Dučić, Jovan - PESME
Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni
Tih se čuje žamor: To na obalama mre ponoćna plima. A moja je draga tužna svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta
Dokle bolno šumi iznad tamnih voda Tiha pesma sfera u dubini svoda, I pod vrtovima dok umire plima. A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo slutnje, taj glas njezin ima Neveseli miris večernje ciprese.
Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda? Često mi se čini da kô noćna plima, Sve u meni šumi od spomena sivi: I da mi je srce prepuno, i ima Strah da ide dalje i da što doživi.
moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zna se svačija putanja i mesto, i kad ko izgreva u punoj slavi i dokle mu traje plima, zna se kojom svetlošću ko sija i od koga je prima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Obilje usklađenih vokala i opojnost ijekavštine — tajna su te raspevanosti. Lirska plima najčešće raste u samim završecima ponesenih odeljaka, gde se javlja kao setan zaključak, kao vapaj ili uspomena na
Lalić, Ivan V. - PISMO
budna uma, ko nećak Ramoa, da shvatim brzo, al zavolim sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je zima Blaga, a leto u stanju rasula.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a plima hvata aloj, smirnu, miro: u susret Sinu krenuo je Otac da Dva se ritma sjedine u bilo, da dignu kamen Golub kad
smutak, živičast ponor s gujom rasula, plamene čaške smućen trenutak; svirala to je, krta - bez piska, paklena plima, školjka od vriska. Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tek kad sam sišao, video sam šta je. Deca su se našalila sa mnom. Prešao sam za vreme oseke suhim, a sad je bila plima, i sve je bilo poplavljeno.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
dolazi poglavito od kosmičkih pojava, prouzrokovano kosmičkim silama velikih amplituda, slično načinu na koji postaju plima i oseka.
Rakić, Milan - PESME
moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I osećaji navale ko plima! Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja.
U mojoj duši uvek mesta ima Za pun zaborav, za sve što će redom Navaliti na mene kao plima, I sve, zbog tebe, zameniti bedom. Pa što se plašiš i ustežeš? Znam te!
nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu, ima Po kap moje krvi i mog srca deo.
Pandurović, Sima - PESME
i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika,
TEZA Raskošna dvorana... Svet, muzika, sveće... Blesak i žagor; masa što se kreće Kao val; veselje što raste k’o plima, Radost koja sija na licima svima; I u tome sjajnom hýku mala scena. Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I osećaji navale k'o plima! Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uglačalo se kao morski šljunak u vječitom krilu plima i oseka, u neprestanom ljuljuškanju valova i pjena. Sad sve prelazi preko starih ožiljaka milujući ih svojom glatkoćom i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kao ukršteno ili hijastičko (poslepre, preposle, poslepre, preposle): O plodu zbori cvet što padne, I reka o huci plima; O ognju sunca zvezde hladne, A suton o svitanjima.
Miljković, Branko - PESME
Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima. U škrtosti tišine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatočnici početka pod kamenom što ime ima.
Bojić, Milutin - PESME
XIV Tražio sam jedno novo nebo, da bih Zagnjurio dušu sa snovima svima, Dušu punu praznih oseka i plima, Dušu, čiji kuti behu laži siti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A u isti čas iz morskoga promora ču se mukli šum. — Počela je plima; noćas će punut' južina, opazi starac. — Meni je milo kod mora, — javi se Ivo. zabire me i ublažava ...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato je onda plima najmanja. Pri svemu tome ima Mesec veće dejstvo od Sunca, a to zbog svoje veće blizine. „Poštovana gospodo!
Petrović, Rastko - PESME
mesec studenac, mesec reč iz srca što se otisla, On diže mora; ljubavno diže se plima. Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav!
Gle, mesec, ta čudna svim stenama rima! Zbog njega plima Crvenokoškog poglavice odnosi leš: Na talasima se talasa crna kosa i Mokro perje, bolivijsko zverje, On preplivava
Kad s ovom alaskom bukom beše već prestalo, Da siđem gde sam želeo Reke me pustile. U klopotanju besnom neobuzdanih plima, Ja, zimus gluvlji no su mozgovi dečiji, Jurih, i ni na kojim otkačenim Kopnima Ne pretrpe se nigda huka pobedničkiji.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neko drugi bi mu, možda i podlegao. Sedefna ruža se skupi i zaplaka u sebi. Zatim oseti kako tuga, kao plima, plavi čitavo njeno biće i zgušnjava se u blistavu, čvrstu kap. Nije se više micala. Nije otvarala usta.