Upotreba reči pogleda u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Na Veliki petak osvanulo je pet stotina kosača, mrka pogleda, čvrste desnice. Ma koji spahija u zemlji madžarskoj obradovao bi se ovakoj mobi, ali sad strepljaše, jer to ne beše

— A šta je tebi teško, čedo moje? — zapitah je glasom u kome je bilo saučešća. — Šta tebe boli, dete moje? Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme?

— To je tužno! Ona je jecala od bola. A kad se malo stišala, podiže svoje isplakane modre trepavice, pogleda me tužnim pogledom, pa onda, skoro moleći, reče: — Tvoje su crte blage, gospodine!

I on je, siromah, dosta propatio! I niz njeno bledo lice potekoše suze. Posle me pogleda, žalostivo smešeći se: — O, prijatelju, ala si ti dobar čovek!

Čuvaj ga, a ja ću sad s doktorom doći“. Tetka pogleda u žalosnoga brata, zaljulja se, rekao bi da će nanovo onesvesnuti, noge joj zadrhtaše, i ona pade na kolena do njegova

„Žandarm jeste carski čovek! Ferštandn?... On ne bil’ udaren, on buđe mnogo pil...“ Utome mi otac zaječa i pogleda više tužnim nego gnevnim pogledom u čiča-Marka.

“ doktor ga, zabezeknut, pogleda i poluglasno reče: „O, di ferfluhten rajber!...“ „Napolje, nitkove!“ viknu čiča Marko, uhvati doktora za gušu, pa ga

Čivut je sav drhtao od strâ. Tek kad je izišao na sokak, onda se osvrte, pogleda još jedanput u kuću našu, pa onda pretećim glasom nešto progovori i ode...

Tek kad pođe kući, i kad sam ga ja do malih vrata ispratila, pogleda me svojim velikim grahorastim očima: „Grlice, ala si narasla!... Ta ti si već velika devojka!

„A ja ti, Aleksa, i ne znam igrati“, rekoh mu, tužio osmehnuvši se. On me pogleda, pun saučešća, pa onda stidljivo, čisto i ne gledajući me, reče: „Pa, evo, ja da te učim, Grlice!

onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on pogleda, a ja se osvrnem nastranu i, kao da sam nešto kriva, ja ga ne smedoh gledati.

Tek nisam čula kako se on u svoji laki opanci k meni prikrao... Ne reče mi ni reči, samo me gleda. Ja tako blaga pogleda, u onakim sjajnim očima, nikada nisam videla!...

Obradović, Dositej - BASNE

U to isto vreme, po slučaju prolazeći tuda, kurjak čuje glas i viku iz bunara, pogleda unutra i vidi bednu lisicu gotovu utopiti se, koja ga počne moliti i zaklinjati da pohiti koliko brže, donese uže i da

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti vetar pun sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

i same suze zališe — ne moga̓ se rakije napiti. Spusti̓ čuturicu pokraj njegova kolena, usta̓ — a on samo pogleda — i odo̓ pod jednu šljivu, nabijem džube na glavu, i tu ne znam koliko sam plakao i suza izlio; u tom i zaspim.

da na prvoj skupštini sinod postavimo, i da je to sav narod čuo, i da s nestrpenijem kad će se sinod ustanoviti pogleda; a ovo je skupština, i sad je vreme!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Šta veliš? — upita Marica, pa stade, naslonivši se na motiku, i pogleda ga popreko. — Ono tvoje »dobro jutro«... Baš si mi ti neki đavo! — reče Raka i opet zaškilji očima i kao nasmehnu se.

Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je.

da si samo video, učitelju! — reče i pogleda po svima gostima. — Komesijalno... Znam ja to! — reče učitelj običnim svojim tonom. — Zar su ono merdžani?

— Komesijalno... Znam ja to! — reče učitelj običnim svojim tonom. — Zar su ono merdžani? — upita Maksim i pogleda iznad njega čitav korak. — Ja, merdžani... to su oni korali? Je li, učitelju? — Jest, jest... korali — potvrđuje učitelj.

korali — potvrđuje učitelj. — A gde li to raste? — Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! — reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom. — Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više.

— reče Marko, pa pogleda opet po svima. Seljaci gurnuše jedan drugog laktom. — Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više. — Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju? — reče opet Marko i opet pogleda po svima.

— Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju? — reče opet Marko i opet pogleda po svima. — Naturalno! — potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi? — upita Maksim i pogleda još za jedan korak više.

— Naturalno! — potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi? — upita Maksim i pogleda još za jedan korak više. — Evo, gospodine, vino! — reče mehandžija i metvu polokanicu na sto i tri čaše.

— A kit? — uzviknu najedanput Maksim, čisto smešeći se od zadovoljstva što je tako uhvatio u tesno svog kolegu, pa pogleda gotovo u sami tavan. — Jest, ja — kit! — reče Marko i čisto se ošvanji što naiđe na takav čvor. — Hm, hm! Kit — ja!...

— Kako bi to bilo da načini čovek haljine od eksera, pa onda da zaroni?... Baš bi se nabo! — reče Marko i opet pogleda po svima. — To bi dobro bilo! — potvrdi Maksim pogledavši malo niže od tavana.

I opet bi se svadili, ali uđe Đura sa Spasojem, pa se malo povode — tokorse pijani. Gazda Raka pogleda ih, nešto se uzvrpolji, pa sede za jedan sto blizu vrata što nikad nije imao običaj.

— upita Sima. — E, pa... tamo eto... gore!... — reče Đura i poče prelivati preko čaše već doneseno vino. Gazda Raka pogleda tamo i amo po gostima, pa se tek izvuče; niko ga valjda i ne opazi osim Đure i Spasoja.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi. On priđe bolesniku, pogleda mu u oči, pomilova ga po glavi, na ga odreši. Onda stade čitati „Strašnu molitvu”.

I zaista, tako je. On nije bio čovek od nauke, ali je bio jedan od ljudi svoga doba, pun prirodne svežine i pravilnih pogleda na svaku stvar; jedan od onih što nam stvoriše narodnu mudrost, naše poslovice...

— Da mi je da se njetko zavadi, pa da ja mirim!... Tako bi vidjeli da sam ja čovjek!... Marinku se nasmeši brk. On pogleda Krušku pravo u oči... Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!...

Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na

Stanko se hipnu i preskoči nož... Graknuše sa sviju strana kao da dobiše nov život... Sve živo skoči oko Stanka. On pogleda Jelicu, kojoj se lagano vraćaše rumenilo na lice...

Ovo je neki izmet... plače!... To beše što i nadraženom psu palica kroz plot... Samo što pogleda Marinka strašnim pogledom, pa jypny kao zver... U trenutku se vratio. U ruci je nosio zapet pištolj...

On sleže ramenima. — I to zbog mene! Kao da mu neko opali šamar, on se trže, razrogači oči i pogleda je strašnim pogledom: — Zbog tebe?! — Zbog mene!... Zar ti ne znaš?... A on te odavno mrzi...

Nešto zašušta iza njega... Telo mu prožma jeza... Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se... nebo se osulo zvezdama; a one zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca,

Ali krivac kao da čita iz toga pogleda, koji mu veli: znam te, vidim te!... Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah... I opet nema tišina...

— Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je? — Svejedno!... — Dobro, idi sad! Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom... I što je ona više odmicala, njemu sve žalije...

se vazda zagledao u izlazak i zalazak sunčev, koji se bacao u sanjarije čim insekti zazuzuču oko njega — prvi put to ne pogleda. Op je išao tromo i leno... I stiže kući. Radeni ljudi pano večeraju, rano ležu, da bi ranije sutra na posao ustali.

— Jest, ubiću ga... kao muvu!... Da pirnem, nestaće ga!... Sad mi je manji od mrava, a lakši od paperka! I pogleda u nebo, pa se stade zaklinjati bogu, zvezdama i plavom nebu da će ubiti Lazara...

Dučić, Jovan - PESME

A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja sjaje. Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom

Ali on nije više bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— A on? — rekoh ja Joca mi pogleda u oči: — Broj 17? Njemu, brate, mi činimo samo ono što je u nas reč „utehe radi”. To jest, zavaravamo ga da ne ostane

Hajde da večeramo! Joca za časak samo zamišljeno začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se razbudi, kao da skide neku masku, kao da strese nešto sa sebe: — Hajde! Dođosmo.

To ima samo u Miće kaznačeja. — Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana.

Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa: — Spavaju! — Ali se trže od svog šapata i kao da se okameni nasred sobe.

skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema kapetanu, zagrnu rukav od ćurčeta i pogleda po stolu, htevši se nalaktiti. Ali se odjedanput trže, videći po stolu grdnu, crvenkastu, masnu mrlju. — Ej ti, more!

! Pa onda ujedared i sam briznu u plač: — A što će mi sve ovo? On baci preda se kapu sa poklonima i kao lud pogleda u nebo, kao da odozgo čeka odgovora. — Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica. — Ovde je nesreća, a mi...

— Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica. — Ovde je nesreća, a mi... — ona pogleda u obe noge svome mužu i u pune obraščiće svoga deteta... — mi smo, hvala bogu, srećni i presrećni!

Baš da znam da te nikad ni uzeti neću! Anoka se ne zastide, kô što bi trebalo. Lukavo pogleda ispod oka, navi se malo na stranu i, prikrivajući ljutinu, reče: — Pa dobro, i nemoj!

I ponegda turi ruku pod pojas, zaglaba čibučić, a batinu uzme preko srede; ali čim ona pogleda i digne nos, a on se uparadi kao da stoji pred vladikom. Tako ona sve više i više besni i baš hotimično ide uz nos.

— Đedo, molim ti se, ja.. nije vajde... obraz pod noge! Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš!

Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju

Đeda oturi ispred sebe komad hleba, lažicu i viljušku, a nož turi u cagrije. Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po svima, pa stade na Anoci. Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ostavite što i za sutra, — reče i prekide razgovor devojkama, a ove baš šaputale o Šaci hirurgu kako obešenjački pogleda i češlja kosu, »a sokak sve miriše od fine cigare i mirišljava sapuna kad prođe«, veli frajla Melanija.

Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva. I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga

moram da je s tim upodobljavam — k’o i dobra i lepa devojka: »Ko pre devojci, onoga je i devojka«; — završi pop Spira i pogleda ga značajno. A bio mu se jako dopao.

Posle toga je manje lajao za sve vreme vizite. Tek ponekad lane, pogleda sumnjivo na tu stranu od vremena na vreme, kao da progunđa nešto na formu: hm, ajd, ajd!

— Pak-pak? — umeša se pátak u razgovor i prekide malu pauzu koja postade posle gospoja-Sidinog pitanja. Pogleda ga gost onako sa onom keceljom, pa se nasmeši. — Ali, Sido... — veli pop Spira — što dosađuješ gospodinu?

— Meni za ljubav, gospodine, zar nećete? — reče Jula i pogleda ga usplahireno a crvena do ušiju, i prinese mu poslužavnik s rakijom.

ne poznaje još to žensko stvorenje koje je u stanju da mu se odupre, samo kad je on onako obešenjački, onako po njegovski, pogleda. A znao je kad i kako treba pogledati.

A znao je kad i kako treba pogledati. Na kaputaške, to jest pulgerske devojke samo pogleda i uzdahne, a na paorske namigne i kresne očima tako žestoko da mu ponekad spadne i slamni šešir s glave.

sam kod svoje kuće da mi je sve čisto, — reče gđa Sida sva bleda, a nozdrve joj pobelele, i prekrsti ruke pa opet pogleda na Peru (koji ostavi album i poče čitati Rinalda Rinaldinija), kao da mu očima htede reći: zar nije tako?

— A, »šnuftiklama« ste vi naučili da brišete čaše; jest ako ćete baš da znate! — veli gđa Sida, pa i opet pogleda u Peru koji se samo okretaše čas jednoj čas drugoj popadiji. — »Ta, ta, ta, gospoja Sido,... Perso.

— Juco, napred, olbrekc! — komandira gđa Sida i zalupi vrata i pljunu za sobom. Šta će Jula nego se diže, pogleda Peru blago i tužno, i sledova razjarenoj mámi.

— Govor cveća? Ne znam, gospođice. — Šteta! — reče Melanija i pogleda ga svojim crnim očima tako značajno da blaga Julina slika iščeze jedared zasvagda iz srca mu. Pera obori oči.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog.

Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali. A Naza, od stida ne bi smela u nikoga da pogleda a kamo li da koga izgrdi i izbije, već bi krišom iz svoje torbe prenosila u Ljubinu, tobož da je to naprošeno, samo da

— poče on kao da se dosećuje — umre ona. Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla? On jedva okrenu glavu da me pogleda. I, isto onako napućeno, prkosno, gledaše me kao da me ispitivaše. I posle dugog gledanja kao da se reši da mi odgovori.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Tako Čekmedžijić preporučivši se ostavi kuću popinu. Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući.

Svi uđu. Kad je Ljuba video šta ima tu, jeza ga čisto napada od pogleda na mnoge lepe stvari. Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa dugačke firange, pa sat što svira!

On jedva čeka da čika-Gavra dođe. Naposletku, evo ih. Mati pogleda na devojku, pa s njom u drugu sobu ode; ostane Čekmedžijić sa čika-Gavrom.

Zbogom pameti! On ode u sobu ženi sa ozbiljnim licem, pa ništa ne govori, nego je tek pogleda, pa opet svoj posao nastavi.

Ćirković je bogat. Putem se razgovaraju. Jefta, kao dobar trgovac, ma da je bogat, dobro pogleda novac kad izdaje, zna da će ga skupo stati peštanski fiškal.

Ja neću na vas zaboraviti. — Ćirković izvadi dvanaest dukata i metne na sto. Fiškal pogleda na dukate i kašljucne od miline. Poznao je da je mastan klijent. — E, dobro, ja ću sve svoje učiniti, nemajte brige.

Milivoj se obuče što lepše može, pogleda se na ogledalu, zakovrči brkove, pa hajd’ napolje te se ubaci u kola Alkina. Kočijaš juri.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

onaj tanki drveni kapčić na lenjirastom prozorčiću, te uđe nešto svetlosti, pa zasenjenim očima koje su ga bolele, pogleda pred sobom.

On pogleda po selu. I taj njegov pogled, zasenjen i mutan kao i njegove misli što su plavile sve po nekim crnim talasima, video je sa

kao da mu je duša sva upljuvana, prljava i nekako zagađena, a u ,onu ranjenu nogu belo omotanu nije smeo nikako ni da pogleda.

On je hteo da ona nikad nikog ne pogleda, nikad ni s kim ne progovori, nigde ne izađe i da se, nikome ne dopadne a ona to nije mogla.

ja volim hrabrost i snagu. I ona široko otvori oči, pa ga pogleda nekako nepomično čvrsto-ukočeno i oprezno kao mačka, pogledom u kome se videla sva ona požudna čežnja i strast za

po kome su, hitri kao veverice, pretrčavali visoki i tanki gorštaci Tada komandant odreda skide dogled s očiju pa pogleda ispitivački po oficirima, kojima je. bio okružen. — Gospodo, reče on, ima li koga ko bi dragovoljno...

Onda jedan krajičak zlatnoga kotura poviri, i još jasnije obasja planinu. Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini. Čitav okean prostora i slobode širio se pred njim i mamio ga.

On pogleda u ruku, ugleda krv, pa se zguri, zgrči, iskrivi i zaurla: — U akciju, u akciju, u akciju! I sve se u kalamburu neke

Afrika

Na ponekome je, (doslovce) i po nekoliko kila grigria (talismana). Grigri protiv zmija, noža, kuršuma, zlog pogleda, zle misli, reči, za dobar put, dobar lov, udar, i tako u beskraj.

Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka

Ovde su crnci sasvim drugoga tipa: vrlo crni, vrlo divljih likova i blistavoga pogleda. Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti.

Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata. Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina.

Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući

Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda. Ima ufitiljenu šišku navrh glave.

Rekao bih čak da su oni predeli bili obojeni, s druge strane našeg pogleda, po plamenoj osnovi našega uzbuđenja, ljubopitstva, i čežnji da vidimo i da saznamo.

Treba videti koliko nege traži jedan fetiš. Ima ih koje treba sklanjati od nečistih mesta, druge od vode, treće od pogleda raznih životinja.

Spomenuo sam ranije koliko su crnci pažljivi i diskretni. Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom i

To je jedan džin, na krpama i slami, razbacanoj po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej.

Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena. Pitam šta joj je rekao. „Da pravi mnogo ši–ši!“ odgovara sam mladić zbacujući kapuljaču sa glave.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A na nos je stalno dizao naočali, kao da ih oblači i svlači. Nije propustio nikoga da prvo, kroz naočali, pogleda. Iako je Engelshofenu bilo javljeno o dolasku oberkrigskomisara, starac nije smatrao da treba da ga dočeka, nego mu je

A čovek je velika stražnjica. „Stražnjica“ – dodade poluglasno, tako da ga Grk sa zaprepašćenjem pogleda. Engelshofen je, međutim, bio završio svoje oblačenje i staračkom ljubaznošću ukaza Grku vrata.

