Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Је ли? Па ће сунце... — Љубљена моја! А на пољу небо је тихо плакало и кад кад вриснуо би ветар, те се дрвеће тужно и аветно повијало тамо-амо. Три недеље после тога умрла је Наташа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једино је плакало најмлађе, које је било још на сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка, жена Цветка
нежност, сажаљење, шта ли, била га је обузела, према том створењу, које је стајало, полуголо, наслоњено о зид, и плакало. Она је, намештајући косу, насумце, била подигла главу, али није видела човека у одшкринутим вратима, на горњем спрату.
При тим збеговима до Тисе и Темишвара. Чуо је – причао је после братенцима – да Цер, за њима, плаче. Јес, брдо, Цер, плакало је, каже – чуо га је! Чуо га је! Ђурђе се прво смејао, затим се прекрсти. А гледао је Павла, са страхом.
Ходао је горе-доле са дететом на рукама и дању, неуморно. А дете му је често плакало и врискало. Мати је детенце посматрала, кад би га дојила, забринуто.
на кревецу, татарском, у травама, испод багрења, и седи, сатима, погнуте главе, над колевком детета, које би целу ноћ плакало, а заспало од свежег, летњег, мирисног ваздуха, у сенци, кад би Сунце одскочило и престао лавеж паса.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У дворишту њене куће плакало је оно малецко и она се готово изван себе сручила низ насип. Тако сам остао сâм на шинама још топлим и звучним од
Црњански, Милош - Сеобе 1
Целу ноћ он је чуо њино шапутање и гукање, док се болесно дете сваки час будило и плакало. И мада сад беше још лепша, снаха га више није опијала својим ходом, превијањем и грудима, као пре.
види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је имала, и мртва, на себи скупоцених хаљина и накита. Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега.
У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака. Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих осталих,
Све је у њему плакало и тресло се. Ребра су га пробадала као ножеви, одузимајући му дах. Вест да му је жена, госпожа Дафина, умрла, примио
Тада се већ тачно знало за све који погинуше, па се кукало и плакало по свим селима дуж Саве и Дунава. Тих дана Исакович је, са својим људима, прелазио Драву код Осека, вукући за собом
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Шале се рађало, збиља плакало, богу у људима ваљало. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кажу њега дивна звижденика, Ал' је опет он Србину дика, Српско око на њ'га не плакало, Али Турско јадом прокапало. Само гледни како ломи Турке, Како кроји саруке и ћурке!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које је, као и свако мало дијете, много плакало. Једном се, тако, дигне цар да иде у лов, а синчић му обисне о врат и удари још јаче у плач.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изиђох у ходник, где је било хладно. Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Узма те узела! (да ти се узму и руке и ноге, тј. да се укочиш). У њедра ти се змије легле! У тебе ни пјевало ни плакало! Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Очи су му биле празне. „Што стојиш? Мрак је! Пласти!“ Одједном се сва снага, с последњим речима, просу из ње. Плакало јој се. да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе.
светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости шареног стакла, иза кога је плакало дете и чула се лупњава што је подсећала на свирку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око плакало а десно титрало? Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију пала глава
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цвет-девојче прије било Као сунце усред дана, А сада се указало Као месец у поноћи. Плакало се, запевало И читале молитвице Док не било дану пола, А кад сенка од крстова Била дана тог најмања, Изложе се
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог. Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна. 5 Мукло то нечуј неки у мени случи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је саосећало свачији јад, болела га је свачија невоља, тиштала га је свачија беда. Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једно је плакало, те командант нареди да га ставе на коња једног нашег ордонанса. При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до
Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици. Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова
Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да говори, Којој бејаху онда толика бивства извори; На сваку реч коју би
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Остати ка на цедилу мазул. Мудри су доконати зло, а добра чинити не сазнаше. И млеко им — штоно се от речи вели — плакало је у њима. Смрти нису пробирни дни; знате то да она нејма празника ни свечаних дана.