Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дахије пошљу у сваку касабу својим муселимима заповест тајно, и одреде им дан, да сваки муселим свога кнеза погуби; а Фочић Мемед-ага, не могавши се поуздати да ће мога оца и Бирчанина други ко моћи погубити, науми сам тога ради
како су Срби били Турцима послушни, но Скопљак-паша, везир београдски, заиште од најбољи̓ фамилија 3 хиљаде момака да погуби; каки су ти осуждени уплашили се и побегли, како су други устрашени к њима сајединили се и на оне Турке напали, који
Теодосије - ЖИТИЈА
А први фараона морем потопи и Амалика пружањем руку победивши, молитвом погуби. Да мимоиђемо многе свете у древним и новим временима, који противнике молитвом убише, да се не бисмо задржали
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин, Погуби га Србљанин! Плао коло, тече зној, Де још мало, брате мој!
Па када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим;
Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку Бошко, сиви
Сече Раман и погуби Рашка И крај њега убавога Драшка, Два близанца румена и бела, — Рано л' и је мајка пожелела; Јесенас се тели да
Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ... Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на земљу свали, Па сад пушку на
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти светове из груди погуби, ал' свет нам овај тиме здвогуби. У срца твога свет тај извргнут бесмртна душа узеде ти пут; у томе свету, твојим
Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.” Тако збори нева млада, разговор јој огњем
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
бијаше осуђен на робију од девет година, по робији од девет година да буде један дан на беломе лебу, па сутрадан да се погуби. Свет је гомилама ишао да осуђена у затвору види.
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
А Соломун му одговори да се смије ђе цар цара хоће да погуби на женском узглављу. Цар га онда упита: — А да како? А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме
А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града те ме погуби на видику, па прије него ме погубиш, заповједи да се три пута затруби у трубу да чује сватко и ко хоће да може доћи да
Па онда свеже Соломуна и метне га на једна проста кола, па га са својим момцима н дворанима поведе на поље да погуби. Кад су тако ишли, Соломун се кроз кола био загледао у предње точкове, пак се уједанпут насмије.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна. Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Седе Богдан с сејом вечерати, Заборави затворити врата, Ал’ на врата Ишерлија Јова, Засукао руке до лаката: Он погуби Љутицу Богдана, Пак узимље сеју Богданову. Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако да је погуби, те она од страха баци нањ оне цекине а он падне у несвијест и почне бљувати те и оно срце избаци; у тај мах дође
то види, није се могао уздржати да га не запита за што се смије, а Соломун му одговори да се смије ђе цар дара хоће да погуби на женском узглављу. Цар га онда упита: „А да како?
” А Соломун му одговори: „Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града те ме погуби на видику, па прије него ме погубиш, заповједи да се три пута затруби у трубу да чује сватко и ко хоће да може доћи да
Па онда свеже Соломуна и метне га на једна проста кола, па га са својим момцима и двора | нима поведе на поље да погуби. Кад су тако ишли Соломун се кроз кола био загледао у предње точкове, пак, се у један пут насмије.
“ А шура се одзове из бунарине: „Шта ћеш?“ а он му се потужи како хоће отац да га погуби, ако једним рупњаком проје сто браваца не нахрани.
је њу учила, што је она и њен муж обдари, то отац тројином а оне министре, што су казали да може отац кћер узети, све погуби. 9. ТРИ ПРСТЕНА.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену... И све би то било, да не беше њега!... Он га упропасти, погуби... И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....
— Шта веле варошани, жале ли Вуја? — Ко ће жалити ’нака зликовца! Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. Ђурица му исприча.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби. Кад он опази цара и џелате, брже-боље прикреса па прстен к ватри: Апапи искочише, а он нареди те његова четири џелата
„Ево ме сад пред тобом, па, ако хоћеш да ме погубиш, погуби ме, сијеци ме; а ако хоћеш да ми поклониш главу, пусти ме“.