Za trenutak, osetiv kako ga Sunce pali po obrazima, on je bio podigao glavu i pokušao da pogleda u Sunce, širom raširenim zenicama. Odmah zatim, sklopio je oči i proderao se: „Na moju komandu, sve, voljno.

E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.“ Dok je to siktao kroz zube, Garsuli se bio okrenuo, da još jednom pogleda na utrinu, gde je bio polk ostavio.

Lako je poznati dobru kopitu, visoku, dole široku, crnu. Ako se pogleda u bistre konjske oči, neće prevariti, ali zar vredi gledati u ljudske oči? Nakaze su, kao taj Garsuli.

Ako Pavle ode sa ovoga svita, ja neću preživjeti!“ Kad njen muž to ču, on se trže, razrogači oči i pogleda je, trudeći se da joj uhvati pogled. Zatim opet prisloni glavu na direk, kao da traži meko uzglavlje.

Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade. Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo odmahnu rukom.

“ Đurđe, koji beše zastao, opet samo mahnu rukom, odlazeći. Petar ih pogleda, za trenut otvorenim očima, zatim opet zavali glavu i nastavi da se smeška, zatvorenih očiju.

Bojala se da će ga ubiti pri pokušaju bekstva. Pavle je samo pogleda, i opet se nasmeja. Veli, bežaće do Budima, a odatle će u Beč, i teraće sve dok ne postigne, kod grofa Bestuševa,

Čuće se i naša!“ Pavle ga međutim tužno pogleda i reče mu nekim glasom kojim nije govorio dotle, oštrim, grubim, ledenim: „Ama nije riječ, dete, o talirima.

Kad su popili kavu, gospoža Kumrija pogleda, ispod oka, svoga muža, mračno, kao kroz gromove i munju. Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao ožiljak od

Pa ipak, iako ga ne pogleda, sad pri rastanku, bila se sažalila na tog poružnjalog, zapuštenog, čoveka. Mislila je, za trenut, dva, na njega

Teodosije - ŽITIJA

A mladić se divljaše ocu svojemu što toliku visost vojvode potrudi s mladim blagorodnima, i stiđaše se da u lice muža pogleda, jer se zbog njega mnogo potrudio da dođe u tuđu zemlju.

Svršivši sve ovo u unutrašnjosti manastira Vatopeda, reče: — Ako Bog koji gleda na me pogleda i da mi da vidim ovde gospodina oca mojega, useliću se s njim u svoje ćelije.

A ja, sluga tvoj, da se uzradujem i uzveselim zbog milosti tvoje, jer pogleda na smernost moju i spase od gonilaca dušu moju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

godine. Ali se sa većom sigurnošću može utvrditi da se njihov poslovni dar mahom ne odlikuje velikom širinom pogleda: često je kod njih manje smelosti i onog snažnog poleta, što se oboje javlja kod njihove braće dinarskog tipa iz

koja se svemu od vere nada i sve od vere iščekuje, i otuda slaba volja i inicijativa i oskudica smelog i jasnog pogleda na stvari i prilike.

Njihova pobožnost liči na grčko-aromunsku. Kad se pogleda etnička karta, vidi se kako je ovo oblast u kojoj su se pravoslavni Srbi održali najdalje na zapadu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Otišli su da pojedu mjesec, pa da te onda lakše sačekaju negdje u mraku. Kruškotres Kukuruzović pogleda u okrnjen mjesec i urliknu: — Ajaoj, gotovo je, pojeli su već pola mjeseca! Bježim!

— Evo, ženo, donio sam ti jednog lovca miševa — zabrunda Brko, a njegova srdita žena samo me pogleda i viknu: — Pa to je neki stari prepredeni mačor, lopov od glave do pete, po nosu mu se poznaje!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

dlanova Daleko u nama (1943) IGRE PRE IGRE Zoranu Mišiću Zažmuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se

svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade OD žežene želje od šarenih pogleda OD kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Da, čuo sam! RINA (ode u svoju sobu). V PAVLE, MARIJA PAVLE (digne glavu i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi telefonu, uzima telefonsku knjigu i traži izvestan broj).

Hoćete li da me poslušate bar danas? (Pruži mu ruku.) ALjOŠA (pogleda ga u oči i bezvoljno mu daje ruku). PAVLE: Tako, tako! Idite malo u društvo, razvedrite se! (Pogleda ga.

) ALjOŠA (pogleda ga u oči i bezvoljno mu daje ruku). PAVLE: Tako, tako! Idite malo u društvo, razvedrite se! (Pogleda ga.) Čekajte, ne možete takav. Vi nemate malo bolji kaput? Taj je iscepan i prljav, ne možete takav ići.

) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim. Moja bi kćerka htela da pogleda po radnjama štofove za venčanu haljinu, jer, znate već, venčani dan se približava.

) XVII PAVLE, PREĐAŠNjI PAVLE (ulazi i pogleda po svima): Dobar dan! SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili).

PAVLE (pogleda oko sebe): Pa onda, i ova druga gospoda. Moj drug i ortak, na primer...? NOVAKOVIĆ: Mi smo se, gospodine, rastali još

VUKICA (ocu očajno): Eto, kažem ja! SPASOJE: Šta to? VUKICA (zbunjeno): Kažem ja da moj verenik neće doći. (Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva.

MARIĆ: Gospodin će to posvedočiti? SPASOJE: I mnogo štošta više. MARIĆ (pogleda Novakovića pravo u oči, pa kad ovaj obori pogled, on mu sa dubokim prezrenjem okrene leđa obraćajući se Spasoju):

U tamnicu ili u izgnanstvo, da bi vi na mojoj tekovini mogli živeti? Je l' te... je l' te? (Pogleda ih, ali oni ne dižu pogled. Sa gorčinom i bolom.

(Opšti diskretni pogled i izmena pogleda.) SPASOJE (brzo prihvati situaciju): Gospodin Švarc je član uprave preduzeća „Ilirija” i po poslovima toga društva on

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bio sam siguran da ih čitavo Karanovo čuje. Mama je ćutala izbegavajući da me pogleda. - Tvoj muž je izjavio da me se stidiš! - rekoh. - Tata je takođe rekao da me se stidi.

- O, ti! - rekoh otvorivši torbu, a Greta izvuče bronzanu glavu ispod oklopa i pogleda me svojim ludim očima, svetlim i pokretnim kao dobro uglačani staklenci. - Hej, Sulejmane!

Otac me pogleda kao da shvata, nešto reče, više se ne sećam šta. Gledao sam u Staniku. Ona je još držala ruke na očima, ali se nije

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ded, Sofro, istavi te novce; kad se, znaš, oni’ pet akova proda, sve će to biti naknađeno. Gospodar Sofra mrko pogleda na Čamču, pa vadi buđelar, izbroji hiljadu forinti na stolu, i kvit. Armicijaš primi novce i dâ mu kvitu.

Frajla Lenka učtivo ga poslužuje, ali je ozbiljna. Profit baca oko na nju, ali ona ne da svoje zenice, ne da svog pogleda uhvatiti. Shvata šta Profit misli.

, onda će doći da malo poigra kotiljon sa „fiškalom”. Gospođa Matilda na ove zadnje reči nasmeši se, pogleda na frajla-Lujzu i Šamiku. Frajla Lujza se zarumeni. Ona je njoj već mnogo o Šamiki govorila.

! Sad frajla Lujza donese gitar, pa u ruke Šamiki. Šamika svira i peva. Tako se poduže zabavljahu. Kad Šamika pogleda na sat, zna da će ga otac skoro odazvati, pa nešto vadi iz džepa.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Umoran od jahanja i žurbe, sad je pogleda drugim očima i, prišavši joj, poče da je ljubi, kroz svoje razbarušene brke. Užurban, on joj još jednom, dahćući pod

živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči. Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć. Ponoć je bila odavno prošla. „A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima?

Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć. Ponoć je bila odavno prošla. „A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini...

No kad se po drugi put vrati i vide je sa malim detetom, malne zaplaka. Toliko beše vedrog, nebesnog pogleda, čistih ruku i grla. Sažaljevajući sebe, on joj u šali, nesvesno, ispriča, kako bi joj bilo da je njegova.

no pre, bleđa i sasvim tiha, pod jednim, neprestanim, čudnovatim osmehom, koji se nije gubio ni onda kada ga tužno pogleda. A pogledala ga je širom otvorenim očima, da mu se učini: stiže na obalu dubokog, modrog mora.

Naredio je da ga presvuku još jednom i obuku. Ona, od stida, ode do prozora i ne smede da slugama pogleda u oči, ali ne izide. Ni onda, kad ga položiše u njenu postelju.

posle naglih ručkova i pijanki, izubijanih nogu, uđoše u varoš Grac, požuteli, sasušeni, zakrvavljenih očiju i mutnog pogleda.

Vuk Isakovič, da je mogao, ne bi sve to udostojio ni jednog pogleda, još manje Tursku, kuda su se neki selili natrag. Tursku, koju je Vuk Isakovič mrzeo, ne zapaziv nikad njene popločane

kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da otvori oči i pogleda šta je. Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu.

anđelčićima, pune bezbrojnih sveća, Isakovič, uplašen, video je i nju, u ogledalu, leđima okrenut, pre nego što joj pogleda u lice. Bila se obukla kao mlada devojka.

Videv da je sam na brežuljku, sa konjima, on poče šaputati svome, a drmusati drugog i pogleda još jednom preko reke, spazivši na drugoj obali francuske predstraže.

Despot ga pogleda blago, zastavši mu čelo glave, govoreći: „Otverstia vižu dveri smerti tvoje, Isakoviču, pri poslednjem izdihani!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

na primer, u Skopskoj kotlini preporučuje se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke, i to ustima, a onda kroz njega da pogleda momka koga je izabrala. Kažu, da će se on odmah silno u nju zaljubiti i uzvratiti joj ljubav.

Svakako najprirodniji način izbegavanja pogleda zlih očiju jeste skrivanje od njega. Zato se mlada kod nas pokriva različitim pokrivačima („veo“, „avlimarima“, „okrug“,

).³³ Drugi moćan način zaštite od pogleda urokljivih očiju jeste skretanje pažnje zloočnika na nešto drugo, upadljivo i neobično.

¹⁶⁷ Ovo verovanje u opasnu snagu pogleda naročito je izraženo u oblasti Sredozemnog mora i na Bliskom istoku. U našem narodu vrlo je snažno ukorenjeno verovanje

U našem narodu vrlo je snažno ukorenjeno verovanje da postoje ljudi koji imaju zle oči i koji mogu samo snagom svog pogleda da nanesu veliku nesreću čoveku, životinji, rastinju ili kakvoj građevini.

„Zle oči, oči uročljive, vele seljaci, mogu da poseku gore od sablje. Kad čovek pogleda u lepo dete, u napredno tele ili ždrebe, i začudi mu se lepoti, može detetu veoma nauditi čak i da umre“, piše

Globalne strategije zaštite od zlih očiju jesu: (1) sklanjanje dece od opasnog pogleda, (2) ublažavanje snage opasnog pogleda, (3) skretanje pogleda od deteta, (4) poništavanje štetnog dejstva uroka i (5)

Globalne strategije zaštite od zlih očiju jesu: (1) sklanjanje dece od opasnog pogleda, (2) ublažavanje snage opasnog pogleda, (3) skretanje pogleda od deteta, (4) poništavanje štetnog dejstva uroka i (5) odbijanje zlog pogleda.

zaštite od zlih očiju jesu: (1) sklanjanje dece od opasnog pogleda, (2) ublažavanje snage opasnog pogleda, (3) skretanje pogleda od deteta, (4) poništavanje štetnog dejstva uroka i (5) odbijanje zlog pogleda. (1) Skrivanje od zlog pogleda.

snage opasnog pogleda, (3) skretanje pogleda od deteta, (4) poništavanje štetnog dejstva uroka i (5) odbijanje zlog pogleda. (1) Skrivanje od zlog pogleda.

(1) Skrivanje od zlog pogleda. „Najprirodnija i najlogičnija zaštita od uroka je u tom da čovek ne bude izložen pogledima zlih očiju.

(2) Slabljenje moći opasnog pogleda. U Metohiji kažu da „ako gledaš nešto lepo i napredno, valja da ga gledaš kroz sito, jer možda imaš zle oči i ne valja

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život.

U ukus tih višanja koje su sazrevale na prozoru, na suncu, upilo se zbog toga nešto od našeg pogleda na čubursko dvorište.

od dvadeset i trideset i, moram da priznam, tu sam napravio veliku budalaštinu: ljubomorna Odri nije htela ni da me pogleda!

Povučen u najdublju senku »Hungarije«, predviđao sam kako će se dalje odvijati stvari. Sada je vreme da ga pogleda onako. Pogledala ga je. Sada je vreme da se poljube. Poljubili su se.

Sada je vreme da mu stavi prst na usta i da kaže: »Ćuti, ne govori...« Kazala je. Sada je vreme da čovek oprezno pogleda oko sebe da li ga je neko video kako se ljubi sa Žuži. Nije ga niko video sem mene.

– Lepo je… — reče devojka zirkajući po sali. – A meni je dosadno! – Zašto onda dolazite? — upita ona i prvi put ga pogleda sa stvarnim zanimanjem. – Šta bih drugo radio dok sam tu? – Niste odavde?

— Je li dobila makar samu sebe? — upita starica jedva čujno, ne ispuštajući cigaretu iz usta. Sin ponovo pogleda novine pa zatim nju, a onda reče da je »dobila samu sebe«. —Daj da vidim! — naredi starica.

zamiče u neki prolaz — mutni nagoveštaji — ponekad te gotovo očešu devojke u krznu, ljubazni, elegatni mladići ugašenih pogleda, lenji i blazirani — poznate zverke što na svojim licima trpeljivo nose obožavajuće poglede prolaznika— pratiš ih,

— One u nedelju si odlično sredio! Hoće li ti odgovarati? — Ne verujem — reče mladi čovek i pogleda na sat. E, pa vreme je da se ide. Piši!

Čile nije znao šta da radi sa grudvom. Premeštao je sa dlana na dlan. Jedna dama s druge strane okruglog šanka pogleda ga s blagim čuđenjem. On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop.

Pogledaj mi ruke! Pogledaj mi, molim te, samo ruke! Upropašćene! Krijem ih u rukave kad me neko pogleda. Pretvorio si me u građevinsku radnicu. Beton. Beton. Beton. Beton. I beton. I to se zove vikend! – Ne možeš da kažeš.

moć elektične energije provedene čak i u harmoniku tamnoputog pevača, čiji su prsti bili okićeni prstenjem svih oblika. Pogleda ispod trepavica društvo pokraj kafanskog orkestra, praveći se da pažljivo reže bečku šniclu; utvrdila je u jednom

Matavulj, Simo - USKOK

— Ko to bješe? — zapita Janko. — U isti mah opazi da se svi namračiše i da Krcun pogleda Steva kao ne odobravajući. Ćoro odgovori: — Čovjek iz svijeta kao i ti!

— Viđi đavola đetinjeg! Sve zna! — Koje je doba noći, Janko? — zapita pop. Janko pogleda na časovnik: — Ura do ponoći! — Hajde, ženo, doma! — viknu pop. Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom.

— A nema pisara? — Glavni je pisar đakon Ivo, a kad ustreba pišu i kaluđeri. Janko pogleda na časovnik: — Ja se dugo zadržah kod tebe, a treba da svratim još u toliko kuća. U koliko još!? — zapita ustajući.

Vladika ga samo pogleda i malo diže ruku, a na to moj ti Mrmonja zakovrnu, posrnu, te da ga sâm vladika ne prihvati, pružio bi se na tle kao

Vladika se malo zamisli, pa ga pogleda zadovoljno: — Vidiš, to je pametno! To si se dobro sjetio, moj vrijedni Ivo!... Nego, poznaje li to dijete mnogo

Kad sunce stiže do pola neba, jedan se probudi, sjede i, onako trapovijesan, pogleda po družini, pa na nebo, pa se prekrsti i ustade. Bješe Marko Jokašev.

Joke mu stavi dlan na čelo. On se nasmija, veselo ih pogleda i zapita: — Jesu li došli? — Ko? — reče Joke. — Pa Ludmila, Vaclav, ujak i mali Janko?... Pa svatovi naši!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

socijalnih smislova pesnikovanja, i smatrao je uzvišenom dužnošću da mladom čitaocu pruži „zabavice, poučice vedroga pogleda.

Ljupka pletilja je razglašeni hajdučki izveštač; jasno su se ukrstili dva Ćopićeva pogleda: lirski, i humoristički. Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme.

Jedan drugi posmatrač prodornog pogleda, Zmaj, takođe je pokazivao roditeljsku nežnost i brigu za dete. Radović je suzdržaniji, ironičniji: moderniji.

III Pogleda li se pažljivije navedeni spisak, lako će se uočiti smelost sa kojom Ršumović koristi „nepesničke” reči, reči iz najšire

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

ne samo nove pisce i dnevnu književnu proizvodnju no i starije pisce i ranije književne epohe, vrši reviziju književnih pogleda, ocena i shvatanja, daje dragocen materijal pravoj istoriji književnosti.

