Црњански, Милош - Сеобе 2
Познао је и прозоре Вишњевског, који су били мрачни. Срео је, пред кућом, неку сељанку, која је, погурена, прошла, са снопом, великим снопом, прућа, на леђима. Срео је и њему знана три храста, пред кућом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше. Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А имала си и зашта. Јер мучно беше мојој матери приступити. Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и
Нагох се, приступих и отворих очи да видим... И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.
Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће у чанак воде под бокор ружâ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила. Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих.
Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче? Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св. Аранђелу оставила без колача?
Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре. Ја гледам погурена леђа кочијаша како се већ три сата љуљају по топоту копита, сад брже, сад лакше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Њен уморан и јецав уздах дуго је пузио по каменим ребрима цркве. Мајка је сачекала на вратима, зањихана и погурена. Планинским усеком низ речицу проваљало се магареће њакање, гадно као лудачки смех, губећи се у звоњави за јутрење.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Упамтио сам јасно ову њену слику: погурена, радила је она један зидни вез, сложен један рад препун ружиних букета, гранчица, звездица и крстића, извезених и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка. То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.
— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. — Где си, Мишо; камо се ?
Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За осмехе не зна лице твоје, Погурена ти се крећеш вазда, Тражиш тајну и истинâ боје, Гониш таму, ал' те тама сазда. И шта види кад је човек с тобом?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А тога истог дана, кад се забринута дружина већ разишла кућама, из једног жбуна на ивици Гаја извуче се нека погурена прилика и брзо шмугну у шуму. Журила је баш у правцу одметничког логора. Ко је то био?