Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja! A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se drveće tužno i avetno povijalo tamo-amo. Tri nedelje posle toga umrla je Nataša.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jedino je plakalo najmlađe, koje je bilo još na sisi, a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka
nežnost, sažaljenje, šta li, bila ga je obuzela, prema tom stvorenju, koje je stajalo, polugolo, naslonjeno o zid, i plakalo. Ona je, nameštajući kosu, nasumce, bila podigla glavu, ali nije videla čoveka u odškrinutim vratima, na gornjem spratu.
Pri tim zbegovima do Tise i Temišvara. Čuo je – pričao je posle bratencima – da Cer, za njima, plače. Jes, brdo, Cer, plakalo je, kaže – čuo ga je! Čuo ga je! Đurđe se prvo smejao, zatim se prekrsti. A gledao je Pavla, sa strahom.
Hodao je gore-dole sa detetom na rukama i danju, neumorno. A dete mu je često plakalo i vriskalo. Mati je detence posmatrala, kad bi ga dojila, zabrinuto.
na krevecu, tatarskom, u travama, ispod bagrenja, i sedi, satima, pognute glave, nad kolevkom deteta, koje bi celu noć plakalo, a zaspalo od svežeg, letnjeg, mirisnog vazduha, u senci, kad bi Sunce odskočilo i prestao lavež pasa.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U dvorištu njene kuće plakalo je ono malecko i ona se gotovo izvan sebe sručila niz nasip. Tako sam ostao sâm na šinama još toplim i zvučnim od
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Celu noć on je čuo njino šaputanje i gukanje, dok se bolesno dete svaki čas budilo i plakalo. I mada sad beše još lepša, snaha ga više nije opijala svojim hodom, previjanjem i grudima, kao pre.
vidi na mrtvačkom odru, toliko je to bila lepa gospoža i toliko je imala, i mrtva, na sebi skupocenih haljina i nakita. Plakalo se, tako, u daljinu, uzdišući što je pogreb mrtvaca tako daleko, te se ne može doći do njega.
U selu se sve izbezumi od njegovih priča. Plakalo je i staro i mlado i lelekalo od jutra do mraka. Ananija se prvi smilova na njega i, na zaprepašćenje svih ostalih,
Sve je u njemu plakalo i treslo se. Rebra su ga probadala kao noževi, oduzimajući mu dah. Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio
Tada se već tačno znalo za sve koji poginuše, pa se kukalo i plakalo po svim selima duž Save i Dunava. Tih dana Isakovič je, sa svojim ljudima, prelazio Dravu kod Oseka, vukući za sobom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Šale se rađalo, zbilja plakalo, bogu u ljudima valjalo. (Novaković, S., SNZ, s.
Radičević, Branko - PESME
Kažu njega divna zviždenika, Al' je opet on Srbinu dika, Srpsko oko na nj'ga ne plakalo, Ali Tursko jadom prokapalo. Samo gledni kako lomi Turke, Kako kroji saruke i ćurke!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jedan car, pa kad mu umrije žena ostane udov s malešnijem djetetom muškarcem, koje je, kao i svako malo dijete, mnogo plakalo. Jednom se, tako, digne car da ide u lov, a sinčić mu obisne o vrat i udari još jače u plač.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iziđoh u hodnik, gde je bilo hladno. Stajali smo opet u nekoj šumici. U jednom vagonu su pevali. Negde je plakalo jedno dete. Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine. Pređe me jutarnja jeza.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Uzma te uzela! (da ti se uzmu i ruke i noge, tj. da se ukočiš). U njedra ti se zmije legle! U tebe ni pjevalo ni plakalo! Crna se zemlja pod tobom raspukla — i u nju propao! Što ti ruci to ti na vratu (bilo)!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oči su mu bile prazne. „Što stojiš? Mrak je! Plasti!“ Odjednom se sva snaga, s poslednjim rečima, prosu iz nje. Plakalo joj se. da ne bi zaridala pred njim, brzim korakom pošla je u kukuruze.
svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete i čula se lupnjava što je podsećala na svirku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bi, — reče starac. — Kaži mi, a što je juče tvoje lijevo oko plakalo a desno titralo? Nama je djeci to jako žao, te se dogovorismo da te za to upitamo, pa makar sa sve triju pala glava
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Cvet-devojče prije bilo Kao sunce usred dana, A sada se ukazalo Kao mesec u ponoći. Plakalo se, zapevalo I čitale molitvice Dok ne bilo danu pola, A kad senka od krstova Bila dana tog najmanja, Izlože se
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 I znam, i znam, srce gde kuca, od zlata ili tuči, nemo u njemu raspinje se Bog. Plakalo il’ pevalo, trnova za uzdarje plete mu se u potaji kruna. 5 Muklo to nečuj neki u meni sluči.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono je saosećalo svačiji jad, bolela ga je svačija nevolja, tištala ga je svačija beda. Ono je plakalo sa tuđih nedaća i busalo se nad tuđim grobovima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedno je plakalo, te komandant naredi da ga stave na konja jednog našeg ordonansa. Pri vrhu počeše se lediti šinjeli. Vetar dopire do
Između ljudi ugledasmo gde leži na zemlji jedna žena, a pokraj ne je sedelo dete od četiri do pet godina i plakalo. Kroz pustoš razlegao se glasić: — Mamice, što sediš? Ležala je na leđima.
Petrović, Rastko - PESME
Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici. Pa ne ljubi, kad smrt ti dođe, draganu tu na usta; Uskoči međ vitle i međ kajaše, Dočekaće te ova
Poljubi i tad mi ruke i moje stopalo, I teško se mrštio nad svojim okom, jer je plakalo, I sto puta poče onu misao da govori, Kojoj bejahu onda tolika bivstva izvori; Na svaku reč koju bi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ostati ka na cedilu mazul. Mudri su dokonati zlo, a dobra činiti ne saznaše. I mleko im — štono se ot reči veli — plakalo je u njima. Smrti nisu probirni dni; znate to da ona nejma praznika ni svečanih dana.