Pored toga, tu ima i zanimljivih opažanja, originalnih utisaka i razumnih i slobodnih pogleda na život. Knjiga je pisana spontanim i prirodnim stilom, vrlo tečnim i čitkim, sa merom i sa ukusom.

Milićević, Vuk - Bespuće

— i zgledao se u nju. Nije ju raspoznao u prvi mah. Prišao je prozoru, zastrtom grubom zavjesom sa plavim prugama. I pogleda ponovo.

Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše. On htjede još nešto da mu kaže, tražeći samo u sebi blaže riječi.

reče i okrenu oči prema njemu. On se malo osmjehnu i razumio je. Ne, nije mi mrsko, — reče i pogleda je blago. — Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna.

— Vi nemate nikoga da se o vama stara, rekla je. — Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi.

On je pogleda: ona sjeđaše s rukama u krilu, s oborenim očima, s licem u koje je udarila krv, s oblim grudima koje su poigravale.

da i njega prži suša i izgara pripeka, da hlepti kao spržena polja za jednom kišom, da izlijeće pred kuću i da dugo pogleda u nebo, glatko, plavo i bez oblaka, sa kojega se prosipa oganj.

On htjede da malo razmisli i ne odgovori odmah. Ona ga pogleda. Njemu se učini da je pročitao u njezinom oku: „Hajdete!“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe.

Kroz jedan klanac probija se Una. Inžinjer nešto priča o svome poslu i budućim radovima u ovoj okolini; Gavre Đaković pogleda ga od vremena na vreme i klimne glavom, ali ga ne sluša.

I pusti njezinu ruku. Ona samo što malo otkloni dlanove s očiju, zadržavajući svoj položaj s rukama ispred lica, i pogleda ga tužno i pametno u oči. — Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!

pregibe njezinog tijela, njezine pokrete, upijajući u oči njezinu sliku, kao da je sada gleda po prvi put, ne skidajući pogleda s njezinih pleća na koja kosa baca sjenku.

I kad smete s uma i kad se prevari da je upita da mu nešto potvrdi, ona lagano klimnu glavom i pogleda ga ponovo, i on jasno vidje da u tome pogledu bijaše više žalosti, više neke mirne, ozbiljne tuge nego prijekora.

Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči. On baci na nju jedan pogled sa strane: ona prevrtaše u rukama neki vez, a oči joj se bijahu izgubile na drugoj

Sremac, Stevan - PROZA

— Jok... tri i po. Jovanu su jednako zvonile u ušima rođakove reči: da će prase trajati do Maloga Božića. Pogleda prase i nemade kud nego priznade da je zaista tako.

Kao da ga se bojiš, ili, da mu se čudiš. (Mali Perica, sin sreskoga ćate, uvukao donju usnicu pod gornju, pa pogleda čas u učitelja, a čas u gosta.

Radičević, Branko - PESME

lipu i travu i cveće, — Cveće krasno odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam gledâ, Ka zapadu oko mi se ote Pa pogleda njegove krasote, Glednu tamo reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta

“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako

“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od

se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem pogledom, Al' u ovim kâno i u prve, Nigde meda ni najmanje mrve! Šta je ovo, zar se tako radi?

Sada pljuštu, sada grmu jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu,

Kuda gleda, na koga li laje? Pa pogleda kraju i obali, Glednu tamo, pa mi se ražali, Vide onde onog divnog Elja, I još Enja, njemu prijatelja, I još jedna

Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne boj se, sve će dobro biti,

on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo belo, San je i to, misli on zacelo: „San je san

dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli preteških se trže, Te pogleda nebu ka istoku, Gleda bolje, ne veruje oku: Crvēn pred njim, kâ da nebo gori: „Šta je ono — zar već zora zori?

Ali granu od istoka sunce, Te pogleda onoj gori čarnoj, I ugleda, pa se razradova, A gdje ne bi, pobratime mio! Kad na susret njemu odsjajuje Krasna kita

“ Tako reče, glednu niz čardaka, Šćaše skočit, al' joj se ne dade, Krošto? zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu, Pokrenu joj

“ Pa je gleda i opet pogleda, I bi tako do zore ostao, Al' uletje jedna laka straža: „Na noge se, eto Turci idu, Jalakaju, česte puške meću.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Od pogleda na termometar djed je dobijao vrtoglavicu i stuživalo bi mu se u stomaku, a od vaser-vage je zakretao glavu kao od urok

— dočeka djed nekako s visine i ne obraćajući se meni nego samardžiji. — Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba.

Valjalo je tu naslikati konja i konjanika, a to je vraški težak i zametan posao. Ostali sveci obično stoje pobožno, pogleda dignuta nebu, a ovaj Đorđe, megdandžija, em je konja upropanj nagnao, em je objeručke skopao koplje i probada zmaja

— Đede, đede, eno bradonja slika! — Gdje slika? — prenu se starac i pogleda put naše gostinske sobe. — Eno ga kod pojate. — Kod pojate? — izbeči se djed. — Otkud kod pojate?

— Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči? Djed pogleda našu Mimu, jednu staru mirnu kobilu, koja je pasla niže pojate, i razočarano reče: — Pa to je kobila.

Svi su buljili u sliku nasred sofre, a niko i ne pogleda u autora, bradonju, kao da on s čitavim tim poslom nema baš nikakve veze.

— inatio se samardžija. Sava više nije nalazio za potrebno ni da provjerava ono što je već jednom vidno. Pogleda samo djeda i sjetno uzdahnu: — Bogme, kad proljeće dođe, a u čemernog Save nestane žita, nema on da se umoli nijednom

— He-he, a što bi to kao moglo biti? — nepovjerljivo zarza samardžija, a i bradonja iznenađeno pogleda u čupoglavog starca kao da se čudi otkud li mu izleti ona crkvena riječ „blagočestiv“. — Šta ja to čujem, Savatije, a?

Kao i ostale njezine drugarice, još zorom je polijevala i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga

Evo ga najzad u sjenicu s krvavim sikirčetom u rukama. — Koje dobro, gospodine vodniče? Munižaba ispod oka pogleda ono sikirče i otpuhnu: — Zlo i gore, moj Đurašine.

Prolazeći našim krajem, Mulić je najčešće svraćao kod mog kuma Rožljike, jednog brkatog delije strašna pogleda i krupne glasine.

zaropet kravu klati! O ljudi, ljudi, šta će se i kako će se? Da se bar koliko-toliko zaštiti od seljakova pečalna pogleda, intendant se najprije obraća momčini: — Kako je, drug?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Biće još nekih pazara, zatrebaće mu i moji groševi! Imaće on i mene zbog čega da pogleda! Mogu ja i iza bukve, i u trnje, a ne uvek u najgušći metež! Može i meni da se zaglavi nož!

A to ti nije rekao? Nije? Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo.

Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina.

Da ja sad idem. Čeka me stotinu poslova. Za šes dana, evo nas ovde. Na kratko, kolko da Hasanaginica dete pogleda, poljubi, pa mi idemo svojim putem. Ma nemo da se deranžiraš, sam ću ja! HASANAGA: Ma ajde, ispratiću te!

Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar nadvoje-natroje, pa d idemo! HASANAGA (Jusufu): Nakitila se bogato, da mi se pokaže!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Šta je, Dimitrijo? — Ono, znaš... ’oćeš da se udaš? — Hoću! — A koga ćeš? — pita je on ozbiljno. Toda ga pogleda, pa kad ga vidi onako blesasta a ozbiljna, ona prsne u smeh.

— Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda. — Zar ne znaš da Toda treba da ide u selo? — Hajd, spremi! A Dimitrija se zgrnuo pa ništa ne razume.

Toda mu pristupi bliže i upita ga blago. — Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš? — reče on s Mukom i pogleda upitno po ostalima. — ’Oću, ali ne boj mi se ti! Evo mama, tata, svi oni čuvaće te i paziti kao ja... Ne boj se ti...

Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je.

— Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se. Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je.

Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti. Odjednom diže glavu, pogleda mater, pa je opet brzo obori, zari u krilo i briznu u plač, grcajući: — ’Adžike, zar to?

I onda za tebe: — Marija umre. Bog da je prosti — reče mati i pogleda me. — E? — trgoh se. — Mani, sinko! — Odmahnu ona rukom. — Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ!

Uđe on zanoseći se. — ’Adžike mori! Što? — Ali se brzo trže kad me spazi, skinu kapu i pogleda me neodlučno. Zatim baci kapu, nasmeja se tupo, pa, šireći ruke pođe mi u susret. — A ja te, brate Kosto...

U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše. Baba se trže, zbuni, pogleda me plašljivo i ponizno. Ostale, kao da bi je opravdale, rekoše mi: — Dve noći nije spavala.

— Ama, teto! — promuca siroto devojče i pogleda je pogledom punim molbe. „— — — Zašto mi srce cepaš? Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi!

One se sve skupile, zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno...

Ona se trže, strese i osvesti. Pogleda me uplašeno i glasom koji opija i zanosi, dršćući, jedva čujno, protepa: — Nemoj! Sramota je!

Kostić, Laza - PESME

I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo! docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo te žalim

kad se kali u studni vali te biva čelik, tako se duša sužnoga diva, paljena slavom sjajnih pobeda, topljena žarom željnih pogleda ognjenog oka Delilinoga, tako se srce od plama živa u smrtnu studen tamnice skriva, slepilom žarki pogled okiva, te —

Mlad je ženik plamen živi, gori, zbori, pripoveda: „Što je tebi, zlato moje? Što me sunce ne pogleda?” „Ne pitaj me, srećo carska,” nevesta se ispoveda, „još je Samson u životu, to je izvor mojih beda.

Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu,

Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaji od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na

Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario. Jedanput čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače.

— Ma, ja htjedoh da se malo založim! — reče carev sluga. Putnik ga pogleda: — Pa, čim ćeš kad nemaš šta, a nemaš gdje kupiti? Nego de da požurimo, pa kad izađemo iz šume da kupimo štogod.

Kad izjutra ustade, obuče se, umi se, a maćeha ni da ga pogleda. On se začudi, ali ne upita. Uze šešir i štap, pa podiže jastuk da uzme i maramu. Ali, hoćeš! Nje nema.

Čojek se popne na drvo i pogleda, kad ugleda pred sobom jedno veliko polje i u tom polju jedno lijepo bistro vrelo i još nekaku vodu što teče poljem.

i koješta raditi — ne bi li ga time prestravio; vojnik ni abera, no samo sviri, đekad pijucne i srdito ispod očiju pogleda nepoznatoga. Najpošlje nepoznati dođe preda nj i reče mu: — Ko si ti? Šta radiš o'đe?

Handžija se kobajagi začudi: — Kakvu aspru išteš? Ti meni nijesi dao ama baš ni pare. Putnik se prepade i pogleda začuđeno, misleći opet da se handžija šali. Najedanput se prenerazi kad opazi da je u handžije crvena brada.

Momak odleti, i za nekoliko dekika eto ti handžije. Stupi unutra, pa pogleda hodžu i putnika: — Ta valjda me nijesi zvao radi onog bekrije. — Pogodio si. Baš sam te radi njega zvao.

— Dobro — reći će starac. — A kako ti je ime ženi? — Belila. — Dobro, onda piši ženi što ti ja kažem. Handžija pogleda hodžu čudnim pogledom, no ipak stade pisati: „Mojoj vjernoj ženi Belili.

— Sudi mi po kanunu, efendija! — odgovori Jevrejin. Kadija prihvati kanun i pogleda u kanun, pa reče Jevrejinu: — Ni od kakva mileta ne može biti Turčin do od Srbina, a ovaj je kmet Srbin pa njegovo oko

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Pusti i, pa kad se udadu, biće sve drugojačije. MAKSIM: Oće. Vidi se izjutra dan. Ona što se čepi i pogleda kao miš iz trica, što se krivi i prenemaže, i natrkačila na glavi kojekakve komedije, ta da bude pametna, kad se uda?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Oktobar u junu. I trnu zubi i opada kosa, Ogledala se od pogleda gase, Budućnost razložena kao glosa Nejasne strofe. Bolest obnavlja se.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bože, izgleda da sam se nacvrcala — ni vama ne bi falilo da vas s vremena na vreme pogleda iz fioke dok pišete za lovu, mislim, kada vam ono izlazi slika u novinama i sve!

i bez ikakvog ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u kupatilo s najlepšim šarenim pločicama.

prvi čovek koji je jedanput zauvek rakrstio sa preživelim ostacima jednog malograđanskog sitničarskositnosopstveničkog pogleda na svet i književnost, izbacivši iz svog dela potpuno interpunkciju, stil, smisao i gramatiku, kao i sve ostale stege

Jedva je uspeo da smesti svoj špricerski stomak ispod stola, kupio kilo belog i nalio prvu čašu, kad, kao slučajno, pogleda za naš sto i ugleda Snežanu kako lepo vijuga oko staklarije. Čaša mu ostade u visini usta, a on odjedanput preblede.

Maman, koja je za celo vreme njegovog monologa čitala novine, pogleda ga uplašeno: — Koga bi to ucmekao? — Njega, na časnu reč! — Ti si stvarno lud!

— Malograđani! kaže s prezirom, ali da je u tom trenutku bacio pogleda iza sebe, ne bi to ni u snu izvalio! Iz plakara se, naime, pojavljuje maman živopisno odevena u stare farmerke, duboke

Posle trećeg zapaljenja, pogleda me pravo u oči i kaže sa prekorom: — Pa dobro, bre, Anči što ne kupiš jedanput šibice? Dokle ćeš da se grebeš za

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

uz težak tresak, koji ruši krevet gde mrak je bio, zbacujući teret od ljupkih tela, brušenoga sjaja, bez kojeg nema pogleda što vida, pred kojim munja košuljicu skida. Izdrži nalet zračnih nasrtaja. II Od palih reči tvorim li nebesa?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na kraju reče, pogleda svijetla: „Ipak ću jednom pojesti pijetla.“ Ubrzo noćnik otpraši snijegom, zamače repom za prvim brijegom, pod

“ U ovoj zemlji ljudi su braća, tu ti se dobro za dobro vraća, ne vidiš nigdje pogleda zlog. Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog.

“ Ćosa je spreman pomoći svakom, pa daje proso kapom i šakom, hrani milion usta. A kad je došla sredina ljeta, pogleda Ćosa, al kakva šteta: čitava njiva pusta!

Bolje je ući u lavlji kavez, nego sa psetom praviti savez!“ Odjednom Žuća pokaza zube, pogleda mačku mrko: „Drži se, Tošo, loše si prošȏ, ugovor naš je crkȏ!

Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Tada se kroz jezersku travu pojavljuje druga barka, crvena. Starac i jedan mladi čovek otvorenoga pogleda veslaju stojeći. Njegov sin! — Možda je neuljudno što sam izdao ove prijatelje, koje sam prvo naterao da me voze.

Sramota je da sam vas ja na to priznanje naterao, a sam vam nisam rekao, šta ja nisam nikada video. Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam.

S jedne strane stola stajala je još mlada, visoka i mršava žena, neobično prijatnog, pametnog pogleda, ali već svela. Sa druge strane, na nečem što je ili divan ili postelja za decu, sedeo je bolesnik.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

” TRIFUN (kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže, zašto da nije mogao.

TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov nos.

Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina! SIMKA: Pa istina, dabome, i ne znam samo, šta imaš u mojoj sobi da tražiš papuče?

VIŠE NjIH: A on? AGATON: A on samo gleda u zemlju i ćuti, ne sme da me pogleda u oči, jer bih mu ja iz očiju pročitao testament.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

22 NA DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA CERA 39 NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA 52 OKO JEDNE PREĐICE 59 PREKO SAVE 64 ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR 77 POD OKRILjEM

Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu.

priroda im sve daje, od ljudi ništa ne traže. Od njih su se već i otuđili... Van domašaja svoga pogleda, oni kao da ne znaju ni za ljude, ni za zemlju. — A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko.

— Đak, podnarednik. Potporučnik je prevlačio prstom preko spiska, pogleda do kraja, a onda se obrati kapetanu: — Nema ga... — E, idi u drugu bateriju, eno tamo!

Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda. Ali i taj trenutni pogled dovoljan je da slika ostane nezaboravna. Preko puta je ležao mladić, poleđuške.

Vojnici se krišom podgurkuju, ali niko ne smede da pogleda Krstu, bojeći se njegovih ogromnih ruku. — Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra.

Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše. Stisnutih usana, ukočena pogleda i ledenog izraza, promakoše vojnici pored nas. — Otkoči pušku! — viknu jedan, sigurno vođa patrole.

— Neka komandir pete baterije kreće odmah! — začu se oštar glas komandanta diviziona. NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA Trebalo je izići iz ove njive na seoski put, ali je prolaz bio rđav, te smo čekali da vozovi

Ali je isto tako značajna uloga i onih koji su nas vodili. I u ovim velikim danima, na ovom svetom mestu, na domaku pogleda i sluha neprijateljevog, uzviknimo složno, jednoglasno, da naš glas odjekne preko brda i dolina bosanskih, da živi naš

Povremeno smo gađali celo poslepodne. Rajko je ječao i tek bi prevalio preko usta: „Vode.“ Mi smo ćutali. Stanoje pogleda upitno podnarednika, a ovaj manu rukom kao da veli: „Svršeno je sa njim, a ti čuvaj sebe.

