Jakšić, Đura - PROZA
bi se svi pogušili da ne beše onog mladog Gružanina; ali on sa neopisanom snagom istavi vrata, i tako se svi srećno iz plamena izbaviše, pa i same haljine i drugo pokućanstvo izneše iz vatre. Stariji ljudi i kmetovi skupiše se kod sudnice.
sinoć oko sunčevog zalaska dođe Nikoli Beliću gost iz Gruže — isti onaj mladić što ih je sve one nesrećne noći iz plamena izbavio... Ti bi mogao tamo otići, pa, kako god znaš, gledaj da ga dovedeš do škole...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Moćni komandanti, trupa i armija, komandanti oklopnih divizija, konjice, pešadije i artiljerije, lule pale bacačem plamena!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” rekao im posle Karađorđe. Sad oni iz kuće i iz plamena izađu, crni kao Arapi, koje od dima a koje od baruta. Odonda mene Pljakić prozove pobratimom. To je bilo 9.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet
Baci pogled na krov, a to oluj povija plamen, povija ga na sve strane, da se od plamena zapali i druga zgrada koja beše blizu kuće... Ivanov položaj beše grozan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop preko praga, a plamena greda više vrata tresnu i lupi popa po potiljku. On pade ničice i prsima ka zemlju, a ikonu diže više glave.
Afrika
To su bili novi članovi plamena Djere, koji su tek primili tajnu fetiša i odgovarajuće tatuaže. Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njena je ljubav bila, kaže, kao vatra, svetla, vrela. Sad je kao polivena. Kao mokra slama. Dim, bez plamena. Kad joj muž legne u postelju, i kad odlazi iz postelje, ona se oseća kao da je, ona, Ana, nečija zamena.
Matavulj, Simo - USKOK
Knez huknu i obori glavu. Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim brastvima, a s druge strane velikog plamena, gdje bjehu sve tri ženske, nasta plač i tužaljka. Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide!
usko dvorište, iza kojeg se diže druga, manja zgrada, sa širokim pokrivenijem hodnikom; vidio bi gore na hodniku odsjev plamena i čuo bi pjevanje uz gusle; popeo bi se uz kamene stube i, stigavši do sredine hodnika, našao bi otvorena vrata
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
je nosilac duhovnog kontinuiteta narodnog bića, a pesnik, svejedno da li govori odraslima ili deci, čuvar je svetog plamena.
Time se, verovatno, može objasniti činjenica da u povećoj hrpi Lukićevih stihova nema ni plamena ni svežine. Igra, veselost i naivnost dečje pesme tu su se svele na novousvojene literarne navike; spontanost i
Igrajući se, on se spasava od zamorne — ili nedostižne? — uzvišenosti tona, sklanja se od prejakog plamena. Patetika srca i uma ovom je konceptu organski strana.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez duše, sunce bez svetlosti, sveća bez plamena. ŠERBULIĆ: Izrjadno! ZELENIĆKA: Moje je ime Zelenićka, no budući da je zelena boja madžarske, zato je trpiti ne mogu.
Radičević, Branko - PESME
“ Ugri glede svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin,
119. Udri plamen o plamena, Upi s' usna u tu usnu, Ne zna usna od vreme(na), Sve joj s' čini, sad tek kusnu — U zaborav tako staše, Dok se
Kad se krenu, sevahu mi grudi, A ni ruka ne beše po ćudi, Jer kad vati tog mača plamena, Kô da trza ruku iz ramena. Al' dobiću jednu sitnu knjigu Koja velju učini mi brigu; Sitna knjiga 'vako govorila:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hm, izučiće za vladiku. Ponekad preko dana, blijed i zimogrožljiv, djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim
Kostić, Laza - PESME
” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna. Čuje se goruk svetog plamena. uz žestoki Delilin predisaj.
Pa ni kamen mu mâ ne sprečuje, čak na dno pakla prodire mu jek, razbiraju ga dusi plamena. Al' onaj gore, taj ga ne čuje; već otvara Filišćanima sves', čuje ga mladi askalonski knez te zbori lepoj svojoj
Lalić, Ivan V. - PISMO
(4—5. VI 1989) NOSTALGIJA Možda je bio vetar, koji sklizne Čujno, ko napadali sneg, sa grana, A možda pomak plamena što lizne Ivicu lista jesenjeg platana, Il možda duh zalutao u sobu Kroz zaključana vrata praznog stana, Il davno leto
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Greje mi ruku plamen s kupine, a telo gali misirska toplost, dok nagih žena plamena golost, sa svile Nila, krišom uvire u rečenično žubor-gorivo tinto rumena!
