Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути. Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад сам се најбоље у животу најела, напила, окупала и насладила, баш ли онда морам погинути!” Наравоученије Живо изображеније сластољубивих људи! Како им се мучно растати од својих сласти!
Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.” Наравоученије Јавна је и ове басне наука: не упуштати се у шта није ко кадар, и за избегнути већега зла, подносити
Ово се говори за оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”. Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?” — „Отишли кућама”.
али ја му опет весело кажем: ,,Хајде ти да видиш моју војску, да видиш Посавце какви су као лавови, сваки мисли погинути а ниједан не мисли се мирити” и проче.
Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да ће он од Бећир-паше погинути.
дана и сваку ноћ онаку стра̓оту око себе гледећи већ сам себе прегорео, али ми је жао момка, који ће с моје памети погинути, опет жалим и коња где га доведо̓ бадава да га Турци јашу, ни отет ни поклоњен; а ја шта сам тражио, нашао сам.
Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема. Кад момак мој верни неће с мене погинути, а и коњ неће Турцима остати, а себе сам осуђујем, шта сам тражио нашао сам, ја већ себе прегорео.
познала, пак онда у̓ити (уфати) краљицу за прси, потеже ̓анђар, да убоде, и рече: „Баш јесам краљ и видим да ћу погинути, али и ти нећеш живити”. — Краљица повиче: „Дур, дур (стој, стој)! књигоноша не има зарара.
у везиров логор, могу га Турци жива пустити, али „ако не однесеш, Богом ти се заклињем, да ћеш овде за по сата од мене погинути”. Кад Јаков види да му је мрети те мрети, пристаде да носи писмо.
који су Србе убијати хтели, и тако су неке побили, а друге из српски̓ села протерали, и да се народ решио веће сав погинути, а садашњим Турцима не могу покорни бити: но молимо да би с прочим својим сојузницима код султана учинио, да други
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса није могао речи проговорити... Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести...
Зека корачи. — Харамбашо! — Шта ћеш? — Остави и мене овдје!... — Што? — Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога. Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани...
Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... — Зато сам и дошао у гору!... Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!... Бар сам му се осветио. Станко приђе дружини. — Нека се набави које јагње...
Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.
— Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути? — Кад год то драгом богу вола буде!... Без његове воље не умем, али умем убити!... — Онда те примам!...
— Ево како!... Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина
Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића! Ако не умеднем убити, умећу погинути!... Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, цела је то целцата, истина и сав је овај наш човек овде доле у томе. Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од неколико стотина динара.
Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно
Црњански, Милош - Сеобе 2
колегију у Петерсбургу, да се фамилија Исакович досељава, не тражећи ништа, осим да јој се дозволи, да се удостоји погинути и одликовати орденом Свјатаго Великомученика и Победоносца Георгија!
Павле може погинути због жене, а што је најгоре, осрамотиће и фамилију. Неће њега Божич, лично, него ће Јоан наћи неког Влахуцана, који ће
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Велики број ових младих људи умео је честито и јуначки погинути у ратовима од 1914. До 1915. године. Основне психичке особине Уз архаичност, старобалканске и рајинске особине,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим ће наићи поплава и корњаче ће се упаничити, неке ће и погинути, али ће их већина остати у животу. Корњаче су у суштини неуништива бића.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био се напио као и сваке ноћи, од жалости да ће можда когод из пука погинути, ускоро, и да ће гинути и остали, па се тек сад трезнио, од муке и страха.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
случајно неко не замахне „вретеном, косом, српом, ножем или каквим оруђем, јер ће јој дете, кад одрасте, од тог оруђа погинути, или ће се с њим само убити“. Ако трудна жена прескочи пушку, онда ће дете бити кратковидо (а пушка ће добро гађати).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нећеш срамно погинути, као што си заслужио, него ћеш, под оштрим надзором, служити као солдат-осуђеник дванаест година!“ ...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви! Боја је за народ одлични знак, као и за човека аљина. Али ја, богме, због аљине нећу се тући ни погинути. ЛЕПРШИЋ: Зашто немате чувства за народност. ГАВРИЛОВИЋ: Може бити.
