Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dahije pošlju u svaku kasabu svojim muselimima zapovest tajno, i odrede im dan, da svaki muselim svoga kneza pogubi; a Fočić Memed-aga, ne mogavši se pouzdati da će moga oca i Birčanina drugi ko moći pogubiti, naumi sam toga radi
kako su Srbi bili Turcima poslušni, no Skopljak-paša, vezir beogradski, zaište od najbolji̓ familija 3 hiljade momaka da pogubi; kaki su ti osuždeni uplašili se i pobegli, kako su drugi ustrašeni k njima sajedinili se i na one Turke napali, koji
Teodosije - ŽITIJA
A prvi faraona morem potopi i Amalika pružanjem ruku pobedivši, molitvom pogubi. Da mimoiđemo mnoge svete u drevnim i novim vremenima, koji protivnike molitvom ubiše, da se ne bismo zadržali
Radičević, Branko - PESME
Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga Srbljanin! Plao kolo, teče znoj, De još malo, brate moj!
Pa kada ti za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim;
Osman ljuti Stojana pogubi, Al' mu oće i da glavu srubi; Stojan pade, a Osman dopade, Manu sabljom, al' Boško ne dade, Uždi pušku Boško, sivi
Seče Raman i pogubi Raška I kraj njega ubavoga Draška, Dva blizanca rumena i bela, — Rano l' i je majka poželela; Jesenas se teli da
Ol' Turčinu oli, Silan, Veljku, A ja idem onamo Nedeljku. Oh Nedeljko čini Turkom muku, Već pogubi ... Zuku; Al' eto ti na njeg' Abdul-bega, U Turčina nema ga boljega; Tri Srbina već na zemlju svali, Pa sad pušku na
Kostić, Laza - PESME
Ti svetove iz grudi pogubi, al' svet nam ovaj time zdvogubi. U srca tvoga svet taj izvrgnut besmrtna duša uzede ti put; u tome svetu, tvojim
Nek boginji bude žrtva, pogubi ga, kruno svetla, skini mržnju s moje duše, da ljubavi nije smetnja.” Tako zbori neva mlada, razgovor joj ognjem
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
bijaše osuđen na robiju od devet godina, po robiji od devet godina da bude jedan dan na belome lebu, pa sutradan da se pogubi. Svet je gomilama išao da osuđena u zatvoru vidi.
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
A Solomun mu odgovori da se smije đe car cara hoće da pogubi na ženskom uzglavlju. Car ga onda upita: — A da kako? A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me
A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada te me pogubi na vidiku, pa prije nego me pogubiš, zapovjedi da se tri puta zatrubi u trubu da čuje svatko i ko hoće da može doći da
Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima n dvoranima povede na polje da pogubi. Kad su tako išli, Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak se ujedanput nasmije.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna. Rekoše knjige: potonje je vreme, eto se pogubi knez, a vaskrsava ubog Lazar, i oba ista: raste im moć da sami sebe poseju ko seme.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sede Bogdan s sejom večerati, Zaboravi zatvoriti vrata, Al’ na vrata Išerlija Jova, Zasukao ruke do lakata: On pogubi Ljuticu Bogdana, Pak uzimlje seju Bogdanovu. Kupi svate Išerlija Jova, Kupi svate, povede devojku.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: „Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
ukrade mužu | pedeset a pedeset ostavi mu; ali kad joj se muž probudi i ne nađe punane sto, kidiše joj tako da je pogubi, te ona od straha baci nanj one cekine a on padne u nesvijest i počne bljuvati te i ono srce izbaci; u taj mah dođe
to vidi, nije se mogao uzdržati da ga ne zapita za što se smije, a Solomun mu odgovori da se smije đe car dara hoće da pogubi na ženskom uzglavlju. Car ga onda upita: „A da kako?
” A Solomun mu odgovori: „Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada te me pogubi na vidiku, pa prije nego me pogubiš, zapovjedi da se tri puta zatrubi u trubu da čuje svatko i ko hoće da može doći da
Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima i dvora | nima povede na polje da pogubi. Kad su tako išli Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak, se u jedan put nasmije.
“ A šura se odzove iz bunarine: „Šta ćeš?“ a on mu se potuži kako hoće otac da ga pogubi, ako jednim rupnjakom proje sto bravaca ne nahrani.
je nju učila, što je ona i njen muž obdari, to otac trojinom a one ministre, što su kazali da može otac kćer uzeti, sve pogubi. 9. TRI PRSTENA.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U kući bi mu bilo eve veselo, stara majka dobila bi odmenu... I sve bi to bilo, da ne beše njega!... On ga upropasti, pogubi... I Đurica stade da misli šta ga je to privlačilo k Vuju, te mu se tako slepo predao....
— Šta vele varošani, žale li Vuja? — Ko će žaliti ’naka zlikovca! Ama de pričaj mi kako ga pogubi, i onako moramo čekati dok se dobro smrači. Đurica mu ispriča.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi. Kad on opazi cara i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri dželata
„Evo me sad pred tobom, pa, ako hoćeš da me pogubiš, pogubi me, sijeci me; a ako hoćeš da mi pokloniš glavu, pusti me“.
Starom ocu bi drago kad vidje najmlađeg sina, i oženi ga sa zlatnom djevojkom, a ona dva sina pogubi. I tako je živio on sa ženom svojom do vijeka svog srećno i zadovoljno.
