Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Петао по случају кукурикне. На лава од природе ужас напада кад чује петла да поје: ужасне се, дакле, и почне бежати. Магарац помисли да лав од њега И бежи, пусти се за њим и удаљи се од петла.
непритворну љубов, верно дружество и сродство душе и срца, које она златоречива Еврипидова муса овако слатко поје: „Еστί δή τις εν βροτοίς έρως, ψυχής δικαίος σωϕρονός τε κ΄αγαθής: јест нека међу људма љубов душе праведне, целомудре
О овој чистој дружеској љубави и свети Григорије Назијанзин, с речма играјући се овако поје: „Φίλοι ϕιλούσι τα των ϕίλων ϕίλα: Љубезници љубе љубезних љубимаја.
Оно што свештени поје певац, не разумева се само за водноје, него за свејестество и ред, кога је премудри и свемогући уредио бог: „ П р е д
него врану сто; услади нам пролеће појањем својим, излеже своје пилиће и отхрани, и свак воли једнога славуја чути да поје него хиљаду врана и сврака.
Теодосије - ЖИТИЈА
и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није нико могао разумети.
су са мном дошли са истока познају да смо и ми на западу верне твоје слуге и истинити служитељи Тројице, да се и у нас поје име твоје свето.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па то чудоредно „сортирање”, да човек све што помисли одмах добити може. Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”. Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео.
Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје.
па да нас адвокати, прокатори и судови поје, то нећу; волем у шпекулацији изгубити, ’де сам и стекао, нег’ да ме поје. Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. — Забога, па зар тако далеко бисте ишли?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
40) ДЕТЕ У ПОВОЈУ — Није криво, а везано. (Новаковић, С., СНЗ, с. 40) ДЕТЕ У КОЛЕВЦИ — Тињичица, виничица у њу поје витикос (дијете у колијевци). (Вук, СРј, ИИ, с. 1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С.
Матавуљ, Симо - УСКОК
а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и поје: „Господи помилуј!“ — Хм — учини Марко. — Тоо, тоо-оо, не мора баш слутити на зло, али лијепо није!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш, проскитало се нечије пашче и сељаци га каменом гоне из
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш,
(1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога! Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога!
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!
А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!
Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, — Е па дотле, а куда ћу више.
Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири? Зашто тица тако слатко поје, Кад нема драге да ужива моје? 60.
мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце живо. Све је тужно, ма гле чуда!
Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се понајвише; Е па
Ја мислим теби да идем там', Сунашца раног сије плам, Долине густи беже мраци, А поје шиљу строма злаци; Кристални врело вије ток, Ја преко њега кушам скок. О како је овде, како умилно!
“ Јер га мора сад да остави; „Благо мени!“ мала тица поје, Јер је нема нико да растави: Са тицом би весô певô јако, А са водом тужан бија плакô.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу. — И у овој се кући песма поје. За мајку не знам како је изашла преда њ у кујну, само мени знам да срце стаде. — Еј, домаћине!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела. Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Казивô сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит вечито, јер сећа га се, то зацело знам. кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме.
А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак драг, то тек у заносу пророци
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: То може и код куће бити. СТАНИЈА: А да се целива? ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У сјенци липе поје братија. Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Напију се, пољубе се, огледају се, Па говори млад господар својој госпођи: “Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје, Славуј поје, верна љубо, да се женим ја!
пољубе се, огледају се, Па говори млад господар својој госпођи: “Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје, Славуј поје, верна љубо, да се женим ја!“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он добар а сељаци добри, па свима потаман. А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом. Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом. И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поведе се робље црногорско!“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне! Пјан, рекосмо, па мисли да поје. Докле двије једна иза друге: цик! цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед. Оно није без некакве муке!
ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те књегиња Иванбеговица, прокле Мара свог сина Станишу.
Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.
ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ (поје) Чево равно, гњијездо јуначко, а крваво људско разбојиште, многе ли си војске запамтило, многе ли си мајке ојадило!
Не прими ми, Боже, за грехоту, овако сам старац научио. (дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!