— Idem! — reče odlučno. Ćutali smo... Ne znamo da li da mu čestitamo ili da ga odvraćamo. On iziđe, uspravi se, pogleda okolo sebe, i laganim korakom pođe ka reci. Jedini uspravan čovek. Izgledao nam je kao Herkul.

Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito. Bili smo gotovi da skočimo na njega. On kao da razumede, pogleda upitno sve redom, pa onda u Rajka. — Njemu! — povikasmo gotovo uglas.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Učitelj opazi da mu drugarica neprestano ćuti, pa stade misliti kako bi joj progovorio koju reč. Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti. Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega...

I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...

The... kad nije bolje... — Vidi se da mi nismo za selo: treba sa njima biti drukčiji. Gojko se usudi da je pogleda, ali se odmah trže i obori oči, jer oseti na sebi njen vatreni pogled.

obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh. Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice. »O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !

« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno. — Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući.

On beše veoma zadovoljan, što mu ovako lepo ispadoše ovo nekoliko reči. Ljubica ga pogleda pažljivo. »Ta on je krasan čovek, dobričina, reče ona u sebi, ali šta ćeš mu kad je ovakav, jadnik.

— Sve odlične, odgovori on onim blagim tonom, u kome nema pi malo hvalisavosti. Ljubica ga pogleda sa nemim poštovanjem. — Da li je mnogo teško postići takav uspeh? — Pa nije lako... Treba raditi neprestano i o voljom.

Ljubica ga uplašeno pogleda. — Nije valjada tako svuda?... To bi bilo strašno zlo. — E, gospođice, vi ste tek izišli iz školske klupe, a mi znamo

Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — reče gost i lukavo pogleda na nove kolege.

»Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći.

Ljubica pogleda za njegovim očima, pa videvši ko dolazi, namrgodi se i zauze neki odsudan, samo njoj svojstven položaj iščekivanja.

Ljubica podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijsko porodičnim

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže Jovan-beže, Te pogleda mobu nakićenu, Mobu gleda, a mobi govori: “Moja mobo, ne prosipaj klasje, Daleko je do Đurđeva dana, Kamo l’ nije

“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje. Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi.

“ Tuđin junak na Boga pogleda, Prevede je preko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja. Dovede je na hladjenac vode. Stade junak trudan počivati,

Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati.

Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati. Prevari se kalfa Danojlo, Na nju pogleda, iglu prelomi, Iglu prelomi, konac prekide. 159.

Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati. Prevari se kalfa Danojlo, Na nju pogleda, iglu prelomi, Iglu prelomi, konac prekide. 159.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Pa jesi šta našla? GINA: Našla sam ovo! (Pruži Simki pismo. Simka ga pogleda, prebledi, sedne na prag, pokrije lice rukama.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe. Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam.

krvi rasutoj, ne samo da senima svojim ne nađoh mira, nego ni za tuge, što se rodih da ublažim, ne znam više šapata, pogleda, ni dodira! U Serbii, zornjaču tražim.

Kad sam stigao na drugi sprat, baš je zazvonilo zvonce. Dotrča jedna sobarica i pogleda broj, uzviknu nešto i na to potrčaše i sa desna i sa leva.

Retko tek zaluta po koji zaljubljeni par iz Bresta, pogleda nam veselo u oči, ali odlazi brzo. Hladno je, i, kad mi pokazuje, kroz prozor, ostrva, poskakujemo.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Kad je seljak doterao kravu blizu, pod sami rit, đavo pogleda i prekide posao. Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u selo. „Eto!

Gospođa u crnini: Ajde sa mnom pa ćeš mene vezati... Hoćeš?... Ajde!... Siroče: (Pogleda je radosno iznenađeno.) Tebe da vežem? Gospođa u crnini: Da, ja ću ti dati poklona, da me odrešiš... Hoćeš?...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga. On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi?

— upitam, a sav treperim od nestrpljenja šta će odgovoriti. Onaj sleže ramenima i raširi ruke u znak čuđenja, pogleda me i procedi kroz zube: — Jest, to je zaista neka zemlja. — Kako se zove? — upitam. — To ne znam.

— Vi ste stranac? — Stranac. On me pogleda s rešpektom, ponizno se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas,

— Niste znali?! — uzviknu onaj, i pogleda me s još većim rešpektom i poniznošću. — Strâdija! — dodade i stuknu preda mnom malo nazad.

Momak me pogleda namršten, gordo, s nekim prezrenjem, pa će reći: — Čekaj! Vidiš koliko tu ludi čeka?! — Ja sam stranac, putnik, i ne

— Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući. — Izvinite, ali nikako ne mogu.

Dosad sam radio, pa me, verujte, već glava boli! — reče ministar i pogleda me klonulim, pomućenim pogledom. — Zaista je vaš položaj vrlo težak pri tako ogromNom radu.

— Istorijska — reče ministar malo začuđen tako neočekivanim pitanjem, i pogleda me preko svojih naočara tupim, umornim pogledom. — Vi se bavite istorijom? — Ja?!

— To je nauka kojom se ja bavim već blizu trideset godina, i to, da ne laskam sebi, sa uspehom — završi ministar i pogleda me prekorno.

— Ne samo važna, gospodine moj, već najvažnija, razumete li, najvažnija! — uzviknu oduševljeno ministar i pogleda me značajno, ispitujući. — Sasvim tako! — rekoh.

Onaj se oseti duboko uvređen od tog mog glupog pitanja, pogleda me ljutito i s prezrenjem, pa se okrete leđima meni i pođe za masom.

Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori. Najzad se namerih na jednog s kojim sam se poznao prilikom pokretanja jednog patriotskog lista, a već u

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Zaludan Dule, pa počne da se tunja oko oni staklića nođe. Pogleda, stoji jedna pol' okenjača, puna rakije — tako mu se učinilo — žuti se, k'o varbana šljivovica.

I sad pod starost!... Šta će mi to? Šta mi nedostaje ovde?...« Tu se okrete i pogleda po sobi. Sve, čim je proživeo čitave desetine godina, čim je provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve što se

Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske? Pokazaše mu Đokića i Ljubišu. On ih pogleda pažljivo, pa se okrete Đokiću: — Da mi je ovakvih nekoliko, ne bih ja kretao tolika sela. Pazi, junače, pokaži se!

Ispesmo se na jedan »ćuvik«, s koga se video veliki deo celog lanca od potere. Čudno osećanje obuzima čoveka, kad pogleda ovaj živ obruč, koji se sve više steže i sužava oko nepoznata mu neprijatelja...

Beše to čisto, mladoliko, obrijano lice, crnih, otvorenih očiju, iz čijeg se pogleda više ne vidi nijedno osećanje, nijedan znak.

— A onaj nam pobeže... Despić — reče kapetan i prekorno pogleda one, koji su ga, bez sumnje, propustili. Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra dođi s kmetom, da primiš sto dukata.

Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva. »Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću... ded' šta najgore znate?

nisam baš najbolje Vizantiju prešao, ali tek... mogu...« — »Hm! možete, a?« veli profesor i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.

Kad Pera stade da opisuje pobunu zelenih, slučajno pogleda profesora i spazi da je to direktor, ali ga ova promena ne začudi.

Peri zakuca srce i steže mu se disanje. Ali on pogleda u crne naočare slobodno i otvoreno, znajući da će ga to spasti. Jedan, koji je bio dobro spremljen za ispit, a rad je

Đaci raspoloženi, pa samo pljušte odgovori. I Pera se oslobodio, i samo čeka da ga starac pogleda i mrdne glavom. Uze da razgleda još jedared svoju Vizantiju, naročito da ponovi godine događaja.

Učini mu se da će ruka još neko vreme ostati na tom mestu, pa pogleda na prozor. »Što se misli toliko, — reče on u sebi, — kad znam šta me mora pitati... Počeću ovako: Posle Arkadija«...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Pa to sam, znaš, i hteo da probam, da se oslobodim. SRETA: Kako da probaš? JEVREM: Čekaj da vidiš. (Pogleda najpre na vrata leve sobe i zatvori ih, zaviri zatim kroz ključaonicu Ivkovićeve sobe, a zatim kuca na vrata.

Obeća pa vrdne. Kad si s njim u četiri oka, on ovolika usta na vlast, a kada se sa vlastima pogleda u oči, on ne ume da zine. IVKOVIĆ: Ama, sve ja to znam, ali sam računao mnogo više na tebe.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za

put svratio u mehanu, i sada zeva besposlen; zeva i lomi žigice od duga vremena i ne osvrće se što ga Zac svaki čas pogleda i duva ljutito na nos. Sreta sede i zaiska kafu.

— reče Krsman, pa ponosito zasuka brke. — No naš’o strine pa trpe. Na izraz »strine« trže se Mića i pogleda prekorno Krsmana. Primeti mu da Don Pedro nije bio kmet i zakrati mu reč radi ovog uvredljivog izraza, pa nastavi dalje.

Odande pita samo to koliko dana ima da odleži. Kad se Mića pokloni pred Ljubicom, ova pogleda u ćir-Đorđa, a taj pogled je značio: mogu li?

Zaturila glavu na desno pa je poduprla desnom rukom, a levu metnula na Mićino rame pa spustila trepavice i tek ponekad pogleda kroz njih na Miću, pukne prstima i vikne »Ćuhaj!« — »Ajoj! što ću kukavac!« viče opet Mića.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući, I pogleda kroz prozor, neznano kuda... Nema hleba, nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce!

— I ja bih se čudio, Kad ne bih znao tajnu. Pod pokrivačem, umesto sebe, Žunja je postavio jorgan i ćebe; Ko god pogleda, rekao bi: Svako je na svom mestu u sobi. Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva.

Toliko ozbiljnosti! Kad se pogleda pobolje, Majstorska odgovornost tu je dovedena do mrzovolje. Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću

Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću samo pogleda, čvrkne je, i rekne: „Ti si okej!” Neke, prešavši neizbrojne staze i bogaze, Kod njega, kao kod lekara, na kontrolu

pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da pogleda!

Sve se vrti u strašnom krugu: Čas na severu, čas na jugu, Sunce klizi niz svoju prugu. Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”).

— pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti pipave, Nenaviklu da daje izjave. Pogleda me odozdo, iskosa: — Kad već nemaš pametnija posla, I pošto smo sami, i udvoje, Reći ću ti osećanje svoje...

A uokolo, dokle ti oko pogleda, Treba da pasu, da se izležavaju i da muču goveda. I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo, Morate, obavezno,

Na završetku epopeje, Nek pogleda zahvalno put Kasiopeje, Jer zvezde, na kraju dugih bdenja, Vole da im se šapne: „Do viđenja!

TRENUCI OČAJANjA Sunce greje oštro i strogo, Rasipa žar po vasioni; Pogleda deda, kud bi mogo Kako, i u šta, da se skloni. Tri starice, kao tri hidre Spopale su našeg Laokona!

Rakić, Milan - PESME

NA GAZI MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama...

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu izađe a kamo li da se usudi i da ga pogleda! Međutim sve to nije trebalo.

svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada je osećala da ako bi taj muški ovamo k

kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag ranije.

Ali silno otvori vrata i uđe. Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu. Kada je pogleda, on, kao da je neki stran došao a ne ona, njegova Sofka, podiže se i samo reče: — Efend'm!

On nikada više u njenim očima neće biti onaj njen veliki tatica, efendi Mitica, i zato nikada već neće smeti da je pogleda, još manje sa njom da se pošali, nasmeje, pomiluje je, kamo li da se ispred nje ponosno, razdragano kreće, i još traži da

Ostale su, naročito mlade devojke, šiparice, crveneći od radoznalih, čisto zazornih pogleda, kao kroz šibu prolazile i bežale na više ka mostu i amamu, tako da je baba Simka, kad je videla da će sa Sofkom

i sa velikim nanulama na suvim nogama, i čisto zaklanjajući svojim usahlim telom bakarne boje Sofku od radoznalih pogleda, pušeći razgovarala sa amamdžikom i, sa nekom nasladom, mešala turske reči, — Sofka čisto pretrnu, jer se nije nadala

ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

Oseti kako joj od straha i užasa poče crkva da se vrti. Ne znajući već šta će, odjednom podiže glavu i pogleda svekra tako očajnički, da se ovaj prenerazi i zanese od straha.

— Daj, da okusi štogod. — Ko? — pogleda ga u čudu aščika. — Sofka! Zar dete da ne jede ništa, da mi je gladno. | — Posle će ona!

I sama Sofka, zaboravivši se, podiže se i poče ga zaustavljati: | — Ne tato. Ne, tato. Ali on je ne pogleda. Preko sofre, ukorak je preskočivši, pođe po kujni, sviračima.

Pa njeno je i ono što on već sada (a kakav li će biti tek docnije kada sasvim postane čovek), čim je pogleda, stane do nje, ne zna šta će od sreće i radosti.

Pandurović, Sima - PESME

Svih pogleda ti si jedna svetla žiža, Svih želja meta varljiva i sjajna; Ipak, nisi jednom no drugome bliža, I ostaješ čista i tiha

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo naše stare običaje pa i sreća ostavi nas“, to govoreći, značajno pogleda svoje drugove, koji svi bjehu ošišani, bez vlasulje, u širokim pantalam francuskim.

Serdar se diže te pogleda oko sebe; skide kapu pa se pobožno prekrsti, govoreći: „Smiluj se, Bože, meni grešnom!“ Zatijem, diže struku na glavu

“ „Niti će, strina, dok se pod ovijem šljemenom nešto ne izmijeni!“ reče Marko i pogleda značajno svoje drugove. „A što već da mudrujemo i u kučine zavijamo!

“ reče mu đakon suminuvši ga. Nečesov nosonja, zdepan, crvene brade do pasa, bješe taj arhimandrit Vučetić. On ružno pogleda klisara. Iguman Pahomije, naprotiv, bijaše okošt, crne prosjede brade, smirena izgleda.

No mi smo, Gospodaru, i pogladnjeli...“ E, možete zamisliti bi li smijeha. Gospodar isti osmjehnu se i ljubazno pogleda svoga veseloga đakona.

Nije im ni govor razumijevao, no na prste razgovaraše š njima. Ipak bješe mu prijatno njihovo društvo. Pogleda se — kad tamo i njega prerušili; ukraj sebe nađe štuc sa nataknutijem bodežem.

Pro ramena visaše mu dugačka šiba na kremen. Čovjek se taj ustavi sučući šiljatu bradicu, pogleda djecu pa gnijezdo. „Švab“, viknu njeki deran, a na to svi nagoše bježati.

Ivana stala čelo nogu mu, a Milica i Stana sa strana; sve tri blijede i zabrinute ne skidahu pogleda s ranjenika dok se vidar ne bi ispravio, a onda njihovi se pogledi steci na lice vidarevo, da s njega pročitaju sudbu

„Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara. Serdar se sad udobri pomislivši e će ih biti žacnule one riječi, pa će i on: „Jeste se iskinjili, vaistinu.

Domaći mačak Šarko, koji dotle ležaše pod krevetom, začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri puta, pa odjednom đipi na krevet, na noge Jankove.

„Hoćete li sad večerati?“ zapita ona. Serdar pogleda vidara. Ovaj reče: „Pogle, Stane, spava li; ako spava, neka ga, neka se odmori, pa ćemo.

“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!“ poče onaj ponajstariji žestoko. Vladika ga pogleda, a on odmah ponizno: „Eto čuješ, Gospodaru, je li zli udes, kao što rekoh...“ „Neka, Jovane, molim ti se!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Vaistinu, slovo „iže“, ali sirca niže“. Šerbetašče, pone, zakon ti! — Srete nekakav bijesan

SRETENjE Neki pričaju da medved koji, preko zime, leži u svojoj jazbini, na Sretenje, kad se sunce rađa, izide napolje i pogleda niza sunce.

Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide. Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji se bio sakrio, pa, pruživši na njega štaku, rekne: „Eto ti večere!“ I posle ode.

Pošto car sjaše s konja, pođe i on za Milošem da gleda da mu se đe ne sakrije: kad pogleda kroz brvna u jednu zgradu, a to mu majka mijesi hleb, a prebacila desnu sisu preko lijevog ramena, a lijevu preko

2 (Kad je devojka u bašti, otrgne struk trave, govoreći): Kud god hodam, vratić trgam; za mnom se svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas svijet: i u putu

trave, govoreći): Kud god hodam, vratić trgam; za mnom se svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas svijet: i u putu putnika, i u sretu sretnika, a najbolje

(Zatim pogleda u svoju zvezdu i rekne): Jalduzlice, po bogu sestrice (ostavi nož), di mi Muju najdeš, da ga snajdeš, di ga stigneš

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Va istinu slovo ize, ali sirca nize.“ IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN?

