
животињске гласове, у блату, око куће, што су је иначе мучили у зору и не примети ни да се пећ била расхладила. Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила.
Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни
Тврдоглаво, као омађијан, он јој је једнако описивао њене телесне чари, којих више није било, тако да је плакала. То што беше болесна, не само да га доцније није одбијало, већ га је још више привукло.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Истина, чим бисте отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране. Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега!
Испратили смо је на железничку станицу са цвећем и натегнутим шалама. Била је бледа. Видело се по подочњацима да је плакала, а ипак се смешила док је седела на свом картонском коферу чекајући да воз крене.
Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«.
Док слуша своју мајку како говори и скупља исечке из новина што лете на све стране из њених нервозних руку, кћи би и плакала и смејала се. Човек је посматра као што се процењује месо обешено о куку у месарници, да баш тако.
такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ; једноставно, није чинила ништа да се извуче, стидећи се понижења коме је била изложена и у име
Матавуљ, Симо - УСКОК
Затијем долажаше извијест какав су утисак учинила његова три писма. Отац бјесни. Неће да знам ни за што. Мати је дуго плакала и прва приложила свој прилог: сто дуката. Ујак је дао другу стотину, а она и муж трећу.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
О, мој Гавриловићу, куће падају и дижу се, а народност живи. ГАВРИЛОВИЋ: Да сте видили како је једна мати за сином плакала, и опет једна жена за мужем. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена...
Милићевић, Вук - Беспуће
Он одмах поче да хрче. У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.
тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради, И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор; она страдаше за туђу кривицу, она је
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију... А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу! Противила се, плакала, одбијала, молила, није вредело! Кадију си вратио кући, ко дечка! Још си му се подсмевао за леђима!
, Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала! У том поче она да се превија и грчи. Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче... Сви скочисмо око ње.
Отац га пекао и плакао: Јоване сине, Јоване! Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване! Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване брате, Јоване! Ти си ми цвеће пролећно!
Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване! Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване брате, Јоване! Ти си ми цвеће пролећно! Заврши. Сви ћуте. Чује се плач. Шамијом же не бришу очи. — Ту ли нађе?
Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. — Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он.
то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: — Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку.
да га искрено не жали, сматрајући се за то као крива, као кажњавајући себе за то, она је више, управо од тада само плакала. На погребу, седмодневници, четрдесетници и погодишњици једва су је повраћали од плача и заноса у који је падала.
Ништа више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и заспала.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем. 'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име фамилије плаче; али зашто овде, кад смо сви своји!
ПРОКА: Да сам ја род по мојој првој жени, не би моја друга жена толико плакала за покојником. ВИДА: Па, право да ти кажем, Проко, ми се баш сви и чудимо што се твоја Гина толико уби плачући.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Наравно да то не може дуго трајати. На јесен има све да се реши — говорио је отац. — Сироте мајке! — плакала је моја мати, бришуће очи кецељом. Она је уопштавала свој бол, плакала је због себе, а и за друге.
— Сироте мајке! — плакала је моја мати, бришуће очи кецељом. Она је уопштавала свој бол, плакала је због себе, а и за друге.
— Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она. Моја сестра је такође плакала. — Дете моје, не говори тако. На крају, сви ћемо ми изићи пред лице Господње. Неко раније, неко доцније...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“Да умрем, би л’ ме жалила?“ “Да умреш, би те жалила, До гроба би те плакала, Од гроба песме певала, Другога драгог бирала!“ 170.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ако је ико оличење нежности, то је он! ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете? СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их покајничким сузама, живећи од успомена на драгог Учитеља.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала. После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И она је горко и горко плакала, а сузе су се потоцима лиле. Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да се улагује око
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издајниче! Доста је било вратоломија! Целог си живота хватô окуке!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.
Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала. Да ли од јада, бола, или од среће и радости што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?
— Нано! Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више | плакала. Кроз плач, поче Софку да моли да јој не прилази, не пита је, и распитује се: — Иди, иди чедо! Ох, зар не знаш шта је.
Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу. У мало што није на глас јаукала, тако је плакала. Пуче јој све пред очима.
Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето! Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где јој Бог испуни жељу те роди, па јој пород побеже незнано ни куд је ни како је.
” Онда жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!
” Онда је жена погледи, па јој рече: „Тамо њој крваве сузе из очију летеле кад плакала, а кад говорила, тамо она прскала и балила те те не могли људи слушати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Задуго ме је загрљена држала и нада мном плакала. Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за пар кошуља, и за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жао ми је. Истина је јер плаче. Нека плаче, још нека плаче, до сунца нека плаче. Не би плакала да није. Ко зна какве су оне београдске жентураче биле! Можда је тај Цинцарин стварно излечио.
Није ни долазио из воденице да види унуку. Три недеље је живела. Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је. „Узе нам га Бог.
Младе, здраве, лепе! И ништа! А? Ништа. Ништа!“ Она хтеде нешто да каже. Ђорђе је удари по лицу. Јаукала је, плакала, раскрвављених уста. „Ћути! Адам није мој син. Чији је?“ „Мој! Мој!“ „Напоље с њим. Из моје куће напоље!
Сам је. Седе на кревет и нагну лице ка њој. Не чује да дише. Не верује. Малопре је плакала, а он је рекао: „Кад умру, сви су људи млади. Бићу ја млад, и Ти, стићи ћу те.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар лажеш? — мајка се строго намршти, а девојчица заплака, и плакала је све до вечери. Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их.