Старом оцу би драго кад видје најмлађег сина, и ожени га са златном дјевојком, а она два сина погуби. И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно.
У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.
А Соломун му одговори да се смије ђе цар цара хоће да погуби на женском узглављу. Цар га онда упита: — А да како? А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме
А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града, те ме погуби на видику; па прије него ме погубиш, заповиједи да се три пута затруби у трубу, да чује сватко и ко хоће да може доћи
Па онда свеже Соломуна и метне га на једна проста кола, па га са својим момцима и дворанима поведе на поље да погуби. Кад су тако ишли, Соломун се кроз кола био загледао у предње точкове, пак се уједанпут насмије.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди. Хајдуку не даде дружина да га погуби, пошто је њихов поглавица изрично наредио да се сви живи доведу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао. — Шјетио си се, море бити, оне пјесме: „Јао мени до Бога милога ђе погуби' од себе бољега?“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун. — Али се загазило. Мора се гавељати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али Бајазид је одмах енергично преузео султанску власт и команду у своје руке, наредио да се погуби и његов брат Јакуб и извојевао победу. Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу.
А гаврани одговор завршавају речима: Српска војска турску надвладала. Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите
да је коме погледати било: кад удари у катане Марко, како соко међу голубове: што погуби сабљом окованом, што погази Шарцем од мејдана, што подави у тихом дунаву.
“ Дође књига цару честитоме. Када виђе што му књига каже, стаде царе тражит мејданџије, обећава благо небројено, ко погуби црног Арапина. Мејданџије млоге одлазише, ал' Стамболу ниједан не дође. Нуто цару велике невоље!
Мејданџије млоге одлазише, ал' Стамболу ниједан не дође. Нуто цару велике невоље! Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине.
га шаље бијелу Прилипоу, на кољено Краљевићу Марку: „Богом синко, Краљевићу Марко, ходи мене бијелу Стамболу, погуби ми црног Арапина, да ми Арап не води ђевојку, даћу тебе три товара блага“. Ферман оде Краљевићу Марку.
Када стиже арапске сватове, одмах стаде заметати кавгу и прогонит стражње мимо прве; кад доћера Шарца до ђевојке, он погуби кума и ђевера. Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине!
му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо прве, погуби ти кума и ђевера“. Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе!
Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију. Како који тамо одлазаше, већ Стамболу он не долазаше.
иди Смедереву граду, тамо су ни наши господари: Бијелићу и Златокосићу, у таваници госпође Јерине, па их хоће младе да погуби; но се моли госпођи Јерини нек их пусти из тавнице клете“. Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме!
срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе, јазук тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе, допустио те погуби толике војводе и поломи крила од крајине!
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак погубио, сви
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тадар Јулијан с Перси се бијаше и говораше док се врати, по Кападоћији све христјане да погуби. А они у тојзи тузи чекајући љуте смрти, дању, ноћу с плачем по црква се мољаху највише пресветој Богородици да их со
небу пресвету Богородицу стојећу пред Христом сином својим: са свим свецима сузно му се мољаше да се јоште стрпи и не погуби света за људске грехове.
Али то им Бог не даде да се они могу састајати и договарати се често; спречи им путове. Многе их путем погуби када један к другоме своје улаке с писмом слаху.
Видећи то Бог сажали се, напушта пред бербу сваку хавет, бубе, мухе, црве, гусенице, крупу, зло време, — сатре и погуби и убах мало остави што злочесто кад нема његовим људма, сиромаши!
Ко милује правду, тај Бога милује. С лажом се меште губера покривамо. Неправда сама себе с лажом погуби. Ко се у лажу узда, он гони калом ветар; како се у сну наједе и напије, со тим од јутра до ноћи може сит бити, да
Тако и о томе велико се ношењу: смрт сустиже, пазар се раскиде, богат благо погуби, сиромах сиромаштво помету, одоше тамо празни само с једнога свога му сваки зарађења суд примати, нит се разазнаје