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na

na onu ćupriju začudi se njenoj krasoti, ali mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad | dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a

sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da takoga u svijetu nije, i začuje navrh njega đe se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad li dolećeo vilenik i vila, i vilenik hoćaše da mu vila nešto silom kaže, a vila bojeći se zakle mu se govoreći:

Kad konje izabere, ondar stane te tamo amo pogleda i vidi nasred livade oni ćepariz, te on k njemu, kucne nožnicom od onoga noža u korijen, dok šta ćeš viđeti?

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe u vrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu,

“ Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lice se ljube, a sestra njemu govori: „Hajde, brate, sa mnom na čardak.

zmiju krilaticu, i kažu mu da je nju lako ufatiti, ma samo u oni trem kad se sunce pomoli iza planina, jer ona u sunce pogleda, i doklen sunce dobro koplje ne oskoči, slijepa stoji.

Dođe jedan gradski lovac u selo da lovi. Okolo podna uđe u kuću jednoga seljanina poznanika da što ruča; pošto sjede, pogleda okolo sebe i vidi vrlo malo zemlje u ono selo, već sve gola litica i silne gomile natrpane mali i veliki kamenja.

“ odbjegnu svaki na svoju stranu, a vlastelin pogleda, kad li nije ni očinijeh mu prijatelja ni konja, i ne znajući, šta li će kako li će, ostavi kočiju nasred puta te

Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Va istinu slovo ize, ali sirca nize.“ 27. ĐAVOLSKA SLANINA. Nekakav kradljivac zamotri danju u

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA (sedne): Vilotijević? MILE (ustane): Vilotijević? STAVRA: (Polako spusti novine i preko njih pogleda u Vilotijaevića. Zatamnjenje.) V SLIKA (Kafana. Vilotijević sedi i večera, stalno pogledajući napolje.

Brazletna? Brazletna? (U velikom strahu pojuri napolje. Izlazeći, sudari se sa Vilotijevićem. On je zgranuto pogleda, a zatim, kao da prati dvojicu nevidljivih vojnika, prilazi stolu i smešta svoje „goste”.) IKONIJA: Šta bi, ludaji?

Stanković, Borisav - JOVČA

MITA (pokloni se, sedne bliže). ANĐA (oborena pogleda, spusti se podalje). JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji? Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava?

VELA (istrči iz kujne i otvara vrata na jednom krilu kapije). VLADIKA (ulazi, blagosilja Velu koja ga ljubi u ruku, pogleda na doksat, polazi stepenicama). VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je.

Oh, teško nama! TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve. MARIJA (pogleda gore, seti se da treba ugasiti svetlost gore; prema kujni): Velo, Sofija, gde ste?

STOJNA (pokriva ga i ututkava, namešta jastuk da se bolje nasloni). JOVČA (pogleda je, nešto razneženije, bolno): Gde je? STOJNA (uzdahne): Eto, tu je. Sad će.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

počeo sam sve ljude koji bi mi najmanje dobrohodstva pokazali — za srodne i prijatelje, sve žene koje bi me samo ljubezna pogleda spodobile — za sestre i srodnice vmenjavati. Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega.

se, jer su moji| dragi [H]opovci, osim svi[h] Fruškogoraca najpitomiji; blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i čisto obučeni, jednim slovom, nisu nimalo prilični onim kaluđerom s kojima se deca plaše.

[H]oćeš li da si čitav, idi svojim putem, niti i[h] gledaj, jer ako diže oči i pogleda, već ne ode dalje; tu ćeš ostati doveka.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Osinjača zaleleka. Fratar se ukočanji na stocu. — Natrag! — povikaše sva trojica. Rkalina pogleda prezirno Stipana: — A što se ti uplićeš, ti skitaču, ti vratarski tavozilu, a!!?

Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo. Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku kao konac, gdje se krije među brda.

Pak mu se poprimače i potapša ga prstima po obrazu. — Je li da ćeš biti dobar, a? Bakonja se oslobodi, pogleda staroga kulješu otvoreno, pa ponovi što bješe putem naučio od Stipana: — Biću pripokoran, pripoštovani oče!

Je li kisnulo danas moje zlato? Je li se obikâ u manastirini? Kako li ga pazi stric Naćvar? Knez je pogleda začuđeno. — A šta si izdreljija te očurine u mene!? Zar ja ne smim spominjati svoje dite? Sram te bilo!

Knez i Osinjača skočiše sa stolica. Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ?

ali kad bi se Srdar okrenuo put njih da ih blagosilja, onda bi Bakonja oborio glavu, jer se bojaše Srdareva oštrog pogleda, koji bi mogao prodrijeti do dna duše Bakonjine, te vidjeti veliku tajnu — ako već ne zna za nju.

Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i učini mu se da su brdeljci i stabla i kukovi, i sve

Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i učini mu se da su brdeljci i stabla i kukovi, i sve stvari što mu bjehu pred očima njekako kao

ovaj... ako bi to palo u druge ruke... — Ćaća! — viknu Bakonja i sav preblijeđe. Knezu opet zatreptaše brčine, pogleda sina začuđen, pa nastavi: — Ja kažem: otvori dobro oči da vidiš kuda će stric s jasprama, jer ne virujem da će i’

Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda. — Molim te, Jelo, ovaj...

Na njihove zamjerke kako mu je u sobi zagušljivo, on ih plašljivo pogleda, kao bojeći se da ne bi nenadno otvorili prozore, pa prebaci razgovor na ljetinu, pa spomenu sinovca i preporuči ga

Kako se to može razumiti? Brne ih opet pogleda nepovjerljivo, pa ih zamoli da ga ostave. — Triba ga spasti dokle je na vrime — reče Tetka pošto izađoše.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Celu noć nije spavao kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo izmerio prase.

Neće da umre kao predsednik palanačkog suda! Pogleda: sve je isto, kuće, zima, i onog poznaje, i ženu poznaje, ne, to je beda, sirotinja...

— Pravo zboriš, Vukašine. Obojici bi neprijatno kad Simka unese lampu. Aćim ne savlada želju da pogleda sina. Šta li mu se dogodilo? Ovakav kaput ni kraljevi namesnici ne nose. Još jače zastrepe.

Sofra se iskrenu, sveća se izduži do tavanice i buknu. Pogleda u Đorđa. Nije smeo u Vukašina. Đorđeva usta se zgrčiše pa zategoše u zajedljiv osmeh, skramica radosti prekri

— Aćim pokaza štapom na put. — To je naša kuća! — Čađević nogom udari o zaleđen sneg. Aćim ga pogleda iznenađen, obradovan. — A ko si ti? — oficir se poguri ka Čađeviću.

— viknu iz ugla najozlojeđeniji Prerovac. Aćim se trže, strogo i upitno pogleda apsandžiju: njegovo lice i glas ništa ne kazuju. Onda se okrenu onome što je viknuo: on grize usne i preti glavom.

Upogani mi se u bradu ako mlad luk dočekaš u Palanci. Kapetan se usiljeno nasmeja, ali mu od Aćimovog pogleda smeh odjednom slete s lica i on više zamišljeno nego strogo reče: — Znaš li šta oglašuje zvono?

Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace. Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga!

Dade mu tronožac da ne bi seo uz naćve, u senku. Sme li da se raduje? pita očima Nikolu i ne opaža kako se od njenog pogleda mute starčeve još krupne oči sa izbledelim žućkastim iskricama.

“ Posle je ošamućena tumarala po kući I dvorištu. Majci nije mogla da pogleda u oči, izbegavala je, iznalazila poslove van kuće i od mutnog straha ni reč s njom nije progovarala.

Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor. Pomrčina miriše na kišu. Tamo gde noćas njemu treba da se rodi unuk, žuta je mrlja u tami.

Vrata tresnuše o zid, a Aćim i dale sedi na minderluku pored prozora, zagledan u crne jasenove; trže se, ali ne pogleda u vrata jer zna zašto su tresnula. — Muško! — zadavi se Milunka. Aćim gleda kroz prozor: svanuće potapa jasenove.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kad devojčica bole pogleda, vide da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već naročite,

Jednom si ti meni pomogao vrativši me u vodu. Sada ću ja tebi. Penji se! Mali čistač je sažaljivo pogleda i osmehnu se: — Ne budali, ribice! Pogledaj kolika si! — Ti pogledaj! — Odbrusi riba i poče da raste.

Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah. Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško. Zagleda se u lokvu.

Ne odgovara stenama da se druže s takvim brbljivcima, a ipak!« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti. Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi.

Lepotica ga samo sumnjičavo pogleda, ali od toga trena dani su im se rascvetavali kao zlatne ruže. Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da

Smislili da mu poklone krilatog kona. Možda će ga konj obradovati? Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu?

Poslali mladiće da rone, da ga traže. Mnogi se nisu ni vratili. Ali, kada su doneli biser, princ ni da ga pogleda. — Princu je potrebna princeza! — reče car. — Šta drugo? Ali uzalud su dovodili lepotice. — Nije ta!

Zatim se trže. Ponovo pogleda otvoren prozor. Na ramenima joj je već nešto raslo... VILINI LEPTIRI Kao galeb zalutao između neba i mora, blista

Dečak nije mogao da vidi onoga kome je taj glas pripadao, ali kad pažljivije pogleda pod, vide kako se, zaglavljen između dve daščice, muči pegavi gušter pokušavajući da iščupa rep. »Otkud on ovde?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko, prethodila je nekoj opakoj Miloševoj zamisli ili je tu zamisao sledila.

Izbegava da pogleda u svoje čuveno Zdanje koje je, kako je na njemu i zapisano, on podigao i darovao svome otečestvu. Pre otprilike sto

ako se, u doba dana kad sunce dostiže zenit, stane na jedan od uglova raskrsnice Ulica Sedmog jula i Dušanove, pa se pogleda naviše, uz padinu, prema Zereku koji se odande vidi i prema KnezMihailovoj koja se ne vidi.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I vama je, jaoj, pao Stegonoša dičnog stega Al' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega. Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda u se, Grudi drkću, usta ćute, Ali duše razumu se. Da l' to snaga niče nova?

V. Ilić CXVII NA GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama.

Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle! tamo, on viđe ono nekadanje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da

“ (1-2) 2 Dođi, o dođi! U preslatkoj noći, Skriven tamom od tvoga pogleda, Govoriću ti o večitoj moći Života, i o sreći zemnih čeda, Što mogu smrt da plodnošću pobede.

I reč'ma punim tajnog, nejasnoga, I nesvesnoga - svest ću ti zaneti. Pa ti, sakriven od pogleda tvoga, U ime Večnog nevinost uzeti. Sv.

Zar sve da zgazi?... I na se misli... Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata.

A kraj njih ćutećki blenusmo u ništa Nas tri mlada starca uvelih obraza, Kao ukinuti cvetovi s grobišta, Umornih pogleda, tupih, bez izraza. ...Kad ukroči ona, gizdava i gorda, U crvenu ruhu, sa crvenim štitom.

Nedirnuta, čista, cvet ledenih gora, Ti ne primaš rđu pogleda prelasna. S očima slavuja što u mraku kunja Ti hodiš sa dušom malokrvnog čeda, Ukočena, smešna, - dok se porok šunja I

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

on se sjeća prve svoje slave, on snijeva presretnje blaženstvo; al' njegovi snovi i sjećanja kriju mu se jako od pogleda, bježe hitro u mračnim vrstama u ljetopis opširni vječnosti; samo što mu tamnijem prolaskom trag žalosti na dušu

najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju mi do kroz mrake žedno tumaranje, do nijemog jednog narječenija, do pogleda s mrakom ugašena.

Bez ostrijeh zubah ledne zime, bi l' toplote blagost poznavali? Bez budalah tupoga pogleda, bi l' umovi mogli blistat sv'jetli? Svemogućstvo svetom tajnom šapti samo duši plamena poete.

u kojoj se vječnost odnjihala, iz koje je u krila udrila, u beskrajni prostor ulećela, od svačijeh skrila se pogleda do jednoga koji sve proniče, - u opširno svetilište bića, đe s' rađaju sunca i mirovi, đe vjenčano biće s

O preblagi, tihi učitelju, slatka li je sveta bistra voda s istočnika tvoga besmrtnoga! Od tvoga su sv'jetloga pogleda uplašene mrake iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni oltari; voskresenjem smrt si porazio, nebo

Popa, Vasko - KORA

ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih

nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa

traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kudgod se tada pogleda, vidi se presušeno tlo, tvrdo kao kamen, nesposobno da ishrani ijednu travčicu. Suvi vetar duva preko celog kraja,

Zaziru od urokljivog pogleda, a ne ustručavaju se da piju okuženu vodu. Diagnozu vrše po nebeskim znacima, a ne po lekarskom pregledu“.

„A šta je naš um, šta je naša duša“, zapita odjednom lekar. „I oni su sastavljeni iz atoma“. Hipokrates ga pogleda začuđeno, ali Demokritos ostade pri svome.

Mladiću se zavrte u glavi. Uzvišena boginja, bogato odevena, u punoj ratnoj opremi, sa pozlaćenim šlemom i kopljem, pogleda ga, u svojoj nadzemaljskoj lepoti, oporom devičanstvu, čistoti i nepristupačnosti, dostojanstvenim pogledom.

“ On se podiže na noge da se vrati u Pireus. No pre toga htede još da pogleda izbliza sve ove građevine koje ga potsetiše na njegovo ništavilo. On se približi Partenonu.

„Da li su to bili smrtni ljudi koji ovo stvoriše i životom nadahnuše?“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata.

učini to Aristoteles na svoj vlastiti način i drugim rečima, no toliko jasno, određeno i tačno, da ga Platon začuđeno pogleda, jer tako savršeno naučno nije govorio nijedan novajlija njegove škole.

Aristarhos pokaza prstom na drugu sliku na tabli. Princeza pogleda pažljivo onamo i stegnu svoje lepe obrve da bi bolje razumela ono što sleduje.

Aristarhos se ne usudi da u nju pogleda, no kad u svom predavanju stiže dotle da rastumači kako je u doba dihotomije izmerio na nebu otstojanje Meseca od Sunca,

On pogleda, prisiljen nad tom nevidljivom nekom silom, u vis, u princezu. Ona dočeka njegov usplahireni pogled ljupkim osmejkom svojih

On pogleda uplašeno oko sebe kao kakav brodolomac koji traži neku stenu da se o nju okači. Pogled mu pade na njegovu tablu koja je

“ Princeza pogleda zahvalno na svoga oca, a njena maćeha stisnu besno svoje rumene usne. Tako postade Aristarhos preko noći slavan

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Student koji nas je pronašao, krezub, velikog zabačenog čela, prodirnog pogleda i podsmevačkog izgleda, čije mi se drsko ponašanje, iako i na moju štetu, ipak svidelo, obrati se onome drugom, sa

U onom uzbuđenju ja nesmotreno požurih da ga obradujem: — Molim te, pre svega, evo novca, doneo sam ti. On me pogleda blago-prekorno pa mi hitro zadrža ruku kojom sam se mašio da tražim novac. — Baš si smešan, pobratime.

— O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti. — A sinoć si imao napad?

šešire, dok su se slatke žene smešile i, milo napućene, dobacivale na račun njegovog ozbiljnog držanja i hladnog pogleda: „Kakvi su ovi Srbijanci, svi namršteni.

Ja pustih ruku na rame Nikolino, jer on ne beše spazio kad sam ušao. On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen.

Nikad. A eto do čega sam dospeo. Sad je svaka rđa bolja od mene. Pa pogleda u čičicu i nastavi sasvim glasno: — Svi su danas bolji od mene, pošteniji od mene; svi patrioti, a ja nevaljalac,

Ali odmah zatim namršti se, pogleda me potajnički i po treći put pruži mi čašu. — Ispij, bre. Ja se ustezah. On dreknu: — Loči! Uvek si bio izrod.

Drugu, sinko, bolju, pošteniju. Tada se krezubi student podiže upola, nagnu prema Nikoli i pogleda ga drsko u oči: — Ja znam najbolju — reče on — Čovek peva posle Rata. — Čujmo ga — zagrajaše pijanice te se sve utiša.

Student sede i podnimivši se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova.

Ja sam se prikupljao i nekoliko sekunada razmišljao sam da li da fizički napadnem studenta, čiji me svirepi podsmeh pogleda dovodio do besnila.

razbacane oko stanice, pored pruge ili na samoj pruzi i slaže ih u duboke krečane onako raširenih ruku i očajnih pogleda kao da proklinju.

Tada knjeginja primi buket, poljubi ga svojim malim rumenim usnama, pogleda oko sebe i kad primeti krivonogog Sekulu Resimića, naslonjenog na čaklju, pruži mu ga, rekavši: — To tebi pripada,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

sreo s njom, obarao sam pogled i nisam uspjevao da smognem čisto fizičku snagu koja bi mi podigla kapke do visine njenog pogleda. Takvu ustreptalu malaksalost valjda nikad više u životu ni pred kim ni pred čime nisam osjetio.

