Jakšić, Đura - PROZA
Ima nešto na njegovom licu što mi kazuje da će kad-tad poginuti. Miladin se ućuta, pripali nanovo ugašenu lulu i, udišući duboko u grudi guste dimove krdžaka, stade, čisto uzdišući,
Obradović, Dositej - BASNE
Kad sam se najbolje u životu najela, napila, okupala i nasladila, baš li onda moram poginuti!” Naravoučenije Živo izobraženije slastoljubivih ljudi! Kako im se mučno rastati od svojih slasti!
Prvo, što se upuštam u telo preko sile moje i snage, a drugo: što ne hoteći trpiti decu, moram, ovde poginuti.” Naravoučenije Javna je i ove basne nauka: ne upuštati se u šta nije ko kadar, i za izbegnuti većega zla, podnositi
Ovo se govori za one koji za pokazati se samo da su hrabri junaci ne mare na koji će način poginuti, a ovo je sasvim ludo i beslovesno.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer, jednom ako kažeš, tvrda je vera: ti ćeš poginuti”. Zatim ga zapitam: „A gde je Živan buljubaša, Raonić i Živko Dabić?” — „Otišli kućama”.
ali ja mu opet veselo kažem: ,,Hajde ti da vidiš moju vojsku, da vidiš Posavce kakvi su kao lavovi, svaki misli poginuti a nijedan ne misli se miriti” i proče.
Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa, Kučuk-Aliju i Aganliju, da će on od Bećir-paše poginuti.
dana i svaku noć onaku stra̓otu oko sebe gledeći već sam sebe pregoreo, ali mi je žao momka, koji će s moje pameti poginuti, opet žalim i konja gde ga dovedo̓ badava da ga Turci jašu, ni otet ni poklonjen; a ja šta sam tražio, našao sam.
Verujte mi, deco, kad isprati̓ i momka i konja, čisto mi ni pola muke nema. Kad momak moj verni neće s mene poginuti, a i konj neće Turcima ostati, a sebe sam osuđujem, šta sam tražio našao sam, ja već sebe pregoreo.
poznala, pak onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i vidim da ću poginuti, ali i ti nećeš živiti”. — Kraljica poviče: „Dur, dur (stoj, stoj)! knjigonoša ne ima zarara.
u vezirov logor, mogu ga Turci živa pustiti, ali „ako ne odneseš, Bogom ti se zaklinjem, da ćeš ovde za po sata od mene poginuti”. Kad Jakov vidi da mu je mreti te mreti, pristade da nosi pismo.
koji su Srbe ubijati hteli, i tako su neke pobili, a druge iz srpski̓ sela proterali, i da se narod rešio veće sav poginuti, a sadašnjim Turcima ne mogu pokorni biti: no molimo da bi s pročim svojim sojuznicima kod sultana učinio, da drugi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa nije mogao reči progovoriti... Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu. To ga osvesti...
Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što? — Ja sam se sa Stankom zbratimio: rekosmo poginuti jedan za drugoga. Hoću i ja da mu budem na ruci!... Harambaša poćuta malo, pa reče: — Dobro, ostani...
On sav radostan što je nabio onu tursku tikvu na nož!... — Zato sam i došao u goru!... Meni je sad tako pravo poginuti kao popiti gutljaj rakije!... Bar sam mu se osvetio. Stanko priđe družini. — Neka se nabavi koje jagnje...
Zeka stade kupiti pod svoju zastavu sve što ne imađaše „nikog svoga do boga miloga”, što mu je „poginuti kao popiti čašu rakije”.
— Umeš li puškom gađati? — Sigurno kao dlanom. — Jesi plivač? — Kao patka! — A ronac? — Kao riba! — Umeš li poginuti? — Kad god to dragom bogu vola bude!... Bez njegove volje ne umem, ali umem ubiti!... — Onda te primam!...
— Evo kako!... Kad mu Kulin prebi sablju i kad vide da će poginuti, on priteže konju dizgine i stuknu ga nekoliko koraka nazad; onda se maši pasa, trže arbiju i polete, dojuri do Kulina
Imaću srca!... — Ja sam žena Stanka Aleksića! Ako ne umednem ubiti, umeću poginuti!... Zbogom, gospodaru! Srećno pošao, a još srećnije došao! I priđe ruci Stankovoj.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, cela je to celcata, istina i sav je ovaj naš čovek ovde dole u tome. Hiljadu puta lakše je njemu poginuti nego regulisati jednu običnu, malu menicu od nekoliko stotina dinara.
Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu. Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kolegiju u Petersburgu, da se familija Isakovič doseljava, ne tražeći ništa, osim da joj se dozvoli, da se udostoji poginuti i odlikovati ordenom Svjatago Velikomučenika i Pobedonosca Georgija!
Pavle može poginuti zbog žene, a što je najgore, osramotiće i familiju. Neće njega Božič, lično, nego će Joan naći nekog Vlahucana, koji će
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Veliki broj ovih mladih ljudi umeo je čestito i junački poginuti u ratovima od 1914. Do 1915. godine. Osnovne psihičke osobine Uz arhaičnost, starobalkanske i rajinske osobine,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim će naići poplava i kornjače će se upaničiti, neke će i poginuti, ali će ih većina ostati u životu. Kornjače su u suštini neuništiva bića.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio se napio kao i svake noći, od žalosti da će možda kogod iz puka poginuti, uskoro, i da će ginuti i ostali, pa se tek sad treznio, od muke i straha.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
slučajno neko ne zamahne „vretenom, kosom, srpom, nožem ili kakvim oruđem, jer će joj dete, kad odraste, od tog oruđa poginuti, ili će se s njim samo ubiti“. Ako trudna žena preskoči pušku, onda će dete biti kratkovido (a puška će dobro gađati).
Matavulj, Simo - USKOK
Nećeš sramno poginuti, kao što si zaslužio, nego ćeš, pod oštrim nadzorom, služiti kao soldat-osuđenik dvanaest godina!“ ...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Opet vi! Boja je za narod odlični znak, kao i za čoveka aljina. Ali ja, bogme, zbog aljine neću se tući ni poginuti. LEPRŠIĆ: Zašto nemate čuvstva za narodnost. GAVRILOVIĆ: Može biti.
ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo? Bez žertve ne može biti. I mi treba da pokažemo svetu kako Srpkinja poginuti ume za svoju narodnost...
SMRDIĆ: Za nas bi griota bila poginuti, koji narod ljubimo, jer će opet do tog stanja doći, da mu poslužiti možemo; a mađaroni da izginu svi, pa nikakve štete.
Radičević, Branko - PESME
Šta ću sada, Bože, i kako ću? Ako gore, poginuti oću, Ako dole — sreće iznenada! Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve
Tako i ja druga moga Nemam ovde milenoga, Tako ja ću uvenuti, Ostaljena poginuti. Ali šta je to u gušti, Šta ovamo tako šušti, Bože mili, Bože dragi! Evo, evo, evo dragi!!
„Ta kud će se, Bože, to denuti? Da l' ću junak danas poginuti?“... Ovo reče, pa na polje brže, Lati zeku, u sedlo se vrže: „Gore, braćo, eto beli zora, Ta na noge, juriš na
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nema ni ženidbe ni službe, već samo škola, najmanje četiri godinice. — Daće bog pa ću ja prije poginuti — skrušeno priželjkuje kosmati Mikan.
gleda čas u haubicu, čas u razigranog Husu i ne može sebi da dođe: je li ovo nekakav šenluk ili se od toga čak i poginuti može. — Vidi ga, pomamio se ko azgin parip u svatovima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti. Pošto to reče, Baš-Čelik odvede ženu sa sobom, a carević opet ostane sam ne znajući što će.
Boš, junak neće ni da čuje, već navalio na prosjaka: — Ja pare na srijedu, ja ćeš danas ovđe poginuti! Kad se prosjak opet stade pravdati i kleti se da on o parama nit' zna niti ih je očima vidio, a junak se usplamće,
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Danas pere kapu. Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo. SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene. SRETA: More ženo, šta je tebi danas?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici posmatraju i ćute. Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo. U ratu neko mora poginuti i taj će biti isto onako naduven, pomodreo kao leš pored koga sada prolazimo, a sa koga je skinuta obuća, te su prsti
da proceni kad treba onih trideset hiljada mladića da poginu, jer je pozadina strogim naredbama poučavala kako treba poginuti... A mi smo se zadovoljavali skromnim pesmicama, uz čašu vina. Svi su pevali unisono: zumba, zumba, zumba...
Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti. S naporom se podigoh i tada ugledah konja, koji je stajao pozadi i sav drhtao.
