Jakšić, Đura - PROZA
Sami svoju krv preziru; pomažu tuđina, podižu ga, slave ga... a svoj rođeni porod bacaju u blato. Kad je stupio u sobu, nije ni pogledao u oca, nije se ni mašio za
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kaže da, tamo, pozvane, na igranku, ne uvode stepenicama, na sprat, nego da ih neke drvene sprave, u cveću, podižu, pravo, u salu. Isakoviči su se na to, u Temišvaru, zgledali kao u čudu.
Selidbe njegovih sunarodnika, koje su se, u početku, činile kao oluje, koje čitave oblake lišća podižu, pretvarale su se u bekstvo pojedinaca, bedno.
On je, kaže, star čovek, da još jednom udaje ćer, koju je othranio, sa svojom pokojnom Anđom, kao što laste svoj porod podižu. Život je ljudski kratak i neće ni on moći dugo.
Kao što jesenji vetrovi nose, kad duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile iseljenika u Rosiju, iz Bačke i Banata, prolazile, te jeseni,
Teodosije - ŽITIJA
Gospode Bože moj, i spasi me po milosti tvojoj̓ da se javi neizmerno silna ruka tvoja i da zapreti onima koji se na me podižu, da vidi neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, i ruku svoju da položi na usta svoja, da se užasne i uboji, i
Davši im knjige zakonske, da po predanju svetih apostola i svetih otaca uče narod kako da se podižu u veri u Gospoda našega Isusa Hrista, i zapovedivši im da ga pokajanjem obraćaju ka Bogu, govoraše im: — „Pazite na
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Posle Đurđevdana se dižu na bačila gde podižu privremene stanove, prave sireve i maslo i prodaju vunu i ovce. Pred zimu slaze u jegejsko primorje gde napasaju stada
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u ovom kompleksu podjednako značajni, a osim toga, i promena načina života, izmenjeni uslovi u kojima se deca rađaju i podižu ne pogađaju podjednako sve segmente sistema o kome je ovde reč.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a ikonoborci ih čekaju iz zaseda, za ljude o kojima patrijarsi govore da su bogumili, a bogumili da su
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
One vojuju i pobježdavaju! One slavu blagopolučni naroda do sami zvezda podižu i preuzvišavaju.« PEDAGOG. — Dositej Obradović ne traži toliko istinu radi istine, u njegovim očima oka ne vredi sama
početkom osamdesetih godina, unose u srpsku književnost više umetnosti i pismenosti no što je ranije bilo, obojica podižu i usavršuju formu koja je dotle bila zanemarivana i zapuštena.
Radičević, Branko - PESME
32. A preko reke podižu se gore, A više gore gledaj, kakav šar! Večernje kada sunce prostre more, Oblačak nikak' mu ne kvari žar, O sretno
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac, bradati
njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I vuk je kroz kobi pitom postao, a trave u podrumima mog dvora podivljale podižu kamen. Sa zemljom me rastaju, uzvišenosti u ljute skutove sam izgnan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čujemo kako lete naša zrna, njihov fijuk je sve jasniji, ljudi nesvesno uvlače glave u ramena n sa strahom podižu oči. Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom žestinom na neprijateljske
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
No se nadam, prijatelju, Ti si braću zamolio, Da podižu sirotinju, Da ti tješe staru majku! Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Nek vas Bog čuva! (Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene. Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i pekla ih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ta nije moguće! Zar oni podižu i čuvaju decu? — I pelenaju ih, i kuvaju, peru, šiju, predu, pletu i t. d. — Te tako dok sad vaše kolege predaju u
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u
Ali sad ja jašem nju, našu kasu i našu vlast. — Starac se penje, pada, seljaci viču, smeju se, i podižu ga na kasu. Starac se uspravi i učvrsti, prkosan, važan, kao spomenik. — Ide vojska! — maše selak trčeći prema njima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
u pravilnom redu; iz njih biju četiri fontana sa žalošću plamtećijeh lučah; debeli se njihovi stubovi u pravilnom podižu razmjeru u opširnu nebodršca sferu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A sveštenici šapuću molitve, podižu oči k nebu i ćule uši ne bi li načuli i sagledali pticu ibisa koja dolazi sa juga jer ta je ptica vesnik Nilove bujice.
Oseti kako mu ćilimče na kojem je stajao beži ispod nogu, kako ga nevidljivi talasi podižu, spuštaju i kovitlaju - da ga sruče u vrtlog.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
rekonvalescenti, uvijeni u ćebad i šinjele i zahvalni Bogu što nisu u rovu, prekidaju poluglasne razgovore o svačemu i podižu blede glave. Ona žurno skida svoj ogrtač od gume, pa šal, i u beloj pripijenoj kecelji prilazi prvim krevetima.
Sa prozora se videlo samo: kako oni čas-po, složno i važno, podižu glave ka spratu sa koga se pad dogodio, da ih posle spuste i zagledaju se baš u ono mesto gde je mladi radnik juče
Artiljerijska zrna pravilno upadaju u rovove posednute neprijateljskom pešadijom i mi gledamo crne oblačke koji se podižu i liče na vihore.
Bio je Šljivić jedan od onih naših starih službenika koji nikad, za radnoga kancelarijskog vremena, ne podižu glave, jer su preterano savesni, i prepisuju tako i kaplju nad onim prepisom sve dok ne padnu u nesvest.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A kad neće ili ne smiju da je prave od čega drugoga, prave je tako da na njen stepen podižu makar neki bubreg, jetru, žlijezdu, ili sve te stvari skupa. I za to stvore jedno novo ime, ili preupotrebe staro.
Petković, Vladislav Dis - PESME
ostvari snove, duge pet stoleća, Što unese opet duh drevnog proleća U ravnice puste i gudure sive, I obnovi dane što podižu žive.
I obnovi dane što podižu žive. PO GROBOVIMA Ja nemam suze za one mladiće Što su ostali klancima i poljem; Sve drug do druga kao jedno biće, K'o
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali nuto, nebo se zamuti, Sve se crnji podižu oblaci; Vetar dunu kao ala ljuta, Stade šibat’ more i talase. Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju,
Krakov, Stanislav - KRILA
Tišina koja nastade bi mučna i teška. Oseća se da se tamo nešto dogodilo. Vojnici uznemireno podižu glave. Najednom tu odmah preko kamenitog sedla počeše da se pomaljaju nejasne prilike n da jure u jarugu.
VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pramenje lako gari krovine, Što ga vetrovi mora plamenog Po gustom dimu zaošijaju, I prašine se gore podižu, Postanka svoga plodnu utrobu U tvome nedru traže pakosnom... Jest, tu je pakô... Tu su grehovi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koža mi s’ ježi, i sad mi se spomenom podižu vlasi, Kako sam svetog upazio kralja Studeničke lavre, I s njim Arhangela Gavrila, vesnika božeske tajne.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Kako?... Zar i Radoš?... JELISAVETA: Radoš i on — obojica se Sa buntovničkim srcem podižu, S prestola tvoga da te obore... Il’ još ne vidiš? E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni. Sa dna se podižu morskog Olimpa visovi tavni. Mirtove šumice tamo sveštene obale kriju, I sanjalački šumno talasi podnožja biju.
Šantić, Aleksa - PESME
Moja duša nije u taštini grezla, Nit' je bilo grubog crva da je načne. Ja sam išô visu gdeno beskonačne Podižu lepote svoja carska žezla.