Obradović, Dositej - BASNE
malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa! Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
tebe poznajem, i sad znam kuda idete i šta nosite, i ja ću se na vaša pisma potpisati, pa ako što vama bude, neka i ja poginem: dosta naše braće i u Srbiji gine.” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe.
Dokle god vidiš mene živa i moje Krajišnike, ne boj se tvomu životu; a kad poginem ja, i Ali-alaj-beg i paša Sirčić i naše vojske, onda ti ništa pomoći ne mogu” i proče (vojske oko 6000 ima s ove
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu. To ga osvesti...
On je verovao da mu Turčin Bošnjak, ili kako ih je on zvao: balija Bošnjak ne može ništa učiniti. — Ako ja poginem od ruke balije Bošnjaka, ne kopajte me!... Bacite me u... Ta je njegova reč sokolila sve.
I ja sam je izvršno, junački izvršio! Sad čujte drugu! Sjajno sunce, sprlji mi oči ako ne poginem čuvajući i braneći ovo gnezdo, koje mi ovog časa dade toliko radosti koliko samo bog pravednicima u raju daje!...
— Mnogom sam i udrobio! — Što ko radi, ono i pati! — reče Surep i popreti mu prstom. — Vala, i pravo je!... Nek poginem sutra, zamenio sam svoju glavu!... — To jesi!... — priznade mu Surep. — I te još kako zamenio!...
Nema više!... Što je srca i junaštva — ovde je!... Vama sam jade jadao, s vama hoću i da poginem!... Umem ja i putškom gađati i nožem seći, a ne samo dotrčati i došanuti!... Zeka, Stanko, Zavrzan, Jovan, Jovica...
Matavulj, Simo - USKOK
Onda Marko reče: — Hajte, braćo, poslušajte svoga vladiku! Bolje je da poginem sam, nego vas dostina. Ne svetite me i ne žalite mnogo, jer sam se zamijenio! Takav mi je usud, pa hvala bogu!
Janko im reče: — Ne trošite mnogo riječi, nego se brzo pogodite za razmak i za to koliko će se puta gađati. Ako poginem, sahranite me kraj Krcuna. Napisao sam dvije knjige: jednu vladici, a drugu Savu Markovu; ovdje su za pojasom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ona kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinu pa i za mene ne mariš da poginem.
— Ma se — veli — kajem što ne posjekoh i onoga što je sa mnom bio, pa me ne bi izd'o da sad ovđe poginem, majku mu njegovu! — A bi li ti pozn'o onoga što je s tobom bio? — zapita ga car.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Ona kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: „Nigde nikoga nemaš do mene jedinu pa i za mene ne mariš da poginem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa i da pogine danas, neka poginem, sinovi i narode! smrt bi bila lepa, toliko lepa da bi morali i u istoriju da je zapišu i sliku u njoj da mu odštampaju.
— Veran sam ti deset godina. Služim tebe I tvoju kuću, ni groša nisam ukrao, pesmu sam ti spevao, glasam te, hoću da poginem za tebe i našu stranku... — Šta tražiš?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bio sam ozlojeđen, kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini proderah se da čuje komandant: — U zdravlju, snaja.
Nema hrabrosti, jer svakome se živi. Sa užasom sam često u borbi pomišljao na mogućnost da poginem. U momentu sećao sam se hiljade lepih stvari koje nam život pruža, i kosa mi se kostrešila pri pomisli da mi životu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne znam, ali ja ovako ne mogu. Hoću da budem jednako s tobom, pa neka poginem, ne marim, samo da ne sedim ’vako kao u tamnici. — Pa ja sam ti govorio da nije lako...
— Da mi je ovako da proživimo koji mesec dana zajedno, pa posle ne marim, nek poginem. — I sve ovako da sija mesec, da pirka vetar, a mi da ćutimo pokriveni u kukuruzu, je li?
»Šta to veli on ? Kakva pogibija? Ko će da gine ? Jest, mi ćemo da ginemo i ... i ja ću da poginem !«... — pomisli Đurica, pa stade još pažljivije da osluškuje ono značajno šuškanje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinicu, pa i za mene ne mariš da poginem.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Vaso... (Naleti i u besu čupa s njega sve što stigne.) VASA: Ama, čekaj, brate, čekaj, de!... O majku mu, gde ću da poginem ni kriv ni dužan! ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dvojica do mene razgovaraju se: — O Bućkalo. — Šta je, Trbo? — Ako poginem, bre, evo imam ovde pod pojasom 17 novi' austriski cvancika i tri čerkeza. Izvadi da ne uzmu Turci...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A posle, drugo, ja sam mogao i da poginem. Zar ne?... Kod vas artiljeraca kad pogine vodnik, onda se to odmah zabeleži u analima puka.
