Obradović, Dositej - BASNE
Petao po slučaju kukurikne. Na lava od prirode užas napada kad čuje petla da poje: užasne se, dakle, i počne bežati. Magarac pomisli da lav od njega I beži, pusti se za njim i udalji se od petla.
nepritvornu ljubov, verno družestvo i srodstvo duše i srca, koje ona zlatorečiva Evripidova musa ovako slatko poje: „Eστί δή τις εν βροτοίς έρως, ψυχής δικαίος σωϕρονός τε κ΄αγαθής: jest neka među ljudma ljubov duše pravedne, celomudre
O ovoj čistoj družeskoj ljubavi i sveti Grigorije Nazijanzin, s rečma igrajući se ovako poje: „Φίλοι ϕιλούσι τα των ϕίλων ϕίλα: Ljubeznici ljube ljubeznih ljubimaja.
Ono što svešteni poje pevac, ne razumeva se samo za vodnoje, nego za svejestestvo i red, koga je premudri i svemogući uredio bog: „ P r e d
nego vranu sto; usladi nam proleće pojanjem svojim, izleže svoje piliće i othrani, i svak voli jednoga slavuja čuti da poje nego hiljadu vrana i svraka.
Teodosije - ŽITIJA
i razvedri mu se lice, i veselo gledaše ka prečistoj ikoni Hristovoj i prečistoj njegovoj Materi. Izgledalo je kao da poje sa nekima drugima, a nije niko mogao razumeti.
su sa mnom došli sa istoka poznaju da smo i mi na zapadu verne tvoje sluge i istiniti služitelji Trojice, da se i u nas poje ime tvoje sveto.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa to čudoredno „sortiranje”, da čovek sve što pomisli odmah dobiti može. Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video.
Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne plate, pa da nas advokati, prokatori i sudovi poje, to neću; volem u špekulaciji izgubiti, ’de sam i stekao, neg’ da me poje.
pa da nas advokati, prokatori i sudovi poje, to neću; volem u špekulaciji izgubiti, ’de sam i stekao, neg’ da me poje. Ja sam se predomislio, da idem u Poljsku Krakovu, da donesem platna. — Zaboga, pa zar tako daleko biste išli?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U KOLEVCI — Tinjičica, viničica u nju poje vitikos (dijete u kolijevci). (Vuk, SRj, II, s. 1005) — Otud breg, odud breg, a u sredi Alaj-Beg. (Novaković, S.
Matavulj, Simo - USKOK
a na njemu je bijela košulja do gležnjaka, bijela kao snijeg, a na leđima crven krst, a za njim silan narod nosi krste i poje: „Gospodi pomiluj!“ — Hm — učini Marko. — Too, too-oo, ne mora baš slutiti na zlo, ali lijepo nije!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz
Radičević, Branko - PESME
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš,
(1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje: „Ao sveta golemoga! Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga!
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!
A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da, Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato moje!
Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše, — E pa dotle, a kuda ću više.
Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri? Zašto tica tako slatko poje, Kad nema drage da uživa moje? 60.
mine — A zvezdice one krasne Nisu danas kô pre jasne, Nešto su mi potavnele, Kô da s' u jad neki dele, Slavuj poje žalostivo, Da ti puca srce živo. Sve je tužno, ma gle čuda!
Posedaše za stolove; „Naša braća jošte love, Njima sreća, mi veselo, Al' i vredi tako delo!“ Pa se priča, klikće, poje A čaše se i ne broje, Te s' odoše posmevati, Vezanoga zajedati, I najgrđi koji biše, Rugau se ponajviše; E pa
Ja mislim tebi da idem tam', Sunašca ranog sije plam, Doline gusti beže mraci, A poje šilju stroma zlaci; Kristalni vrelo vije tok, Ja preko njega kušam skok. O kako je ovde, kako umilno!
“ Jer ga mora sad da ostavi; „Blago meni!“ mala tica poje, Jer je nema niko da rastavi: Sa ticom bi vesô pevô jako, A sa vodom tužan bija plakô.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje. Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
David prorok u timpane svira Nek pop više u triod ne dira. | Pentikostar — knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela. Deca hlebac u jajca umaču I s jaganjci po travici skaču.
Kostić, Laza - PESME
Kazivô sam mu da se seća na nj, i da će njega pamtit večito, jer seća ga se, to zacelo znam. kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome.
