Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добпа ужива! Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
тебе познајем, и сад знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на ваша писма потписати, па ако што вама буде, нека и ја погинем: доста наше браће и у Србији гине.” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе.
Докле год видиш мене жива и моје Крајишнике, не бој се твому животу; а кад погинем ја, и Али-алај-бег и паша Сирчић и наше војске, онда ти ништа помоћи не могу” и проче (војске око 6000 има с ове
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести...
Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. — Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!... Баците ме у... Та је његова реч соколила све.
И ја сам је извршно, јуначки извршио! Сад чујте другу! Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...
— Многом сам и удробио! — Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. — Вала, и право је!... Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... — То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...
Нема више!... Што је срца и јунаштва — овде је!... Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!... Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онда Марко рече: — Хајте, браћо, послушајте свога владику! Боље је да погинем сам, него вас достина. Не светите ме и не жалите много, јер сам се замијенио! Такав ми је усуд, па хвала богу!
Јанко им рече: — Не трошите много ријечи, него се брзо погодите за размак и за то колико ће се пута гађати. Ако погинем, сахраните ме крај Крцуна. Написао сам двије књиге: једну владици, а другу Саву Маркову; овдје су за појасом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: — Нигде никог немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем.
— Ма се — вели — кајем што не посјекох и онога што је са мном био, па ме не би изд'о да сад овђе погинем, мајку му његову! — А би ли ти позн'о онога што је с тобом био? — запита га цар.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: „Нигде никога немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па и да погине данас, нека погинем, синови и народе! смрт би била лепа, толико лепа да би морали и у историју да је запишу и слику у њој да му одштампају.
— Веран сам ти десет година. Служим тебе И твоју кућу, ни гроша нисам украо, песму сам ти спевао, гласам те, хоћу да погинем за тебе и нашу странку... — Шта тражиш?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Био сам озлојеђен, киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује командант: — У здрављу, снаја.
Нема храбрости, јер свакоме се живи. Са ужасом сам често у борби помишљао на могућност да погинем. У моменту сећао сам се хиљаде лепих ствари које нам живот пружа, и коса ми се кострешила при помисли да ми животу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не знам, али ја овако не могу. Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. — Па ја сам ти говорио да није лако...
— Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. — И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли?
»Шта то вели он ? Каква погибија? Ко ће да гине ? Јест, ми ћемо да гинемо и ... и ја ћу да погинем !«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: — Нигде никог немаш до мене јединицу, па и за мене не мариш да погинем.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Васо... (Налети и у бесу чупа с њега све што стигне.) ВАСА: Ама, чекај, брате, чекај, де!... О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан! ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало. — Шта је, Трбо? — Ако погинем, бре, ево имам овде под појасом 17 нови' аустриски цванцика и три черкеза. Извади да не узму Турци...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А после, друго, ја сам могао и да погинем. Зар не?... Код вас артиљераца кад погине водник, онда се то одмах забележи у аналима пука.
„Ди“ су ти коњаници, мај-чини синци, и ви артиљерци, ш’о гађате: плотун здес-десна! — Ја ко пешак хтедо да погинем на... астал... Дела, жене киселе — вели Брана „Махер“. — Оћу, али да јашем зекана — захтева Сима „Јаребица“.
Па ја сам изгубио отаџбину, породицу... Отржу ме сада од девојке коју волим и терају ме силом на бојиште да погинем... Аман, људи!... Има ли чега трагичнијег и болнијег?...
Када сам полазио, он ми махну руком да приђем. Није отварао очи, и једва проговори: — Ти си... једини трезан. Ако погинем... слушај, јави... мојој малој... Арлети. Утешио сам га да не брине, покрио ћебетом и изишао...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ако погинем с мојега супруга поступка ружног, Нека бих: правда би небесна рајем насладила м’ душу; С нас ал’ кад страдају људи,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем.... (Ђурашко притисне Јелисавету грудима и скоро силом пољуби.) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди!
а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе. ЈЕЛИСАВЕТА: Знам — То су гробови, Ти двора твога м
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: И сиђе у панталоне! МИЛИСАВ: Сиђе, боме! Није да кажеш да ме је страх, ал'... опет знаш, нисам рад да погинем. Ја сам, видиш, кадар да насрнем голим грудима на читав батаљон непријатеља – али кад има где да се заклоним, да не
Није што је мене страх да ме он погоди, него само зато што нисам рад да погинем! ЖИКА: Па ко је први ушао? МИЛИСАВ: Собарица. ЖИКА: А онај?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар да погинем због ње? Да паднем са литице и размрскам главу? Боже, зашто? Кад једном будем доспео горе, запишаћу, тако ми свега на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ту је, ту је, једва сад! седи да ти покажем. Од јуче, не могу да се смирим: или да измислим, или да погинем... Да ли си понео таблице? Е, добро. На мојима, ево видиш, заспао мачак, и немам душе да га пробудим.
Удахњујем му нешто од живота, дајем му нешто од очију мојих, милујем га, разговарам с њим као с дететом, хоћу да погинем за њега, слатко да погинем, јер је м ој, м ој!... знаш то и ти! — Не знам, иако сам много пута изгледао да знам...
живота, дајем му нешто од очију мојих, милујем га, разговарам с њим као с дететом, хоћу да погинем за њега, слатко да погинем, јер је м ој, м ој!... знаш то и ти! — Не знам, иако сам много пута изгледао да знам...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Решио сам се да одем на час и, као прави Шпартанац, да мирно, без узбуђења, не говорећи ни речи — погинем. И тако је и било: погинуо сам, а речи нисам изустио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Али ето Бугара пред нама!... у очајању пустио сам дизгине и дохватио се за главу. Све је изгубљено. Нека погинем... Коњ ме у лудом трку носи. Већ смо на челу избезумљенога дивизиона.
А џаба му било овај мој живот. Ако ја целога века треба да се мучим, онда је боље нека ме упуте на фронт да погинем. Потпоручник Светислав подиже се на лактове и повуче ноге. Затим се наслони на јастук и дохвати кутију са цигаретама.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Туго, врћај коња, пишман ће да биднеш«, — »Море, не врћам га, џанум, млад Стамено, Туго, не врћам га, да знам да погинем!« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је!
« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мој ујаче, да од бога нађеш! Ако мене штогођ биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке
ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће јаокнути; ђе погинем, сви ће погинути.