Узалуд је девојка плакала. Узалуд тврдила да воли другог. Приређена би најраскошнија свадба. Сви су задивљено гледали у невесту.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Двадесет и шест дана касније Кнегиња није плакала. Наредила је да се, на Конаку, затворе и застру сви прозори, а у соби, у којој јој је умро на рукама, остала је сама
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења пред
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После одем у Београд за сваку сигурност. А отуд кад дођо', па кад гу дофати, па кад гу стего, бре плакала је, само суза сузу стиже, нећеш ми верујеш. Тако се измири'мо и отад, фала Богу, лепо!
тако наједанпут и сад бих, Боже, исто онако плакала, али онако... А онамо, и онамо, видиш ли свуда тамо... онамо, снегови, злато, зраци, онај сјај, видиш ли, Боже, видиш
господин Леђенски прекраћивао време коцком у кафани, а она се превијала, сагоревала у грчевима, чезнула до несвести, плакала оним великим болним плачем до праве обамрлости, и најзад јуначким самоодрицањем у тузи, у сажаљењу неком према себи,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледао сам плавокосу девојчицу у жалости због смрти добре баке. Плакала је уз мајку растрљавајући стиснутом шачицом сузе по лицу.
И тако даље и тако даље, као што већ бива у таквим пригодама. Плакала је. Тврдо, невјешто, неженски — имао сам осјећање да јој је то први пут у животу што плаче.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После тога, људи су говорили да ни стари Баба Патикин не би умео то боље срочити и изговорити. А мајка плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ
и госпођа Луканић такође су били ту Стара госпођа ме је пољубила и кроз сузе приметила да би и моја мајка исто тако плакала од радости да је овде и да ме види како ми лепо пристаје академска тога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада
Краков, Станислав - КРИЛА
Мршава тела плакала су од врућине под плавим сукном. Суве војничке усне су нешто шапутале. — Ко говори о смрти? Музика је свирала.
Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили. У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао.
Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима. Кроз црне шуме лутале су чупаве мазге, а коморџије су ишле лено за њима режући тисове штапове.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Признајем. Али овом приликом стекао сам и једно драгоцено са знање... Та мала Арлета је љубоморна... Она је плакала. Био сам бескрајно срећан, и једва сам чекао када ћу је наново наћи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...
« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...
Нарочито је то било за мајку Младенову. Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да
Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. — Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку, сине! Куку, чедо!
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку, сине! Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
д. је поникла из гроба једне мајке, на који су деца свакога дана долазила и на нему плакала (Софрић, 157). Суморност и неодређеност ове скаске дају нам разлога да верујемо да је она етимолошког порекла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Додиривала је уснама, лако и нежно, моје бразготине на леђима. Поново је дуго и неутешно плакала, овога пута због мене. Све се поновило. Мемљиви подрум. Трула, мокра слама. Страх да нас неко не види. А кајање?
Сирочад су неутешно плакала цимајући ручицама ногавице што су ландарале око пикљавих ногу њиховога оца, али тај призор није пореметио забавни ток
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко.
Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне. Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сад знам зашто је плакала. МИРОН Ја јој нисам давао да ти спомене. Претио сам јој да ћу је убити. ТАШАНА Сад знам зашто је плакала.
МИРОН Ја јој нисам давао да ти спомене. Претио сам јој да ћу је убити. ТАШАНА Сад знам зашто је плакала. Плакала је због тебе, због свог брата. Знала је колико ме ти волиш, а овамо види како ја никад тебе не спомињем.
МИРОН Ја јој нисам давао да ти спомене. Претио сам јој да ћу је убити. ТАШАНА Сад знам зашто је плакала. Плакала је због тебе, због свог брата. Знала је колико ме ти волиш, а овамо види како ја никад тебе не спомињем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Иди сад. Чујем кола и људе. — А кад је Јова отишао, фрау Роза се затворила у своју собу, и дуго је плакала. Молила је ваљда и она кадиш, сирота жена, усамљеница с једним јединим сином.
Сока није лако плакала, али је са узбуђеним учествовањем пратила интимне приче другарица. Док је Кода причала последњу причу, Сока се
Беспосленост развија технику, па и дар запажања. Најгрчевитије је плакала мала бунџика кад је плакала од немоћи. И сада је грцала због немоћи; добро је знала да неће оцу ништа казати, и да је
Беспосленост развија технику, па и дар запажања. Најгрчевитије је плакала мала бунџика кад је плакала од немоћи. И сада је грцала због немоћи; добро је знала да неће оцу ништа казати, и да је отац с таквим разговором не
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Доста да би свака њојзи подобно, а може бити јошт већма плакала кад би таквим начином будуштег мужа изгубила. У највећој њеној нужди, коју је сад први пут као при првој просидби
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Отац играо и плакао: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно!
И мајка плакала: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?...
АРСА (плане): Отац катил? Ја катил? А она, мајка, што те је од оца и од мене склањала, бранила, плакала за тобом, и она је катил, и то највећи, што те је толико мазила и чувала...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје. Најприје сам плакала, онда сам пробала да се извучем горе па нисам никако могла, а онда... — Па шта онда? — испитивао је Мачак.
— Па шта онда? — испитивао је Мачак. — Онда сам опет плакала, па сам онда чула вас, видјела свјетлост и пошла на ту страну. — И-их, види је! А зар се нијеси бојала?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад већ доиста, изађи из Ливана, ево, кћерко тужна, лепог мириса туђа, — краснога ми Исуса! Плакала је Рахила за децом неутешно. Тако и ја плачући јецам без устеге Владику Господа, који је плач Евин зауставио.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! Што мислиш? Ја сам си проста жена па се ич не разбирам и не знајем овај сагашње...
Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.