Ja izvukoh notes da zapišem. On se odjednom prenu. — Molim, zašto će vam?... Gospodine, ja ću pre poginuti nego što ću dozvoliti da se o meni govori kao o beguncu. — Njegove oči se napuniše suzama. — Ja... ja...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bio sam se grdno prepao. Video sam da ću poginuti. Kraj svega toga, ja sam u Galiciji i pesme pisao. Kad bih se udaljio iz čete i zašao iza neke kuće u šumarku, da
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
I čujte me što vam danas kažem: poznao sam na one tavnice da su božju grdno prestupili, i da će im carstvo poginuti i boljima u ruke uljesti. VUK MIĆUNOVIĆ Budili se ti tako proričeš, mišljahu li u svijet za koga?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A sve zbog tebe, Marko! Da se ti pretrpje, ne ćaše niti jedan od njih umaći niti jedan od nas poginuti!“ reče Otaš Marku koji se već bješe nešto osvijestio. I tako ostaše, ćuteći mramorkom, pogruženi veljom tugom.
reče Jan, blijed u licu ali pregaočkim pogledom i glasom kako bi kakav junak rekao prije no će jurišati gdje zna da će poginuti. „K njemu!?“ reče Vira (kako je on zvaše) prestravljena, uprav užasnuta.
Znao sam ja, znao, da je ti tražiš! Znao sam ja da ćeš je naći!“ „A što si znao, serdare?... Zar si slutio da će poginuti?“ zapita ga Milić, koji poodavno iđaše uza nj iako ga serdar ne opazi. „A što si ga puštao od sebe, vjere ti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bolje j’ imat’ komšu prijatelja Nego brata u bijelu svijetu. Bolje ti je jednom poginuti, Nego uvjek tuđina dvoriti. Bolje ti je izgubiti glavu, Nego svoju ogr’ješiti dušu.
Bolje ti je izgubiti glavu, Nego svoju ogr’ješiti dušu. Bolje ti je muški poginuti, Nego ženski sto godin’ živjeti. 4) ŠTA JE ZLO Zlo godište roda ište, A nevolja prijatelja.
Gluhu šaptat’, sl’jepu namigivat’ — Baš ko trijezan pjana svjetovati. Da zna čovjek đe će poginuti Ne bi nikad tamo ni hodio! Da je potke koliko osnove, U svakog bi dosta platna bilo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
praštam, jer znam da sam ti kazao, da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti.“ Pošto to reče Baš-Čelik, odvede ženu sa sobom, a carević opet ostane sam ne znajući što će.
“ zapita ga carski sin, a kuvar drkćući odgovori: „Ja sam, gospodine.“ „Nisi ti, već kazuj ko je, ili ćeš poginuti.“ Onda kuvar stane plakati i kazivati, kako ga je pepeljuga prevarila, da je snila, da će gospodar ozdraviti, ako što
Sveti Sava - SABRANA DELA
2, 4) ne ostavi mene poginuti! Jer znam da je milost tvoja velika na meni i sada molim te, Vladiko, daj mi ovaj put okončati!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Posle takvih trenutaka bio je siguran da neće poginuti baš zato što bi mu, i da pogine, bilo svejedno. Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je
Dobrača je bežao. U buni, sve se menjalo: bilo je lako poginuti kao što je bilo lako i steći. Pištolji ubijenih janičara, njihovi rukom rezbareni noževi i ukrašene sablje, ruho od čoje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Neka me zaduži, pa ću joj se odužiti. Neka me očara, pa ću je voleti. Neka dokaže brigu prave majke, pa ću za nju poginuti kao njeno dete. Neka osigura normalan život unuku, ako ne može ocu i sinu.
Čudne su mi se misli vrzle po glavi. Kako je strašno poginuti sad, u najboljim godinama, kad je život lak i sladak! A ovde se zbilja gine.
To je bilo prvi put u tvome životu da ti osetiš sličan strah; pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogućnosti da možeš unesrećiti svoju majku.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ovo je privatna, pasivna smrt, smrt kao podnošenje. Smrt nauznačke. „Ja umirem , „Ja dajem život!“, „Ja ću poginuti”! Dakako, tu sam ja onaj koji nešto čini, tu sam ja glavno lice, gospodar situacije! Ne, dragi gospodine!
Hećeš ništa ti, nego će nešto tebe. Nećeš ti ništa dati, nego će ti nešto biti oduzeto! Nećeš ti poginuti, nego ćeš naprosto biti poginut! ... Siroti general!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sad dobro čuje tutnjavu od konjskih kopita i oseća da ga snaga pomalo izdaje... »Ta neće me, valjad’, stići ... neću poginuti?« — misli on, i ova strašna misao daje mu novu snagu, i on trči, samo trči, ne znajući više ništa za sebe. — Stoj !