A naša deca pesme su moje, tih sastanaka večiti trag; to se ne piše, to se ne poje, samo što dušom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je i raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: To može i kod kuće biti. STANIJA: A da se celiva? VELIMIR: Opet kod kuće. STANIJA: A što se u crkvi poje posljednje celivanje? VELIMIR: Tamo se mrtvaci ne nose u crkvu. STANIJA: Tako i Turci čine, i vi niste bolji.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U sjenci lipe poje bratija. Podrži, Bože, bruj nad životom! (Neka mi svirne crna hartija muzikom rala što škripi čotom!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Napiju se, poljube se, ogledaju se, Pa govori mlad gospodar svojoj gospođi: “Čuješ li ga, verna ljubo, de slavuj poje, Slavuj poje, verna ljubo, da se ženim ja!
poljube se, ogledaju se, Pa govori mlad gospodar svojoj gospođi: “Čuješ li ga, verna ljubo, de slavuj poje, Slavuj poje, verna ljubo, da se ženim ja!“ “Žen’ se, blago, žen’ se, drago, sretno nek ti je, Vrani konji popucali, nju ne doneli!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
On dobar a seljaci dobri, pa svima potaman. A popo ga begenisao još ponajviše i zato što je umeo lijepo da poje za pijevnicom. Kad on zapoje, pa da si ne znam koje vjere, moraš se, vala, prekrstiti.
Rakić, Milan - PESME
Spavaj! Nek ti zemlja nežna majka bude, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom. I fijukom setnim nek ti vetar poje, Uspavanku večnu kroz prostrane ravni; A gavrani crni u suton će tavni, Zagraktati tužno kraj grobnice tvoje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Povede se roblje crnogorsko!“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik! opet, izdušit ne daše; i klikuje čovjek kao prijed. Ono nije bez nekakve muke!
OTPRAVIŠE TRI ČETIRI DRUGA DA POZOVU NA SKUP TURSKE POGLAVICE. KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara svog sina Stanišu.
Rašta ga je Bog višega dao: kad je viši, neka je i jači! NOĆ JE MJESEČNA; SJEDE OKO OGNjEVAH I KOLO NA VELjE GUVNO POJE.
VUK LjEŠEVOSTUPAC (poje) Čevo ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske zapamtilo, mnoge li si majke ojadilo!
Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio. (daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!
PEKU SE PECIVA, IGRAJU SE MOMČAD SVAKE IGRE I KOLO POJE. KOLO Bješe oblak sunce uhvatio, bješe goru tama pritisnula, pred oltarom plakaše kanđelo, na gusle se strune
Da umijem plakat od radosti, bih plakao slađe nego igda, al' kod mene, kada poje duša, suze mi se smrznu od radosti. BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kroz prozore toga sopčeta vide Sofka kako na bunaru poje konje njihni svatovi, seljaci. I kao ova Milenija kod nje, tako i oni tamo, svi su bili u grubim i novim kolijama, čije su
Sofka je videla kako ih oni ne poje kao drugi. Dovodeći ih do kamenog korita bunarskog oni, kao da to nisu konji već ljudi, pokazujući im na korito,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se poje; a kad se to počne, znak da je kajanje prestalo. „Ne treba, serdare, mi smo se za to pobrinuli!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
Sveti Sava - SABRANA DELA
Stepena, „Sve što diše“, jevanđelje, po jevanđelju „Vaskrsenje Hristovo“ i potom „Pomiluj me, Bože i pesme zajedno da poje sam. I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš. I potom se svršava kao što treba.
A kolenopoklonjenja treba samo u crkvi negovati kada se poje „Bog Gospod“, kao što gore pisasmo. A u ćelijama vašim kolenopoklonjenja da budu dok se molite.
Na tim službama i kolenopoklonjenja treba da budu po zakonu, kada nije praznik. Praznik, pak, zovemo kada se na jutrenju poje „Bog Gospod“.
krotko pozivajući, udarivši tada u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam poje, paleći, kako je propisano i sveće u crkvi.
odmah posle devetnaestog i dvadesetog psalma, i posle običnih tropara i „Gospode, pomiluj“, pazeći da, dok se ovo poje, i sâm jerej treba da obiđe ceo božastveni hram i sve okadi.
Znajte da je post kada se ne poje „Bog Gospod“, nego kada se poje „Aliluja“, te tako ovo imajte. GLAVA 11 Kako treba praznovati Gospodnje praznike i
Znajte da je post kada se ne poje „Bog Gospod“, nego kada se poje „Aliluja“, te tako ovo imajte. GLAVA 11 Kako treba praznovati Gospodnje praznike i Presvete Bogorodice Svi božastveni
Ovo neka je znano za post Rođena Hristovog. Ako se ne poje „Bog Gospod“, da jedemo jedanput, zbog kratkoće dana, a jedemo ulje i vino pijemo u te dane.