„Di“ su ti konjanici, maj-čini sinci, i vi artiljerci, š’o gađate: plotun zdes-desna! — Ja ko pešak htedo da poginem na... astal... Dela, žene kisele — veli Brana „Maher“. — Oću, ali da jašem zekana — zahteva Sima „Jarebica“.
Pa ja sam izgubio otadžbinu, porodicu... Otržu me sada od devojke koju volim i teraju me silom na bojište da poginem... Aman, ljudi!... Ima li čega tragičnijeg i bolnijeg?...
Kada sam polazio, on mi mahnu rukom da priđem. Nije otvarao oči, i jedva progovori: — Ti si... jedini trezan. Ako poginem... slušaj, javi... mojoj maloj... Arleti. Utešio sam ga da ne brine, pokrio ćebetom i izišao...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja ako poginem s mojega supruga postupka ružnog, Neka bih: pravda bi nebesna rajem nasladila m’ dušu; S nas al’ kad stradaju ljudi,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem.... (Đuraško pritisne Jelisavetu grudima i skoro silom poljubi.) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi!
a poginem li — Svodova vlažnih mračni putovi Na mletačku te zemlju izvode. JELISAVETA: Znam — To su grobovi, Ti dvora tvoga m
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: I siđe u pantalone! MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al'... opet znaš, nisam rad da poginem. Ja sam, vidiš, kadar da nasrnem golim grudima na čitav bataljon neprijatelja – ali kad ima gde da se zaklonim, da ne
Nije što je mene strah da me on pogodi, nego samo zato što nisam rad da poginem! ŽIKA: Pa ko je prvi ušao? MILISAV: Sobarica. ŽIKA: A onaj?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar da poginem zbog nje? Da padnem sa litice i razmrskam glavu? Bože, zašto? Kad jednom budem dospeo gore, zapišaću, tako mi svega na
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Tu je, tu je, jedva sad! sedi da ti pokažem. Od juče, ne mogu da se smirim: ili da izmislim, ili da poginem... Da li si poneo tablice? E, dobro. Na mojima, evo vidiš, zaspao mačak, i nemam duše da ga probudim.
Udahnjujem mu nešto od života, dajem mu nešto od očiju mojih, milujem ga, razgovaram s njim kao s detetom, hoću da poginem za njega, slatko da poginem, jer je m oj, m oj!... znaš to i ti! — Ne znam, iako sam mnogo puta izgledao da znam...
života, dajem mu nešto od očiju mojih, milujem ga, razgovaram s njim kao s detetom, hoću da poginem za njega, slatko da poginem, jer je m oj, m oj!... znaš to i ti! — Ne znam, iako sam mnogo puta izgledao da znam...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Rešio sam se da odem na čas i, kao pravi Špartanac, da mirno, bez uzbuđenja, ne govoreći ni reči — poginem. I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ali eto Bugara pred nama!... u očajanju pustio sam dizgine i dohvatio se za glavu. Sve je izgubljeno. Neka poginem... Konj me u ludom trku nosi. Već smo na čelu izbezumljenoga diviziona.
A džaba mu bilo ovaj moj život. Ako ja celoga veka treba da se mučim, onda je bolje neka me upute na front da poginem. Potporučnik Svetislav podiže se na laktove i povuče noge. Zatim se nasloni na jastuk i dohvati kutiju sa cigaretama.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš«, — »More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, Tugo, ne vrćam ga, da znam da poginem!« I ja ću da poginem! To da pevaš ti. Poginuću, hoću!... Sin mi leži bolan — mrtav neka je!
« I ja ću da poginem! To da pevaš ti. Poginuću, hoću!... Sin mi leži bolan — mrtav neka je! KOŠTANA (uplašeno, bolno): A ne to, gazdo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Moj ujače, da od boga nađeš! Ako mene štogođ bide tamo, kakva muka u veselju tvome, jal’ poginem, jal’ dopadnem rana, čekaj, ujo, onda jade grdne; el ja vodim đece pod barjake porodice ljuta Crnogorca, pod barjake
ja vodim đece pod barjake porodice ljuta Crnogorca, pod barjake đece pet stotina: đe jaoknem, svi će jaoknuti; đe poginem, svi će poginuti.