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, ми да се бојимо? Без жертве не може бити. И ми треба да покажемо свету како Српкиња погинути уме за своју народност...
СМРДИЋ: За нас би гриота била погинути, који народ љубимо, јер ће опет до тог стања доћи, да му послужити можемо; а мађарони да изгину сви, па никакве штете.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шта ћу сада, Боже, и како ћу? Ако горе, погинути оћу, Ако доле — среће изненада! Ту се сетим нашије одара И њиовог убавога сада, Сада, брате, та нема му пара, Све
Тако и ја друга мога Немам овде миленога, Тако ја ћу увенути, Остаљена погинути. Али шта је то у гушти, Шта овамо тако шушти, Боже мили, Боже драги! Ево, ево, ево драги!!
„Та куд ће се, Боже, то денути? Да л' ћу јунак данас погинути?“... Ово рече, па на поље брже, Лати зеку, у седло се врже: „Горе, браћо, ето бели зора, Та на ноге, јуриш на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нема ни женидбе ни службе, већ само школа, најмање четири годинице. — Даће бог па ћу ја прије погинути — скрушено прижељкује космати Микан.
гледа час у хаубицу, час у разиграног Хусу и не може себи да дође: је ли ово некакав шенлук или се од тога чак и погинути може. — Види га, помамио се ко азгин парип у сватовима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути. Пошто то рече, Баш-Челик одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће.
Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути! Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит' зна нити их је очима видио, а јунак се успламће,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Данас пере капу. Знаш, неће бити прави бал, него наше друштво. СУЛТАНА: Нипошто, волим овде погинути него да се смеје свет од мене. СРЕТА: Море жено, шта је теби данас?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници посматрају и ћуте. Ледена дрхтавица и притајен страх прожимао је тело. У рату неко мора погинути и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти
да процени кад треба оних тридесет хиљада младића да погину, јер је позадина строгим наредбама поучавала како треба погинути... А ми смо се задовољавали скромним песмицама, уз чашу вина. Сви су певали унисоно: зумба, зумба, зумба...
Пипнух се по глави и грудима... Жив сам... Сетих се одмах да на овоме месту могу погинути. С напором се подигох и тада угледах коња, који је стајао позади и сав дрхтао.
Ја извукох нотес да запишем. Он се одједном прену. — Молим, зашто ће вам?... Господине, ја ћу пре погинути него што ћу дозволити да се о мени говори као о бегунцу. — Његове очи се напунише сузама. — Ја... ја...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био сам се грдно препао. Видео сам да ћу погинути. Крај свега тога, ја сам у Галицији и песме писао. Кад бих се удаљио из чете и зашао иза неке куће у шумарку, да
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести. ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А све због тебе, Марко! Да се ти претрпје, не ћаше нити један од њих умаћи нити један од нас погинути!“ рече Оташ Марку који се већ бјеше нешто освијестио. И тако осташе, ћутећи мраморком, погружени вељом тугом.
рече Јан, блијед у лицу али прегаочким погледом и гласом како би какав јунак рекао прије но ће јуришати гдје зна да ће погинути. „К њему!?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута.
Знао сам ја, знао, да је ти тражиш! Знао сам ја да ћеш је наћи!“ „А што си знао, сердаре?... Зар си слутио да ће погинути?“ запита га Милић, који поодавно иђаше уза њ иако га сердар не опази. „А што си га пуштао од себе, вјере ти?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Боље ј’ имат’ комшу пријатеља Него брата у бијелу свијету. Боље ти је једном погинути, Него увјек туђина дворити. Боље ти је изгубити главу, Него своју огр’јешити душу.
