Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах! Докле звезде броде Једне безимене ноћи, поред воде. КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени
Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима. А моја је драга тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта
Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима. А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе.
Зашто већма волим вече које пада, Но пурпурну кишу из јутрењег свода? Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и има Страх да иде даље и да што доживи.
моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Зна се свачија путања и место, и кад ко изгрева у пуној слави и докле му траје плима, зна се којом светлошћу ко сија и од кога је прима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Обиље усклађених вокала и опојност ијекавштине — тајна су те распеваности. Лирска плима најчешће расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на
Лалић, Иван В. - ПИСМО
будна ума, ко нећак Рамоа, да схватим брзо, ал заволим споро Тај влажни север ветрова и кула Крилатих, који секу нокте плима; Тај океански север, где је зима Блага, а лето у стању расула.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Калопер-душом одишу ми чувства. В У светој тузи хлапе жуч и оцат, а плима хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је Отац да Два се ритма сједине у било, да дигну камен Голуб кад
смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тек кад сам сишао, видео сам шта је. Деца су се нашалила са мном. Прешао сам за време осеке сухим, а сад је била плима, и све је било поплављено.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
долази поглавито од космичких појава, проузроковано космичким силама великих амплитуда, слично начину на који постају плима и осека.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима! За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља.
У мојој души увек места има За пун заборав, за све што ће редом Навалити на мене као плима, И све, због тебе, заменити бедом. Па што се плашиш и устежеш? Знам те!
никуд не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика,
ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће... Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена. Главна лица: један п е с н и к, једна ж е н а.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале к'о плима! За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Углачало се као морски шљунак у вјечитом крилу плима и осека, у непрестаном љуљушкању валова и пјена. Сад све прелази преко старих ожиљака милујући их својом глаткоћом и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као укрштено или хијастичко (послепре, препосле, послепре, препосле): О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плима; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима. У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи заточници почетка под каменом што име има.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИВ Тражио сам једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.
Ћипико, Иво - Пауци
А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. — Почела је плима; ноћас ће пунут' јужина, опази старац. — Мени је мило код мора, — јави се Иво. забире ме и ублажава ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато је онда плима најмања. При свему томе има Месец веће дејство од Сунца, а то због своје веће близине. „Поштована господо!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
месец студенац, месец реч из срца што се отисла, Он диже мора; љубавно диже се плима. Па шта? Ко да то није само понор, а у људима љубав!
Гле, месец, та чудна свим стенама рима! Због њега плима Црвенокошког поглавице односи леш: На таласима се таласа црна коса и Мокро перје, боливијско зверје, Он препливава
Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле. У клопотању бесном необузданих плима, Ја, зимус глувљи но су мозгови дечији, Јурих, и ни на којим откаченим Копнима Не претрпе се нигда хука победничкији.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Неко други би му, можда и подлегао. Седефна ружа се скупи и заплака у себи. Затим осети како туга, као плима, плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала. Није отварала уста.