To su one ljepote koje slikarima i skulptorima znadu zadati stotinu muka. Umijeće oka da pogleda, umijeće usta da se nasmiješe.

bolnom ljudskom momentu, u ismijanom sirotanskom ganuću, u imendanskoj jeftinoj radosti pod objektivom tuđeg hladnog pogleda, doživio bih opću ljudsku bijedu, svoju i svačiju.

je li, Ana? I obpaća se ženi za potvrdu. A Ana potvrđuje, skamenjena lica. Jedva primjetna izmjena pogleda između Ane i bolničara, i bolničar nastavlja, zanatski strpljiv: — He, što ćete, kod nas je tako red!

To, uostalom, slijedi iz same prirode posla: ako je loš pisac napisao „soba” ili „naslonjač” ili „žena sugestivna pogleda“ ili „čovjek srednjih godina”, a da nije imao pred očima ama baš nikakvu sobu, naslonjač, ženu ili čovjeka, režiser će,

uvjerljivost: naslonjač će se na silu konkretizirati u neki barokni ili ampir ili bidermajer naslonjač, a žena sugestivna pogleda i muškarac srednjih godina inkarnirat će se u konkretne žive osobe interpreta, koje će na scenu iznijeti barem

Uslovi borbe daju im niska čela i tvrde laloke. Hoće li ikad doći vrijeme kad će čovjek moći da hoda otvorena pogleda, bez ikakve zatajivane misli, bez hiljadu strahova u duši, kad će moći da odbaci od sebe oružje pretvornosti, da odloži

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Dole tu kusturu! — ciknu kmet. Đurica se samo odmače nekoliko koraka. — Dole nož, kad ti kažem! — ponovi kmet i pogleda Obrada značajno. — Noža ne dam, a ti gledaj svoja posla...

i tako jasno saznanje svoje nadmoćnosti, da ne beše momka, koji bi osećao snage i odvažnosti da ih slobodno i otvoreno pogleda. Još nijedan momak ne mogaše pouzdano kazati kakve su oči u Stanke Radonjića: crne ili graoraste ili, možda, zelenkaste?

i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka. Stanka nije bila toliko neobična po lepoti, koliko po naravi svojoj.

— Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda. Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne... — Pa, šta je bilo? — Ništa.

Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi

S takvim izrazom pojavi se pred kućom i pogleda Đuricu, koji ne beše vičan takvoj prepredenosti, pa se izdade. Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam,

Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u dušu i videti šta misli ovoga trenutka.

Policajac, onako od prilike, pogleda u jednu stranu krova i reče: — Ded', Đurice, dohvati nam! Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na

— Eno motike — viknu pandur, ugledavši držalicu gde viri iz korova. — Kopaj ovde — reče pisar odlučno i pogleda Đuricu. Razvedri mu se lice, kad vide Đuričin izgled.

« Radisav ga pogleda onako uzverena i, valjda radi većeg efekta, zvecnu ključevima; zatim mu se odjednom nabraše obrve, pa viknu zapovednički

Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu. Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sakriti i ona obična radoznalost, sa kojom prvi put posmatramo svakoga čoveka,

Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.

— pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva. Povrati se sad da budi sina, kad pogleda oko njega čudo i zahiru, probudi ga, pa mu reče: — A šta je ovo, sinko? — Eto vidiš, mati, to sam ti stekao za konja.

— E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten. a kad pogleda, kad nema njegova prstena, no mu ženin na prstu.

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l̓ štogođ viđeti mogao.

Kad carević dođe u avliju, i onde ga srete đevojka, a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.

Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu. Onda zagrnu rukave, pa počne gledati preko planine.

Najprije srete ih divlja planina. Carev sin pita: „Šta ćemo sad?“ a Oštar Dan pogleda na stranu, te upazi jabuku, brže ubere sve tri: jednu baci preko planine, a dvije ostavi.

Kad su prešli preko divlje planine, srete ih veliko more. Carev sin opet pita šta će, a Oštar Dan pogleda te vidi tri jagode; brže ubere sve tri, jednu baci na more i odmah mu se načini most, a dvije ostavi u džep.

„Još mi je ovo manjkalo“, uzdahnu vezirović, pa poče kleti trešnju, ali kad pogleda na jagode, pomisli: „Vala ću ubrati još dvije jagode grožđa, pa kud puklo da puklo.

Kada je dan osvanuo, ode muž u drva, a žena ostane kod kuće. Kada je čovjek zamakao, uniđe ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se učini sada crvena, sada zlatna, sada žuta, sada zelena.

To ženi bude odveć za čudo, uzme bocu u ruku, pogleda je, ali boca prazna. Kada vidi da je prazna, vrati se natrag; ali kada se opet obazre, opet joj se prikaže boca kao i

Petković, Vladislav Dis - PESME

I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda.

Kroz polusvest jedva Opaža se tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce bije: Možda viče, zove Misli, želje, snove, Što ih samrt piri Dok se tama širi.

Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Skot je nežno pogladio svoju bradu i zamišljenog pogleda, kao da nešto u glavi računa “ biće to velika gomila starog gvožđa“, rekao je i izašao bez reči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Izgledalo je kao da se pogledima pitaju: “Kakvu nam to jeres priča ovaj drski deran?” A onda me otac strogo pogleda i upita da li sam ja zaboravio ono što mi je često govorio da grmljavina nastaje usled tandrkanja kola svetog Ilije kada

Međutim, ”žutokljunac” kakav sam bio ja, sve je to progutao i to sa zadovoljstvom. Tada sam se setio i pogleda na Karlovačku katedralu, palatu srpskog patrijarha, koju su mi na sličan način sa broda pokazali karlovački bogoslovci.

Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta.

Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta.

U svojim neprekidnim naporima da nađe ovaj odgovor, Faradej je odstupio od ustaljenih pogleda filozofa, istraživača njegovog doba.

dejstava na daljinu postalo je, prema tome, bitno pitanje u borbi između starog gledanja na ovu pojavu i Faradejevih pogleda. U pismu koje je uputio Maksvelu 1857.

” Helmholcovo predavanje o Faradeju bilo je jedno od tih sažetih pronicljivih pogleda o kojima je Maksvel govorio 1874. godine.

Gardisti su počasnim vojničkim pozdravom pozdravljali starog cara i pogleda uprtog u njega, marširali kao jedan, jednim srcem i jednom dušom, a zemlja je nadaleko odzvanjala od snažnih ritmičkih

Baš zato, što su ljudi na višim položajima bili bez takvih sređenih pogleda na nauku, Barnard, Džozef Henri, Andrju Vajt i drugi predvodnici naučne misli, koji su poveli borbu za više naučno

godinu. Bilo mi je rečeno da sličnih radova nije bilo pre toga vremena. Radovi su bili potvrda Roulendovih pogleda o reakciji na magnetizaciju gvožđa koja se magnetiše pod dejstvom naizmeničnih struja. Kada je Helmholc 1893.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

i pokaže rukom na nj. —Što će ti brat? — umeša se drugi i poče se ceriti. —Da ko će?! — izgovori tiho curica i pogleda na brata. Uto se i on približi. —Što bi? — upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju.

Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro! Dođite oboje. Za danas imate kruha u torbi. — Pogleda na momčića: — Večeras dobićete ulja, drva, lopižu i nalivandure... Prođite se kako znate. Da, za nadnicu lako ćemo.

— Što će ti taj sir na glavi? — i pogleda na kovrljak. — Načnimo ga! — zanovetaše neki mladić što je do Cvete mamine kupio. — Skini ga s glave, da ga okusimo!

A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo. —Štedite, da doteče, jer ga nema ni u gospodara. Tada pogleda na maloga: —Što te boli? —Sve — jadao je Marko. —Kako sve? Razlenio se... —Šta znam ja... Boli....

Gospodara nađoše u sobi. Uze knjigu i stade da računa. Na koncu je pogleda, pa će: —Malo ćeš dobiti, — i izvadi iz stola pehar s novcima. . —Hvala bogu! Što je, da je! —Na, uzmi; to je tvoje!

kaza, otkopčavajući brižno svoj zimski kaput. —Za nevolju je, gospodaru!... . Čovek pogleda na Marka, koji gleda u zemlju... —I taj momčić... Mogao bi i on da radi...

A kad se nađe licem pred ocem, pogleda ga strahivo i istisne razgovjetno: , —Ubio sam ga! — i osjeti u taj čas da je slobodnije odahnuo. —Ubio si ga!

koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se, pa pođe na stranu, samo da im nije na dogledu.

—Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji. Uto k njima odnekuda prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?

On se zanio u čitanje, pa ne osjeća na sebi njihovih pogleda; naoko zadovoljan je; dosjeti se da to što je napisao nije službeni zapi snik birokratskoga oblika, već vruća molba

Djevojka briše stakla, lagano i odmjereno, kao što je monotono padanje kiše, i pogleda dolje na čeljad što se žuri da ne pokisne.

naoko jednako jedak, reče kao u vjetar, ne gledajući nikoga u lice: —Došao je odgovor od Spasoja; piše za nju, — pogleda ispod oka na sluškinju.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

u tolikoj meri indikativno kao ovo vezivanje svekolike poezije za osećanja, što predstavlja prvu i od našeg svesnog pogleda tako vešto i tako često skrivenu premisu: poeziju primamo osećajnim delom svoga života, jer poezija i izvire iz njega

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

da je gospodin pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po kome do nesem cilinder, a on ga pogleda kô krava mrtvo tele i veli: „Dockan, nosi natrag”! ČEDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?!

ANKA: Lepo! A posle? ČEDA: A posle, sporazumećemo se. ANKA: Idem odmah! (Odlazi u sobu.) ČEDA (pogleda za njom, pa izlazi na zadnja vrata).

Slušajte ujka-Vaso, kako bi bilo da ja idem pa drugi put da dođem? ČEDA: Ja mislim da bi to dobro bilo... (Pogleda na prozor.) Ali dockan je, sasvim je dockan! RISTA (preplašen): Zašto, brate? ČEDA: Evo ga, sad baš uđe u kuću.

ne čitam novine, sem kad ima štogod vrlo interesantno. ŽIVKA: Pa da, da! (Pogleda značajno Vasu.) Vaso, telefoniraj ono što sam ti kazala. Reci mu slobodno da mi se ne vrati kući! (Odu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ima u njoj nešto od obuhvatnosti opšteg pogleda bačenog na književnu radnju koja će se kasnije deo po deo prikazivati. Razume se da prva rečenica u romanu - bilo kom,

Štaviše, mi osećamo da bi pripajanje njeno uz naredni pasus prikrilo razliku između dva pripovedna pogleda (ili dva ugla pripovedanja) koji se u toj rečenici i u narednome pasusu nalaze i koji se očito po obimu ne podudaraju.

U prvim glavama to „znalo se i pričalo” pojavljuje se više puta uz variranja.38 Naposletku, kad se pažljivije pogleda, vidi se da je nagovešten i poseban odnos prema glavnoj junakinji: za ostale likove jednostavno se kaže da se „znalo i

nalazimo pred odlukom: produžiti opis iznutra (iz doživljaja lika) ili ga zameniti opisom spolja (iz autorovog pogleda).

da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu izađe, a kamoli da se usudi i da ga pogleda!

da je otac može zateći kako je ovlaš obučena, pa da mu zbog toga ona ne bi mogla na oči izaći, niti se usuditi da ga pogleda: „Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba

da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, a kako bi onda smela na oči da mu izađe, a kamoli se usudi i da ga pogleda!

ovlaš i kako ne treba obučenu, pa kako bi onda ona, Todora, smela na oči da mu izađe, a kamoli da se usudi i da ga pogleda”. Nejasnoće više nema, ali je zato došlo do ponavljanja, gomilanja.

ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bȃata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale [. . .

Ali je zato nova funkcija koju je postupak dobio u romanu Miloša Crnjanskog. Kad se bliže pogleda, vidi se da prelazak iz jave u san, kao i udvajanje Rajićevo, služi za uspostavljanje dveju ravni na kojima se u romanu

što je kod prvoga trenutno prozrenje u vidu čudnovate inverzije, kada pesnički subjekt sebe sama može videti pomoću pogleda koji imaju trave, noći i vode (što je metaforička slika o uzajamnom i prisnom ogledanju), to je kod drugoga već celovit

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

On naredi da mu se ovaj primakne, pa se maši za jatagan i o tle mu oproba vitkost. Ali ga Spasa dostojanstveno pogleda i pozdravi rukom. Harambaša ga preseče očima i poče potmulo turski: — Šta si hteo, bre? — Da se branim, aga. — Čime?

Kad čovek s protivne strane pogleda na manastir, učini mu se da gleda dva reda lastinih gnezda pripijenih uz goli, od vremena kao mѐd mrki krš.

Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu. Tup izraz bespomoćnosti obli mu lice kao svakom komu je svejedno što će sa njim da urade.

U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina.

Vujana ustade. Pogleda na hučnu reku, na okolna brda, podiže oči k nebu, pa ih hrabro pribra i, kao da ništa nije bilo, spusti ih na Košutana.

— Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle. On me po upitu nežno pogleda, obazre se po sobi, okrenu glavu k severu, oči mu dobiše neki naročiti i ponosni oganj. I ja se setih i zadivih.

Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne. On uzmahnu svom glavom i prekorno me pogleda. Onda se obema šakama osloni O svoju sohu, huknu i odgovori: — Što mi grešiš dušu, gospodine?

Na goste i ne pogleda, jer ga je njihova neljubaznost strašno i naljutila i iznenadila. Nisu Arnauti nikad tako postupali.

Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda. – O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji! — viknuh mu, i on stade kao ukopan, ali bez znaka kakvoga novoga stra– ha.

Jer sam ja samo njihovo ispaštanje. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda. „E, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad... tad si trebao da budeš jači od sebe.

Krakov, Stanislav - KRILA

No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu. Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na očne kapke i glavu. On klonu, zaspa.

Ipak se poneka šlemom pokrivena glava izdigne i pogleda u mrak. Odjednom odozdo pred grebenom poče nešto crno da se miče i izbija. — Brza paljba... bombe...

— Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega. On se već uzdigao i očajno pogleda na jarugu pod sobom. Bombe prašte sve bliže i bliže.

Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima. I kao da su ti pogledi već videli nešto.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Na ponekome je, (doslovce) i po nekoliko kila grigria (talismana). Grigri protiv zmija, noža, kuršuma, zlog pogleda, zle misli, reči, za dobar put, dobar lov, udar, i tako u beskraj.

Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka

Ovde su crnci sasvim drugoga tipa: vrlo crni, vrlo divljih likova i blistavoga pogleda. Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti.

Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata. Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina.

Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući

Vrlo star, odeven u prljavu odeću od beloga lana, sasušen, ali još uvek svežeg bistrog pogleda. Ima ufitiljenu šišku navrh glave.

Rekao bih čak da su oni predeli bili obojeni, s druge strane našeg pogleda, po plamenoj osnovi našega uzbuđenja, ljubopitstva, i čežnji da vidimo i da saznamo.

Treba videti koliko nege traži jedan fetiš. Ima ih koje treba sklanjati od nečistih mesta, druge od vode, treće od pogleda raznih životinja.

Spomenuo sam ranije koliko su crnci pažljivi i diskretni. Čovek se nikada ne oseća da je praćen od njihovih pogleda. Tako, dok se kupam u moru na Goreu na sasvim zlatnoj plaži, ali na samom pristaništu, bez kostima, sa kaskom i

To je jedan džin, na krpama i slami, razbacanoj po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej.

Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena. Pitam šta joj je rekao. „Da pravi mnogo ši–ši!“ odgovara sam mladić zbacujući kapuljaču sa glave.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

TREĆI TURČIN: Jemin Alah, a od malena patim oda zla pogleda... (Uklanja se ustranu.) DRUGA SCENA Pređašnji. Glavaš dolazi. Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima.

“ SELjAK: Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecujući, sirota!... A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Družina se brzo opremi, uparadi se, stade pred đenerala; on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade

Ja obratim pažnju Komarova na te simetrično rastavljene predmete. On pogleda samo za trenut i reče mi začuđeno: — Šta je vama?! Zar ne vidite da su ono drva? — zatim produži pisanje. Drva?

Ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ono su na kosi topovi — turski ili naši? — ja to ne znam. Komarov prvo pogleda golim okom, posle uze dogled i dugo je rasmatrao.

Mišići na licu drhtali su mu, oči se polako stezale, čelo se mrštilo. Drugih pokreta ne beše; dr. Vladan ga opipa, pogleda i reče: »Svršeno je.

On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno. Komarov otkide list iz svoje beležnice, napisa

tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih kostiju A kad se setiš Srba, svoje braće, koji su često tako isto ostajali po

krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u trulež, tu čovek vidi sve pojedinosti razorenja, pa kad pogleda kako je cela priroda: i polje, i šuma, pa rekao bi i samo ono plavo nebo klonulo od ljudskoga zora i besa, onda se u

eno zabilo ce node u onaj šušnjar pa ćuti. — Mь seй časъ razmotrimъ — reče Komarov i obode konja, a vojnik pogleda za nama pitajućim pogledom, sleže ramenima, iskrivi glavu na jednu stranu, podiže obrve i reče: da bog da se u zdravlju

gde se svi borimo protiv opšteg neprijatelja, mučki ubijaju ljudi, kojima je sav greh u tome što su drugih načela i pogleda i što su u mirno vreme bili njegovi aktivni politički protivnici.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo. Značajno pogleda okolne i klimnu glavom. — Ljudi, kao da je neko manuo rukom, toga momenta diže se magla. Mi ostadosmo kao na dlanu.

