Јакшић, Ђура - ПРОЗА
би се сви погушили да не беше оног младог Гружанина; али он са неописаном снагом истави врата, и тако се сви срећно из пламена избавише, па и саме хаљине и друго покућанство изнеше из ватре. Старији људи и кметови скупише се код суднице.
синоћ око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све оне несрећне ноћи из пламена избавио... Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Моћни команданти, трупа и армија, команданти оклопних дивизија, коњице, пешадије и артиљерије, луле пале бацачем пламена!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” рекао им после Карађорђе. Сад они из куће и из пламена изађу, црни као Арапи, које од дима а које од барута. Одонда мене Пљакић прозове побратимом. То је било 9.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет
Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... Иванов положај беше грозан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе.
Африка
То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже. Овде дугујем једно објашњење за које једва да се смем
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њена је љубав била, каже, као ватра, светла, врела. Сад је као поливена. Као мокра слама. Дим, без пламена. Кад јој муж легне у постељу, и кад одлази из постеље, она се осећа као да је, она, Ана, нечија замена.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка. Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде!
уско двориште, иза којег се диже друга, мања зграда, са широким покривенијем ходником; видио би горе на ходнику одсјев пламена и чуо би пјевање уз гусле; попео би се уз камене стубе и, стигавши до средине ходника, нашао би отворена врата
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
је носилац духовног континуитета народног бића, а песник, свеједно да ли говори одраслима или деци, чувар је светог пламена.
Тиме се, вероватно, може објаснити чињеница да у повећој хрпи Лукићевих стихова нема ни пламена ни свежине. Игра, веселост и наивност дечје песме ту су се свеле на новоусвојене литерарне навике; спонтаност и
Играјући се, он се спасава од заморне — или недостижне? — узвишености тона, склања се од прејаког пламена. Патетика срца и ума овом је концепту органски страна.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело без душе, сунце без светлости, свећа без пламена. ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Угри гледе сви у траву, Јакшић горе диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин,
119. Удри пламен о пламена, Упи с' усна у ту усну, Не зна усна од време(на), Све јој с' чини, сад тек кусну — У заборав тако сташе, Док се
Кад се крену, севаху ми груди, А ни рука не беше по ћуди, Јер кад вати тог мача пламена, Кô да трза руку из рамена. Ал' добићу једну ситну књигу Која вељу учини ми бригу; Ситна књига 'вако говорила:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је с оним
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена. уз жестоки Делилин предисај.
Па ни камен му мâ не спречује, чак на дно пакла продире му јек, разбирају га дуси пламена. Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски кнез те збори лепој својој
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(4—5. ВИ 1989) НОСТАЛГИЈА Можда је био ветар, који склизне Чујно, ко нападали снег, са грана, А можда помак пламена што лизне Ивицу листа јесењег платана, Ил можда дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво тинто румена!
(Љушни се, трско, сламком најави Арарат спаса, атом живота, бродећа љуско.) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и
У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби. Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса. Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена. Долази један пуни, задовољни старац: — Немамо добре светлости, али маркиза је обећала.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А кад сунце с нова сијне, Замирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али на кога?... Десно од нас јекну праскави тресак и очи нам засенуше од топовског пламена. Са оне стране учесташе пуцњи пушака и прасак бомби, па се слише са узвицима луди и јауком рањеника у заглушну хуку...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене. Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Но само јабланови вити и борови пусти поносити.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тужи млада, за срце уједа, очи гòрê живје од пламена, чело јој је лепше од мјесеца, — и ја плачем кâ мало дијете. Благо Андриј' ђе је погинуо — дивне ли га очи
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одасвуд пуцају обручи паклене ватре, јер Баш-Челик, страховит, баца камаре пламена и при том личи баш на Турчина, на све Турке који су икада постојали.
Сад се устремио на њега, сав од злог пламена, али он није хтео ни да се макне. Сачекивао га је. У одговор, као да је и у њему стала да се миче нека опасна сенка,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Лозовим лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Без будалах тупога погледа, би л' умови могли блистат св'јетли? Свемогућство светом тајном шапти само души пламена поете.
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
океана хиљаду се надимљу волканах, изригају с муклијем јечањем над поврхност дубоке пучине страшне витле дима и пламена, о тучном их своду разбијају.
смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у облаке дима и пламена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његове очи запламтеше од гњева и беса - или то беше само отсјај пламена у пећи - а кад ватра истиња, он се осмехну и рече: „Осветићу се вама свима као некад оном школском другу у Грентему!
од доба Платона веровало се да се из сваког тела које сагорева или је ужарено издваја један његов саставни део у виду пламена, а да је све оно што је иза сагоревања преостало само саставни део, остатак сагореног тела.