ПЕКУ СЕ ПЕЦИВА, ИГРАЈУ СЕ МОМЧАД СВАКЕ ИГРЕ И КОЛО ПОЈЕ. КОЛО Бјеше облак сунце ухватио, бјеше гору тама притиснула, пред олтаром плакаше канђело, на гусле се струне
Да умијем плакат од радости, бих плакао слађе него игда, ал' код мене, када поје душа, сузе ми се смрзну од радости. БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару поје коње њихни сватови, сељаци. И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су
Софка је видела како их они не поје као други. Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
говори гдје коротују) на Бадњу вече прилажу се бадњаци и остали се обреди свршавају, али се пециво не пече, нити се поје; а кад се то почне, знак да је кајање престало. „Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Устума се, бјеж отолен, зла натруно: у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе крава не риче, ђе во не буче, ђе се бог не моли, ђе се дјеца не крсте. (Трипут).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба.
А коленопоклоњења треба само у цркви неговати када се поје „Бог Господ“, као што горе писасмо. А у ћелијама вашим коленопоклоњења да буду док се молите.
На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник. Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бог Господ“.
кротко позивајући, ударивши тада у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано и свеће у цркви.
одмах после деветнаестог и двадесетог псалма, и после обичних тропара и „Господе, помилуј“, пазећи да, док се ово поје, и сâм јереј треба да обиђе цео божаствени храм и све окади.
Знајте да је пост када се не поје „Бог Господ“, него када се поје „Алилуја“, те тако ово имајте. ГЛАВА 11 Како треба празновати Господње празнике и
Знајте да је пост када се не поје „Бог Господ“, него када се поје „Алилуја“, те тако ово имајте. ГЛАВА 11 Како треба празновати Господње празнике и Пресвете Богородице Сви божаствени
Ово нека је знано за пост Рођена Христовог. Ако се не поје „Бог Господ“, да једемо једанпут, због краткоће дана, а једемо уље и вино пијемо у те дане.
Вапије ти хвално твоја свечасна Велика лавра, житеља те и градитеља и отачаствољупца имајући, мудри, и хвалећи се поје непрестано: Молимо те, богомудри Симеоне, за стадо своје приљежно помоли се да од твојег труда добија свагда и сачува
Тај псалтир је ово: Нека буде знано сваком ко хоће држати овај псалтир, да поје јутрење и часове и вечерње, обично без ђучасја и без молитава, а уместо свега тога да буде ово: отпевавши цео метимон
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Под сенију крила његови[х] цвета ученије, правда и општа љубов триумфира и победнују песан поје; разум, словесност и мудрост царствују. Нико се сад не боји да ће му ко у закон дирати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ми јасне гусле тргнут', Моје тело под земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр.
А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!“...
Казив'о сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад год се поје „памјат вјечнаја“. Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме.
Мени се чини: к'о да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију се, по врсима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ми исприча: „Читао сам многе Немачке књиге, служећи се речником, али не научих немачки говор, па зато не знам како се поје-дине речи изговарају. - Па шта мислите, драги пријатељу, о Кивијеу?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ 293 ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ
Он ти се наљути, заповједи да му се спреми ручак од, меса, али, чим први залогај поје, скоче двојица људи (то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га убију, узму коња, златну јабуку,
Нигде нема клина, да обесим торбу! ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ Ишло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом.
Ћипико, Иво - Приповетке
? Где ми је кућа? Растуристе нас! —говори и наузначице изврну се на земљу, лицем према небу. Дечаци поје краву и радознало гледају у стране људе.
И слано је, не ваља пити! Ваљда на њему не поје стоку? Сироти волови! Жена се над водом слеже и захвати крчагом. Миливој не може да је загледа у лице, јер је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
шта узето из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад је умирао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Певају ти очи — Блажен ко их слуша! Не певају очи Већ то поје душа; А душа ти поје, Јер је мирна, сјајна, Не зна шта су вали, Не зна шта је тајна.
Певају ти очи — Блажен ко их слуша! Не певају очи Већ то поје душа; А душа ти поје, Јер је мирна, сјајна, Не зна шта су вали, Не зна шта је тајна.
»Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.
Али натраг — терет то је... Па и леп је онај дô, А још тице како поје, Не знаш, мајко, не знаш то!“ »Јавор« 1884. ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро тапкајућ’!... Не дам је паши, чу ли, Турчине!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје. Ал’ су песме слаби гласи, Тебе нешто лепше краси, Што те краси: Српкиња си.