Vetar je duvao, lepršajući kose mrtvih vojnika... Kapetan Radojčić se diže i protegli. Onda pogleda Svetislava i Predraga, pa će reći: — Stvar je u ovome — on tresnu cigaretu i zamisli se jedan momenat.

Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa. Ali posle nekog vremena seti se sveti Petar i sa nebeske osmatračnice pogleda na Krf da vidi šta li mi sad radimo. Ali Srba tamo nije bilo. Uplaši se sveti Petar za našu sudbinu.

Ubili bi me sigurno. Vidiš li — Vlajko zažmire i značajno me pogleda — tada sam se prvi put zapitao: a zašto?... Zašto se mi bijemo?

Taj kamenjar videćemo odmah... Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše. — Dobro... Onda napred!...

Obema rukama dohvati nogu da je pomeri, ali nije imao snage. Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu. Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor.

— A, šuplje muke. Znam... Bio sam tamo. Lepo je, ali može lako i da se zaglavi. Novajlija je već nervozan i pogleda nestrpljivo na vrata, da vidi ide li „Kica“. On se više i ne stara da ispravlja Peru, jer se već zamorio vičući.

Slušaj, da mi pravo kažeš: šta bi radio onoj crnki, da ti nekako padne šaka? — pita Peru „Đevreka“ i pogleda ga iskosa podnadulim očima. — Onoj?...

Diže ruke i zastade ukočen, raširenih očiju i otvorenih usta. Onda viknu: — Sergije Nikolajevič! Onaj oficir pogleda na našu stranu iznenađen. „Fikus“ se slomata sa gomile kamenja i potrča u susret. — Serjoža, Serjoža!

Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi. Onda pogleda „Fikusa“. — I samaja užasnaja vojna, imejet v sebe nječto prekrasnoje.

Je l’ ja? — podražava Brana Peru. — O-hoooj! — uzdahnu, najzad Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju?

— Bravo, bravo! — čuju se povici. „Fikus“ nas pogleda. — Nemojte da se brukamo... Preskočite asastal i vi... „Đevrek“ je odmah gotov.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

I kos divnoj ran' zljetujet, glasno v ljesah pozviždujet: O zlatoje proleće! Patka rano pa pa kvikčet i pačiće pogleda, kukuk tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći.

Kaluđerski živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da pogleda; Zatvori se sama k'o duvna u kući, Kroz pendžer pogledi, nikom ne da ući.

Kako holmi u Danice vzigravaju žaru, Tako u tvog ja pogleda vosijavam daru. Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja

Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta! Na stol vam mećem znake Namere putne; izber’te sebi.

” — Predstavi vzoru, o Teodoroviću, Te znake k celji. Mladež nek’ često njih Pogleda; celj udubi duhu. Jednome ne, al’ sve možno svima! 1821.

Opet ruža u gradini cveta! Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce kuca.

Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli uhvaćene, — Ko će moći pogoditi!

Ako mene ti natucaš, Da ja tebi ruku dadem; Ako tebe ja natucam, Da ti meni ruku dadeš.” Pogleda ga Cvet-devojče, Pa se tiho podnasmeja, A jošt tiše progovori: „Može biti da s’ nijedno Od obadva ne razbije.

Kad je kuga prestala, tko je u Irig dohodio, ili pokraj tog mesta prolazio, koža čoveku ježila se kad pogleda na opustošene, razvaljene, popaljene kuće; kad vidi okolo cela Iriga jedan klaftar dubok i toliko širok jendek, isto

njegove utilitarističke, prosvetilačke i didaktičnomoralizatorske ideje neprestano su zamućivale bistrinu njegova pogleda na osnovno pitanje naše književnosti oko god. 1847; i takav je ostao do kraja, takav bio u celini. TVRDICA (str. 205).

Jakšić, Đura - JELISAVETA

On mi se čini da je jedini U zemlji ovoj kô pitomiji, — Premda je i on — tek Crnogorac, Divije krvi, mrka pogleda; Al’ u govoru katkad zavara, Te mi se čini Venecije je Ponosa lepog prvi učenik... Vujo!... (Vujo ulazi.

Od kojih će se zemlja stideti, Što ih na crnim grud’ma ponese Da svojim licem truju zenice Čoveku pravom kad ih pogleda. (Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo?

) VUJO: Budi bog s nama!... A volijah poginut, no čuvat vještice... Pa onda kako me žlje pogleda?... E baš je kaila srce mi izjest...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Svanulo već! — protegnu se Lujo, protra oči i pogleda oko sebe. — Jabo, bate, što me nijesi probudio? Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao.

KROZ MEĆAVU Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati. Niko ih čestito i ne pogleda, a kamoli da ih upita za cijenu. Niko ni da se našali!

Relja, uspravan, potamnjeo u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!...

Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto!

— Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?! Šta ćeš ti od mene?...

— To je đed tog paščeta, ako počem nijesi znao. Krepô je davno — dodade zajedljivo i zlobno pogleda Stevicu, pa poče srkati već ohladnjelu kavu. — Pa šta bi sa njima, oče proto?

Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese. Klisnu u sobu, skide pušku s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož

u sobu, skide pušku s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak!

— E, ljudi, da i to čujem, dok nijesam umro: šjen brez sunca! — ču se neko iza kace. Simeun pogleda poprijeko u mrak, izvrnu čašu bašice, pa nastavi: — Kad sam uzjô 'ata i izašô na Kozijerac, bilo se podobro odjutrilo.

U'vatio ga nekakav merak, pa oda i sijeva očima. Partenija nešto oblijeće oko njeg' a on ga mrko pogleda i veli: „3nam! Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage.

I to mi je vladika i jedan Kristov svještenik! — viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!

Bojić, Milutin - PESME

Albanske stene ledom posute Dršću i slute... I urla pustoš buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava, Na plavi, cvetni kut

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (Daje mu telegram.) JEROTIJE (čita i iznenađuje se. Zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita): Pa dobro, šta je ovo? VIĆA: Ne znam.

(Trgne se.) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (Čita dalje.) „Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt”... (Pogleda u Viću pa nastavlja.) „zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!” (Prestaje.

dobro! Ti ćeš, gospodine Vićo, recimo, da primiš na sebe varoš... dobro! Ti ćeš gospodine Žiko, recimo, da... (pogleda ga dremljivog) spavaš! ŽIKA: Jeste! JEROTIJE: Ti ćeš, Taso, recimo, da prepisuješ raspise. Dobro! Al, ko će u srez?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji su predstavljajući survivale, urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive uporedo s novijim

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

tobož u poslu, zasukanih rukava, radi, po njenom ukočenom brižnom pogledu kojim ga je dočekala, i po dubini ispitujućeg pogleda, video je da sve zna. Zna da je otac kod njega dolazio, pitao ga, tražio savet.

mu već se krila, postavljajući sofru za ručak, donoseći i sipajući jela jednako je krila glavu, ne smejući u njega da pogleda, kao da je za ono sve ona kriva. Čak nije ni ručala.

Videlo se da se ne loži, ništa ne greje, ništa ne sprema. — Šta je? Bolno, radosno ga pogleda, usta joj zaigraše. Ali, kad ga vide takvog, ljuto namrštenog lica i kao kamen hladnog, njoj samo u grlu puknu nešto:

zadržala u kujni kuvajući joj kafu, ona, iznenada, čisto unoseći se u nj, što je Mladena od tog njenog otvorenog, jasnog pogleda, čisto preseklo, rekla mu: — Brat-Mladene, ne staj na put!

— Evo me, bato. Mladen diže glavu, pogleda ga. Otvori usta, a već oseća gorčinu u grlu. — Tebi — poče on tvrdo, suvo — nije dobro kod nas.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

ili b. venac. U Prizrenu kad prstendžije ulaze u vereničinu kuću, ona treba da ih krišom pogleda kroz b. (TRĐ, NNŽ, 3, 111). Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b.

(TRĐ, NNŽ, 3, 111). Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b. i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš« (іb., 3, 123).

dva parčeta šećera, namenjujući jedno sebi a jedno mladoženji, pa kad ujutru ugleda svatove, treba mladoženju i njih da pogleda kroz taj venac« (іb., 12). Ponekad se prilikom takvog gledanja iskazuje želja za dobijanjem poroda (іb., 92).

Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladinu kuću, treba da mlada pogleda krišom mladoženju kroz d. venac i da kaže: »Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš«

Od jagoda sa dva ili četiri lista načini se venčić, i koju devojku momak kroz taj venčić pogleda, mora da ga zavoli (požarevački okrug, Karadžić, 3, 1901, 91).

Devojka koja hoće da privuče momka, savije smrtnu sveću i zadene u nju devet zrna k., pa kroz nju u mladi petak krišom pogleda momka i kaže: »Svakuda ti mrak i oblak, a kod mene sunce i mesec...

, probuši ga novim vretenom, namaže maslom i medom i nosi na pupku tri dana i tri noći; koju devojku posle pogleda kroz tu rupicu, ona će ga odmah zavoleti (Karadžić, 1, 1899, 122). Takođe je poznat i u bajanjima i narodnoj medicini.

ima veoma veliku snagu u zaštiti od bolesti; kad dođe do vrata, bolest prvo pogleda gore, pa kad vidi venčić sa žutom kumanikom, kaže: »Ovde ima kuma« (etimološka magija!

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Pa, oslobodivši se, veli: — De, dobri gospodaru, povrati mi ih da ne skapavaju od gladi! Gazda pogleda na svoga nadstojnika Vasu, omalena čovjeka izbočitih jabučica, po kojima se vide isprekrštane plave krvne žilice.

— 'Ajde ti kući! Ovaj moj momak još je zelen, — reče čovjeku, i nasmijavši se svojim namještenim, ledenim osmijehom, pogleda Vasu. Čovjek ode i ponese bakalar. —Jesi mi ti pametan! — obrati se gospodar momku.

— odgovori mu Rade mirno. —Teške sam sreće, neće me nijedna cura. Ja im poručujem, ali nema otporuke. I pogleda na Cvijetu, koja se nadnijela nad plamen od vatre da joj se bolje vidi plesti čarapu.

— Došao si, — veli mu. I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez.

Ždrale nagne se nada nj i s glave mu odgrnu kabanicu. Bolesnik ga pogleda svojim ispijenim očima, zastenja, i, ne mogavši podnijeti jaki vonj mrsa što zaudaraše iz usta i izbivaše iz odijela i

Niko pogleda praznim pogledom, usne se makoše, i nešto nerazumljivo s teškom mukom istisnuše. — Ha! Jesam li vam rekao?

Junac kod kućnih vrata oklijeva; okrenuvši se naglo, pogleda prema vatri svojim velikim očima u kojima kao da se tuga sa prijekorom odbljeskuje.

— Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo. — Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!

—prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar. —Za sva tri dijela dajem ovoliko. Starac pogleda u Petrovu sestru. — Što ti uradiš, djede! — izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je!

Rade pogleda u sunce. —Idem, Mašo! —Zbogom, Rad! — pozdravi žena i nadoda: —Napojićeš me još gdjekad, kad me put nanese...

Nemirno pogleda na sve strane, a kad opazi Mašu gdje prema njemu ide, čisto se strese i nešto zaigra u njemu. —Mašo! —Rade!

—Biće da je tako... Žedna si ... —Piću iz tvoje ruke, da i nijesam. —Dražiš me? — reče on živo i čisto je pogleda. Ona sagleda u njegovim uzigranim očima vatru i volju kao nikada dosada. pomisli, „čovjek je!” i primače se k njemu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

zašto mi se činilo da bi taj kaluđer−vidar morao biti visok suv starac duge bele brade, povijenog nosa i prodornog pogleda. Možda zato što su svi govorili o njemu da je svemoćan i da zna leka od svake bolesti.

Tako: savlada. Dodade da je došao u zadnjem trenutku. Da je zakasnio samo jedan dan, bilo bi već kasno. Lauš ga pogleda prekorno, pa ipak daleko popustljivije nego što ga je maločas gledao i upita ga kad će ponovo doći.

svoju gorčinu, pa se okomio na Janju, za koju se ni ja ne bih smeo zakleti da je bila osobito poštena, pogotovo kad se pogleda ono što je kasnije radila, ali koja nije valjda bila ni toliko odvratno pokvarena.

kakvim ga je bog stvorio, sred kakve bitke, ne osvrćući se na lom i krkljanac oko sebe, nastavio da tumara po livadi, pogleda prikovanog za travu i da traži beli slez, konjski bosiok, divlji sirak, mlečiku, da vadi koren koprive i sve drugo, sav

Dadara Ponekad je čoveku potrebno da se osami, da se osvrne oko sebe, pogleda unazad i napred, da vidi kud je krenuo i odakle je pošao.

Dimitrije me pogleda i osmehnu se. Kao da je to i sam hteo da kaže, ali se plašio da nas ne obeshrabri. Bilo mi je drago što smo bez muke

blesave šaptaje, ne, nemoj, joj, to, to, tako, srećo moja, tako, ali šta posle, ništa, otrese prašinu sa dupeta, pogleda te mazno, ovo ti baš nije trebalo, i do viđenja, zdravo, žurim.

Doduše, nikakvih dodira nije bilo između njega i Jelene, ničega osim onih oklevajućih pogleda, napola izgovorenih reči, sramežljivih uzdaha.

Ovde se raspadam pri svakom udaru kaplje o sklisku stenu, tamo bih od mučkih pogleda svoje braće. Ovde me razjeda osama, tamo takođe.

I smrt ga mimoilazi, mučno joj je da se bavi tom stenjućom krbuljicom. Niko od vas slepaca ne smede da mu pogleda u oči i da ga zapita kako to da najednom prezdravi, i to tek onda kad mi svršismo njegov posao.

Tačno tako — duša, rekao bih čak — tanana duša. Eno ga gde zeva u nebo ukočenog pogleda, muči se sa zaumnim, poslednjim pitanjima. Zašto si ga zbunio, gospode?

Bacio je dva duga pogleda na stidljivu mladu. Ona ih je spazila. Njena ženska priroda, dakle kurvinska priroda, smesta je počela da truje strogi a

Ilić, Vojislav J. - PESME

Tu, dignuv ruku svoju spram zračnog pogleda svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao

Kad podne na zemlju pade, On uze Amora, dakle, i s njime pred kmeta stade. Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago.

To beše svinjarče - Amor. Idući bodro i lako, Odeven u selsko ruho kravara pogleda tako Da ovaj pretrnu samo. Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zato je ova kula nešto niža od donje. Gledajući njenu gornju ivicu, vidim da je prava moga pogleda opet toliko strma da ne isključuje mogućnost nove, uže kule nad ovom.

Dopao mi se od prvog pogleda, još je mlad, vedrog čela i duha, veselih očiju i duše, širokih pleća i pogleda. Studirao je u Atini, govori tečno

Dopao mi se od prvog pogleda, još je mlad, vedrog čela i duha, veselih očiju i duše, širokih pleća i pogleda. Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve njegove ulice, a i podzemne hodnike.

Svakoga dana, kada ugledam onu kapiju na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj njegovih očiju. Prelistavam moj dnevnik.

Dvojica od njegovih slušalaca zaustaviše se pred Galilejevom slušaonicom, stariji pogleda nekako prezrivo na gomilu koja je tu čekala, pa reče svome drugu sitnim, šištavim glasom: „U ovoj se prodavaonici

mi je bilo najveće uživanje kada sam mogao da se odvojim od sveta, ljudi, njihovih sitnih interesa, niskih požuda i uskih pogleda, i spasem u prirodu.

Taj prizor ne gubi svoje veličanstvo ni kada se pogleda kroz naučne naočari. One nam kazuju: onaj tanki sloj ružičaste svetlosti koji se kao kakav purpurni plašt obavio oko

Blaženi osmejak obli njegovo lice, ali se on brzo trže, dade svojoj fizionomiji Danteov dostojanstveni izraz, pogleda prezrivo na one dve crne kave koje im je kelner baš bio doneo, i dade ih zameniti jestivom i crnim vinom.

No ovo bi bio samo sud prvoga pogleda. Moja teorija dala bi više. Ona bi otkrila ceo mehanizam termičkih pojava u Zemljinoj atmosferi, od kojih smo do sada

Ti razgovori su mi pokazali ogroman značaj problema pomeranja polova i doveli me do novih pogleda o građi Zemlje koji su mi pokazali put kojim treba poći pri ispitivanju tog problema.

Sa ushićenjem posmatrao je moj prijatelj taj svoj projekt. „Treba da ga patentiraš“, rekoh mu ja. On me pogleda potsmešljivo. „Pa i ti si nekada bio pronalazač i zarađivao pare sa patentima, da ih potrošiš sa ženama.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

svet, faunu i ljude) kako se bude i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku vičet/svima radost bez sljeda/… guska gačet, guščad vodit/ gusak smjehi ga ga nosit.