Ko li je tamo ? — Moj tata izvesno, a i svi stari Dražovići... Istina jest, više nema nas Dražovića. Ja ću poginuti, to je već izvesno, a ja sam poslednji, dece nemam... a ono«...
I ako Vujo nije nalazio za pametno da se vrši drugi napad sa tolikim novcem u džepu (jer mogao je Đurica poginuti, pa ko zna šta bi bilo sa novcem), ipak mu je odgovorio: »Neka čini kako zna, samo nek pazi na ljude«.
slobodni život, kad se odvajao od društva i ognjišta, pa se uputio pod zakrilje ovoga Vuja, po čijoj naredbi htede danas poginuti. Kako je onda ludo srljao u propast, kako je lakomisleno stupao na kobnu stazu, koja ga dovede do ovoga stanja !...
— A, zlikovče, izabrao si i oružje od koga ćeš poginuti! — viknu Đurica i steže mu ruku. Utom se začu iz šume otegnuto, jasno zviždanje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da se vraćaš, jer ćeš poginuti. Pošto to reče Baš-Čelik, odvede ženu sa sobom, a carević opet ostane sam ne znajući što će.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se, vukući za sobom teška bremena, uozbiljivši se reče naglas: —Baš su lakomi i drpe se kao i ljudi, kao da neće nikada poginuti! U ovakom blagom, lijenom stanju kunja, i nije se ni osvrnuo kad je iznad sebe osjetio čovječiji hod.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.) Sklanjaj mi se s očiju, jer ćeš sad poginuti, svinjo pijana!... VASA: Ama, Živka, pobogu, stišaj se i čekaj da ti pročitam do kraja!
Krakov, Stanislav - KRILA
A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube. Govorio je Dušku da će poginuti. Niko u bataljonu nije sanovnik imao. Ipak je to moralo smrt da znači.
— Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti. A major ga je gledao svojim blagim, no tužnim pogledom, koji kao da je dolazio izdaleka.
VIII U LUDIM ŠUMAMA Toga se dana događale neobične stvari. Vojnici su govorili da se onima koji će poginuti odjednom nešto ukaže, te postanu izgubljeni, zaneseni. U očima se pojavi mrtav kotur. Pogled se ukoči.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle! Pa što mi onda govorite o strašljivoj, iskvarenoj generaciji!
— Jadni P...! šta ćeš ti ovde sam kao suvo drvo u planini? Ili ići napred sa desetak ljudi, bez nade na uspeh, pa poginuti, ili odstupiti pa biti obešen od Černjajeva?...: ...O, napred, napred!
A mi nastupi na Turke, a će ce ko od našijeh raniti, pa boga mi i poginuti — ljudi smo smrtni — te eto meni puške ako hoću u obadvije ruke po jednu. — O, brate!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U mojoj svesti je naš komandant odreda bio veliki čovek. Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada.
Napolju je noć... A komandir veli: „Izvolte da vidite“... Čudno. Ti ljudi kao da nisu od krvi i mesa. A grozno je poginuti, još u ovakvoj strašnoj noći... Bar da je vojnik pored mene. Setih se Gruje. Njega sada nose u pozadinu.
Pred nama je bio novi život. — Bio sam u borbi toliko godina, mogao sam stotinu puta poginuti. Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Hoće da ščepa pismo.) KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola. I svi ostali poskoče preplašeno.) ĐOKA: Pre ću poginuti no što ću dozvoliti! KAPETAN: Aha! Aha! Tu smo! Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti. Kad ko koga za što moli.« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kasnije, bezdušno izbio dečka koji je na njegovim vratima zvonio uzalud. A kasnije, ko zna, možda će poginuti na ulici kao demonstrant za bolji život sluškinja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Još gore, jer sam ja već unapred znao i dan i čas kada ću poginuti, dok osuđenik na smrt to ne zna, pa se zavarava nadom.
davao i naš kaplar Ljuba koji nas je svesrdno hteo da ubedi o lepoti vojničkog poziva: „U ratu se nikad ne zna ko će poginuti, a ko neće. Često puta baš onaj pogine koji misli da neće poginuti, a ne pogine onaj koji misli da će poginuti.