Vapije ti hvalno tvoja svečasna Velika lavra, žitelja te i graditelja i otačastvoljupca imajući, mudri, i hvaleći se poje neprestano: Molimo te, bogomudri Simeone, za stado svoje prilježno pomoli se da od tvojeg truda dobija svagda i sačuva
Taj psaltir je ovo: Neka bude znano svakom ko hoće držati ovaj psaltir, da poje jutrenje i časove i večernje, obično bez đučasja i bez molitava, a umesto svega toga da bude ovo: otpevavši ceo metimon
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pod seniju krila njegovi[h] cveta učenije, pravda i opšta ljubov triumfira i pobednuju pesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne boji da će mu ko u zakon dirati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mi jasne gusle trgnut', Moje telo pod zemljicu vrgnut'; Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše E, pa dotle, a kuda ću više! Br.
A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da; Ide kući, podvikuje, Puni puške, popucuje, Svirac svira, moma poje: „Kolovođa, zlato moje!“...
Kaziv'o sam mu da se seća na nj, i da će njega pamtit' večito, Jer seća ga se, to zacelo znam, Kad god se poje „pamjat vječnaja“. Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome.
Meni se čini: k'o da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poje, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lavori, sjajni, k'o zlato kad stope, Rastu, sviju se, po vrsima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
mi ispriča: „Čitao sam mnoge Nemačke knjige, služeći se rečnikom, ali ne naučih nemački govor, pa zato ne znam kako se poje-dine reči izgovaraju. - Pa šta mislite, dragi prijatelju, o Kivijeu?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I CAR 281 HERO PLAĆA GLOBU 282 ERO I KADIJA 283 ERO I TURČIN 284 ERO S ONOGA SVIJETA 286 ERA U CRKVI 288 ERE POJE VRBU 289 KALUĐER I ERA 290 GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI 292 LjUDI DIJELE ŽENE 293 ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE
On ti se naljuti, zapovjedi da mu se spremi ručak od, mesa, ali, čim prvi zalogaj poje, skoče dvojica ljudi (to bjehu njegova dva brata, koji isti ovaj čas oživiše) te ga ubiju, uzmu konja, zlatnu jabuku,
Nigde nema klina, da obesim torbu! ERE POJE VRBU Išlo dvanaest Era putem, pa dođu na neku vodu, i tu ugledaju krivu vrbu nagnutu nad vodom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
? Gde mi je kuća? Rasturiste nas! —govori i nauznačice izvrnu se na zemlju, licem prema nebu. Dečaci poje kravu i radoznalo gledaju u strane ljude.
I slano je, ne valja piti! Valjda na njemu ne poje stoku? Siroti volovi! Žena se nad vodom sleže i zahvati krčagom. Milivoj ne može da je zagleda u lice, jer je
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
šta uzeto iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho poje a s dušom se djeli Nije znao kad je umirao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pevaju ti oči — Blažen ko ih sluša! Ne pevaju oči Već to poje duša; A duša ti poje, Jer je mirna, sjajna, Ne zna šta su vali, Ne zna šta je tajna.
Pevaju ti oči — Blažen ko ih sluša! Ne pevaju oči Već to poje duša; A duša ti poje, Jer je mirna, sjajna, Ne zna šta su vali, Ne zna šta je tajna.
»Javor« 1887. NA IZVORU (Slobodno po Šamisu) Haj, pod lipom izvor što je! S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to.
Ali natrag — teret to je... Pa i lep je onaj dô, A još tice kako poje, Ne znaš, majko, ne znaš to!“ »Javor« 1884. HEJ, DA MI JE CAREVATI...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca vaša vodu zahiću, Da njome poje ždrebad arapsku Što će po pustom polju skakati, Po mojoj krvi hitro tapkajuć’!... Ne dam je paši, ču li, Turčine!...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje. Al’ su pesme slabi glasi, Tebe nešto lepše krasi, Što te krasi: Srpkinja si.
“ Ljubim ti, dušo, nedra; — Al’ ja sam uvek Srb, I sad sam tu našarô Poljupci srpski grb. Pa čuj šta zvezde poje, Tu radost veliku: Srb ljubeć’ ljubu ljubi Po krstu čeliku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju!
Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje. U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona
A kako ćeš i ti vreme provodit svoje? Kao i grlica kad izgubi svoje. Vidiš, ptica žali, neće da poje Kad se liši bedna ljubavi svoje.