Боље ти је изгубити главу, Него своју огр’јешити душу. Боље ти је мушки погинути, Него женски сто годин’ живјети. 4) ШТА ЈЕ ЗЛО Зло годиште рода иште, А невоља пријатеља.
Глуху шаптат’, сл’јепу намигиват’ — Баш ко тријезан пјана свјетовати. Да зна човјек ђе ће погинути Не би никад тамо ни ходио! Да је потке колико основе, У сваког би доста платна било.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
праштам, јер знам да сам ти казао, да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.“ Пошто то рече Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће.
“ запита га царски син, а кувар дркћући одговори: „Ја сам, господине.“ „Ниси ти, већ казуј ко је, или ћеш погинути.“ Онда кувар стане плакати и казивати, како га је пепељуга преварила, да је снила, да ће господар оздравити, ако што
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
2, 4) не остави мене погинути! Јер знам да је милост твоја велика на мени и сада молим те, Владико, дај ми овај пут окончати!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После таквих тренутака био је сигуран да неће погинути баш зато што би му, и да погине, било свеједно. Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је
Добрача је бежао. У буни, све се мењало: било је лако погинути као што је било лако и стећи. Пиштољи убијених јаничара, њихови руком резбарени ножеви и украшене сабље, рухо од чоје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нека ме задужи, па ћу јој се одужити. Нека ме очара, па ћу је волети. Нека докаже бригу праве мајке, па ћу за њу погинути као њено дете. Нека осигура нормалан живот унуку, ако не може оцу и сину.
Чудне су ми се мисли врзле по глави. Како је страшно погинути сад, у најбољим годинама, кад је живот лак и сладак! А овде се збиља гине.
То је било први пут у твоме животу да ти осетиш сличан страх; помисао да си могао погинути ужаснула те је и ти си се препао приликом прве могућности да можеш унесрећити своју мајку.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ово је приватна, пасивна смрт, смрт као подношење. Смрт наузначке. „Ја умирем , „Ја дајем живот!“, „Ја ћу погинути”! Дакако, ту сам ја онај који нешто чини, ту сам ја главно лице, господар ситуације! Не, драги господине!
Хећеш ништа ти, него ће нешто тебе. Нећеш ти ништа дати, него ће ти нешто бити одузето! Нећеш ти погинути, него ћеш напросто бити погинут! ... Сироти генерал!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... »Та неће ме, ваљад’, стићи ... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. — Стој !
Ко ли је тамо ? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи... Истина јест, више нема нас Дражовића. Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«...
И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.
слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути. Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања !...
— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути. Пошто то рече Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће.
Ћипико, Иво - Приповетке
се, вукући за собом тешка бремена, уозбиљивши се рече наглас: —Баш су лакоми и дрпе се као и људи, као да неће никада погинути! У оваком благом, лијеном стању куња, и није се ни осврнуо кад је изнад себе осјетио човјечији ход.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Пишеш чланке, је ли, псето гадно; алузија, је ли... (Дочепа столицу.) Склањај ми се с очију, јер ћеш сад погинути, свињо пијана!... ВАСА: Ама, Живка, побогу, стишај се и чекај да ти прочитам до краја!
Краков, Станислав - КРИЛА
А најгоре, ноћас је уснио аван у коме су туцали његове поломљене зубе. Говорио је Душку да ће погинути. Нико у батаљону није сановник имао. Ипак је то морало смрт да значи.
— Глупости, ко зна ко ће први погинути. А мајор га је гледао својим благим, но тужним погледом, који као да је долазио издалека.
ВИИИ У ЛУДИМ ШУМАМА Тога се дана догађале необичне ствари. Војници су говорили да се онима који ће погинути одједном нешто укаже, те постану изгубљени, занесени. У очима се појави мртав котур. Поглед се укочи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пристајете ли? — Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле! Па што ми онда говорите о страшљивој, исквареној генерацији!