сагоревању таквог тела излучује се флогистон, у већој или мањој мери у каквој је у том телу био садржан, у облику пламена. Угаљ, сумпор и фосфор имају у себи врло много флогистона“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Руке су заплесале над здјелицом као два бијела пламена и распрострле бјелину салвете. У свему томе било је неко мало чаробњачко чудо. То је извршила не гледајући у ме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена. Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се
Краков, Станислав - КРИЛА
Згуреног и смањеног тела грејали се промрзли војници крај варљивог пламена од почупане суве траве; потом би запуцкарао који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који
Запаљени апарат се затресе као смртно погођена тица, занија, и полете право ка земљи остављајући дугу заставу пламена и црног дима за собом. Горе се смејали крстоносни аероплани.
Петровић, Растко - АФРИКА
То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже. Овде дугујем једно објашњење за које једва да се смем
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима! За леђа зађ’те псима поганим, А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће прнут слепи мишеви... (Вук и Радак одлазе.
укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!... СТАНА: Пашо, ти ниси бог!
(Пуца.) То је последње!... Све гушћи дим!... Више пламена! Исаче, збогом!... Ти скачи тамо! Ја ћу кроз ова врата скочити, Овим ћу путем крвцу точити! ИСАК: Збогом, Станоје!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред нашим очима указа се тада та проклета Сива Стена, која нам се причини не као сива, већ црвена, пламена, огромна, а из оних отвора горе куљну убиствена ватра. Митраљези отуда запараше.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот!
Дерва има, али букве, сирове и старе, Много с’ диме док успире до пламена жаре, Тако нови календари наше време пишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Да ову хрпу зверске пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А
У рајском врту пророк поклања; Радуј се, море, и спреми душу Да је хурија поглед небески Са изненадом свога пламена Не збуни како... А не брини се За скотску полу тела земљиног — Сахранићу је ја... кучко арбанска!...
— Али не таку, о господару! Све што је у сну око видело, То беше пусто, немо, дивије — Нигде колибе, нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње море створило — Широко море наше несреће — А твога двора тврдој зидини
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти. Чедни то пресахнути у плоду, ил’ иза пламена гар јадовно голотињом у небо, једно је, о једина: до у беспуће, знај, путем је овим грење.
Небо то земљи тобом силовито устреми, Сило, Нерођени, Ти. 2 Отворите се, утробе. Семе је ово, пламена пламен-оплођење. Сагорети — пречистој дар. 3 Ожеднела је земља, огладнела Агнец-Сина, крви крв, тела тело.
ХРАМ 1 Потоње, знам, расточиће земља ове кости, дубинама да запоје храм. Пеците, жеге — пламена не спекосте плам; ледите, циче — леда не следисте лед. 2 И нека схоре се све злости — смешак им одоли блед.
Ћипико, Иво - Пауци
И, премишљајући о томе, пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу. При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности, и опет у торбу слаже.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво деловали при одсјају пламена што је палацао пут звезданог неба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
После омаре дневне Далеко пламена муња с мрачнога видика севне, И половину неба за часак осветли зраком, И онда утрне нагло и мир се зацари с мраком.
Тежак, загушљив ваздух прохладне нијаху струје, Као весници страшни пламена и олује. А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога храма.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв. Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука наново стегла и заковала.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори. СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то! Умрети; никада више не живети! Никада!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У једном од њих нестао је његов дом, али неко је на време успео да га извуче из пламена. Господарица куће чувала га је до последњег даха, а касније га узео неки крчмар и ставио га на полицу изнад огњишта.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
полази на мегдан краљевом заточнику, кад не скинувши тешку кабаницу полази да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача говорећи: „Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна“.
Али у народном певачу, који је био притиснут турским неделима, горела је пламена жудња за осветом. Из те жудње се родио пркосни и ратоборни лик Марка Краљевића.
шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом на ливади три коња витеза, под седлима и под ратовима, и на њима три пламена мача, врхови им небу окренути: да прескочиш три коња витеза! Ако ли их прескочити нећеш, нећеш изић ни извест ђевојке“.
телал по сватов'ма: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача?“ Тај се јунак наћи не могаше.
“ А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза, одведе их српском цар-Стјепану.
али нема много изгледа ћеш ти убити заточника. Пребио га на три половине, тј. на три дела. И на њима три пламена мача, тј.
на три дела. И на њима три пламена мача, тј. мачеви светли као пламен, и који пале кад секу, или који су у облику пламена („измјенице накривљени на једну и на другу страну“). Честита ћу тебе учинити, тј. учинићу да будеш срећан и уважен.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе на ногу, дивље и немилокрвне слуге су онога пламена, и сами су ватрени.
и искре скакати од тела светаго Димитрија и пламен голем стаде излазити и свакога их опрљи преко уста, и из онога пламена глас неки чудан врло големо гласовит чујаше се да говори: »Стан’те сви настрану, и да се ниједан не покуси дарнути се