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da
Tvog naroda pesme svak željno već poje, I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal, Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i razgoni žal; Nit’ nužda
kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od kojeg vence glas naroda poje Na Dunavu, Timoku, Savi, Dravi, Tko stvorit slasti nektarskoga pića, Tko l’ stići slavu Miloš’ Obilića?
) Da svaki, velim, svoju veru K’o oca svog amanet čuva Kad ne znam kako vetar duva I makar koja ptica poje, Da uvek bude ono što je, Za zemlju nebo da ne proda — Znam da bi bilo više roda.
U molitvi tijoj stoje Njih pobožnih duša troje, Sada sniže, sada više Jutra pesmu zvono poje; Gorski vetrić čas donosi Jasnog zvona jasne glase, Čas daleko njih odnosi Na sahranu u talase Sinjeg mora
Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Bojić, Milutin - PESME
I alge se noćas ljube sred orgija I okreci poje svoje madrigale, Samo za nas trenut slavlja ne izbija I noć nam ne poji ljubavne kimvale.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
I to se poje za zdravlje tvoje i moje« (SEZ, 83, 1971, 221). Sabor se kupi kod bora kao u paganska vremena kad je to drvo smatrano
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
znaju, slavni su prepisivači, niko tako ne ume da veze slova, inicijale i zastavice i tako nepogrešivo da čati i poje, ali ima li još negde na belom svetu takva dva grdareta?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
“ Drugi pesnik progovara: „Zasluge su veće moje, Moje pesme večnom pravdom i milošću srca poje. Kao tamjan što se diže sa oltara u visine, Moja tužna, čudna pesma horila se iz daljine, Horila se tako bolno, molila
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako
VOLIM STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Volim cveće, Volim igru, Volim konja, Volim čigru! Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je. Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se. Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori.
Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće!
Petrović, Rastko - PESME
Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika iznad zelenih dojke poje; Teče rečica, plavkasta, Znaj, pa bellezza.
Neka im je od mene zaveštana prva majska ruža, Dok popovi poje - to je još jedino moje - upokoj. A kad vojnik uđe da se kupa, po reci u noći On i njegov konj Draga, u koje ću ti vreme
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde.
Gleda u vrata, gleda kako bi me odma, još od prag, s’s svoje puste crne oči opila, izela... Gleda, čeka me, i poje: Rafistinde on alma Beš i al, beš i alma!* (Ustaje. Koštani): Tuj, Koštan, i samo tuj pesmu da mi poješ!
Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.* (Salčetu, pokazujući na Koštanu): Zna li ona tu pesmu? Naučila si je?
I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa. 1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele
Pa ako voliš me, draga, Sve cveće nek je tvoje, I pod prozorom tvojim Nek hor slavuja poje. 3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu,
! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute? Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje? Što tako hladno iznad luga Sunčana svetli traka?
''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da mu je; na glavi mu svilen klobuk, sinca da mu je; u ruci mu zlatne knjige, družba da mu je; prid njim sluga pisan poje; na čast da mu je.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S vremenom je svašto dobro, a bez vremena sve je nizašto. Ima vreme poslovati i vreme Bogu služiti. Ko poje, dvostruko se Bogu moli (i Bog sluša ga ka čovek lepo sviranje). Da smo o dobru mudri, a o zlu ludi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ćuti si?... — Pa ćuti! — A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne?
— Ćuti si?... — Pa ćuti! — A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem!
— Pa ćuti! — A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem!
— E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje... — Eh, pesne! Ama, koje pesne? — Sramujem se da ti, ete, kažem! — veli Vaska nameštajući u uši dobivene minđuše.
— Ama kakvo sramuvanje! — hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje.
— hrabri je Mane. — U pojenje nema sram ni pa sramuvanje... Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje.
Što si poje? — Pa, ete... — poče Vaska — poje si pesne, oneja što su od ljubav i ašikovanje. Poje si ono mome Evrejče, što si češlja kosu i klne majku si što gu rodi da je Evrejka..
Ete, na tuja pesnu gu sag kef; sal tuj pesnu poje eli goni mene da gu ja pojem... — E, zašto da klne majku kad neje Evrejka?! — pita je Mane.
mori, nesrećo, da mi kaza, — kako iz knjigu da si četeše, sve mi kaza: i što si Zone vazdan-dan zbori i koje si pesne poje, n što si šnjeva i kako gu rezile one kučke, tetke i strine, a najveće ona grčka nesreća, Taska, tetka njojna, i kako gu
Beše dobra argatka.. rabotila mi je u lojze... Beše vatra za rabotu... vredna... radi i sve poje. Volešem gu kad potrči! Pa da gu pozdraviš, dete! Rekni: čorbadži-Zamfir... što imaše lojze u Ćurline...