(Ljušni se, trsko, slamkom najavi Ararat spasa, atom života, brodeća ljusko.) Nisi li pojas novoga Noja, plamena dugo zavetnih boja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila. Odjednom, evo, iz vatre same, iziđe pred njih Ognjena vila. „Žućo i Tošo — tiho će ona — umem da bajem i
U tihoj noći, uz leđa vrbi, Vidran se brine o svojoj trbi. Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi ogleda lice kako joj stoji zelena kosa. Pokrenu pužić kućicu mrku, vredan je mnogo, ide na trku.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali markiza je obećala.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A kad sunce s nova sijne, Zamiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali na koga?... Desno od nas jeknu praskavi tresak i oči nam zasenuše od topovskog plamena. Sa one strane učestaše pucnji pušaka i prasak bombi, pa se sliše sa uzvicima ludi i jaukom ranjenika u zaglušnu huku...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Tuži mlada, za srce ujeda, oči gòrê živje od plamena, čelo joj je lepše od mjeseca, — i ja plačem kâ malo dijete. Blago Andrij' đe je poginuo — divne li ga oči
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odasvud pucaju obruči paklene vatre, jer Baš-Čelik, strahovit, baca kamare plamena i pri tom liči baš na Turčina, na sve Turke koji su ikada postojali.
Sad se ustremio na njega, sav od zlog plamena, ali on nije hteo ni da se makne. Sačekivao ga je. U odgovor, kao da je i u njemu stala da se miče neka opasna senka,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Lozovim lišćem tirs ovijen nosi I krotal trese; i njedra joj draga Zalilo vino, i plamena vlaga Oči i lice užareno rosi. Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bez budalah tupoga pogleda, bi l' umovi mogli blistat sv'jetli? Svemogućstvo svetom tajnom šapti samo duši plamena poete.
„O potčini meni vojevode, kojeno je slavoljubje sl'jepo i plamena slava brana digla s soglasijem mojim vojevati na svojega svemogućeg tvorca, ne dižite glasa protiv mene!
okeana hiljadu se nadimlju volkanah, izrigaju s muklijem ječanjem nad povrhnost duboke pučine strašne vitle dima i plamena, o tučnom ih svodu razbijaju.
smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i užasnom u oblake dima i plamena.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegove oči zaplamteše od gnjeva i besa - ili to beše samo otsjaj plamena u peći - a kad vatra istinja, on se osmehnu i reče: „Osvetiću se vama svima kao nekad onom školskom drugu u Grentemu!
od doba Platona verovalo se da se iz svakog tela koje sagoreva ili je užareno izdvaja jedan njegov sastavni deo u vidu plamena, a da je sve ono što je iza sagorevanja preostalo samo sastavni deo, ostatak sagorenog tela.
sagorevanju takvog tela izlučuje se flogiston, u većoj ili manjoj meri u kakvoj je u tom telu bio sadržan, u obliku plamena. Ugalj, sumpor i fosfor imaju u sebi vrlo mnogo flogistona“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ruke su zaplesale nad zdjelicom kao dva bijela plamena i rasprostrle bjelinu salvete. U svemu tome bilo je neko malo čarobnjačko čudo. To je izvršila ne gledajući u me.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
mu ne beše ni brkova ni obrva, već namesto njih stajaše crna gar, po negde obrisana, te pokazuje ia tom mestu tragove plamena. Oči mu behu otvorene, ali gotovo ispečene, usled čega celo lice više dobijaše izgled obične trupine.
Miljković, Branko - PESME
O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena. Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh našo u prostorima šumnim, u našem uhu tvoja se
Krakov, Stanislav - KRILA
Zgurenog i smanjenog tela grejali se promrzli vojnici kraj varljivog plamena od počupane suve trave; potom bi zapuckarao koji zaplenjeni kundak, i plamen bi veselo poigrao po očnim kapcima, koji
Zapaljeni aparat se zatrese kao smrtno pogođena tica, zanija, i polete pravo ka zemlji ostavljajući dugu zastavu plamena i crnog dima za sobom. Gore se smejali krstonosni aeroplani.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To su bili novi članovi plamena Djere, koji su tek primili tajnu fetiša i odgovarajuće tatuaže. Ovde dugujem jedno objašnjenje za koje jedva da se smem
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Pa šta čekate? Radače, s Vukom brže za njima! Za leđa zađ’te psima poganim, A posle vašeg trećeg plamena Ja ću s Prodanom od’vud napasti; Pa neka ih je ravno stotina, U mrak će prnut slepi miševi... (Vuk i Radak odlaze.
ukinut Što spušta svoju meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz sunca zrakom udara... SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog!
(Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!... Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo! Ja ću kroz ova vrata skočiti, Ovim ću putem krvcu točiti! ISAK: Zbogom, Stanoje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pred našim očima ukaza se tada ta prokleta Siva Stena, koja nam se pričini ne kao siva, već crvena, plamena, ogromna, a iz onih otvora gore kuljnu ubistvena vatra. Mitraljezi otuda zaparaše.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zorom, Duša da veselo leti nebu plavome, Da se, obogaćena, povrati puzećem bratu, Pali i njega iskrom nebesnoga plamena, I on da oseti u sebi nebo da ima, I on da pozna šta j’ ovaj lepi život!