Kanar ptica razvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće! Patka rano pa pa kvičet i pačiće pogleda, kukut tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda. Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b' pobeći.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Znaš li, snaške, pričaju da ih je pozvao, oni svi došli i zatekli ga gde služi u crkvi. On nikoga od njih ne pogleda. Sa Ristom ni da se zdravi. Ni u njihne hadžijske stolove nije hteo da ih pusti, da odstoje službu.

(Odlazi.) TAŠANA (sama, dosta uplašena, navlači više šamiju na lice; tešnje zakopčava prsa i rukave od košulje i pogleda po sobi da li je sve u redu.) Ulaze Hadži Rista, Miron i ostale hadžije.

I kada ona dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka nije podlokala i odnela sve, oh, kada dođe, uzabra cveće i pogleda ovamo, preko reke, u moj čivluk, samo što uzdahnu: »Rešide, Rešide, ti si ovo...« (Nazi i drugima): Nazo, bre!

Znaš da je odavno već ustala i sada sprema Paraputi jelo. (Pogleda u Paraputinu kućicu. Vidi da je prazna. Uplašeno): Pa njega nema, more! JOVAN (kao siteći se): Nema, dabome!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Smrt Srećkova bacila je starog oca u sav užas starosti i nemoći. Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno.

Kao da više ne gleda, samo unutrašnjost radi u njoj, krv i srce. Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga!

Zamislila se. — Istina je, moja Julica hoda kao vila. Kad se obuče, lutka... Mora to videti svako živ, ako samo pogleda... Ali joj se priroda nešto mnogo promenila.

Teško je bilo verovati da će se ta strašna soba isprazniti. Kad se ispraznila, gospa Nola tek onda pravo pogleda u Julicu.

naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala. — Dobro što je zaspala. Nije to razgovor za mlad svet. Odmaraj se, mučenice.

Ponekad pogleda na sat. Vozom večernjim iz inostranstva treba da stigne Luka. Umro mu je otac. Išla je gospa Nola da obiđe udovicu.

Svet je išao da vidi nos. „Jeste videli nos?” i kikot. Živi ljudi veseli su što nisu mrtvi. Gospa Nola opet pogleda na sat: Dockan je veće, neće Luka večeras svraćati ovamo... Da vidim, kako je napolju.

Zgrčio se, krha prste, oborio glavu, mišići na obrazima tresu se pod crvenilom pravog stida. Gospa Nola ga pogleda, i nešto u njoj kao da potciknu: Čestit čovek, pošten čovek, pomaži! Ona uze Luku za obe ruke i privede ga naslonjači.

Paula je uslužna bila i ostala. Ogazdila se sve tako priskačući da nešto podrži i pogleda. Za njenim Ljubom išla senka da je možda bio učesnik u onom prvom napadu na Lazariće. Išla, pa prošla.

U jedan mah bolesnik otvori oči, pokaza rukom da se otvore prozori, oba, pogleda Pavla, pa oca koji je bio zadremao. Zatvori i on oči, prošapta „laku noć”, a već krljanje se nikako nije ni prekidalo.

Stigao i Svetislav, a stariji, mnogo stariji njegov brat još ide u školu i dere klupe... — Namučen stari činovničić pogleda sina nekako ljutito, skoro sa zavišću.

Zagleda kroz vrata, pa još jedared pogleda predmete u izlogu, koji ni po čemu nisu imali veze sa apotekom. Ogromni jelenski rogovi; apotekarov trofej, ako je

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

U biografiji jednog slikara čitao sam kako je u životu imao teških neprilika usled sukoba zastarelih pogleda našega društva sa njegovom uzvišenom umetnošću. Ove su neprilike čak imale uticaja i na sam pravac rada njegovog.

obzira na to što će doći u sukob sa uzvišenom umetnošću, tako isprebijao labuda kako može samo jedan čovek zastarelih pogleda učiniti.

Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda. Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti.

Tamo, kad mladi softa ne zna koju suru napamet, učeni imam pogleda u nebo i progovori: „Neka te Alah umudri da naučiš!“ A profesor latinskog jezika, kad te uhvati da ne znaš Cicerona od

Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u

Zar može, na primer, biti uzvišenije inspiracije do kad vam kakva gospođica sanjalačka pogleda i topla osmeha podnese svoju lepo ukoričenu spomenicu, na kojoj zlatnim slovima piše „Poesie“, a koja predstavlja tako

Izgleda da su moje reči utehe blagotvorno delovale na dušu plavog devojčeta. Ona diže uplakane oči i pogleda me sa puno pouzdanja, tako da sam, ja u tome trenutku osetio dužnost da nastavim tešiti je. — Pa onda... guska...

— Guska baš nije ništa tako... to nije uvreda. Eto, ja na primer... ja volem gusku. Ona me pogleda značajno, hoteći valjda da pronikne nije li to izjava ljubavi.

pravila vrlo mudro — može vojnik pozdraviti starešinu i ranije nego što je propisano, ako primeti da ga starešina pogleda a ima izgleda da ga docnije neće pogledati“.

Eto, samo nekoliko mišljenja, pa koliko raznolikih pogleda i koliko malo odgovaraju na postavljeno pitanje: šta je to brak?

Sede tako svi namrštena pogleda i mračna lica i tek posle dužeg ćutanja neko će reći (nisam ga spazio ko) da bi se moglo pristupiti razgovoru.

E, pa, brate, što ne biva, ne biva! – Gospodo – isprsi se predsednik i pogleda preko cvikera po svima – debata se ovako proizvoljnim razgovorima može nastaviti u beskonačnost i mi na taj način

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Nisam... — Otkuda ti krv na ruci? Vojnik pokuša da digne ruku, tada preblede, i zabezeknuto pogleda. A kada mu skidosmo bluzu, ugledasmo ranu na mišici. Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!

Potpukovnik Petar skide kapu, protrlja čelo, zatim prstima pritisnu oči, kao da se tek sa da osvesti. Pogleda nas i tužno progovori: — Gospodo, danas smo doživeli novo Kosovo polje...

— Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo... Teška vremena su nastala za našu zemlju.

Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom. Počela je dejstvo i naša artiljerija. Borba je uzimala sve većeg maha.

Borba je uzimala sve većeg maha. Teške granate su zasipale šumu, te je naređeno da se ljudi i konji sklone od pogleda s aeroplana.

Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.

— Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa.

— A šta je ovo? — razdera se Luka i zakrvavljenim očima pogleda trgovca. — Nemaš?!... Pa se još pozivaš na pravdu i zakon! — i Luka razmahnu pesnicom što može jače trgovca po licu.

Luka se maši za novčanik i izvadi gomilu banknota. — Razmeni i ovo! Trgovac ga pogleda zapanjeno, kao da pita: ili se šali, ili ozbiljno traži.

Tako!... A sad, gde je onaj dečko?... Slušaj, iznesi ovaj džak napolje, i ko god zatraži proda-ćeš mu. Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku.

Kao da smo na nekom manevru... Komandir se nasloni laktovima na koleno i pogleda u zemlju, kao da se nečega priseća. Ja zapalih cigaretu. On klimnu glavom, ispravi se i pogleda me.

Ja zapalih cigaretu. On klimnu glavom, ispravi se i pogleda me. — Sada, baš pred tvoj dolazak, odigrao se jedan događaj, eto, ovde na drumu, čija je istorija daleka, još iz

Petrović, Rastko - PESME

Tek pomože mi da uzmem, supe dve-tri kašike, A ja se mučno zgadih: uprljah njegove ruke, Smešeći se da me ne smuti, pogleda tužno u njih; Bože moj, gle!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk. Pogleda malo bolje i vide: to mravi pište i mole: — Spasi nas, Vedrane! Pomozi!

— Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?« pomisli, ali glas ponovi istu primedbu.

— Ja sam tvoj sin! — reče glas i žena na ruci, koju je prinela obrazu, oseti neki slabašan teret. Kada je bolje pogleda — vide suzu.

Bezuspešno je pokušavala da spoji ivice parčića. — Ah, dođavola! — uzdahnu Lepotica i pogleda ka ulici, ali ulica kao ponor ka njoj zjapi, ljudi se tek kao tačkice vide.

A u zoru, baš kad se sunce kupalo u reci, počela su iz jajašaca da iskaču mravlja deca. Niko nije imao vremena da pogleda jesu li im sve nogice na broju, jer voda je kao zmija plazila ka mravinjaku.

Reč sam dao: smejaće mi se ljudi. — Pa dobro! — hladno ga pogleda Zlatokosa. — Da vidimo: ima li srce snage koliko usta pričaju! Moja prva želja je tvoj — mač!

— Zar ne znaš da mačem uboge branim, da je mač samo u mojoj ruci čaroban? Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam. I znam da više nikome neće dobra doneti, ali to je moja želja..

ribar Luka pronašao svog unuka kao što nakon bure pronalazi izbačene školjke i rakove — dečak nije imao hrabrosti ni da pogleda u starca. Groznica ga je tresla, sav izlomljen bio je čamac, a mreže beznadno uništene.

Iznenada, Starac oseti kako mu pod stopalima šume talasi reke. Otkud talasi? Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema?

— Pogledaj se! — reče devojka kao da odgovara na njegovu misao. Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu. To pred njim nije bio Starac, već momak usnica tek nagaravljenih.

Ili ih opet odvoje i u visoke kule zatvore? Dečak sa strane pogleda Princezu. Nije želeo da ga vidi prestrašenog, te tako i strah savlada, nasmeja se. — Nacrtaj Mesečevu dolinu!

Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim? — Starac upitno pogleda ljude oko sebe, ne shvatajući zašto mu se smeju u lice, sve dok jedna suseda ne reče: — 3ar ne vidiš da jedva noge

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.) Kako ništa, kad eno i puške bacaju!

?... Ja!?... I on to? I on kao drugi! »Mladost-ludost!« A zar ja ne beh mlad? Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem.

STOJAN (ljubomorno): Tebe, tebe samo! Da samo ja slušam tvoj glas, gledam tvoje oči, lice, snagu... Ko te samo pogleda, krv mu ispih! KOŠTANA (rasejano, neugodno): da... niko... STOJAN Niko! Ni Gospod!

niko... STOJAN Niko! Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri... Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala! (Besno.) Zubima ću da ga rastrzam!

Šantić, Aleksa - PESME

No ona sve dalje korača, i samo Katkad suhu ruku stavi iznad čela, Pa pogleda bregu, gde, iz hrašća tamo, Sa planulim krstom viri toranj sela.

Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak mesec se javlja I hladna pogleda zâri. Zureći gore, pred tvoju Kuću bih stao doli, U tvoje prozore gledô, Dok srce tište mi boli.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On je srdit i zlih pogleda. Na rodnu zemlju navalile su mnoge štetočine i naljutile ga. On više liči va vrednog poslenika nego na gnevnog ratnika.

Vuk Anđelić je — kako ga pesma prikazuje — „mrka brka, a krvava oka; kud pogleda okom rasiječe — kao munja iz mutna oblaka“.

su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad govori — kâ da golub guče, kad se smije — kâ da biser sije, kad pogleda — kako soko sivi, kad se šeće — kao paunica. Između raznih opštih mesta poseban značaj ima tzv. epsko ponavljanje.

Da s' donio bugarsku kopanju, ako bih ti i usuo vina; za te nisu čaše pozlaćene!“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo.

Kad to viđe gospoda latinska, uvatiše vojvodu Miloša, baciše ga na dno u tamnicu. Često Miloš kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo

poteže dizgene Šarinu, samur-kalpak na čelo namače, te sastavi samur i obrve, a poteže sablju okovanu, na Bogdana pogleda popreko.

Marko sjedi, pije mrko vino, al' katane Šarac opazio, poče nogam' o zemljicu tući, primiče se svome gospodaru. Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; popi Marko leđeninu vina, baci leđen u zelenu travu, pa se turi na ramena

Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; on poskoči na noge lagane, pa se maši Šarcu na ramena. Da je kome sjesti te

“ Leže Steva u meke dušeke, povečera Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom vedrom nebu: jeste jasan mesec na zaodu, jest danica na istoku zvezda; jeste njima putovati vreme na Kosovo,

mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama; obazre se i pogleda na me, s sebe skide kolastu azdiju, s sebe skide, pa je meni dade: „Na, devojko kolastu azdiju, po čemu ćeš mene

kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu burma pozlaćena; obazre se i pogleda na me, s ruke skide burmu pozlaćenu, s ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, burmu pozlaćenu, po čemu ćeš mene

kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu koprena od zlata; obazre se i pogleda na me, s ruke skide koprenu od zlata, s ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, koprenu od zlata, po čemu ćeš mene

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kad se spustite na to poljanče, već ste zaklonjeni od svačijeg pogleda. — Ku-ku! — opet se tiho oglasi dječak. — Ku-ku!

— To si dobro smislio. Vidiš, ja se toga nikad ne bih sjetio — iskreno priznade dugački Stric i s poštovanjem pogleda svog nerazdvojnog druga. — Hajde, hoćemo li sad kući. Djeca su još prije pola sata izišla iz škole. — Hajdemo ...

Volim te više nego deset vukova! Kad ga minu prvi talas razdraganosti, tek tada se sjeti da pogleda šta je sa Stricem.

— doskoči mu Stric i oba udariše u tako grohotan smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po glavi češu!

— zaprijeti Stric. Nikolica zabrinuto pogleda uz drvo i zamišljeno čupnu nosić, pa se istom nešto dosjeti i graknu: — I moja će se Žuja ošteniti, pa kad li štenad

— Neću! Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo! U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao.

— Ona će nam preko noći čuvati logor, kad mi odemo svojim kućama. Slažeš li se, Nikolica? Mališan zabrinuto pogleda kuju, pa logor, pa Jovančeta, pa opet kuju i odvrati teška srca: — Pa nek ostane.

Ubaciše unutra komad kukuruze, ali Žuja ni da pogleda. — Šta da radimo? — zabrinu se Jovanče. Odjednom Nikolica poskoči i viknu: — Aha, sad sam se dosjetio!

U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno. — I ti bi se usudio da se unutra zavučeš? — pogleda ga Jovanče zadivljeno. — Bi, ali samo s fenjerom ili s baterijskom lampom.

— Šta radiš tu? — strogo poče Jovanče. — Došla da vas vidim — tiho reče Lunja i pogleda ga tako dobrodušno svojim velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da vikne, samo grgutnu kao mlad pjetlić i

Djevojčici zaigraše usne. Ona pogleda po svima redom da se uvjeri uzimaju li oni ozbiljno to što Stric govori. Najzad zaustavi pogled na njemu, kos,

Šta si to rekla? — Hoću da me istučete, batine da dobijem! — glasnije ponovi Lunja. Učitelj Paprika pogleda je najprije uplašeno, pa zabezeknuto, zatim razroko kao da mu je muva sjela na njegov crveni nos, a onda se zabaci

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ako tek s pameću zaviri u knjigu, bez dobre koristi na prazno neće ostati. Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s dušom svojom!

Raspita ih on ko su, od kuda su, što li traže. Kazaše mu se da su iz tuđe zemlje i žita ištu da kupe. Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode!

To dobro dostaje svaki čovek s otrupljivanja, s pića i s pogleda ženska i s mnogo spavanja, a najviše od besposlice. Štono se piše u starome pismu: sedoše, reče, ljudi jesti i piti

domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se čuva do ono dobi dok se s mužem sastane i venča se.

A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrepti li ti srdce i mnogo dobi ostane ti na misli?

U baštici ptice poju i muhe zuje, al' ovde proroci klikte glasovito; onde je lepota od pogleda, a ovde je fajda od pročatavanja.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda. A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom: Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u nova

Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu. — Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi.

Kad Pote ne dobi očekivani drugi šamar, on polako ispruži šiju i glavu, pogleda plašljivo oko sebe, uze onu zečju nogu i minđuše, šmrknu i produži posao i ne razmišljajući baš mnogo zašto je dobio

pa do ćosavog praktikanta, od majstora do šegrta, — sve je to rado gledalo i uvek našlo tek nešto da se okrene i pogleda na onu stranu.

astragansku šubaru, — kako već kad vreme zahteva — nije bilo ženskog čeljadeta, ni mlađeg ni starijeg, a da za njim ne pogleda! Mlađe zagledaju krišom ispod oka, pa tek samo usitne kad prođu ispred njega.

“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva

Sram me, reče, izede! „Pogleda’ na sandaci, a i na sandaci katanci! Premisli’ se ja: E, što mu trebaju, majke, katanci na sandaci, kad ima — em kakav

A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko doba užasno dosadni postali. I ona navaljuje na majku svoju i moli je da joj

Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom

Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da je to neki

brzo popravio tu svoju pogrešku, doskočio je i tome: oslovio je sirotu Kalinu, jedno komšijsko devojče, a na Zonu i ne pogleda više. I kako je ova bila koketna, pouzdana i ponosita sa svoje lepote, bilo joj je užasno krivo!

Zona ga samo ovlaš pogleda, dade okom znak Vaski, izmećarki svojoj, i ova se odmah uhvati u kolo i rastavi Manču od Zone.