Često puta baš onaj pogine koji misli da neće poginuti, a ne pogine onaj koji misli da će poginuti. Dabome da bi za održavanje reda i discipline mnogo bolje bilo kad bi se
Često puta baš onaj pogine koji misli da neće poginuti, a ne pogine onaj koji misli da će poginuti. Dabome da bi za održavanje reda i discipline mnogo bolje bilo kad bi se unapred znalo ko će poginuti.
Dabome da bi za održavanje reda i discipline mnogo bolje bilo kad bi se unapred znalo ko će poginuti. Toliko i toliko njih treba da poginu, kaže meni komandir, a ja lepo odredim: ti, ti, ti, ti i ti, i rashodujem te, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I šljapka po ovome snegu bos, ubogi pešak, očekujući trenutak kada će poginuti. LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke.
Na svakom drugom mestu gledali bismo ravnodušno. Ali se činilo užasno poginuti sada. Ludi strah obuze ljude. Zaklona nigde nema.
Sa protivnikom se poznajemo. Teško će biti... Onako neinteligentan i žilav, nadahnut jarošću primitivaca, pre će ludo poginuti no što će uzmaknuti. A i naši će izginuti. I to na pragu svoje kuće.
Ako nam je, najzad, tako suđeno... Ja se živ u ruke Bugarima ne dam... Ali, valjda ću dotle i ja jednom poginuti. Idem gladan, žedan, umoran, izmučen, nesrećan... GORNIČEVO 8. avgust Dižem se sav izlomljen sa slame.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Strahin-bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe gođ dođeš vodi. Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke. Nek su žive sve junačke glave koje dižu čete na krajinu!
moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a
darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po desnoj ruci, a zažmurih oči obadvije, da ne viđu kad ću poginuti.
nešto što se po sebi razume, što je jedino prirodno i moguće — izražava najplemenitiji heroizam: Volim s tobom časno poginuti neg' ljubiti na sramotu Turke Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani.
može stići i uteći, na tijesnu mjestu pričekati, za ranjena prihvatiti druga, I na oštru udariti đordu, kome nije žao poginuti“.
konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu mlada vjerovati, već se bojim hoćeš poginuti“.
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet majstorima ručak, jera hoćeš mlada poginuti, zidaće te kuli u temelja“. Mladi Gojko vjeru ne pogazi, i on svojoj ljubi ne dokaza.
Gotovo ga bješe sustigao, al' iz crkve nešto progovara: „Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko! Vidiš đe ćeš danas poginuti, poginuti od svog roditelja, a za pravdu boga istinoga!
Gotovo ga bješe sustigao, al' iz crkve nešto progovara: „Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko! Vidiš đe ćeš danas poginuti, poginuti od svog roditelja, a za pravdu boga istinoga!
Marko, danas misle i govore ljudi da tri bola ne ima junaka od nas ove tri srpske vojvode; bole nam je sva tri poginuti neg' sramotno danas pobjeguti“. Kad to začu Kraljeviću Marko, on im onda drugu progovara: „Čujete li, do dva pobratima!
Nek šurevi bidu u nevolji, el sam, taste, mogu poginuti; kod šureva neću poginuti, jali rane lasno dopanuti“. Kad to začu stari Jug Bogdane, planu Juže kako oganj
Nek šurevi bidu u nevolji, el sam, taste, mogu poginuti; kod šureva neću poginuti, jali rane lasno dopanuti“. Kad to začu stari Jug Bogdane, planu Juže kako oganj živi, Strahin-banu zetu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to je beleg njemu bio jer će skoro zlom smrću poginuti, kako i stalo mu se je to. Ubiše ga Grci. POSTANAK CARIGRADA Ovi prvi sabor učini se u dvaistgodištno leto od kako je
Sram ga velik preuze. Prepade se i za ženu, jer će od gospodara joj poginuti; vrlo uzševrda. Što da čini, brže po njega posla da doma dođe. Kad dođe, pita cara koji je posao.
Strele vražje su to tuštene, a ne znaš otkud te streljaju, te ako bi kako bilo valja ti poginuti s dušom, ako od pisma ka tome ne uzimaš dobra štita ni zaklona.
Dokle li ćeš zid razmerivati? Ta kadgod započni i zidati! I poginuti lasno može čovek s jezika mu; zato dobro ga je iza zuba s razumom puštati. Da se ne ispušta bolje od gorega.
kod sebe nosi taj ne strepi ka zec od svašta, nego ka lav na boj nasrće i napred zagoni se udarajući, niti lasno može poginuti.