Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poznao je i prozore Višnjevskog, koji su bili mračni. Sreo je, pred kućom, neku seljanku, koja je, pogurena, prošla, sa snopom, velikim snopom, pruća, na leđima. Sreo je i njemu znana tri hrasta, pred kućom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Od nje je dve nedelje oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše. Pogurena, žuta i suva, sama koža i kost, jedva je mogla da učini ona četiri koraka od postelje do prozora sa rešetkama, gde su
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti. Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to tako da joj se samo nos i oči vide, pretura po svojim sanducima i
Nagoh se, pristupih i otvorih oči da vidim... I videh tebe, gde pod mladom kajsijom, na sred dvorišta, pogurena „motaš cevke“ spram mesečine a jednom nogom klatiš korito u kome spavaše tvoje dete.
Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće u čanak vode pod bokor ružâ.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iđaše polako, pogurena i oborene glave, kao bolesnik, kome se još nije snaga povratila. Čim uđe u razred i vide šta su deca radila za vreme
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi. Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih.
Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?
Ne, on se nije smanjio; mračan i prazan, izgleda mnogo veći nego pre. Ja gledam pogurena leđa kočijaša kako se već tri sata ljuljaju po topotu kopita, sad brže, sad lakše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve. Majka je sačekala na vratima, zanjihana i pogurena. Planinskim usekom niz rečicu provaljalo se magareće njakanje, gadno kao ludački smeh, gubeći se u zvonjavi za jutrenje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Upamtio sam jasno ovu njenu sliku: pogurena, radila je ona jedan zidni vez, složen jedan rad prepun ružinih buketa, grančica, zvezdica i krstića, izvezenih i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odmah zatim pojavi se na vratima baba Mara, Đuričina majka. To beše malo pogurena starica, zbrčkana lica, zelenih lukavih očiju.
— Maco, evo ti dragana! — viknu jedan gost, kad Đurica uđe. Jedna plavojka, malo pogurena, jasnih i svetlih očiju, živa i strasna izraza, ustade iza stola i pođe nasusret Đurici. — Gde si, Mišo; kamo se ?
Kad ode sav svet i kad se na onome mestu, gde malo čas siđe živ čovek, izdiže gomila vlažne zemlje, jedna pogurena starica priđe toj humci, pade na svežu meku zemlju i obgrli suhim, slabim rukama tu kobnu grudvu, koja joj proguta
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš vazda, Tražiš tajnu i istinâ boje, Goniš tamu, al' te tama sazda. I šta vidi kad je čovek s tobom?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A toga istog dana, kad se zabrinuta družina već razišla kućama, iz jednog žbuna na ivici Gaja izvuče se neka pogurena prilika i brzo šmugnu u šumu. Žurila je baš u pravcu odmetničkog logora. Ko je to bio?