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.
A Solomun mu odgovori da se smije đe car cara hoće da pogubi na ženskom uzglavlju. Car ga onda upita: — A da kako? A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me
A Solomun mu odgovori: — Ja sam već u tvojim rukama; sveži me pa izvedi na polje iza grada, te me pogubi na vidiku; pa prije nego me pogubiš, zapovijedi da se tri puta zatrubi u trubu, da čuje svatko i ko hoće da može doći
Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima i dvoranima povede na polje da pogubi. Kad su tako išli, Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak se ujedanput nasmije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi. Hajduku ne dade družina da ga pogubi, pošto je njihov poglavica izrično naredio da se svi živi dovedu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao. — Šjetio si se, more biti, one pjesme: „Jao meni do Boga miloga đe pogubi' od sebe boljega?“ — Jesam se, vala, baš te pjesne šjetio! — potvrdi Simeun. — Ali se zagazilo. Mora se gaveljati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali Bajazid je odmah energično preuzeo sultansku vlast i komandu u svoje ruke, naredio da se pogubi i njegov brat Jakub i izvojevao pobedu. Knez Lazar je pao u tursko ropstvo i pogubljen je po Bajazidovom naređenju.
A gavrani odgovor završavaju rečima: Srpska vojska tursku nadvladala. Pogibe ti Kulin kapetane, pogubi ga Petroviću Đorđe S njim pogibe tridest hiljad' Turak'; izgiboše turske poglavice, po izboru bolji od boljega od čestite
da je kome pogledati bilo: kad udari u katane Marko, kako soko među golubove: što pogubi sabljom okovanom, što pogazi Šarcem od mejdana, što podavi u tihom dunavu.
“ Dođe knjiga caru čestitome. Kada viđe što mu knjiga kaže, stade care tražit mejdandžije, obećava blago nebrojeno, ko pogubi crnog Arapina. Mejdandžije mloge odlaziše, al' Stambolu nijedan ne dođe. Nuto caru velike nevolje!
Mejdandžije mloge odlaziše, al' Stambolu nijedan ne dođe. Nuto caru velike nevolje! Veće njemu nesta mejdandžija, sve pogubi crni Arapine.
ga šalje bijelu Prilipou, na koljeno Kraljeviću Marku: „Bogom sinko, Kraljeviću Marko, hodi mene bijelu Stambolu, pogubi mi crnog Arapina, da mi Arap ne vodi đevojku, daću tebe tri tovara blaga“. Ferman ode Kraljeviću Marku.
Kada stiže arapske svatove, odmah stade zametati kavgu i progonit stražnje mimo prve; kad doćera Šarca do đevojke, on pogubi kuma i đevera. Glas dopade crnom Arapinu: „Zla ti sreća, crni Arapine!
mu se u zubima crni kao jagnje od pola godine; kako stiže, on zametnu kavgu, i progoni straženje mimo prve, pogubi ti kuma i đevera“. Vrati Arap sivu bedeviju, pa govori Kranjljeviću Marku: „Zla ti sreća, neznani junače!
Stade care mejdandžije tražit, obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju. Kako koji tamo odlazaše, već Stambolu on ne dolazaše.
idi Smederevu gradu, tamo su ni naši gospodari: Bijeliću i Zlatokosiću, u tavanici gospođe Jerine, pa ih hoće mlade da pogubi; no se moli gospođi Jerini nek ih pusti iz tavnice klete“. Al' govori Oblak Radosave: „Čujete l' me, dvije moje kume!
srdito ode govoriti: „Gospodaru, Smederevac-Đurđe, jazuk tebe i gospodstvu tvome što s̓ Jerini, Đurđe, dopustio te pogubi tolike vojvode i polomi krila od krajine!
Sve Novaka društvo poslušalo, i u svate juriš učinili: kum Boroje pogubio kuma, a starojko pogubi starojka, Radivoje pogubi đevera, i on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina Novak pogubio, svi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tadar Julijan s Persi se bijaše i govoraše dok se vrati, po Kapadoćiji sve hristjane da pogubi. A oni u tojzi tuzi čekajući ljute smrti, danju, noću s plačem po crkva se moljahu najviše presvetoj Bogorodici da ih so
nebu presvetu Bogorodicu stojeću pred Hristom sinom svojim: sa svim svecima suzno mu se moljaše da se jošte strpi i ne pogubi sveta za ljudske grehove.
Ali to im Bog ne dade da se oni mogu sastajati i dogovarati se često; spreči im putove. Mnoge ih putem pogubi kada jedan k drugome svoje ulake s pismom slahu.
Videći to Bog sažali se, napušta pred berbu svaku havet, bube, muhe, crve, gusenice, krupu, zlo vreme, — satre i pogubi i ubah malo ostavi što zločesto kad nema njegovim ljudma, siromaši!
Ko miluje pravdu, taj Boga miluje. S lažom se mešte gubera pokrivamo. Nepravda sama sebe s lažom pogubi. Ko se u lažu uzda, on goni kalom vetar; kako se u snu najede i napije, so tim od jutra do noći može sit biti, da
Tako i o tome veliko se nošenju: smrt sustiže, pazar se raskide, bogat blago pogubi, siromah siromaštvo pometu, odoše tamo prazni samo s jednoga svoga mu svaki zarađenja sud primati, nit se razaznaje