Derva ima, ali bukve, sirove i stare, Mnogo s’ dime dok uspire do plamena žare, Tako novi kalendari naše vreme pišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Da ovu hrpu zverske pakosti, Prot Karadaga što su podigli, Sa novom zlobom žurno umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A
U rajskom vrtu prorok poklanja; Raduj se, more, i spremi dušu Da je hurija pogled nebeski Sa iznenadom svoga plamena Ne zbuni kako... A ne brini se Za skotsku polu tela zemljinog — Sahraniću je ja... kučko arbanska!...
— Ali ne taku, o gospodaru! Sve što je u snu oko videlo, To beše pusto, nemo, divije — Nigde kolibe, nigde plamena, Nigde klisure, nigde kamena, Sve se u sinje more stvorilo — Široko more naše nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini
Jakšić, Đura - PESME
Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu Stražari se iskupiše...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Čednu mi prolet, pakleni plamen navestiš, ti, o jedina ti. Čedni to presahnuti u plodu, il’ iza plamena gar jadovno golotinjom u nebo, jedno je, o jedina: do u bespuće, znaj, putem je ovim grenje.
Nebo to zemlji tobom silovito ustremi, Silo, Nerođeni, Ti. 2 Otvorite se, utrobe. Seme je ovo, plamena plamen-oplođenje. Sagoreti — prečistoj dar. 3 Ožednela je zemlja, ogladnela Agnec-Sina, krvi krv, tela telo.
HRAM 1 Potonje, znam, rastočiće zemlja ove kosti, dubinama da zapoje hram. Pecite, žege — plamena ne spekoste plam; ledite, ciče — leda ne slediste led. 2 I neka shore se sve zlosti — smešak im odoli bled.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, premišljajući o tome, pođe ka svome kovčegu, otvori ga i uzme iz njega torbu. Pri svjetlosti plamena broji novac, razdijeli ga prama vrijednosti, i opet u torbu slaže.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
još i Jevđenije, Dadara, Pipac, Bogdan i Kirča, obučeni u duge crvene plašteve koji su jezivo delovali pri odsjaju plamena što je palacao put zvezdanog neba.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. 1884. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče...
Posle omare dnevne Daleko plamena munja s mračnoga vidika sevne, I polovinu neba za časak osvetli zrakom, I onda utrne naglo i mir se zacari s mrakom.
Težak, zagušljiv vazduh prohladne nijahu struje, Kao vesnici strašni plamena i oluje. A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zarobljeni Titan stenje, besni i nadima se toliko da mu oklop puca, a iz pukotina kulja crvena krv. Ta krv, plamena lava, svetli, tamni, usirava se i kamenim arabeskama šara oklop, koji je nevidljiva ruka nanovo stegla i zakovala.
Petrović, Rastko - PESME
probivši bok planina, Izbiju te svetle reke ko zračni izvori; Ko oganj daljni kraj kog spavaju psi čobanina, Ta prva plamena zvezda, na mračnom nebu, gori. SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U jednom od njih nestao je njegov dom, ali neko je na vreme uspeo da ga izvuče iz plamena. Gospodarica kuće čuvala ga je do poslednjeg daha, a kasnije ga uzeo neki krčmar i stavio ga na policu iznad ognjišta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
polazi na megdan kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa“.
Ali u narodnom pevaču, koji je bio pritisnut turskim nedelima, gorela je plamena žudnja za osvetom. Iz te žudnje se rodio prkosni i ratoborni lik Marka Kraljevića.
šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
sa grada Latinče: „Eto, care, pod Leđanom gradom na livadi tri konja viteza, pod sedlima i pod ratovima, i na njima tri plamena mača, vrhovi im nebu okrenuti: da preskočiš tri konja viteza! Ako li ih preskočiti nećeš, nećeš izić ni izvest đevojke“.
telal po svatov'ma: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača?“ Taj se junak naći ne mogaše.
“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja viteza, odvede ih srpskom car-Stjepanu.
ali nema mnogo izgleda ćeš ti ubiti zatočnika. Prebio ga na tri polovine, tj. na tri dela. I na njima tri plamena mača, tj.
na tri dela. I na njima tri plamena mača, tj. mačevi svetli kao plamen, i koji pale kad seku, ili koji su u obliku plamena („izmjenice nakrivljeni na jednu i na drugu stranu“). Čestita ću tebe učiniti, tj. učiniću da budeš srećan i uvažen.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
zatvor, zauzlana sveza, debele verige, golemi lanci, teške negbe na nogu, divlje i nemilokrvne sluge su onoga plamena, i sami su vatreni.
i iskre skakati od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit čujaše se da govori: »Stan’te svi nastranu, i da se nijedan ne pokusi darnuti se