“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски грб. Па чуј шта звезде поје, Ту радост велику: Срб љубећ’ љубу љуби По крсту челику.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зубе су ми избили и одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне; и дан и ноћ труде се да у јаму своју, ах, Сербије жалосна, баце душу твоју!
Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје. У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она
А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје.
Све што мене окружава, све то са мном тужи: Нити птица птици поје, нит' се с другом дружи. Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.
Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да
Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и разгони жал; Нит’ нужда
ког’ ми песма слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да би било више рода.
У молитви тијој стоје Њих побожних душа троје, Сада сниже, сада више Јутра песму звоно поје; Горски ветрић час доноси Јасног звона јасне гласе, Час далеко њих односи На сахрану у таласе Сињег мора
Неслога нас поткопава, раставља и ружи, Нити птица птици поје нит’ се с другом дружи. Је ли тако и у Срему и равном Банату?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за нас тренут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне кимвале.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
И то се поје за здравље твоје и моје« (СЕЗ, 83, 1971, 221). Сабор се купи код бора као у паганска времена кад је то дрво сматрано
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
знају, славни су преписивачи, нико тако не уме да везе слова, иницијале и заставице и тако непогрешиво да чати и поје, али има ли још негде на белом свету таква два грдарета?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
“ Други песник проговара: „Заслуге су веће моје, Моје песме вечном правдом и милошћу срца поје. Као тамјан што се диже са олтара у висине, Моја тужна, чудна песма хорила се из даљине, Хорила се тако болно, молила
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако
ВОЛИМ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Волим цвеће, Волим игру, Волим коња, Волим чигру! Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је. Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се. Волим поток Кад у гори, Кроз павите Зажубори.
Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли. Па и голуб већ полеће Да уграби зрнце веће!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.
Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој. А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је? Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам! (Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде.
Гледа у врата, гледа како би ме одма, још од праг, с’с своје пусте црне очи опила, изела... Гледа, чека ме, и поје: Рафистинде он алма Беш и ал, беш и алма!* (Устаје. Коштани): Туј, Коштан, и само туј песму да ми појеш!
Мајка јој дошла у походе. Она се још не буди. Свекрва стоји пред вратима, буди је и тужно поје: О јансана а’нн ђелди Ојан, ојан, маз.* (Салчету, показујући на Коштану): Зна ли она ту песму? Научила си је?
И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!** Татко ти дође, засрами се, море! А она мртва и чиста.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле
Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором твојим Нек хор славуја поје. 3 Волио сам ружу, љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну,
! Што љубичице сузно гледе И болно у трави ћуте? Што сада тако песме сетне У небу шева поје? Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака?
''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да му је; на глави му свилен клобук, синца да му је; у руци му златне књиге, дружба да му је; прид њим слуга писан поје; на част да му је.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С временом је свашто добро, а без времена све је низашто. Има време пословати и време Богу служити. Ко поје, двоструко се Богу моли (и Бог слуша га ка човек лепо свирање). Да смо о добру мудри, а о злу луди.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ћути си?... — Па ћути! — А што мисли кад си ћути? — Е, кој гу знаје!... — А може ли да поје? — Па и поје... — Е, што си поје? — Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне?
— Ћути си?... — Па ћути! — А што мисли кад си ћути? — Е, кој гу знаје!... — А може ли да поје? — Па и поје... — Е, што си поје? — Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне? — Срамујем се да ти, ете, кажем!
— Па ћути! — А што мисли кад си ћути? — Е, кој гу знаје!... — А може ли да поје? — Па и поје... — Е, што си поје? — Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне? — Срамујем се да ти, ете, кажем!
— Е, кој гу знаје!... — А може ли да поје? — Па и поје... — Е, што си поје? — Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне? — Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.
— Ама какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... Што си поје? — Па, ете... — поче Васка — поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање.
— храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... Што си поје? — Па, ете... — поче Васка — поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање.
Што си поје? — Па, ете... — поче Васка — поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка..
Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене да гу ја појем... — Е, зашто да клне мајку кад неје Еврејка?! — пита је Мане.
мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу
Беше добра аргатка.. работила ми је у лојзе... Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје. Волешем гу кад потрчи! Па да гу поздравиш, дете! Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...