— Јадни П...! шта ћеш ти овде сам као суво дрво у планини? Или ићи напред са десетак људи, без наде на успех, па погинути, или одступити па бити обешен од Черњајева?...: ...О, напред, напред!
А ми наступи на Турке, а ће це ко од нашијех ранити, па бога ми и погинути — људи смо смртни — те ето мени пушке ако хоћу у обадвије руке по једну. — О, брате!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У мојој свести је наш командант одреда био велики човек. Вредно је било погинути за тога човека. То, истина, кажем сада.
Напољу је ноћ... А командир вели: „Изволте да видите“... Чудно. Ти људи као да нису од крви и меса. А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину.
Пред нама је био нови живот. — Био сам у борби толико година, могао сам стотину пута погинути. Али никада нисам осетио такву радост као када сам напустио лађу и стао ногом на чврсту земљу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола. И сви остали поскоче преплашено.) ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу дозволити! КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј. неће погинути. Кад ко кога за што моли.« Вук, Посл., 6318. В. и РЈА ѕ. в.). Да се ј.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд. А касније, ко зна, можда ће погинути на улици као демонстрант за бољи живот слушкиња.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Још горе, јер сам ја већ унапред знао и дан и час када ћу погинути, док осуђеник на смрт то не зна, па се заварава надом.
давао и наш каплар Љуба који нас је свесрдно хтео да убеди о лепоти војничког позива: „У рату се никад не зна ко ће погинути, а ко неће. Често пута баш онај погине који мисли да неће погинути, а не погине онај који мисли да ће погинути.
Често пута баш онај погине који мисли да неће погинути, а не погине онај који мисли да ће погинути. Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине много боље било кад би се
Често пута баш онај погине који мисли да неће погинути, а не погине онај који мисли да ће погинути. Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине много боље било кад би се унапред знало ко ће погинути.
Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине много боље било кад би се унапред знало ко ће погинути. Толико и толико њих треба да погину, каже мени командир, а ја лепо одредим: ти, ти, ти, ти и ти, и расходујем те, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути. ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ Пролазили смо кроз Приштину, када приђе Исајло, посилни поручника Луке.
На сваком другом месту гледали бисмо равнодушно. Али се чинило ужасно погинути сада. Луди страх обузе људе. Заклона нигде нема.
Са противником се познајемо. Тешко ће бити... Онако неинтелигентан и жилав, надахнут јарошћу примитиваца, пре ће лудо погинути но што ће узмакнути. А и наши ће изгинути. И то на прагу своје куће.
Ако нам је, најзад, тако суђено... Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води. Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину!
моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а
даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.
нешто што се по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани.
може стићи и утећи, на тијесну мјесту причекати, за рањена прихватити друга, И на оштру ударити ђорду, коме није жао погинути“.
коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“. Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа.
Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко! Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!
Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко! Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!
Марко, данас мисле и говоре људи да три бола не има јунака од нас ове три српске војводе; боле нам је сва три погинути нег' срамотно данас побјегути“. Кад то зачу Краљевићу Марко, он им онда другу проговара: „Чујете ли, до два побратима!
Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути“. Кад то зачу стари Југ Богдане, плану Јуже како огањ
Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути“. Кад то зачу стари Југ Богдане, плану Јуже како огањ живи, Страхин-бану зету
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето од како је
Срам га велик преузе. Препаде се и за жену, јер ће од господара јој погинути; врло узшеврда. Што да чини, брже по њега посла да дома дође. Кад дође, пита цара који је посао.
Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе не узимаш добра штита ни заклона.
Докле ли ћеш зид размеривати? Та кадгод започни и зидати! И погинути ласно може човек с језика му; зато добро га је иза зуба с разумом пуштати. Да се не испушта боље од горега.
код себе носи тај не стрепи ка зец од свашта, него ка лав на бој насрће и напред загони се ударајући, нити ласно може погинути.